Što se tiče konkretno dva sporazuma na kojima ću se posebno zadržati, mislim da ste ovim sporazumima pokretali jednu stvar, a zanemarivali više drugih stvari. Evo kako to izgleda, na primer, kada se to tiče predloga zakona koji uređuje plovidbu rekom Tisom, što je, naravno, prava stvar i mi je u potpunosti podržavamo i smatramo da je taj sporazum koristan za Srbiju.
Bez obzira što mislimo, ja sam to juče samo napomenuo, da smo mi stranim firmama dali jeftinu radnu snagu i bescarinski uvoz i najrazličitije vrste drugih olakšica i subvencija iz naše države, sada ovim sporazumom želimo da im omogućimo i najjeftiniji mogući prevoz do njihovih sedišta u Evropskoj uniji, što nama samo govori da vi ovde radite u interesu stranih kompanija, a ne u našem domaćem ekonomskom interesu.
Ali ste ovde zaboravili još jednu važnu stvar na koju bih želeo da vam skrenem pažnju, jer mislim, kada već brinete o reci Tisi trebalo da obratite pažnju i na neke od sledećih naših predloga, kako bi zapravo ova plovidba rekom Tisom bila joj uspešnija i za sve nas mnogo značajnija.
Primera radi, trebalo bi pored ovoga što ovaj sporazume podrazumeva kultivisati, urediti i na svaki drugi način srediti priobalje reka u Srbiji, pa konkretno i reke Tise. Očistiti, npr, obale od ogromnog otpada ili hiljade plastičnih flaša i kesa koje tamo postoje. Urediti problem otpadnih voda, pojačati logistiku za praćenje saobraćaja, za pružanje usluga na vodotokovima. Na svaki drugi način obezbediti pristaništa za taj turizam koji takođe pominjemo na našim rekama ili da tako kažemo, svaku drugu vrstu zaštite životne sredine na priobalju i na samim vodotokovima.
Godinama se ništa nije radilo na lučkoj infrastrukturi i na magacinima. Treba poboljšati i sinhronizovati plovne objekte zadužene za bezbednost, održavanje plovnih puteva i saobraćaja, protivpožarnu pomoć i sve ono drugo što je neophodno da bi ovakvi sporazumi uopšte zaživeli, imali efekat, imali smisao i na svaki drugi način ostvarili rezultat koji se njima želi.
Primera radi, kada se govori o reci Tisi, ništa nije urađeno da se fenomen skretanja Tise bolje vidi i uvrsti u turističku atrakciju. Stari ugovori iz 1955. godine, koji dugo traju, učinio je reku Tisu prepoznatljivom po svim pitanjima, po industrijskom, vojnom i turističkom sadržaju, a posebno po njenom priobalju, ali nismo dalje od toga odmakli upravo o onome o čemu sam govorio, a to je sređivanje reke Tise, priobalja i stavljanje u funkciju onoga što vi ovim sporazumom želite da realizujete.
Drugi problem koji ovde postoji jeste problem koji je vezan za sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Katar o uzajamnom podsticanju i zaštiti ulaganja. Na osnovu analiza stručnih savetnika poslaničke grupe Srpskog pokreta Dveri imamo nekoliko problema u ovom sporazumu. Imamo preširoko i pravno netačno definisan pojam ulaganja i protivno Zakonu o ulaganjima unet u pojam ulaganje tzv. komercijalna potraživanja. Šta to konkretno znači? Novčana potraživanja ili pravo na izvršenje obaveza po osnovu ugovora koji imaju ekonomsku vrednost što predstavlja preširoko definisano komercionalno potraživanje, a koje Zakon o ulaganjima isključuje iz pojma ulaganja.
Ova definicija sadrži značajne nepreciznosti koje ne samo da nisu u skladu sa pozitivnim pravom Republike Srbije već na taj način mogu imati kao praktičnu posledicu i problem što će određena privatna lica moći da tuže državu Srbiju na osnovu sporazuma o podsticanju i uzajamnoj zaštiti ulaganja jer ste im vi tako nešto omogućili.
Drugi pravni problem u ovom sporazumu se tiče nedefinisanog, odnosno opet problematično definisanog pojma ulagača. Naime, pojam ulagača je u ovom sporazumu postavljen preširoko, pa on uključuje pored fizičkih i pravnih lica profitna i ne profitna lica i lica bez obzira na oblik vlasništva s tim što u poslednjem stavu uključuje i državne agencije, nezavisne fondove, trustove i organizacije osnovane u skladu sa važećim propisima strana ugovornica ili od strane trećeg lica u kojima odnosni ulagač ostvaruje efektivnu kontrolu.
Šta to znači? To znači da će izvesna treća lica koja nisu deo ugovornih strana moći da ostvaruju određene povoljnosti ovoga sporazuma što smatramo da takođe nije ispravno. Naravno, smatramo da treba uneti odredbe o merodavnom pravu gde na rešavanje sporova se primenjuje pravo države ugovornice koje je strana u sporu i na čijoj je teritoriji izvršeno ulaganje uključujući njena pravila o sukobu zakona.
Šta dakle želim da kažem. Sve što je želela država Katar, vi ste joj izašli u susret, ali niste dovoljno zaštitili naše interese u ovom sporazumu i to je zapravo slika onoga o čemu vam svo vreme pričamo. Kao što ovi sporazumi nisu za nas sporni, i kao što većinu ovih sporazuma izuzev ovog u Kataru ćemo mi podržati, tako nisu za nas sporne ni strane investicije. Ako neko ulaže svoj novac investira u državu Srbiju, ali da mi ulažemo naše pare iz našeg budžeta u strane firme koje dolaze ovde, e, to je za nas sporno. To treba da objasnite građanima Srbije zašto naše pare delite stranim firmama umesto da te naše pare date domaćim privrednicima i poljoprivrednicima.
To je jedini razlog oko koga se mi sporimo, a vi nećete građanima Srbije da otkrijete tu istinu, i to sam se juče sporio sa ministrom policije i naravno nisam dobio pravo na repliku, da mu objasnim suštinu. Nismo protiv stranih investicija i stranih investitora ali smo protiv da ih mi subvenionišemo od naših para, od para poreskih obveznika ove države, umesto da te pare iz budžeta uložimo u domaću privredu i poljoprivredu.
Mislim da sam vam time precizno pojasnio šta je razlika između vašeg i našeg ekonomskog modela. Mi naše pare nikada ne bismo delili strancima već isključivo domaćem privredniku i poljoprivredniku.