Da li je tema dnevnog reda Zakon o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama? Da li iza određenih navijačkih grupa stoji politika? Da li iza određenih uprava klubova stoje političari na vlasti? Da li iza, recimo, rušenja u Savamali ili prebijanja novinara na predsedničkoj inauguraciji možda stoje neke navijačke grupe? Da li je možda njima oprošteno ono što rade na stadionima da bi na nekom drugom mestu radili prljave poslove za mafiju ili političare na vlasti? Dakle, ozbiljno pitanje, i te kako u vezi sa temom dnevnog reda.
Drugo pitanje koje ovde želim da istaknem jeste pitanje koje se tiče Zakona o parničnom postupku. Evo već jednog Zakona o lobiranju koji je donet. Banke su glavni elemenat lobiranja u Srbiji i vi sada donosite zakon da bi ste izašli u susret bankama. To je zaista genijalno.
Menjate Zakon o parničnom postupku umesto da rešavate probleme građana koje pljačkaju ove bankarske derikože, vi dodatno stajete na stranu banaka i štitite banke i banke ovom izmenom i dopunom su vas već izlobirale da država zaštiti njihov interes i da država zapravo rešava njihove problematične kredite onako kako njima, tj. bankama odgovara.
Evo šta kaže ministar, Nela Kuburović u svom obrazloženju, kaže: „Ovakvo zakonsko rešenje predstavlja prepreku, dosadašnje zakonsko rešenje u razvoju tržišta problematičnih kredita, pa je Akcionim planom za sprovođenje navedene strategije upravo predviđena izmena Zakona o parničnom postupku koja se predlaže.“
Pazite, Vlada Republike Srbije hoće da omogući tržište problematičnih kredita, umesto da reši probleme problematičnih kredita bankarskih pljačkaša koji deru kožu sa leđa građana Srbije, vi im još omogućavate da oni mogu da preprodaju naša kreditna zaduženja nekim trećim licima, primera radi stranim kompanijama, pa da mi na kraju postanemo dužnički robovi ko zna kojim stranim kompanijama, koje će uzeti naše bankarske dugove.
Kada ćete da rešite problem 20 hiljada porodica koji imaju kredite indeksirane u švajcarskim francima? Kada ćete da sprovodite odluku Vrhovnog kasacionog suda da banke nisu imale pravo da naplaćuju procentualnu obradu troškova kredita i za više miliona evra opljačkaju građane Srbije prethodnih decenija?
To je tema koju vi treba da rešite, gospođo ministre, a ne da vi lobirate za interese banaka i da vi sada bez dozvole mene, kao kreditnog korisnika, moje kreditno dugovanje i moj problematičan kredit, banka može da preprodaje trećem licu bez moje saglasnosti.
Znači, menjate zakon gde oni to do sada nisu mogli bez moje saglasnosti i vi kao bankarski lobista sada dozvoljavate da oni mogu da preprodaju moj kreditni dug nekom trećem licu bez moje saglasnosti. Za koga vi radite, gospođo Kuburović, za banke ili za građane Srbije? Kada ćete rešiti jedan jedini problem koji građani Srbije imaju sa bankarskim lopovima i pljačkašima u ovoj državi?
Ovo je Zakon o lobiranju pre Zakona o lobiranju. Vi radite za banke, vi radite za bankarske monopole, interese i lopove u Srbiji. To je problem onoga o čemu ja ovde želim da govorim.
Drugi problem, a mislim da ste sa najviše instance dobili mišljenje i da ga niste uvažili jeste Zakon koji se tiče obrade naših ličnih podataka, odnosno zaštite naših ličnih podataka. Evo ga ovde dopis NJegove Svetosti, Patrijarha srpskog, gospodina Irineja, koji je upućen svim pretpostavljam šefovima poslaničkih grupa u Narodnoj skupštini Republike Srbije, pa tako i meni kao šefu poslaničke grupe srpskog pokreta „Dveri“ gde se jasno kaže da imamo situaciju u kojoj se crkva buni protiv jednog zakona koji direktno zadire u prava crkve, u samostalnost crkve i njenih organa.
Kaže se ovde na jednom mestu u dopisu NJegove Svetosti – Podsećamo da naši vernici članom 43. Ustava Republike Srbije imaju zajemčenu slobodu misli, savesti, uverenja i veroispovesti, a roditelji i zakonski staraoci imaju ustavno pravo da svojoj deci obezbede versko i moralno obrazovanje u skladu sa svojim uverenjem. Traži crkva tamo jasno članom 3. da se reguliše da se primena ne može odnositi na crkve i verske zajednice, niti njihova crkvena pravna lica i da je posebno neprihvatljivo da poverenik ima inspekcijska i druga ovlašćenja na svetotajinski odnos krštenja ili sklapanja braka verujućih ili postavljenja u čin člana jerarhije.
Dakle, crkva od vas traži, a to ovde niste pomenuli u vašoj uvodnoj reči, kao što niste pomenuli da ste odbacili svo mišljenje crkve koje vam je dato u javnoj raspravi po pitanju ovog zakona, dakle crkva od vas jasno traži da se poštuju odredbe Ustava Republike Srbije i Zakona o crkvama i verskim zajednicama u delu u kojem im se garantuje autonomija crkava i verskih zajednica, a kojim odredbama je eksplicitno utvrđeno da su subjekti verske slobode slobodni i autonomni u određenju svog verskog identiteta, te da imaju pravo da samostalno uređuju i sprovode svoj poredak i organizaciju i da samostalno obavljaju svoje unutrašnje javne poslove.
Ne možete zakonom da propisujete da vam crkva daje svoje knjige krštenih, svoje knjige venčanih, svoje podatke o licima koja treba da budu izabrana u crkveni čin.
Dakle, ko je poverenik, ili ko je uopšte država, i ko je uopšte Vlada da krši Ustav, da krši Zakon o crkvama i verskim zajednicama i da se meša u unutrašnja pitanja crkve?
To je generalni problem sa ovim zakonom. Već se u Srbiji previše trguje našim ličnim podacima. Već previše njih, a opet su banke među prvima, ima baze ličnih podataka građana, preprodaje baze naših ličnih podataka, koristi baze naših ličnih podataka u komercijalne svrhe. Jel sada hoćete da uzmete i crkvu i crkvene podatke, pa da i to stavite na neko tržište preprodaje ličnih podataka? Otkud vam to pravo? Otkud vam pravo da se mešate u unutrašnju organizaciju crkve i da tražite od crkve bilo kakve podatke?
Mi smo se opredelili da budemo deo crkve. Mi smo dali svoje podatke u knjigu krštenja, knjigu venčanih. Šta će to vama? Što vi ovim zakonom ulazite u crkvenu autonomiju i pokušavate da vi nešto tamo inspekcijski nadzorišete ili ne znam šta radite? Ako je crkva već odvojena od države i ako je Ustavom ovako propisano, otkud vama pravo da to radite? Mislim da je ovo vrlo konkretno i jasno pitanje, kao što je konkretno i jasno pitanje upućeno od poverenika Šabića i jasno govori i tome kako, dakle, vi nameravate da zaustavite preprodaju naših ličnih podataka. Zašto to ne uradite zakonom? Zašto zakonom ne zabranite to tržište naših ličnih podataka i da neko koristi sve te državne baze i da neko od toga pravi neki komercijalni interes i jednostavno se poziva na nas, a da nas ništa nije pitao?
Evo, da vam navedem još jedan konkretan primer – birački spiskovi. Otkud Srpskoj naprednoj stranki birački spisak? Otkud Srpskoj naprednoj stranci pravo da jedina u srpskoj politici ima birački spisak i da idu po biračkom spisku i da obilaze građane, recimo, sada, u opštini Lučani i popisuju birače ko će za koga da glasa? Otkud vama, ljudi, pravo da ulazite u privatne kuće, da pozivate ljude telefonom na fiksni ili mobilni broj, da ih pitate za koga će da glasaju? Da li vi razumete šta radite? To je zabranjeno.
Nemate pravo da ljude pitate za koga će da glasaju. Nemate pravo da im upadate po kućama. Nemate pravo da zloupotrebljavate birački spisak,a to radite. Pa mi vi, kao ministar, lepo odgovorite – zašto svi mi ne možemo da dobijemo birački spisak? Zašto samo SNS ima birački spisak? Zar nije i to zloupotreba zaštita podataka o ličnosti? Ja mislim da jeste. A da li ste to stavili u zakon? Pa, naravno da niste, da biste omogućili i dalje SNS da zloupotrebljava birački spisak i bukvalno koristi naše lične podatke, a da niko drugi od političkih aktera na srpskoj političkoj sceni nema to pravo. Idemo dalje.
Što se tiče Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći, to je tema koja je takođe veoma zanimljiva, a posebno su zanimljive ove nevladine organizacije koje sada uvodite u mogućnost da se bave besplatnom pravnom pomoći. Kod njih nikada ništa nije besplatno, jer upravo vi iz države finansirate te nevladine organizacije, a oni onda kao daju besplatnu pravnu pomoć. Kako daju besplatnu pravnu pomoć kad su na budžetu države Srbije i kad su finansirani od strane nadležnih ministarstava? Znači, oni dobijaju pare za to što nekome daju besplatnu pravnu pomoć. Ne? Pa, nisam baš siguran.
Kome će da daju besplatnu pravnu pomoć? Da neće možda migrantima, ovih 100 hiljada ili više stotina hiljada migranata koje nameravate da naselite u Srbiji, po naredbi iz centralnog komiteta, iz Brisela, kada EU zatvori svoje granice za migrante i kada ih vi budete parkirali ovde u Srbiji i napunili upražnjena srpska sela? Da li je poenta ovog zakona o besplatnoj pravnoj pomoći da pomognete te ranjive grupe? Da kada ovde budemo imali više stotina hiljada migranata po Dablinskom ili nekom drugom sporazumu, da vi tada lepo asistirate da oni ljudi mogu ovde da se smeste, da im renovirate sve kasarne, da im otkupite domaćinstva na selu, što već radite po lokalnim akcionim planovima, da im date pare da pokrenu biznis, da im jednostavno date sve ono što ne dajete sopstvenim građanima.
Ovde migranti bolje žive od građana Srbije. To je tema o kojoj ovde ne sme da se priča u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Migranti u Srbiji bolje žive od građana Srbije. NJima otkupljujete domaćinstva na selu i planirate da im date da se nasele. NJima omogućavate kompletno sve besplatno – da jedu, da spavaju, da idu u školu. Šta obezbeđujete građanima Srbije? Jel smo mi odgovorni za migrantsku krizu? Što bismo mi zbrinjavali migrante koji su pošli na zapad? Što oni izlaze iz Grčke i drugih evropskih zemalja, odnosno zemalja EU i dolaze u Srbiju? Što ne idu kroz te zemlje EU na zapad? Pa, čekajte, nismo valjda toliko naivni, jasno nam je da neko želi promenu strukture stanovništva u Evropi, jasno nam je da neko želi da nas naseli migrantima, jasno nam je da neko želi da napravi Evropi problem i da menja njenu civilizacijsku strukturu. I vi to kao ne vidite? I, kao, nije vam to jasno šta se planira? I ne znate, kao, i nećete da kažete šta ste dogovorili sa Briselom i koliko ste stotina hiljada migranata prihvatili da primite kada vam centralni komitet iz Brisela to bude naredio.
Zbog koga renovirate ove kasarne po Srbiji? Zbog koga pravite ove lokalne akcione planove za migrante? Kao, to je slučajno ušlo sada u sve lokalne samouprave koje imaju obavezu da donesu lokalne akcione planove migrantima? Pa, nema slučajnosti, nismo valjda toliko naivni.
Idemo dalje - Zakon o lobiranju. Ovo je vrlo interesantan zakon, a prva tema tog zakona, kada bude donet, trebalo bi da bude ispitano, recimo, kako je bivši gradonačelnik NJujorka Đulijani došao u kampanje Srpske napredne stranke i za koje pare? Pa, kad ste angažovali,rumunsku i britansku agenciju 2012. i 2014. godine, da li ste joj platili od vaših para ili iz Vlade Republike Srbije da radi za Srpsku naprednu stranku? Pa, koliko je plaćen Toni Bler? Pa, koliko ste platili da Aleksandar Vučić ode na sastanak fondacije Bila Klintona? To su prava pitanja.
Hajmo da vidimo taj zakon o lobiranju, da li će da se bavi time kako vi perete pare, kako vi plaćate te svoje lobiste po svetu? Čekajte, taj Toni Bler radi za pare. Ko mu je platio? Koliko mu je platio? Kad mu je platio? Kako mu je platio? Taj Bil Klinton radi za pare.
(Predsedavajući: Privodite kraju, kolega Obradoviću.)
Izvinjavam se, koliko imam još vremena, predsedavajući, s obzirom da ste me prekinuli?
(Predsedavajući: Potrošili ste vreme, 20 minuta.)
Dobro, onda mi dozvolite samo da završim rečenicu.
Dakle, ono što ovde želim na kraju da istaknem, i to je moje završno pitanje za ministra pravde – koliko će, dakle, koštati državu Srbiju svi oni pritvoreni koji su oslobođeni svih optužbi, jer se u javnosti pojavila informacija da 55 miliona evra od 1. januara 2016. godine država mora da isplati onima koji su pogrešno uhapšeni, držani u pritvoru i oslobođeni svih optužbi. A znate koliko je to? To su dva klinička centra i četvrtina… (Isključen mikrofon.)