Poštovana predsednice Skupštine, uvaženi predsedniče Vlade sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, na početku bih istakao da će Poslanička grupa Partija ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije PUPS - Solidarnosti i pravda u Danu za glasanje glasati za sve tačke dnevnog reda koje razmatramo na ovoj sednici.

Najvažniji paket predloga zakona na današnjoj sednici svakako predstavljaju zakoni koji su vezani za predložene postupke upisa u katastar nepokretnosti objekata koji su sagrađeni mimo zakonskih propisa.

Pored svih napora koje je država uložila u proteklih nekoliko decenija na poljima olakšavanja izdavanja tih dozvola, sređivanju i lakoj dostupnosti svima evidenciji o objektima i vlasnicima, i pored smanjenja divlje gradnje u odnosu na neke prethodne periode, mi i dalje imamo situaciju da se podaci iz katastra nepokretnosti ne slažu sa stvarnim stanjem na terenu.

Predstavnici Vlade i kolege poslanici koji su se dotakli razloga zašto je to tako i ja se tu ne bih ponavljao, već bih skrenuo pažnju na jedan momenat vezan za predložene zakone koji se uglavnom tiču naših sela.

Naime, iako ne postoje precizni podaci, ja sam prilično siguran da je u zadnjih 15, 20 godina bilo manje klasične divlje gradnje zarad rešavanja stambenih potreba na seoskim područjima, ne računajući tu srazmerno ređe slučajeva sela koja su vremenom srastala sa obližnjim gradovima i postala faktički njihov deo, ili koja su se zbog svog povoljnog položaja transformisala u vikend naselja za odmor i time omogućili sami sebi neku neprimerenu i nedozvoljenu gradnju.

Međutim, ako samo i letimično izvršimo vizuelni uvid na digitalnu platformu Geosrbija, lako možemo doći do podataka da o objektima koji su potencijalno sporni sa stanovišta primene predloženih zakona mi možemo primetiti da u svim selima, pa i u onima koja su najzabačenija, postoji prikazan zapanjujući veliki broj takvih spornih objekata.

Naravno da se tu najčešće ne radi o tome da je to neko nesavesno zidao, već je reč o većim ili manjim pomoćnim objektima vezanim za seoska domaćinstva i poljoprivrednu delatnost, kao što su razne štale, šupe, ambari, nastrešnice za mehanizaciju i slično. Ti objekti ranije nisu ni bili unošeni u zemljišne knjige i planove. Ogroman broj njih sagrađen je u nekim ranijim vremenima. Većina njih nisu ni čvrsti trajni zidani objekti, već su to montažne ili razne proste i na licu mesta sklepane i improvizovane građevine. Ali, prilikom novih aerofoto snimanja oni i njihovi krovovi se vide na snimcima i prilikom upoređivanja sa katastarskim planovima i evidencijama prikazuju se kao neka divlja gradnja koja može napraviti potencijalne probleme njihovim vlasnicima i korisnicima.

U tom smislu, dobro je što je ovim predlozima zakona i ova problematika prepoznata i ponuđeno je rešenje da se takvi objekti mogu prijavljivati potpuno besplatno za površinu do 500 metara kvadratnih. Na taj način će, s jedne strane, vlasnici poljoprivrednih gazdinstava steći pravnu sigurnost pošto će njihovi objekti biti evidentirani i time imati veću tržišnu vrednost, dok će se, s druge strane, država, odnosno Agencija za prostorno planiranje i Republički geodetski zavod dobiti daleko bolju i realniju sliku o stvarnom stanju na terenu. Više pažnje će napokon moći da se posveti onome što je zaista problematično sa aspekta divlje gradnje i u budućoj evidenciji da se ovakve stvari, ako ništa drugo, što manje dešavaju.

Kad smo kod ove teme, ja bih se dotakao i nekih potencijalnih pitanja praktične primene ovog zakona u praksi. Svakako je pozitivna namera da se ove prijave vrše elektronskim putem posebne platforme, što je sasvim u skladu sa usvojenim strategijama e-uprave, zakonskim i podzakonskim propisima. Mi svakako moramo raditi na tome da se građani polako što više navikavaju na elektronsko opštenje sa organima državne uprave, što i jeste budućnost koja nas neminovno čeka.

Međutim, kao i kada smo ranije govorili o poljoprivrednim podsticajima i stimulacijama za koje se potencijalni kandidati prijavljuju na isti način, ja ću ponovo iskoristiti priliku da vam skrenem pažnju da na našim selima, nažalost, dobar deo stanovništva čine sredovečni i stariji ljudi koji su kompjuterski neobučeni u većoj meri niti imaju takve uređaje kod sebe. U relativno dosta slučajeva u selima nema čak ni signala mobilne telefonije ni interneta, ili je vrlo slab, a to posebno onemogućuje to prijavljivanje.

Pored toga, dobar deo njih, ako se posebno ne budu interesovali za ovu tematiku, naprosto neće ni biti svesni činjenice da je potrebno da evidentiraju svoje pomoćne objekte, od kojih se neki čak ni ne nalaze u okviru samog gazdinstva u selu, već su to zapravo razni salaši, kolibe, raštrkani objekti po poljima i na ivicama šuma.

Iako ću malo izaći van teme, upravo na ovom slučaju vidimo koliko bi bilo dobro kada bi imali znatno razvijeniju mesnu samoupravu, znatno jače organizacije mesne zajednice i njihove organe, za šta se PUPS - Solidarnost i pravda konstantno zalaže. Onda bi ti mesni organi i pojedinci u mesnim zajednicama znatno lakše, preciznije i brže mogli da prikupe neophodne podatke od zainteresovanih građana i da ih proslede katastru ili, ako je to potrebno, sami lično izađu na lice mesta i uvere se kako je stvarno stanje na terenu.

Da li je, recimo, neki objekat koji se pojavljuje na aerofoto snimku na poljoprivrednom zemljištu u zaštićenim zonama zaista nelegalno izgrađen kao novogradnja namenjen za izdavanje i odmor, ili se samo radi o staroj pojati koju je neko priručnim sredstvima obnovio i koja je postala vidljiva usled promene u samoj vegetaciji?

Ovako će građani morati sami da prijavljuju objekte putem interneta, preko posebne aplikacije, a bojim se da su za to ostavljeni prekratki rokovi od svega 45 dana za potencijalne prigovore, kada se objavi baza podataka o spornim objektima, i 60 dana za podnošenje prijave, te da mnogi građani neće stići da to urade, ne zato što namerno ne žele, već zato što neće znati ili imati mogućnosti, a da će se lokalne službe za katastar, koje su već prezauzete redovnim predmetima i kadrovski nedovoljno osposobljene, odjednom morati da preuzimaju veliki i obimni neplanirani dodatni posao. Tim pre što ide sezona praznika, slava, setvi i zemljanih radova na poljoprivredi, kada su ljudi na selu više zauzeti tim poslovima nego ovim brigama o legalizaciji, odnosno prijavljivanju svojih objekata.

Stoga, mislim da bi bilo dobro razmisliti da se ovaj rok produži na bar nekoliko meseci ili pola godine, uz značajnu kampanju preko radija, televizije i drugih sredstava javnog informisanja.

Za razliku od ovih mojih ličnih i neformalnih sugestija, kolega Stefan Krkobabić je podneo i konkretan amandman na član 8. Predloga zakona koji se tiče mogućnosti ukidanja plaćanja naknada za sve objekte u selima koja imaju ispod sto stanovnika.

U kontekstu ovoga što sam već rekao, ovaj predlog predsednika naše poslaničke grupe je vrlo konstruktivan, jer se tu ne radi toliko o samim objektima kojih sigurno i nema puno, već o naglašavanju značaja brige države za ovakva sela i ovakva područja, mogućnosti da potencijalno zainteresovani građani u okviru programa Ministarstva za brigu o selo lakše dobiju neku od seoskih kuća za koju bi bili zainteresovani.

Ja se nadam da će ovaj naš amandman biti podržan od strane ostalih kolega i pozdravljen od javnosti.

Druge, ali ništa manje značajne sistemske intervencije koje je Vlada predložila tiču se Zakona o izvršenju i obezbeđenju, kao jednog od stubova građanskog procesnog prava. U proteklih 10 godina otkako je usvojen osnovni tekst sadašnjeg zakona, on je, pored unapređenja rada javnoizvršilačke struke i poboljšanja stepena naplate dugovanja, sa sobom doneo i određene loše stvari, u vidu ostavljanja prevelikog prostora za diskreciono odlučivanje i slobodan rad javnih izvršitelja, koji je često, iako strogo formalnopravno na mestu, išao ivicom, pa i protiv opšteprihvaćenih moralnih normi i vrednosti našeg naroda i našeg društva, što je prouzrokovalo neželjene epiloge u vidu prisilnog izbacivanja čitavih porodica na ulicu i uznemiravanja javnosti.

U tom smislu, predložena nova rešenja kojima se ograničavaju i preciziraju postupci kod izvršenja nad nepokretnostima u slučajevima novčanih potraživanja predstavljaju nužan kompromis između načela srazmernosti sa jedne i načela savesnosti obligacionog odnosa i efikasnosti izvršnog postupka sa druge strane.

Dakle, sada se na jedan bolji i kvalitetniji način precizira i ograničava ko je dužnik, koje nepokretnosti se mogu oduzeti i prodati zarad namirenja pravosnažnih utvrđenih novčanih dugovanja, tako da potencijalni dužnik neće biti stavljen u izuzetno nepovoljan položaj time što bi ostao bez jedinog krova nad glavom, ali s druge strane, nije se išlo u krajnost time da se apsolutno svima onima koji se mogu koristiti ovim olakšicama, već su postavljeni jasni i precizni prethodni uslovi pod kojima se može sprečiti izvršenje na jednoj od nepokretnosti, kako se ne bi podsticala namera za nevraćanjem dugova i izigravali i oštećivali potencijalni poverioci.

Važno je napomenuti da se ove nove pogodnosti za dužnike neće odnositi na slučajeve kada se radi o zakonu o utvrđenim potraživanjima izdržavanja dece i alimentacije ili su sudski utvrđene pravosnažne odluke o novčanoj nadoknadi štete, ali i to da će se oni primenjivati samo na izričit zahtev dužnika u izvršnom postupku.

Ovde je naš kolega Stefan Krkobabić podneo jedan amandman koji se odnosio na slučajeve seoskih kuća, odnosno za naselja sa manje od 100 stanovnika da se povisi minimalna stambena površina na kojoj se može sprovesti izvršenje sa 60 na 100 metara kvadratnih. Ovo je jedan zaista konstruktivan amandman, za koji se nadam da će biti usvojen, jer mi nadležnost imamo u slučaju da su se u takvim selima u vreme prosperiteta zidale veće stambene kuće po površini, a da danas u njima po pravilu žive najstariji sugrađani, koji ponekad naprosto nemaju dovoljno novca da plate dugovanja za struju ili neke druge komunalne usluge, zbog čega najčešće ovi postupci se i vode protiv njih.

Još jedan zakon koji bi skrenuo našu pažnju jeste Predlog zakona o semenu i sadnom materijalu poljoprivrednog i ukrasnog bilja. Tu je reč o potpuno novom zakonskom tekstu, koji će na jednom mestu objediniti dosadašnje parcijalne propise i podzakonsku materiju u ovoj oblasti. Takođe, njime se vrši značajno usklađivanje sa pravima, pravnim tekovinama Evropske unije u procesu pristupanja, pa će se našim izvoznicima u ovoj poljoprivrednoj oblasti dati još bolje mogućnosti za pozicioniranje na zahtevnim zapadnim tržištima.

Poštovani narodni poslanici, poslanička grupa PUPS – Solidarnost i pravda će u danu za glasanje glasati i dati svoju podršku za izglasavanje svih tačaka dnevnog reda, u nadi da će one doprineti većoj pravnoj sigurnosti naših građana, ali i njihovoj većoj pravnoj savesti, kada se sa nekim zahtevom obrate državnim organima i sklapaju ugovor sa drugim ljudima ili pravnim licima.

Poštovani prijatelji, uvaženi građani Srbije, zahvaljujem na pažnji i želim vam svako dobro. Hvala vam.

Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi članovi Vlade sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, na početku bih istakao da će Poslanička grupa Partija ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije, PUPS - Solidarnost i pravda u danu za glasanje glasati za sve tačke dnevnog reda, koje razmatramo na ovoj sednici.

S obzirom na obimnost dnevnog reda današnje sednice, osvrnuću se na nekoliko oblasti koje obrađuju predlozi zakona koji su danas na dnevnom redu.

Prva tačka dnevnog reda, koju je predložila predsednica Narodne skupštine, predstavlja još jedno praktično ostvarenje načela brige o deci koju je kao jedan od programskim ciljeva postavila Vlada Republike Srbije.

Mislim da smo svi svedoci koliko je institucija braka ugrožena u poslednje vreme i koliko je sve više razvoda koji sami po sebi nisu srećan događaj ni za koga, a pogotovo ne za decu iz takvih brakova koja neretko ne dobiju zakonsku obavezu izdržavanja od strane roditelja kojima je to naloženo sudskim odlukama.

Donošenjem ovog zakona stvoriće se mogućnost da se takvoj deci odmah isplati bar deo sredstava koji im pripada, dok država preko svojih organa nastojati da se naknadno refundira od strane nesavesnih pojedinaca koji su dužnici ove obaveze.

Nije potrebno isticati koliko će ova mera poboljšati položaj te dece, jer i predlagač i prethodni govornici su u tom pravcu istakli dosta argumenata. Ja bih uputio jednu sugestiju u vezi ovog zakona. Jasna je i plemenita namera naše koleginice da se deci olakša materijalni položaj putem donošenja ovog zakona koji je i samim zakonskim tekstom njima posvećen.

Međutim, ja bih podsetio da naš Porodični zakon, pored obaveze izdržavanja dece od strane roditelja kao osnovne kategorije, prepoznaje i druge zakonske kategorije izdržavanja, kao što su izdržavanje supružnika ili bračnog partnera, izdržavanje majke deteta, izdržavanje roditelja, izdržavanje brata i sestre, izdržavanje tazbinskih srodnika i slično.

Iako je namera da se Predlogom ovog zakona zaštite pre svega maloletna deca od nesavesnih dužnika davalaca izdržavanja, trebalo bi razmisliti da se Predlog zakona postavi na široj osnovi i da se s njim omogući zaštita i svim ostalim kategorijama pomenutih potencijalnih poverilaca izdržavanja.

Iako je takvih slučajeva u praksi pretpostavljam znatno manje, ipak smo svedoci da ima sve više slučajeva starih ljudi, penzionera koji umiru u bedi, samoći i zaboravljeni od strane svoje sada već odrasle dece koju su prethodno savesno podizali i negovali, što takođe predstavlja veliku nepravdu i socijalni problem koji bi trebalo imati u vidu za rešavanje i iskorenjivanje.

Druga tačka dnevnog reda posvećena je mladim ljudima, kroz dopune nedavno usvojenog Zakonu o garancijama za stambene kredite. Dobro je što smo ipak relativno brzo uočili neke slabosti i nedoumice i za par meseci praktično primenom ovog zakona rešili da ih odmah otklonimo.

Odlično je što će dopunom u članom 6. stav 3. biti predviđeno da će se povoljni krediti ubuduće moći uzimati i za izgradnju individualnih zidanih ili montažnih kuća, kao što su i u članu 2. prepoznati i pomoćni objekti kao deo neraskidive celine uz kuće.

Ovim dopunama, preciziranjem mi ćemo otvoriti mogućnost da za povoljne kredite mogu da konkurišu i mladi u seoskim sredinama i da tako dođu do svoje zasebne nekretnine ili da obnove staru kuću, ali i pomoćne objekte koji su im neophodni za bavljenje poljoprivredom.

Ova mera se sjajno uklapa sa već postojećim programom kupovine seoskih kuća sa okućnicom koju sprovodi Ministarstvo za brigu o selu. Možemo dati dodatni snažni impuls za opstanak mladih na selu, bez kojih neće biti ni sela, ali ni Srbije.

Radi podsećanja, ovim projektom Ministarstva za brigu o selu kupljeno je preko 3620 seoskih kuća sa okućnicom u koje se uselilo preko 16.000 lica, među kojima je mnogo dece. Ono što je posebno interesantno, prosek godina mladih ljudi koji su se na ovaj način skućili i vratili na selo je ispod 30 godina.

U paketu predloženih zakona iz oblasti elektronskih medija usvojena su i rešenja koja su sugerisana i koja su dogovorena u direktnom kontaktu i diskusijama sa predstavnicima eksperata EU i domaćih poslanika struke. Tu bih pre svega pozdravio uvođenje novog instituta Poverenika za zaštitu prava slušalaca, gledalaca i čitalaca, koji će razmatrati pritužbe građana na programsku sadržinu javnog medijskog servisa.

U velikoj grupi međunarodnih sporazuma koji se ovaj put nalaze na dnevnom redu pretežno su sporazumi o međusobnom ukidanju viza za diplomatske i službene pasoše sa većim brojem vanevropskih država. To možda nije od većeg značaja za najveći broj naših građana koji ne poseduju ovakve putne isprave, ali je svakako pouzdan znak razvijanja međusobno prijateljskih odnosa i uvažavanja. Trebalo bi raditi na tome da se vize sa ovim državama ukinu i za nosioce običnih pasoša.

Na posletku u skupštinsku proceduru usvajanja nakon što su nadležni odbori razmotrili i uputili više izveštaja o radu koje su podneli nezavisni organi i institucije u zadnje tri godine, iako smo usled burnih dešavanja u ovoj zgradi i oko njega u poslednje tri godine propustili da ih ažurnije usvajamo.

Pošto nemam puno vremena, skrenuću pažnju da je diskriminacija po osnovu starosti i dalje jedno od najčešćih osnova pritužbi Povereniku za zaštitu ravnopravnosti. Iako je u zadnjoj 2024. godini pala sa neslavnog prvog na treće mesto po broju pritužbi u odnosu na dve godine ranije, njihov broj je i dalje previsok i mi kao društvo moramo mnogo više da učinimo da stari ljudi povrate svoje nekadašnje dostojanstvo, poštovanje i mesto u društvu.

Poštovani narodni poslanici, naša Poslanička grupa PUPS - Solidarnost i pravda će u Danu za glasanje dati svoju podršku za usvajanje svih zakonskih predloga sa dnevnog reda današnje sednice.

Takođe, daće pozitivne ocene i na izveštaje nezavisnih institucija i podržaćemo izbor naše drage koleginice Dunje Simonović Bratić na mesto potpredsednice Narodne skupštine.

Poštovani prijatelji, uvaženi građani Srbije, zahvaljujem na pažnji i želim vam svako dobro. Hvala vam.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi članovi Vlade sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, na samom početku ove sednice istakao bih da će poslanička grupa PUPS-Proletera-Poljoprivrednika Srbije - PUPS solidarnost i pravda, u danu za glasanje podržati ove predloge dnevnog reda i glasati za.

S obzirom, da obimnost dnevnog reda, danas na sednica. Osvrnuću se na nekoliko oblasnih koji obrađuju predlozi iz zakona koji su danas na dnevnom redu.

U prvom redu najviše pažnje i interesovanja javnosti probudili su predlozi zakona koji se tiču oblasti obrazovanja i garantnih šema za kredite, za stanovanje za mlade. Iako je naša partija pre dve decenije, izvorno osnovana pre svega kao stranka koja se primarno bori i interesuje za poboljšanje ekonomskog i socijalnog položaja penzionera i socijalno ugroženih građana, odnosno za status i maternji položaj naših najstarijih sugrađana mi ćemo svakako podržati i predloge ovih zakona koji se dati brojne ekonomske olakšice vezane za položaj mlađih kategorija stanovništva.

Dobro je što se predloženom Sedmom tačkom dnevnog reda predviđa državno subvencionisanje stambenih kredita za mlade u iznosu od 15 miliona evra. Ovim zakonom se potvrđuje značaj projekata koji se realizuju preko Ministarstva za brigu o selu, posebno značajna data podrška je kupovina seoske kuće sa okućnicom na selu za mlade bračne parove, kojom se dosad dodelilo 3.520 kuća za ukupno oko 16 hiljada stanovnika, od toga za pet hiljada dece, koja danas imaju svoj dom.

Za ovu kalendarsku godinu budžetom je planirano 750 miliona dinara, što znači za oko 680 kuća ili bračnih parova za oko 2.500 osoba, od toga oko 700 dece.

Ponoviću svoj stav, što sam na nekim ranijim sednicama više puta govorio, a to je da bi kao država trebali da ponovo revitalizujemo sistemsku državnu, masovnu, direktnu izgradnju stanova za sve kategorije u narednim periodima. Naravno, sve to bi moglo biti osavremenjeno i primereno današnjoj situaciji. To bi iziskivalo duže planiranje i pripreme, ali mislim da bi takav kontinuiran program dao dugoročno odlične rezultate i daleko veće efekte od subvencionisanja bankarskih kredita, što je trenutno jedino moguće rešenje za pomoć mladim ljudima, da dođu do svoje prve nekretnine i prvih svojih stanova.

Kod zakona u oblasti obrazovanja ključno je da će se ići na smanjenje iznosa školarina na visokoškolskim ustanovama, čiji će deo refundirati država iz svog budžeta. Samo se nadam da će niži iznosi školarine biti podstrek mladim ljudima da zaista prionu na studiozni rad i da ih ti iznosi finansijskih davanja njih, kao i njihovih porodica neće olenjiti i usporiti im studiranje.

Izmenama Zakona o osnovama vaspitanja i obrazovanja rešiće se radno pravni položaj veroučitelja u pravcu stvaranja mogućnosti za njihovo stalno zapošljavanje u školama umesto dosadašnjih produžavanja ugovora, što je te nastavnike držalo u neizvesnosti, a školama davalo bespotrebne dodatne administrativne zabrane.

U Četrnaestoj tački dnevnog reda nalazi se kraći predlog dopune Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju. Njime se rešava pitanje mogućnosti korišćenja subvencija i podsticaja za poljoprivredno zemljište koje je svojinski pravno status postaje sporan iz različitih razloga, a pojedini poljoprivrednici i dalje koriste i obrađuju.

U podacima smo videli da to prijavljeno zemljište uopšte nema. Naime, radi se da preko 70 hiljada hektara koji se nalaze u pravnoj neizvesnosti koje neko od poljoprivrednika obrađuje, pa je samim tim i opravdano da mu se uloženi trud u vreme nadoknade, kao i za redovno obrađivanje zemljišta koje ima u nespornom posedu.

Istovremeno skrećem pažnju da se ovde ne radi o tuđoj zemlji, koju je neko nesavesno uzurpirao, da imamo još veće količine zemlje koja je svake godine u parlogu jer niko je ne obrađuje, a da interesenata koji bi je obrađivali sigurno ima. Iako je to osetljivo pitanje, raspolaganje tuđom celinom, mislim da bi ovde trebalo razmisliti kako da se takav režim stavi u svoju punu funkciju kroz odgovarajuća zakonska rešenja.

Lično znam da su Ministarstvu za brige o selu imali neizvesni deo u pravcu poreske politike, formiranje zadruga što bi zahtevalo širi društveni konsenzus.

Paketom zakona u oblasti bankarstva, deviznog i finansijskog poslovanja Narodna banka Srbije predložila je da se zakon u ovoj oblasti dopuni u pravcu daljeg osavremenjivanja odluka davanja dodatnih kontrolnih nadležnosti i mehanizama Narodnoj banci Srbije za nadzor poslovanja u oblasti digitalnih valuta i drugih savremenih sredstava plaćanja, a u vezi sa kojim smo mi kao Narodna skupština odgovarajućim zakonom već donosili tokom prošle godine.

U okviru ovog dela zajedničkog jedinstvenog pretresa krenuo bih sa 18. i 19. tačkom dnevnog reda, odnosno na zakon kojim se daju finansijske garancije neophodne za završetak radova na gasovodu u pravcu Leskovac-Vranje. Ovo je veoma bitno i hitno, jer ćemo njenom realizacijom učiniti da našu gasovodnu mrežu gotovo u potpunosti približimo granicama sa Makedonijom, sa perspektivom da se u dogledno vreme i sa te strane uvede sa razvojnih sistemom drugih država i time još više dodatno osiguramo domaću energetsku bezbednost i stabilnost, posebno bitku za jug i jugoistok Srbije.

Naravno, podjednako je važno i nastaviti rad na širenju druge međudržavne gasovodne mreže ka BIH i našoj Republici Srpskoj i izgradnju još jednog podzemnog skladišta u Loznici, pošto se zbog toga mogu ostvariti dodatni prihodi.

Poštovani narodni poslanici, naša poslanička grupa PUPS-Solidarnost i pravda će u danu za glasanje dati svoju punu podršku za usvajanje svih zakonskih predloga sa dnevnog reda današnje sednice.

Poštovani prijatelji, uvaženi građani Srbije, zahvaljujem se na pažnji. Želim vam svako dobro i živela Srbija.

Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi članovi Vlade sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, na početku istakao bih da će poslanička grupa Partija ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije – PUPS - Solidarnost i pravda u danu za glasanje glasati za sve tačke dnevnog reda koje razmatramo na ovoj sednici.

Rebalans budžeta koji nas očekuje predstavlja priliku da se izvrši faktička provera planiranog bilansa državnih funkcija za ovu godinu, s obzirom na činjenicu da smo ovogodišnji budžet u prošlom skupštinskom sazivu bili usvojili još krajem oktobra prošle godine, dakle, pre skoro 11 meseci.

Pokazatelj koji imamo pred sobom pokazuje da su na prihodovnoj strani ostvareni i viši prihodi od planiranih, dok se sa druge strane planira veći obim rashoda u odnosu na prvobitno planirani. U prvi mah moglo bi se učiniti da to nije dobra postavka republičkih javnih funkcija, ali ću na tri primera pokazati šta se zapravo krije iza tih povećanja rashodovane strane budžeta.

Na promene budžeta po pojedinim ministarstvima vidi se da je najveće povećanje rashoda kod Ministarstva odbrane, i to za čitavih 57 milijarde dinara. Ako se to povećanje gotovo u celosti odnosi na stavku nabavke mašina i opreme vazduhoplovstva i borbene avijacije, svima je jasno da je ovde reč o ispunjenju obaveza iz ugovora o nabavci novih aviona koji je nedavno sklopljen sa Francuskom. Svako može da vidi koliko je to veliki novac, o čemu svedoči i činjenica da ova stavka pojedinačno vuče ubedljivo najveće pojedinačno povećanje rashodovane strane budžeta.

Kao bivši vojnik i učesnik ratova 1991. do 1999. godine, moram primetiti da će to još od perioda JNA i sredine osamdesetih godina prošlog veka biti prvo suštinsko i kvalitetno skokovito zanavljanje naše vojske savremenom vojnom opremom najnovije generacije.

Naravno, ja i bilo ko dobronameran najviše bih voleo da, kao nekada, mi sami proizvodimo skoro sve što nam je potrebno za opremanje naših oružanih snaga, ali tehnološku trku sposobnosti proizvodnje ovakve sofisticirane borbene tehnike odavno su izgubile daleko moćnije i bogatije države nego što je to naša. Sve one čekaju u redu da bi to kupile od onoga ko je trenutno sposoban da takvo naoružanje još uvek proizvodi. Imali smo sreću da smo mi prvi među njima.

Ako smo se kao obični građani, kao stranke odavno velikom većinom opredelili za stav vojne neutralnosti, bez obzira na to da li smo trenutno vlast ili opozicija, onda moramo biti svesni da se ta neutralnost mora plaćati na različite načine, kako ona ne bi bila samo prazna forma bez ikakve vrednosti u nekakvim sutrašnjim, ne daj Bože, novim ratnim sukobima.

Takođe, kao oficir vojske, tadašnji učesnik odbrane države od NATO agresije i čovek koji je ranjavan na prostoru Kosova i Metohije i povređivan, mogu tačno da znam ko je kriv za tu situaciju, za bombardovanje, ali znam sigurno da nije država Srbija i državno rukovodstvo, niti predsednik tadašnje države Slobodan Milošević. Ovde pored mene sedi čovek koji je, takođe, bio vojno lice, odnosno starešina tadašnje vojske. Imao je to saznanje da treba to zabeležiti i on je pravio 78 dana svoj dnevnik, ratni dnevnik, koji je posle rata pretočio u knjigu koju je izdao pod nazivom „NATO - orgijanje nad Jugoslavijom“. To je moj uvaženi kolega Ilo Mihajlovski i koji ima već potrebu za drugo izdanje te knjige. Ne bih želeo da je reklamiram, ali svako ko želi da sazna više nešto o agresiji neka se obrati kolegi Ili da mu pokloni ili da tu knjigu da vidi šta je i ko je krivac za takvo stradanje našeg naroda.

Drugo veliko povećanje planiranih izdataka vidljivo je kod Ministarstva za rad i socijalnu politiku, i to za oko 25 milijardi dinara. Ja sam posebno upućen u taj deo, s obzirom da sam predsednik Odbora za rad, od čega je oko 20 milijardi predviđeno za povećanje davanja vezanih za roditeljske i dečije dodatke preko izmene i dopune Zakona o finansijskoj podršci porodicama sa decom, što je druga tačka današnjeg dnevnog reda. Njome se predviđa značajno povećanje izdvajanja za novorođenu decu. Ministri su već rekli da će se raditi o povećanjima od sedam do 15.000 dinara više po mesečnoj rati isplate, a to će se retroaktivno primenjivati na svu decu koja su rođena od 1. januara ove godine.

Mislim da, bar oko ovih izmena, neće biti nikakvih protivljenja od bilo čije strane, jer ćemo sada doći na nivo državnog učešća u finansiranju ekonomskih troškova podizanje dece o kakvom su pripadnici moje generacije mogli samo da sanjaju, kada smo mi bili mladi roditelji.

Treće, veliko povećanje rashoda vidljivo je u sklopu Ministarstva poljoprivrede, tj. njegove Uprave za agrarna plaćanja koja će dobiti gotovo 20 milijardi dinara više kako bi mogla da isplati finansijske obaveze koje su stvorene kroz izmene Zakona o podsticajima u ruralnom razvoju, a koji smo usvojili u prošlom skupštinskom sazivu, ali taj zakon je bio usvojen nakon Zakona o budžetu za 2024. godinu po kome nije bio povećan obim finansijskih obaveza ove uprave, što je sada neophodno korigovati.

Što se tiče izmena finansijskih pravila fondova socijalnih osiguranja, videćemo da tu nema nekih preteranih promena u strukturi njihovih prihodnih i rashodnih strana. Ipak može da nas ohrabri činjenica da je od doprinosa za socijalno osiguranje naplaćeno preko 17 milijardi dinara prihoda više nego što je prvobitno bilo planirano.

Slične obrise za tražene promene strukture finansijskih planova vidimo i kod ostalih socijalnih fondova, a sve to omogućuje da na drugoj strani oslobodi deo sredstava smanjivanjem namenskih transfera iz republičkog budžeta. To svakako predstavlja pozitivnu ocenu opreznog prvobitnog planiranja ovih finansijskih planova. Nadamo se da će tako biti u slučaju sa planovima za narednu 2025. godinu koja nam se polako približava.

Poštovani narodni poslanici, naša poslanička grupa PUPS – SOLIDARNOST I PRAVDA smatra da su ovi predlozi zakona koncipirani tako da omogućuju nastavak sprovođenja ekonomske politike. Stoga će naša poslanička grupa PUPS u danu za glasanje dati podršku za usvajanje svih zakonskih predloga koji se nalaze na dnevnom redu današnje sednice.
Poštovani prijatelji, uvaženi građani Srbije, zahvaljujem na pažnji i svako dobro. Žao mi je što nisam imao mogućnost da kažem sve ono što sam imao.

Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi članovi Vlade sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, imajući u vidu da ovaj Ppredlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom nosi posebnu težinu. Čuli smo izlaganje ministarke, koje je bilo sveobuhvatno i detaljno. Ovaj zakon je na 3. sednici Odbora za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva razmatran i Odbor je odlučio da predloži Narodnoj skupštini da prihvati Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, koji je podnela Vlada, u celini.

Predlog zakona je bitan za svako dete, svakog roditelja, porodicu i naše društvo u celini. To je naš ulog za budućnost, naše nasleđe, podrška za našu decu.

Republika Srbija je uvek težila da dodatno poboljša materijalni položaj porodica sa decom, da dodatno unapredi prava i dužnosti roditelja da podižu i vaspitavaju decu, kao i da naša deca imaju još bolje uslove života koji bi im omogućili pravilan razvoj, a sve u cilju da se podrži dobrobit porodice deteta i budućih generacija.

Zato su pred nama zakonske odredbe koje predstavljaju deo ukupne društvene brige o deci i doprinose poboljšanju uslova za zadovoljavanje osnovnih potreba dece, daju poseban podsticaj za rađanje dece i pružaju podršku materijalno ugroženim porodicama, porodicama sa decom sa smetnjama u razvoju i decom sa invaliditetom, kao i deci bez roditelja staranja. Ovim naša država pokazuje spremnost i opredeljenost u oblasti populacione politike, ne zanemarujući pri tome i demografske potrebe.

Predložena zakonska rešenja prvenstveno imaju za cilj da značajnim uvećanjem iznosa roditeljskog dodatka, posebno za prvo i drugo dete, poboljšaju se materijalni uslovi za porodice i smanji se time pritisak na porodicu u delu obezbeđivanja sredstava za rađanje i podizanje dece. Takođe, povećanjem iznosa roditeljskog dodatka i načina isplate za drugo, a posebno za treće i četvrto dete, država preuzima na sebe deo troškova rađanja, izdržavanja i školovanja dece u periodu i do 10 godina nakon rođenja deteta.

Ide se u dobrom pravcu da se izjednači materijalni položaj preduzetnica i drugih radno angažovanih porodilja po osnovu fleksibilnosti oblika rada sa zaposlenim ženama kod poslodavaca.

Naime, način utvrđivanja visine ostalih naknada po osnovu rođenja i nege deteta ne treba da se razlikuje od načina utvrđivanja visine naknade zarada za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta u pogledu perioda u kome se posmatraju osnovice na koju su plaćeni doprinosi za obavezno socijalno osiguranje.

Predložene zakonske izmene i dopune imaju za cilj povećanje stope ukupnog fertiliteta, odnosno plodnosti sa trenutnih 1,67% na 1,71% do 2030. godine, kroz implementaciju mera finansijske podrške porodicama, uključujući povećanja roditeljskog dodatka i paušala za opremu. Ovim merama se podstiče rađanje, smanjuje se ekonomski teret roditeljima i unapređuje demografska slika naše zemlje kroz dugoročne stimulacije nataliteta.

Verujem da će donošenje ovog zakona biti od izuzetnog značaja, jer između ostalog, odražava čvrsto opredeljenje države da rađanje dece ne bi smelo da pogoršava ekonomski i društveni položaj porodice sa decom, već da država time preuzima na sebe deo troškova rađanja dece i njihovog izdržavanja i školovanja, sa posebnim osvrtom da se podstakne rađanje prvog i drugog deteta, jer obično se i kaže ako nema prvog, teško da će biti i drugog i trećeg.

Pozivam narodne poslanike da u danu za glasanje podrže donošenje ovog zakona i pokažu da je danas podrška porodicama sa decom ponovo na mestu koje mu pripada, u vrhu prioriteta ove Vlade, Narodne skupštine i predsednika Republike. Zato upućujem apel svim kolegama narodnim poslanicima da u danu za glasanje glasamo za ovaj zakon. Zahvaljujem se na pažnji.

Poštovana predsedavajuća, predsednice Skupštine, uvaženi članovi Vlade sa saradnicima, poštovani predstavnici državnih institucija, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, na samom početku ove sednice istakao bih da će poslanička grupa PUPS, poljoprivrednika, proletera Srbije PUPS - Solidarnost i pravda u danu za glasanje podržati ove predloge dnevnog reda i glasati za.

Iako sama po sebi ne predstavlja zakonsko rešenje koje neposredno uređuje svakodnevni život naših građana, od paketa tačaka dnevnog reda, prva tačka, odnosno Deklaracija o zaštiti nacionalnih i političkih prava i zajedničkoj budućnosti srpskog naroda svakako se izdvaja po svom značaju.

Većina nas koja se odazvala pozivu dvojice predsednika da prisustvujemo skupovima u okviru dana saborovanja, mogla je i lično da se uveri da se radilo o jednoj veličanstvenoj manifestaciji državnih predstavnika, crkvenih velikodostojnika i kulturnih poslanika dve matične srpske države, kao i predstavnika Srba iz regiona i rasejanja.

Takođe, mogla je da se uveri da su nijednim gestom nije nastojalo da se povredi ili uvredi bilo ko lično ili bilo koja susedna država ili narod. U istom takvom tonu sročena je i ova deklaracija. Više njenih tačaka jasno je ukazano na strateške pravce povezivanja naših naroda ma gde on bio.

Mislim da je posebna snaga ovog dokumenta što su u njemu date i konkretne smernice za zajedničke nacionalne projekte koji se moraju završiti u bliskoj budućnosti u najrazličitijim oblastima. Od zajedničkog obeležavanja važnih nacionalnih praznika, preko standardizacije srpskog jezika, izgradnje spomen kompleksa sećanja na Jasenovačke žrtve u Donjoj Gradini do usaglašavanja planova poljoprivredne proizvodnje.

Naša poslanička grupa u Narodnoj skupštini, ali i svi članovi naše stranke u ostalim organima vlasti će u tim predstojećim aktivnostima svakako pružiti punu podršku ovoj deklaraciji.

Od ostalih klasičnih zakonskih rešenja moje interesovanje kao nekadašnjeg profesionalnog vojnog lica najviše je pobudila treća tačka dnevnog današnjeg reda, odnosno Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o posebnim uslovima za realizaciju projekta izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti njima se detaljnije razjašnjavaju pojedine situacije u slučaju raskida ugovora o kupovini ovakvih stanova i metodologiji obračuna tržišne vrednosti tih stanova. Mislim da tu nema ničeg spornog.

U tom smislu ja ću u ime naše poslaničke grupe PUPS- Solidarnosti i pravda ponoviti svoje ranije zalaganje da se ovaj program stanogradnje proširi i na ostale stručnjake i mlade bračne parove u gradovima, ali zašto da ne i u selima.

Mi vidimo da je Ministarstvo za brigu o selu pomoglo da se useli preko 3.000 kuća u našim selima sa preko 12.000 osoba među njima sa velikim brojem dece.

Želim da skrenem pažnju da mi u dosta slučajeva imamo mlade ljude na selima koji žele da u njima ostanu i da se bave poljoprivredom, ali istovremeno žive u relativno starim, pa i u dotrajalim, neuslovnim, odavno amortizovanim kućama. Zašto se onda ne bi i za njih napravila neka vrsta programa obnove ili izgradnje novih kuća kroz kreditiranje ili dodelu građevinskog materijala uz određene obaveze bavljenja poljoprivrednom proizvodnjom i uslovima života i rada na selu. To su samo neka od razmišljanja, a svakako da svaku mogućnost da država pomogne mladim ljudima da dođu do svog stambenog prostora treba podržati.

U vezi sa pitanjima odbrane, a kada prelazimo na međunarodne ugovore koji su na dnevnom redu, mislim da je jako dobro što smo sklopili sporazume o vojno-tehničkoj saradnji, pre svega sa susednom Mađarskom, ali i sa daljim državama kao što su Kazakstan ili Gabun, što će omogućiti i pitomcima iz ovih država da se školuju u vojnim školama kod nas u Srbiji.

Ugovorima o zajmovima kod Unikredit i banke Inteza, stvoriće se finansijska sredstva da se završi i dovrši brza saobraćajnica Šabac-Loznica koja tom kraju daje posebne prilike za život i rad.

Na dnevnom redu današnje sednice, između ostalih nalazi se jedno veoma važno postavljenje na funkciju, odnosno reizbor Jorgovanke Tabaković na mesto guvernerke Narodne banke Srbije. Njeni stručni i profesionalni kapaciteti su u proteklih 12 godina na ovom položaju došli do punog izražaja u šta svako od nas može i lično da se uveri kroz stabilnost kursa dinara, a privrednici i kroz stabilno finansijsko tržište i sigurnu monetarnu politiku što je sve postignuto u jednom teškom periodu ekonomske krize i Kovid pandemije. Na njoj i dalje će biti i težak i odgovoran zadatak i nadajući se da će ga i dalje uspešno obavljati, kao i u prethodnom periodu, naša poslanička grupa PUSP Solidarnost i pravda će dati iskrenu podršku za dalje uspešno bavljenje na ovoj dužnosti.

Na kraju, tu su izveštaji o radu brojnih državnih, nezavisnih regulatornih tela za protekle dve godine. Na žalost usled nedostatka vremena za diskusiju neću moći puno da o njima govorim, sem da mi je drago što smo i pored izvesnog kašnjenja nastavili sa dobrom praksom usvajanja ovih izveštaja, kao i to da su ova tela i pored velikog obima posla uspela da uspešno sa njima se izbore, te da su u najvećem broju slučajeva uspeli da domaćinski posluju i da deo svojih prihoda uplate u republički budžet.

Poštovani narodni poslanici, zato će poslanička grupa PUPS, Solidarnost i Pravda, u danu za glasanje dati svoju podršku za usvajanje ovih tačaka dnevnog reda i maksimalno dati pojedinačno za svako pitanje i svoju podršku i ono što treba da da, da budu uspešno. Poštovani prijatelji, uvaženi građani Srbije, zahvaljujem se na pažnji i svako vam dobro želim.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvaženi predstavnici Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, pred nama je Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2024. godinu. Na samom početku istakao bih da će poslanička grupa Partija ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije, PUPS -Solidarnost i pravda, u danu za glasanje podržati ovaj zakon i ostale predloge sa ovog zasedanja i glasati za.

Danas govorimo o dokumentu koji ima karakter finansijskog plana države za jednu godinu i predstavlja program prihoda i rashoda države za narednu godinu. Budžet za 2024. godinu planiran je u skladu sa ekonomskom situacijom u zemlji i potrebama društva. Pred nama je verovatno poslednja sednica ovog skupštinskog saziva i predstoji nam posao usvajanja većeg broja zakona.

Budžet za 2024. godinu je sticajem okolnosti u skupštinsku proceduru ušao verovatno ranije nego ikada pre. Samim tim, moguće da će i ovaj budžet zahtevati naknadne rebalanse.

Iz onoga što je ovim budžetom planirano, vidljivo je da ćemo imati dalje pozitivne trendove u pogledu stanja državnih finansija, odnosno, da će u odnosu na nedavno usvojeni rebalans budžeta za tekuću godinu rast prihoda ponovo biti veći od rasta rashoda za 30,5 milijardi dinara, odnosno da ćemo za toliko ponovo sniziti deficit u budžetu.

Ako pogledamo strukturu rashoda, primećujemo da je u odnosu na ovogodišnji rebalans predviđeno značajno povećanje izdvajanja za transfere na rashodovnoj strani od oko 50 milijardi dinara. Iako to nije povoljan podatak, ovakav rast je bio iznuđen potrebom da se očuva životni standard naših najstarijih sugrađana.

Izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju koji smo usvojili u septembru mesecu stvorene su osnove da se mesečni iznosi penzija, počev od penzije za mesec oktobar vanredno povećaju za 5,5% i da će uvećani iznos predstavljati osnov za dalja usklađivanja penzije u 2024. godini, što nam govori da je ovim predlogom budžeta izdvojeno više sredstava za penzije, što znači podizanje standarda naših najstarijih sugrađana na viši nivo.

Razgovor o budžetu prava je prilika da se konceptualno postave određena pitanja i pokrenu neke ideje, čak i inicijative. Tradicionalno kada se govori o budžetu, obično se svrsta u dve grupe kategorija – razvojni budžet ili socijalni budžet, a u zavisnosti od visine sredstava koja su planirana u navedenim oblastima.

Partija ujedinjenih penzionera Srbije – Solidarnost i pravda, kao manji koalicioni partner, pokušao je da u koaliciju unese neka svoja osnovna načela. Sa zadovoljstvom ističem da većinski koalicioni partner u velikom broju slučajeva ima prilično slične stavove za pojedina pitanja, te su u principu bili relativno lako usaglašeni, tako kada je reč o redovnosti isplate penzija i kada je postojala potreba da se zaštite penzioneri sa najmanjim primanjima, tako i kada je reč o usklađivanju penzija u principu penzije prate plate.

Kao predstavnik poslaničke grupe PUPS – Solidarnost i pravda, partija koja je svojim programskim načelima opredeljena za zaštitu najstarije populacije stanovništva, penzionera, starih osoba i socijalno ugroženog dela stanovništva, kao i radnika i poljoprivrednika, iskoristiću priliku da u tom kontekstu govorim o potrebama da budžet ima socijalnu komponentu kojom će se zadovoljiti potrebe velikog dela stanovništva.

Partija ujedinjenih penzionera Srbije – Solidarnost i pravda ukazuje na neophodnost nove socijalne politike na kojoj mora da počiva istinska borba protiv siromaštva. Ključni instituti te nove socijalne politike su socijalna garantovana penzija i tzv. trinaesta penzija za penzionere sa najnižim primanjima.

Socijalna penzija je bila predviđena Nacionalnom strategijom o starenju za period od 2006. do 2015. godine. Međutim, realna snaga srpske ekonomije i nasleđeni problemi nisu dozvoljavali da se realizacijom ovog instituta iole ozbiljno pristupi. Danas je situacija drugačija. Postoje sve pretpostavke da u pripremi nacionalne strategije za unapređenje položaja starih lica za period 2024. – 2030. godina budu predviđena ova dva instituta socijalne politike.

Podsećam da je socijalna penzija vid socijalnog davanja namenjen svima koji su stari od 65 godina muškarci i 63 godine žene, a nemaju penziju, niti imaju uslove da je dobiju, nemaju svoju imovinu ili druga lična primanja.

Institut trinaeste penzije u praksi je najdelotvornije rešenje u smislu poboljšanja položaja penzionera sa najnižim primanjima. Penzioni sistem naše zemlje generalno je zasnovan na principu generacijske solidarnosti. Objektivni ekonomski tokovi razvoja na celoj planeti, a posebno na specifičnosti naše zemlje, prethodni socijalistički privredni poredak, princip stečenih prava, inflacija i hiperinflacija, presecanje ekonomske aktivnosti usred ekonomskih sankcija nametnutih našoj zemlji, uključivanje u svetsku proizvodnju, izuzetno jeftine sa istoka planete, promenili su uslove za odlazak u penziju, doveli su do određenih nepravilnosti koje nije moguće jednostavno ili jednim potezom otkloniti. Stoga je već nekoliko godina od strane Vlade Republike Srbije polako u našoj situaciji primenjen princip pomoći penzionerima sa najmanjim primanjima.

Partija ujedinjenih penzionera Srbije – Solidarnost i pravda u potpunosti je podržavala, zagovarala poboljšanje ekonomskog položaja penzionera sa najmanjim primanjima. Ipak, ako bi konkretna pomoć države koja je opravdano uvidela da je pomoć penzionerima sa najmanjim primanjima zaista potrebna bila pretočena u socijalni institut trinaeste penzije. Potrebno je da se kroz naredne budžete i rebalans budžeta aspekt nove socijalne politike i sredstava potrebnih za realizaciju istih uzme u obzir prilikom planiranja izrade narednih budžeta.

Time bi se kroz budžet pokazalo da je strateško opredeljenje PUPS – Solidarnost i pravda pravedna preraspodela narodnih para daje rezultate pre svega u novoj socijalnoj politici, u istinskoj borbi protiv siromaštva navedenih kategorija stanovništva, u stvaranju uslova za zdrav i dostojanstveni život u trećem dobu, u starijim godinama kada stanovništvo nije više u mogućnosti da dodatnim radom obezbeđuje nedostajuća sredstva za dostojanstven život.

Kada se radi o pojedinačnim korisnicima budžeta ja ću se naravno zadržati na Ministarstvu za brigu o selu, na čijem se čelu nalazi predsednik PUPS-a gospodin Milan Krkobabić.

Po visini dodeljenih sredstava to je jedno od ministarstva koje najmanje troši, ali dozvoliću sebi da kažem da u odnosu na uložena sredstva najviše daje. U 2024. godini, planirana su sredstva u sledećim iznosima za pojedine programe: 500 miliona dinara će biti izdvojeno za podršku i razvoj zadrugarstva, još 500 miliona za kupovinu kuća sa okućnicom i još 500 miliona za druge programe koji postoje ili koji će se uvesti.

S obzirom da se nalazimo na kraju ovog mandatnom perioda, želeo bih da navedem i neke konkretne podatke u dosadašnjoj realizaciji ovih programa. Revitalizacijom zadruga, projektima kupovine seoskih kuća i okućnica za mlade bračne parove otpočet je jedan veliki posao obnove i oživljavanja našeg sela o kome se retko kada vodilo računa u našoj istoriji.

Tokom tri godine sprovođenja programa za otkup kuća izdvojeno 2,6 milijarde dinara i to u 2021. godini izdvojeno je 620 miliona za 651 kuću. U 2022. godini izdvojeno je milijardu i 80 miliona dinara za 980 kuća, a u 2023. godini do sredine oktobra potpisani su ugovori za dodelu bespovratnih sredstava za 657 kuća, čime je obezbeđen krov nad glavom za 982 ljudi koji imaju 600 dece. Dakle, imamo do sada ukupno 2228 realizovanih ugovora.

Sa raspoloživim sredstvima biće 2449 kuća, a sa projekcijom dodatnih sredstava neophodno je sve zahteve koliko je do sada bilo, 2656 kuća u kojima će svoj dom naći 7400 odraslih i 3655 dece.

Važno je napomenuti da je trećina od ovog broja prijavljenih građana i porodica rešilo da pređe iz grada u selo, a da je prosek godina dobitnika kuća 29,8 što je znatno niže od prosečne starosti u državi, a pogotovu na selima. Ovi podaci potvrđuju da je ovim programima Vlade Srbije i Ministarstva za brigu o selu zaista otpočela revitalizacija nešeg sela i to mladim ljudima koji žele da rade i žive na selu.

Što se tiče pomoći zadrugama, od 2017. godine finansijski je pomognuto 207 zadruga u ukupnom iznosu od 2,13 milijardi dinara. Od početka sprovođenja ovog programa formirano je preko 1000 novih zadruga, a u prethodnom periodu se ugasilo oko 100 zadruga. Posebno raduje činjenica da su pomognute zadruge sa KiM koje su ispunile uslove konkursa i dobile sredstva za svoje potrebe. Kroz program podrške jedinicama lokalne samouprave za kupovinu minibusa za prevoz seoskog stanovništva gde nema organizovanog prevoza, za tri godine izdvojeno je 360 miliona dinara. Efekti ovog programa su da je tokom 2021, 2022. godine 35 jedinica lokalnih samouprava dobilo je sredstvo za nabavku minibusa od čega 28 opština pripada četvrtoj grupi razvijenosti i devastiranim područjima, a 500 sela ovih opština je na nadmorskoj visini preko 500 metara u brdsoplaninskom području, 840 sela Srbije od ukupno 1508 koja se nalaze na teritoriji 35 opština rešilo je problem prevoza seoskog stanovništva, a 3800 putika dnevno koristi ovaj vid prevoza.

Naposletku, u četvrtom segmentu programskog delokruga rada za susrete sela tokom protekle tri godine izdvojeno je 116,5 miliona dinara. U ovom programu imamo efekte da se svake godine povećava broj sela i opštine u kojima se ove manifestacije organizuju. Tako da je u njima u 2023. godini uzelo učešće 1500 sela iz 95 opština, a na ovim manifestacijama je bilo rekordnih 200.000 učesnika i posetilaca. Mislim da ne moramo da napominjemo koliko takve manifestacije znače za obogaćivanje društvenog i sportskog života stanovnika sela. Negovanje tradicionalnog načina života i našeg kulturno-istorijskog nasleđa.

Svesni smo da su ovi iznosi u odnosu na potrebe skromni. Šta više su potrebe, usuđujem se reći i desetostruko veće, ali mora se priznati da je jedan sistem uspostavljen i u narednim godinama moramo raditi na tome da se ova sredstva značajno povećaju, jer to u krajnjoj liniji neće biti gubici, već očigledni dobici ako se naša sela očuvaju i učine samoodrživim životnim prostorima u koje će ljudi posebno dolaziti umesto da odlaze.

U vezi sa ovim programima Ministarstva za brigu o selu, naša poslanička grupa smatra izuzetno značajnim predložene izmene Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju koje su došle kao plod razgovora i dijaloga sa predstavnicima brojnih udruženja poljoprivrednih proizvođača. Njime se predviđaju povećanja premija za mleko, povećanje po površini biljne proizvodnje sa minimalnih šest hiljada na 20 hiljada po hektaru, ali je još važnije to što će zemljišni maksimum za podsticaje sada povećati sa 20 za 100 hektara, što će otvoriti znatno veće mogućnosti davanja podsticaja za one poljoprivrednike koji imaju veće ambicije da se ozbiljnije bave poljoprivrednom proizvodnjom.

Svakako moramo na svaki način … udruživanje naših poljoprivrednih proizvođača. Samo na taj način može se stvoriti dugoročno održiva i ekonomski rentabilna poljoprivredna proizvodnja kao garant egzistencije naših poljoprivrednika. Naravno, i ovde očekujemo da Vlada svojim uredbama koje će doneti na osnovu ovih izmena predvidi i mere za sprečavanje zloupotrebe ovih sredstava.

Izdvojio bih još jednu od predloženih dopuna Zakona o zdravstvenom osiguranju. Njome se ispravlja jedna dugotrajna anomalija i nepravda prema onima koji su branili državu kada joj je bilo najteže. Izmenama u članu 125. Zakona o zdravstvenom osiguranju omogućuje da se osiguranici koji istovremeno imaju borački status ubuduće mogu koristiti prava iz zdravstvenog osiguranja bez obzira da li su im uplaćivani doprinosi ili ne, a to će se odnositi i na njihovu decu koja su preko njih osigurana.

Ja kao neposredni učesnik u ratnim dešavanjima u devedesetim iz iskustva vrlo dobro znam da je najveći deo naših boraca poticao iz sloja seljaka i radnika. Upravo su te dve socijalne kategorije oduvek bile izložene riziku od siromaštva, ostajanju bez stalnog zaposlenja ili nemogućnosti da sami plaćaju doprinose. Oni borci koji u ratu nisu bili neposredno fizički ranjeni, iz njega su većinom izašli narušenog zdravlja i sa psihičkim traumama, a sa čime će se boriti celog života, pa je zato odavno bilo vreme da im se država oduži na ovaj način, jer oni ne smeju snositi posledice toga, što kod nas nažalost još uvek ima sporadičnih slučajeva neredovne uplate socijalnih doprinosa.

Poštovani narodni poslanici, budžetski zakon predstavlja možda i najvažniji akt koji se u redovnim prilikama svake godine usvaja u ovom parlamentu. Iz samo dela podataka koje sam ovde naveo i koje su naveli ostali poslanici i ministri u svom uvodnom izlaganju, vidi se da je ovaj budžet realno zasnovan, da su u njemu na jedan odmeren način dati odgovori na krizu koja nas je pogodila kako bi se ona preporodila sa što manje negativnih podsticaja. Imajući u vidu sve navedeno, poslanička grupa PUPS – Solidarnost i pravda će u danu za glasanje glasati za budžet, kao i za sva predložena zakonska rešenja na ovoj sednici.

Naposletku, pošto je ovo verovatno poslednja sednica u ovom skupštinskom sazivu i moje poslednje obraćanje, iskoristiću priliku da svima poželim da predstojeća izborna kampanja bude fer i korektna. Svi ste bili svedoci da su poslanici poslaničke grupe PUPS – Solidarnost i pravda nastojali da se tim načelima rukovode i u radu ovog saziva. Tako ćemo postupiti i za vreme kampanje i u narednom skupštinskom sazivu, a naši građani će reći svoj konačan sud o svakom od nas u decembru.

Iskoristio bih priliku, s obzirom na to da je tu ministarka za porodicu i demografiju, Ministarstvu za porodicu i demografiju data je obaveza izrade nacionalne strategije za unapređenje položaja starih lica za period od 2024. do 2030. godine. Javna slušanja o ovoj strategiji organizovana su u Beogradu, Novom Sadu i Kragujevcu. Na veliku žalost i moju i Nišlija i jugoistočne Srbije, javno slušanje nije organizovano u Nišu, a znamo da najveći procenat starih osoba upravo živi u jugoistočnoj Srbiji. Pokret trećeg doba Niša uputio je svoje predloge Ministarstvu za porodicu i demografiju i Ministarstvu finansija, kako bi se isti ugradili u strategiju. Nažalost, nemamo nikakvih informacija da li je nešto prihvaćeno. Verujem da jeste.

Uz zahvalnost, poštovani prijatelji, uvaženi građani Srbije, zahvaljujem na pažnji i svako vam dobro.

Poštovana predsedavajuća, uvažena predsednice Vlade, sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, na samom početku istakao bih da će poslanička grupa PUPS - Solidarnost i pravda u danu za glasanje glasati za tačke dnevnog reda koje razmatramo na ovoj Četvrtoj sednici. Ova današnja sednica donosi veći broj raznovrsnih tačaka dnevnog reda.

Mislim da je u ovom trenutku od ponuđenih tačaka dnevnog reda možda prioritetnija ona peta tačka dnevnog reda koja se odnosi na popunjavanje upražnjenog mesta Ministarstva prosvete. Nakon ostavke gospodina Ružića, ovo važno mesto je već oko dva meseca upražnjeno. Za ovo ministarstvo SPS je predložio prof. dr gospođu Slavicu Đukić Dejanović. Mislim da o njoj ne treba previše govoriti. Radi se o našoj dugogodišnjoj koleginici koja je imala i tu čast da bude na čelu ove Skupštine. Svi je znamo kao vrhunskog stručnjaka, smirenu, ali odlučnu osobu, koja uz to ima i bogato iskustvo u naučnom i pedagoškom radu kao profesorka univerziteta, ali i na više funkcija u izvršnoj vlasti i svakako, ona zaslužuje punu našu podršku i u izboru i nakon izbora.

Pored redovnih zakonskih predloga, na ovoj sednici Narodna skupština će razmatrati više predloga međunarodnih sporazuma i bilateralnih ugovora. Tu bih izdvojio nekoliko njih, a posebno drugu tačku koja se odnosi na Sporazum sa EU u vezi instrumenata za predpristupnu pomoć u oblasti ruralnog razvoja, odnosno tzv. IPARD 3, koji predstavlja pravnu osnovu za donošenje, davanje pomoći od strane EU za finansiranje ili sufinansiranje brojnih projekata u našim selima. Ona je predviđena u iznosu od oko 288 miliona evra za period do 2027. godine.

Mi smo formiranjem Ministarstva za brigu o selu na predprošlim izborima postavili neke osnovne uslove za uspešnu realizaciju niza projekata kako bi podigli nivo življenja na selu i time smo obezbedili da ne mali broj mladih ljudi se vratio na selo, i to pre svega mladi bračni parovi sa decom.

Ministarstvo za brigu o selu u saradnji sa SANU i Nacionalnim timom za preporod sela Srbije osmislio je niz drugih projekata radi stvaranja uslova za bolji život na selu. Posebno bih istakao projekat zadrugarstva koji je krenuo sa idejom 50 zadruga u 50 sela. Udruživanje u zadruge je svetski trend koji okuplja oko milijardu ljudi, a oko tri milijarde ima korist od takvog načina privređivanja, što ukazuje na značaj udruživanja i zadrugarstva. Razvijeno je u visokorazvijenim zemljama EU, u Nemačkoj je 20 miliona udruženih ili svaki četvrti Nemac je član neke zadruge.

Zadrugarstvo je imperativ za 550 hiljada poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji, pre svega zbog malog i usitnjenog poseda čiji je prosek u Srbiji 5,4 hektara, a na jugu zemlje samo 2,4 hektara. Zadružni proizvod postaje roba koja se na tržištu prodaje brže i povoljnije uz udruživanje.

Do 2017. godine, u Srbiji se gasilo čak i po 100 zadruga godišnje. Programom 500 zadruga u 500 sela, koji je pokrenuo ministar Milan Krkobabić, u saradnji sa akademskim odborom za selo SANU, vraćeno je poverenje u udruživanje, i za ovo prethodno vreme osnovano je više od 1.118 zadruga.

Programom oživljavanja zadrugarstva 500 zadruga u 500 sela, visoko je ocenio predsednik Međunarodnog zadružnog saveza Arijel Guarko. On je zadrugarstvo u Srbiji uporedio sa savremenim evropskim konceptom u toj oblasti. Pohvale, ali i predlozi za saradnju stigli su iz susedne Hrvatske, Republike Srbije, Severne Makedonije i drugih iz regiona.

Izuzetno je bitno da sada u ovim sudbonosnim danima za naše ljude na Kosovu i Metohiji ukažem na to kako se oni na pravi način ohrabruju da ostanu u svojim selima i na svojim domaćinstvima. Primer toga je zadruga u Zubinom Potoku, osnovana još pre Drugog svetskog rata. Država Srbija je pomogla bespovratnim sredstvima za nabavku opreme za više faze prerade. Zadruga je došla do više novih proizvoda, kao što su voćni sokovi, voćni namazi i pakovanje meda.

Napominjem da na Kosovo i Metohiji ima oko šest hiljada poljoprivrednih gazdinstava, a zadruga u Zubinom Potoku pokriva više opština na Kosovo i Metohiji. Trenutno zadruga ima 47 zadrugara i više od 400 kooperanata, što nam govori da oko 500 porodica imaju siguran plasman svojih poljoprivrednih proizvoda. To je primer kako se praktično pomažu seoska domaćinstva koja su udružena u zadrugu. Tako se popravlja kvalitet života ljudi na selu.

Sada kada već imamo određeno iskustvo u radu Ministarstva za brigu o selu, verujem da će služba Vlade Republike Srbije i Ministarstvo za brigu o selu, kao i ostala srodna ministarstva i agencije, ostvariti punu saradnju u realizaciji izvršavanja ovih sredstava i na osnovu njih pripremiti brojne projekte za finansiranje, ali i obezbediti adekvatne mehanizme kako bi sredstva koja nam EU daje zaista bila namenska i zakonito utrošena.

Treća i četvrta tačka današnjeg dnevnog reda odnose se na Predlog zakona o jednokratnoj novčanoj pomoći od 10.000 dinara za decu. Što se novčane pomoći tiče, ona će svakako dobro doći porodicama naših školaraca. Ja bih stoga apelovao da Vlada razmisli o ideji da ova davanja ne budu privremena samo ove godine, već da ona postanu konstantni vid državne pomoći našim porodicama koje imaju decu školskog uzrasta ili da se ipak razmisli o ideju o finansiranju besplatnih udžbenika za sve učenike makar na nivou osnovnih škola.

Poštovani narodni poslanici, poslanička grupa PUPS – Solidarnost i pravda će u danu za glasanje dati svoju podršku za izglasavanje ovih zakonskih predloga, kao i za izbor za predložene nosioce državnih funkcija i glasati za.

Poštovani prijatelji, uvaženi građani Srbije, zahvaljujem na pažnji i svako dobro.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvažene dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, druga tačka dnevnog reda na ovoj sednici je Predlog odluke o obrazovanju anketnog odbora radi utvrđivanja činjenica i okolnosti koje su dovele do masovnih ubistava u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar" i na teritoriji Smedereva i Mladenovca u Malom Orašju i Duboni, utvrđivanje propusta u vršenju nadležnosti, preduzimanje odgovarajućih radnji, utvrđivanje odgovornosti nadležnih lica i predlaganje mera.

Pozivam sve poslanike da se u diskusijama pridržavamo pitanja dnevnog reda, a predsednika Skupštine i predsedavajućeg u toku sednice da usmeravaju diskusiju u skladu sa tačkom dnevnog reda.

Na samom početku, istakao bih da će poslanička grupa Partija ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije, PUPS - Solidarnost i pravda, nakon rasprave u načelu u danu za glasanje glasati za odluku o formiranju anketnog odbora, nadajući se da će on odraditi suštinsku stvar oko ove situacije.

Formalno, Narodna skupština obrazuje anketni odbor radi sagledavanja stanja u određenoj oblasti i utvrđivanja činjenica o pojedinim pojavama ili događajima.

Anketni odbori ustanovljeni su kako bi se bavili kontrolom i nadzorom konkretnih tela vlasti u oblasti njihove delatnosti. Objektivno delovanje anketnih odbora upravo ograničava neku vrstu mogućnosti izvršnih i drugih radnji nadležnih institucija.

Ja bih samo naglasio primere neke koje trebamo svi znati, da u periodu od 2000. godine do danas formirano je osam anketnih odbora, pri čemu nije bilo jedinstvenih stavova. Samo je od jednog anketnog odbora usvojen izveštaj. Ali, u tom slučaju nisu sprovedene sve preporučene mere. Zbog toga je još 2009. godine stav političkih učesnika bio da anketni odbori, pre svega, služe za političku promociju, skupljanje političkih poena i da dosadašnji anketni odbori nisu opravdali očekivanja, te da većinu tema za koje su traženi anketni odbori, po službenoj dužnosti rade institucije koje su nadležne za konkretna pitanja.

Istakao sam u prethodnim danima da se ovi monstruozni zločini koji su duboko potresli srpsko društvo praktično nisu mogli predvideti niti preduprediti. Stoga, predlog da se kroz formiranje anketnog odbora utvrđuju konkretni propusti u vršenju nadležnosti i preduzimanja odgovarajućih radnji nije baš objektivno utemeljen. PUPS - Solidarnost i pravda osuđuje nasilje u bilo kakvom obimu i obliku i uvek će se boriti protiv nasilja, posebno u ovakvim slučajevima gde strada mnogo dece i mladih ljudi.

Svih ovih dana, mi kroz ove četiri tačke dnevnog reda raspravljamo o nasilju kao negativnoj pojavi u našem društvu. Stiče se utisak da smo više okrenuti ličnoj ili partijskoj promociji, nego suštinskoj borbi protiv nasilja.

Na veliku žalost, ova tragedija koja nas je zadesila i u školi „Vladislav Ribnikar“ i u selima Smedereva i Mladenovca, treba da nas ujedine u borbi protiv nasilja i da napravimo konsenzus u borbi protiv nasilja, ali se dešava da pojedinci te događaje koriste u pokušaju da uberu neke političke poene za sebe i time nanose štetu državi i verovatno i samoj činjenici za saznavanje pravih motiva i istine.

U prethodnim danima ovog zasedanja čuli smo predloge za formiranje neke tehničke vlade, predloge za smenu pojedinih ministara i za smenu REM-a, pa čak i pozivi za ostavku predsednika Republike, gospodina Vučića, koji je direktno dobio poverenje građana i to u prvom krugu. Malo je bilo predloga za borbu protiv nasilja koje imamo i kod dece i u porodici i u društvu u celini.

Pitam se šta ćemo dobiti formiranjem anketnog odbora, nego dalju konfrontaciju samih članova tog odbora, ako se zna da anketni odbor ne može da vrši istražne i druge sudske radnje? Da li neko stvarno misli da će anketni odbor funkcionisati u boljim međupartijskim odnosima, nego samo parlamentarno zasedanje?

Rešavanje problema nasilja je na institucijama sistema, uz odlučnost, znanja svih nas, odnosno države, a pre svega, naš odnos poslanika na plenarnim zasedanjima.

Na prethodnoj i ovoj sednici imamo četiri tačke dnevnog reda, a četvrta tačka dnevnog reda je Predlog za glasanje o nepoverenju članu Vlade, ministru unutrašnjih poslova Republike Srbije, gospodinu Bratislavu Gašiću.

Mi sve vreme kroz sve tačke dnevnog reda potenciramo smenu pojedinih ministara, pre svih ministru unutrašnjih poslova Republike Srbije, Bratislava Gašića, bez da kažemo za šta je to tačno odgovoran gospodin ministar Bratislav Gašić.

Čitajući izveštaj koji smo razmatrali kao tačku dnevnog reda u redovnom zasedanju, uočava se da je globalno gledano kriminal i izvršenje krivičnih dela u padu u odnosu na prethodni period.

Ističem u ovom momentu dve bitne stvari. Prvo, nije bilo jasnih naznaka da će ovi, a pogotovo ovakvi zločini biti izvršeni ni u Beogradu, ni u Mladenovcu. Ovi zločini su bili skoro potpuno nepredvidljivi.

Hitne mere Vlade Republike Srbije su sigurno pravi put za smanjenje rizika nastajanja nasilja i zločina. Potencirati da je za ove zločine krivo MUP i da ministar zbog toga treba da bude smenjen, predstavlja unošenje zabune među građane Srbije. MUP je u ovom i prethodnom mandatu izvršavao svoje redovne zadatke i kao što je uneto u izveštaju, ukupan broj krivičnih dela je smanjen u odnosu na prethodne periode.

Imajući u vidu da evidentno postoje potrebe za delovanje po svim osnovama kako bi se eliminisalo nasilje i ako se proceni da će anketni odbor doprineti tome, onda mi kao narodni poslanici aktuelnog saziva Narodne skupštine imamo važeći kodeks ponašanja narodnih poslanika. Njime je definisano da narodni poslanik u obavljanju poslaničke funkcije postupa u javnom interesu, tako da lični, privatni, interesi grupe ili političke stranke ne budu iznad javnog interesa.

Takođe, mi smo samo obični ljudi, ljudi koji imaju svoje porodice, svoje komšije, svoje poznanike i prijatelje sa kojima veoma često ne delimo iste političke stavove. Svi u mom ličnom okruženju su zaprepašćeni ovim zločinima i tragedijom porodica postradalih i povređenih.

Ova tragedija je sve podjednako pogodila. Svedok sam da nema osobe iz mog ličnog okruženja koja ima primedbu isključivo na rad pripadnika MUP-a povodom ovih zločina, da mi je bilo ko ukazao na propuste MUP-a koji su omogućili da nastupe ova masovna ubistva i zločini.

Ipak, očigledno nije nešto bilo u redu, jer da je sve bilo u redu, ne bi bilo ovakvih monstruoznih ubistava. Nadležni organi će utvrditi činjenice i okolnosti svakog konkretnog zločina. Oni su sigurno u tome i operativno rade.

Predlog za formiranje anketnog odbora pokušavam da vidim kao predlog da se dobro razmotre delovanja i propusti svih koji su bili povezani sa zločinima, pre svega roditelje, njihovih obaveza, centara za socijalni rad, školskih uprava, pedagoga, psihologa i predmetnih nastavnika, okruženja, komšija i svih institucija našeg društva.

Svrhu ovog anketnog odbora vidim u temeljitom sagledavanju svih obaveza nadležnih institucija i organa, ali i kroz sagledavanje savremenih uticaja na decu i omladinu i na ulogu porodice u formiranju zdravih ličnosti.

Očekujem da rezultati rada ovog odbora budu korisni za budućnost, da kroz analizu ovih tragedija daju smernice kako izbeći neke moguće druge eventualne zločine. Ako rad anketnog odbra bude u javnom interesu, kako i kaže Kodeks ponašanja narodnih poslanika, možemo očekivati pozitivne efekte rada ovog anketnog odbora. Ako rad anketnog odbora bude posvećen interesima grupa i političkih stranaka, od rada ovog odbora imaćemo više štete nego koristi.

Zbog svega iznetog, poslanička grupa PUPS – Solidarnost i pravda u danu za glasanje glasaće za Predlog odluke o obrazovanju anketnog odbora.

Poštovani prijatelji, uvaženi građani Srbije, zahvaljujem na pažnji i svako dobro.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, druga tačka dnevnog reda na ovoj sednici je razmatranje Izveštaja o nadzoru komercijalnih pružalaca medicinskih usluga za period od oktobra 2022. godine do marta 2023. godine, sa posebnim osvrtom na izveštavanje o slučajevima nasilja u televizijskim programima, koje je podnelo Regulatorno telo, odnosno REM.

Pozivam sve narodne poslanike da se u skladu sa predloženim dnevnim redom pridržavamo tačke dnevnog reda i da u našim obraćanjima isključivo se držimo tačke dnevnog reda, a predsednika Skupštine pozivam da usmerava rad u skladu sa Poslovnikom.

Na samom početku, istakao bih da će poslanička grupa Partija ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije, PUPS solidarnosti i pravda u danu za glasanje glasati za ovaj Izveštaj.

Pitanje rada REM-a, Regulatornog tela za praćenje elektronskih medija odavno nije predmet tehničkih i zakonskih mera, već je postalo političko pitanje u Republici Srbiji.

Po definiciji, Regulatorno telo za elektronske medije je samostalna, nezavisna, regulatorna organizacija sa svojstvom pravnog lica, koje vrši javno ovlašćenje u cilju delotvornog sprovođenja utvrđene politike u oblasti pružanja medijskih usluga u Republici Srbiji, unapređivanje kvaliteta i ravnopravnosti usluga elektronskih medija, doprinos očuvanju, zaštiti i razvoju slobode mišljenja i izražavanja u cilju zaštite interesa javnosti u oblasti elektronskih medija i zaštite korisnika usluge elektronskih medija u skladu sa odredbama Zakona o elektronskim medijima na način primeren demokratskom društvu.

Kada se kaže „Samostalna nezavisna regulatorna organizacija“ podrazumeva se ono što je predsednica Vlade rekla pre neki dan, od devet članova Saveta REM-a tri predlažu Skupština Republike Srbije i Skupština Vojvodine, ostali predlagači su crkve i verske zajednice, Univerzitet, udruženja izdavača elektronskih medija i udruženja novinara, udruženja filmskih, scenskih i dramskih umetnika i udruženja kompozitora, udruženja čiji su ciljevi ostvarivanje slobode izražavanja i zaštita dece, saveti nacionalnih manjina.

Kada vidimo ko su sve predlagači normalno bi bilo da je to nezavisno telo, jer sumnjam da na sve ove predlagače neko može da ima poseban uticaj i da radi isključivo pod tim uticajem.

Međutim, danas smo svedoci da bukvalno svako poteže svoje pravo da napada, ili brani REM, što imamo slučaj u ovoj raspravi. Verujem da su članovi Saveta REM-a svesni svih ovih napada i odbrana i da upravo zato rade sa posebnom pažnjom i posebnim obzirom, poštujući važeće ustavne i zakonske odredbe.

Stoga i predmetni izveštaj predstavlja realnu sliku Srbije i komercijalnih pružanja medijskih usluga u periodu oktobar 2022. godine do marta 2023. godine, te ga kao takvog treba prihvatiti i usvojiti.

Ono što sam primetio u ovom izveštaju je to da je REM analizirajući svoje podatke za posmatrani period došao do zaključka da jedna televizija sa nacionalnom frekvencijom i to ona koja paradoksalno najnapadanija u javnosti ispunila zakonsku obavezu u pogledu načelne strukture određenog dela procenta određenih programa.

Ono što je dalje primetno je da na svim nacionalnim televizijama, nažalost ili uopšte nema ili u vrlo malom procentu ima emisija naučnog ili dokumentarnog programa, koji samo u jednom slučaju prelazi 10% emitovanog programa u posmatranom periodu, a najčešće se mere promilima udela, odnosno svega desetinama minuta emitovanog programa u posmatranim tromesečnim analizama.

Mislim da je ovo zaista jedna loša praksa naših televizijskih kuća, tim pre što je televizija bez obzira na pojavu Interneta i dalje dominantno utiče na stavove građana, pogotovo što sa druge strane imamo podatak da recimo ova televizija koja ima raznovrsne programe emituje čak 40% rijaliti programa, što mislim da je ipak previše bez obzira na to što ove televizije pre svega vode računa o svom komercijalnom poslovanju i željama gledalaca. Za to treba imati razumevanja, ali isto tako mora biti svestan da dobijanje nacionalne frekvencije takođe sa sobom povlači i određene obaveze koje se mogu meriti samo pukim pravnim normama i finansijskim interesima.

Na emiterima ostaje da se usklade sa zakonskim aktima i svojim programskim planovima, a na REM-u da vrši punu kontrolu njihovog emitovanja. U tom smislu ne mislim da treba ići na neke radikalne zabrane ili cenzure, jer su to relikti nekih prošlih vremena i društveno političkih sistema, ali moralo bi se definitivno povesti više računa o tome šta se i u kojoj meri emituje. Možda bi ovde trebalo razmisliti da se ide na neki vid poreskih i drugih vrsta stimulacije, odnosno, destimulacije prema ovim televizijskim kućama u skladu sa ispunjavanjem ili ne ispunjavanjem ovih programskih obaveza.

Koliko znam, mi smo tamo u sedamdesetim godinama prošlog veka imali određena zakonska rešenja koja su išla u tom pravcu od prozivanja šunda, šund muzičkih ploča, knjiga i drugih, šund sadržaja, pa iako su ona brzo napuštena bez većih rezultata možda bi trebalo ponovo razmotriti i adekvatno primeniti primereno savremenom dobu.

Nakon tragičnog događaja koji se desio 3. maja u prostorijama škole „Vladislav Ribnikar“, pokrenuta je inicijativa za zaustavljanje urušavanja obrazovnog sistema. Na prvom mestu te inicijative je zahtev da se ukinu rijaliti i drugi programi koji propagiraju nasilje. Verujem da je pod pritiskom javnosti i naših aktivnosti možemo doći do određenih rezultata. Već imamo jednu najavu nekih medija koji će narednih dana ukinuti neke rijaliti programe na svojim medijima, što bi svakako trebalo da sve TV kuće sa nacionalnim televizijama o tome razmisle i takođe, donesu odluku o ukidanju takvih emisija koje nisu delotvorne, u smislu pozitivnog rada.

Podvukao bih da ovaj izveštaj ne tretira program lokalnih emitera. On je takođe, važan kako bi se stekla celokupna slika u sistemu informisanja. Mi iz PUPS-a, smo stava da su i ove lokalne televizije takođe, njegov veoma važan segment.

Već ranije sam govorio o tome da smo mi koji živimo van Beograda svedoci da ove kuće po pravilu imaju uglavnom lokalni informativni program, ali da su u poslednje vreme sve više okrenute i sopstvenim produkcijama i dokumentarnih pa i naučnih emisija koje imaj svojevrsnu originalnost, sasvim solidnu edukativnu vrednosti i dostigle su relativno visok stepen kvaliteta produkcije.

Mnoge od njih bi mogle da na pravi način dopune već pomenuti segment, evidentan manjak ovog sadržaja na nacionalnim televizijama. U tom smislu, mi u poslaničkoj grupi PUPS – Solidarnost i pravda, smatram da se tu može ostvariti međusobna korisna saradnja ovih TV kuća tako što bi nacionalne TV kuće pružile pomoć prilikom snimanja ovih emisija, a kasnije bi ih reemitovale na svojim frekvencijama.

Time bi poradali na promociji interesantnih lokalnih tema iz oblasti tradicije, kulture, uspešnog privređivanja ili kulturnih i sportskih uspeha na nacionalnim frekvencijama i time bi naše male sredine puno dobile u svakom smislu, a to je i jedna od programskih odrednica naše Partije PUPS – Solidarnost i pravda.

U tom smislu ja pozivam REM da razmisli i o ovoj ideji i bude njen koordinator i promoter.

Sa druge strane, REM treba da koristi svoja ovlašćenja i da izriče mere protiv svih elektronskih medija koji plasiraju ili neguju govor mržnje i budu brana primitivizma, govoru mržnje, nasilju, zloupotrebi oglasnog programa i drugim negativnim pojavama i sadržajima. Zbog toga će Poslanička grupa PUPS – Solidarnost i pravda u danu za glasanje glasati za usvajanje ovog izveštaja i glasati za.

Poštovani prijatelji, uvaženi građani Srbije, zahvaljujem na pažnji i svako dobro.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvažena predsednice Vlade sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, pozivam da spustimo tenziju i da uvedemo rad Skupštine u jedan dostojanstven način i bez ovakvih dobacivanja i prebacivanja.

Na samom početku istakao bih da će poslanička grupa Partija ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije PUPS – Solidarnost i pravda u danu za glasanje glasati za izveštaj koji danas razmatramo.

Poštovani ovom prilikom u svoje lično ime i u ime poslaničke grupe PUPS-Solidarnost i pravda želim da najpre uputim izraze najiskrenijeg saučešća roditeljima i porodicama tragično nastradalih, uz želje da se ovako nešto više nikada ne dogodi u ovoj našoj prelepoj zemlji Srbiji. Neka je večna slava svim stradalim.

Na današnjoj Trećoj sednici Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije zaista imamo neuobičajen dnevni red. Više godina sam narodni poslanik u najvećem broju slučajeva Narodna skupština imala je redovne teme za razmatranje. Ovakav dnevni red zasedanja prouzrokovan je šokom celokupne srpske javnosti usled nezapamćenog monstruoznog zločina u OŠ „Vladislav Ribnikar“ i besmisleno ubistva, potpuno nedužnih i samom ubici, maltene nepoznatih građana, u Malom Orašju i Duboni.

Istraga ovih zločina koji su enormno potresli sve nas, ali i celu Srbiju i naneli nepopravljivu štetu velikom broju naših porodica koji su šokirali sve stanovnike zemlje utvrdiće motive, uzroke i okolnosti koje su motivisale izvršioce ovih najtežih zločina i dela. Iz informacija dostupnih javnosti saznajemo da je maloletnik koji je hladnokrvno pucao u školske drugove i drugarice nije nikom pokazivao jasne znakove da je nameravao da izvrši ovaj stravičan zločin. Ni nastavnicima, ni učenica, verovatno ni roditeljima. Taj učenik nema ni istoriju problematičnog i nasilničkog ponašanja. Neizmerni zločin koji je on uradio izvršen je naglo, bez mogućnosti da ga državni organi spreče.

Činjenica da je nesumnjivo odgovornost roditelja i staratelja maloletnog deteta za njihove postupke ne isključuje ni ostale subjekte u vaspitanju dece. Roditelji su mogli i morali da brinu o svom detetu i da su oni mogli da razumeju njegovo ponašanje. Posebno pitanje i posebnu odgovornost predstavljaju informacije da je imao pristup oružju i municiji, da je ozbiljno u streljani uvežbavan za korišćenje vatrenog oružja u uzrastu koji je nepojmljiv za ovaj slučaj, odnosno za celu Srbiju.

Dvadesetogodišnji ubica u Malom Orašju i Duboni imao je iza sebe istoriju ponašanja koja je odstupala od redovnog ponašanja, ali nije bilo naznaka na mogućnost da uradi ovako svirepi zločin. I on je imao pristup znatnoj količini oružja i municije i njemu je roditelj omogućio lak pristup naoružanju, čak i automatskoj pušci.

Ističem u ovom momentu dve bitne stvari. Prvo, nije bilo jasnih naznaka da će oni, a pogotovo ovakvi zločini biti izvršeni ni u Beogradu, ni u Mladenovcu. Ovi zločini su bili skoro potpuno nepredvidljivi. Drugo, i jedan i drugi su imali lak pristup oružju i municiji, verovatno i podršku roditelja u obuci za korišćenje istog, što će takođe istraga potvrditi.

Prva tačka dnevnog reda ove sednice je Razmatranje izveštaja o bezbednosnoj situaciji u Republici Srbiji nastaloj nakon masovnih ubistava u OŠ „Vladislav Ribnikar“ u Beogradu i na području Smedereva i Mladenovca, u Malom Orašju i Duboni, koji je podnela Vlada Republike Srbije. U vezi sa današnjoj tačkom dnevnog reda, mislim da i pored svih teškoća, situacije i uzavrelih emocija, treba nastojati da se razložno oceni u kakvom se stanju nalazi naša država i društvo.

Neću reći da je situacija u državi potpuno idealna i da živimo u potpuno bezbednom društvu, kakvo uostalom i ne postoji bilo gde u svetu. Sam izveštaj jasno je struktuiran i u njemu su date relevantne informacije o merama koje su se preduzimale u periodu pre ovih strašnih zločina i merama koje su preduzete nakon zločina.

Sudeći prema statističkim podacima iz ovog izveštaja, naša policija je učinila znatne napore i na stvaranju što bezbednijeg okruženja u kome živimo. Što se tiče bezbednosti školaraca, iz izveštaja se takođe vidi da je policija i pre tragičnih dešavanja preduzimala konkretne mere i akcije na povećanju bezbednosti u i oko škola, kao i da su te mere intenzivirane nakon tragičnih događaja.

Čitajući izveštaj uočava se da je globalno gledano kriminal u izvršenju krivičnih dela u padu, u odnosu na ranije godine i raniji period. Taj trend je ulivao nadu i još uvek uliva nadu da je Srbija bezbedno društvo i da će biti još bezbednija. Ova dva masovna ubistva, prva posle skoro deset godina naterala su sve nas da dobro razmislimo šta sve možemo preduzeti da bi se mogućnost dešavanja krivičnih dela sa smrtnim posledicama sprečila ili bar svela na najmanju meru. Hitne mere Vlade Republike Srbije su sigurno pravi put za smanjenje rizika nastupanja zločina. Sigurno je da maloletnik iz Beograda ne bi izvršio ovakav zločin da nije imao pristup oružju i municiji i da nije uvežbavan u korišćenju istog.

Takođe, sigurno je da dvadesetogodišnji ubica ne bi učinio ovo monstruozno višestruko ubistvo da nije imao pristup oružju, pre svega automatskom, odnosno automatskoj pušci.

Mere Vlade Republike Srbije o kontroli ispunjenosti zakonskih uslova svih vlasnika za dalje nošenje i držanje oružja, sa posebnim osvrtom da li se oružje drži zaključano u sefovima, kasama, ormarima, koji se ne mogu lako otvoriti, a posebno da ne može doći u posed maloletnih lica i dece, kao i da se oružje drži odvojeno od municije, očigledno će višestruko smanjiti mogućnost zloupotrebe registrovanog oružja.

Što se tiče nelegalnog oružja, naredbom Ministarstva unutrašnjih poslova o predaji neregistrovanog oružja učinjen je izuzetno značajan pomak u povećanju bezbednosti svih građana Republike Srbije i građani su dobro razumeli svrhu i značaj ove naredbe. Nikada do sada nije predato oružja i minicije kao u prvih 10 dana datog roka. Na današnji dan predato je preko 20.000 oružja i minsko-eksplozivnih naprava, sa više od milion metaka. Svaki ovaj komad oružja, svaki metak je mogao biti iskorišćen u izvršenju krivičnih dela i rizik je sada u Srbiji znatno manji.

Ovu meru Vlade Republike Srbije i naredbu ministra unutrašnjih poslova pozitivno su ocenili u regionu i u Evropskoj uniji. Ono što se u tom smislu nameće kao zaključak jeste da se svi zajedno zapitamo – da ako već nije moguće potpuno otkloniti bilo kakvu mogućnost da se ovakve stvari dešavaju, da li onda možemo da učinimo sve što je do nas da do njih ipak ne dođe. To svako treba da zapita najpre sam sebe, a mislim da to treba da se treba zapitamo i svi mi kao društvo i mi ovde kao narodni poslanici.

Pošto je ova Narodna skupština njegov prezent, naša poslanička grupa PUPS – Solidarnost i pravda će u tom pravcu biti otvorena za sve konstruktivne predloge koji bi se u budućnosti izneli.

Takođe, poslanička grupa PUPS – Solidarnost i pravda, u danu za glasanje glasaće za usvajanje ovog izveštaja i glasati „za“.

Poštovani prijatelji, uvaženi građani Srbije, zahvaljujem na pažnji i svako dobro, uz Božju pomoć. Hvala vam.

Zahvaljujem.

Mi jesmo stava da poljoprivreda nije jedna aktivnost ili jedina potreba naših građana ili naših žitelja koji žive na selu i delimično se slažem da Ministarstvo za brigu o selu treba da ima jedan širi opseg projekata ili širi opseg aktivnosti kojima obezbeđuje neke uslove van poljoprivrednih aktivnosti, kao što je turizam i ostalo. Imajući u vidu da preko Ministarstva za brigu o selu ide i zadrugarstvo, postoje turističke zadruge i to bi moglo.

Ali, imajući u vidu da je budžet Ministarstva za brigu o selu nedovoljan, što mi stalno svake godine kada se razrađuje budžet insistiramo na veći budžet ministarstva, kako bi se i druge aktivnosti ili drugi segmenti života i rada na selu mogli proširiti, odnosno da se omogući da ljudi na selu imaju i ostale sadržaje osim te poljoprivrede.

To je u sklopu ovog amandmana. Amandman kao amandman je i podrživ i nepodrživ. Mi ćemo glasati za zakon u celini, a za amandmane u zavisnosti od date situacije.

Hteo bih gospodine predsedniče da dam još jednu informaciju, Malopre je iznošen podatak da su sredstva javnog informisanja objavila veoma neprijatne stvari o jednom poslaniku, našem, Borislavu Kovačeviću. Samo radi informacije i zbog javnosti i zbog poslanika, tog dana je njemu pozlilo i čovek koji je ceo dan sedeo u Skupštini i pored tegoba koje je imao završio je u bolnici. Sada se trenutno nalazi u bolnici. Tako da to je bilo baš neprimereno objavljivanje u sredstvima javnog informisanja. To se može svakom desiti, svakom može pozliti i da se nađe u takvoj situaciji.

Stvarno mi u celini doprinosimo veoma negativan stav građana prema poslanicima i našim stavom jedni prema drugima i ovakvim nekim informacijama koje ne sagledavaju čoveka kao osobu kojoj može pozliti i može se naći u nekoj neprijatnoj situaciji, kada se gleda samo jedan segment. Toliko. Hvala.

Zahvaljujem, poštovani predsedavajući.

Uvažena predsednice Vlade sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, imam poslaničko pitanje za ministra za brigu o selu, gospodina Milana Krkobabića.

Poštovani gospodine ministre, Narodna skupština na trenutnom zasedanju razmatra paket izmena i dopuna zakona iz više oblasti, između ostalih, i izmene i dopune Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, kojim se poboljšavaju uslovi života i rada na selu u delu poljoprivredne proizvodnje kroz razne subvencije i postupke za brzo ostvarivanje prava elektronskim putem.

Gospodine ministre, ja znam vaš stav, a to je stav poslaničke grupe PUPS - Solidarnost i pravda da poljoprivredna proizvodnja nije jedina aktivnost, odnosno potreba žitelja sela. Potrebe žitelja sela su i svi ostali segmenti iz života i rada, obrazovanje i kultura, infrastruktura i ostalo, kao i potrebe žitelja grada.

U prilog ovog bih naglasio da je veoma bitno i značajno za naše sugrađane, koji se bave poljoprivredom i žive na selu, a ima ih preko 40% stanovništva Srbije, i sama činjenica da Ministarstvo za brigu o selu realizacijom više projekata daje puni doprinos poboljšanju uslova života i rada ovog dela naših sugrađana kroz razne projekte koje ste planirali i realizovali: podrška zadrugarstvu, dodela kuća i okućnica za mlade bračne parove, obezbeđivanje prevoza za seoska područja, organizacija tradicionalnih kulturno-zabavnih aktivnosti kroz Miholjske susrete i obuhvaćen je veliki broj korisnika, odnosno podnosioca zahteva za te projekte. Znam da će ovi projekti i ove godine biti realizovani i obuhvatiti dobar broj zainteresovanih naših sugrađana.

Za vas imam dva pitanja. Moje prvo pitanje je da li Ministarstvo planira pokretanje novih projekata koji će upotpuniti i druge potrebe naših stanovnika sela, kao npr. pomoć u pokretanju privrednih aktivnosti za mlade kroz započinjanje sopstvenog biznisa na selu ili još neke druge projekte koji su veoma interesantni za naše sugrađane koji žive na selu, a imaju iste potrebe kao i ljudi koji žive u gradu. To je prvo pitanje, a drugo pitanje ću postaviti u drugom delu mog javljanja.

Zahvaljujem se gospodine ministre na ovako iscrpnim odgovorima.

Gospodine ministre, svi ovi projekti su više nego značajni za opstanak sela. Značajni su kao i drugi projekti koje ćete realizovati ili planirati kroz Ministarstvo za brigu o selu, u obnovi i oživljavanju sela. Meni je posebno drago što ste se obratili opoziciji i dobili ste ovakvu podršku za ovo što radite, što kažete ovakvim aplauzom.

Kada smo govorili o ravnomernom regionalnom razvoju, ideja je još pre više godina krenula da se ravnomerni regionalni razvoj podrazumeva da se jugu Srbije daju veći prioriteti. Međutim, sada je stav i vaš i Vlade Republike Srbije da cela Srbija konkuriše za ove projekte i da se projekti realizuju na čitavoj teritoriji Republike Srbije.

Moje drugo pitanje je upravo vezano, malopre ste napomenuli, za Kosovo i Metohiju. Već su se spremali da vam postave i pitanja, ali ću ja preduhitriti. Da li realizacija projekata postojećih i novih projekata koje osmišljavate, da li će se uključiti realizacija tih projekata i na našu južnu pokrajinu, odnosno na Kosovo i Metohiju? Ako jeste, u kom procentu smatrate da bi bilo potrebno da se odvoje sredstva za prostor Kosova i Metohije?

Da li planirate da obiđete sela na Kosovu i Metohiji, obzirom da se ništa ne može planirati ako se čovek lično ne uveri kakvo je stanje na određenom prostoru, to bi bilo moje sledeće pitanje? Da li će biti uključeno, u kom procentu će biti uključena sredstva i da li ćete vi lično obići neka sela i naselja na Kosovu i Metohiji?