Poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije koji pratite ovaj direktan prenos našeg skupštinskog zasedanja, kamera sigurno beleži odsustvo poslanika vladajuće većine koji nisu prisutni u sali kada se raspravlja o jednoj od najvažnijih državnih institucija kakav je USS i to govori o odnosu vlasti prema izboru najviših sudijskih funkcija u državi.
Očito je da oni znaju nešto što mi možda ne znamo ili što nije javno rečeno, da su sve ove sudijske funkcije već dogovorene i da su sve ovo kandidati SNS i da u najvećem broju slučajeva se radi o stranačkim poslušnicima koji dolaze na mesto sudija USS, da bi u USS ostalo sve isto kao što je sada, a to znači da se tamo ne bi donosila ni jedna odluka o ključnim temama koje danas muče Srbiju.
Ustavni sud Srbije je ćutao kada je ova vlast SNS donosila briselske sporazume koji su antiustavni. Ko drugi da se oglasi u Srbiji ako USS ćuti o antiustavnim briselskim sporazumima kojima je SNS i Vlada Republike Srbije na čelu sa Aleksandrom Vučićem direktno predala institucije države Srbije na KiM šiptarskim teroristima, direktno ukinula institucije države Srbije i direktno radila protiv Ustava države Srbije. Ustani sud ćutao.
Kada se trebalo oglasiti o Zakonu o privremenom načinu isplate penzija, kojim se oduzimaju penzije kao stečeno pravo građana Srbije, kojim se pljačkaju penzioneri, Ustavni sud Srbije je ćutao. Kada su se donosili leks specijalisi o „Beogradu na vodi“, kada se pravio puč izgradnje jednog, ne znam već kakvog poslovnog poduhvata, za koji nije imalo nikakvih zakonskih ni bilo kakvih drugih osnova da se na taj način radi, Ustavni sud je, naravno, opet ćutao.
Dakle, mi sada biramo nove članove Ustavnog suda. Da li biramo ljude koji će i dalje ćutati? Da li je Srpska napredna stranka tako dobro probrala one koji će još bolje da ćute od ovih koji su trenutno u Ustavnom sudu Srbije? Čast izuzecima, jer u ovom sastavu Ustavnog suda Srbije bilo je i ima ljudi koji su imali hrabrosti da izdvoje mišljenje od sramnih odluka koje su obeležile rad Ustavnog suda Srbije u prethodnom periodu po pitanju briselskih sporazuma, pljačke penzionera ili izgradnje „Beograda na vodi“.
Dakle, mi ovde, u ime Poslaničke grupe Srpskog pokreta Dveri, postavljamo ključno pitanje - da li je ovo još jedan partijski izbor sudija? Da li iznova Srpska napredna stranka postavlja sebi podobne sudije na sudijske funkcije? Da li se nastavlja takvo kadriranje u Ustavnom sudu Srbije koje će dovesti do daljeg ćutanja Ustavnog suda Srbije po svim ključnim pitanjima koja muče danas državu Srbiju?
Naravno da mi imamo i konkretne primedbe sa kojima želim da vas upoznam. Pre svega, Dveri žele da ukažu na važnost položaja i uloge Ustavnog suda u ustavno-pravnom sistemu Srbije. U tom smislu, ne treba zaboraviti da je Ustavni sud čuvar ustava i da je Ustavni sud poslednji arbitar ustavnosti i zakonitosti iznad i izvan svake politike i političke stranke. Ovo ne potvrđuje samo ustavna materija, već i potreba da država i građani budu zaštićeni od neustavnih akata i radnji onih koji vrše vlast. Zato je ovaj vaš odnos, odnos ovog režima prema Ustavnom sudu, zapravo slika vašeg odnosa prema Ustavu. Vi kršite Ustav države Srbije. Kršite ga antiustavnim brisleskim sporazumima, izdajom Kosova i Metohije, kršite ga pljačkom penzionera, kršite ga izgradnjom „Beograda na vodi“, kršite ga na niz drugih mesta i načina. Dakle, to je vaš odnos prema Ustavu Republike Srbije.
U ovom trenutku Srbija funkcioniše sa paketom briselskih sporazuma. U pravnom saobraćaju veliki je broj propisa čija je ustavnost i zakonitost upitna i sporna, a imamo i rđav manir vladajućeg režima da u svojim rukama skoncentriše bukvalno svu vlast, a da je njegova personifikacija Aleksandar Vučić koji je zaveo lični režim. Dakle, za Aleksandara Vučića i SNS Ustav i Ustavni sud Srbije ne postoje. Oni ih ne priznaju, oni su ih zablokirali, oni su ih ućutkali. Gde su, dakle, tu ustavnost i zakonitost i prava i slobode građana? Ko će nas zaštititi o samovolje kršenja Ustava na dnevnom nivou?
U Srbiji je u toku sveopšta banalizacija Ustava, njegove pravne snage i domašaja svih njegovih normi, uključujući i preambulu. Nisu retki slučajevi da pojedini političari iz vladajućeg režima daju izjave tipa – ko još poštuje Ustav, koga Ustav obavezuje? Šta je sa akcionim timom za promenu političkog sistema, kojim je na mala vrata najavljena ustavna revizija u prošlom mandatu Narodne skupštine? Nekada su se ustavi menjali na ozbiljan način, sa ustavotvornim skupštinama, a vi ste želeli da menjate Ustav sa Zoranom Babićem, koji je bio na čelu nekakve vaše komisije za promenu političkog sistema.
Dakle, Dveri povodom ove tačke dnevnog reda žele da vaspostave sistem državotvornosti i vere u ustavni poredak koji je devastiran tretmanom vladajućeg režima SNS. Pod SNS Ustav je zgažen, Ustavni sud Srbije je zgažen. Ponižene su, dakle, najvažnije državne institucije od kada je SNS na vlasti. Vi ne želite da imate bilo kakvu kontrolu. Vi ste onemogućili bilo koga da vas kontroliše. Vi biste ukinuli i Narodnu skupštinu i Ustavni sud Srbije, da biste vi mogli da radite šta vi hoćete.
S toga je za nas prvorazredno pitanje poštovanje ustavnosti i zakonitosti, te garancija slobode ljudskih prava, a da bismo to obezbedili bitno je ko su buduće sudije Ustavnog suda. Da li su to ljudi koji su se potvrdili svojim znanjem, poštovanjem prava i pravne doktrine, a naročito ustavnog prava? Da li su to ljudi koji su se potvrdili u borbi za ustavnost i zakonitost, bez dodvoravanja vladajućoj hijerarhiji, ili su to ljudi čija je glavna osobina partijska pripadnost i bliskost vladajućem režimu? Jeste li birali ove kandidate koliko su bliski SNS? Jel vam to bio kriterijum za kandidovanje novih sudija Ustavnog suda?
Bez stranačke ostrašćenosti potrebno je ozbiljno pristupiti kandidovanju izboru novih sudija, jer upravo njihovo znanje, lični integritet i poštovanje Ustava treba u narednom periodu da bude do punog izražaja.
Meni je drago, poštovani građani Srbije, što, evo, poslanici SNS priznaju da su birali ove kandidate po bliskosti i poslušnosti SNS. Hvala vam, gospodine Martinoviću, što ste to priznali građanima Srbije.
I na posletku, buduće sudije Ustavnog suda, na osnovu dosadašnjeg rada, moraju nam pružiti garanciju da su upravo oni ti koji zaslužuju ovo visoko priznanje i da će imati hrabrosti i dostojanstva u zaštiti Ustava, pa ako je potrebno i da se suprotstave vladajućem režimu. Da se suprotstave vladajućem režimu! Kada Aleksandar Vučić okrene nekog sudiju Ustavnog suda, kao što je okrenuo, recimo, predsednika RIK-a u svoje vreme, mučenog Đurđevića, da pokrade izbore, da li će sudija Ustavnog suda tada da sudi u strahu od cara Aleksandra Vučića ili će da sudi bez straha od cara Aleksandra Vučića?
Dakle, primedbe koje ćemo izneti imaju za cilj da od predloženih kandidata dođemo do onih najboljih, oko kojih ćemo se svi složiti, bez obzira od koga će dobiti podršku Narodne skupštine, jer će buduće sudije biti zaštitnici ustavnosti i zakonitosti svih nas građana Srbije.
Prvo što primećujemo, na listi kandidata nema ni jednog redovnog profesora ustavnog prava sa državnog univerziteta. Ništa mi nemamo protiv privatnog univerziteta, ali da li je moguće da ni jedan jedini profesor ustavnog prava sa jednog jedinog fakulteta državnog univerziteta u Srbiji nije kandidat za sudiju Ustavnog suda, iako naša ustavno pravna materija kaže jasno da predloženi kandidat za sudiju Ustavnog suda treba da bude istaknuti pravnik?
Hajde da vidimo, o kakvim se to istaknutim pravnicima radi ako su u pitanju sudski izvršitelji, gradski pravobranioci, zamenici tužioca i ako nema jednog jedinog profesora pravnog fakulteta? Evo, ima, nije tačno, tu je dr Tamaš Korhec, koji je predavač na Fakultetu za pravne i poslovne studije „Lazar Vrkotić“, poznatom fakultetu u Srbiji. Dakle, o čemu pričamo? Pričamo, dakle, o partijskim postavljenima i dogovorima i kombinaciju u kojoj se, recimo, doktoru Tamašu Korhecu, koji vas se odrekao, i Mađarski pokret, čiji je potpredsednik, zbog saradnje sa Srpskom naprednom strankom, da je ovo zbog dilova sa SVM, pa im se poklanja jedno mesto sudije Ustavnog suda.
Dakle, umesto da se među kandidatima za Ustavni sud Srbije nađu imana nekih od trenutno najpoznatijih srpskih profesora ustavnog prava, među predloženim kandidatima nema ni jednog profesora ustavnog prava. Ali, ima, recimo, profesora policijske akademije, jer pretpostavljam da su važniji profesori policijske akademije od profesora pravnog fakulteta. Upravo je ustavna materija ostavila mogućnost da jedino profesori pravnog fakulteta mogu da imaju i drugu funkciju ako su sudije Ustavnog suda. Zbog čega? Pa, zato što je najvažnije da upravo profesori pravnog fakulteta, kao najstručniji, budu sudije Ustavnog suda. Ali, vi imate neke druge, stručnije, koji su očito bliskiji ili, da tak kažem, bolje slušaju SNS.
Ima ovde puno kandidata koji se bave krivičnim pravom. Da li to znači da aktuelni predsednik Republike misli da profesori ustavnog prava ne treba da se bave ustavnom sudovanjem i da to od njih mnogo bolje rade oni kandidati koji se pretežno bave krivično-pravnom teorijom i praksom? Iz biografije predloženih kandidata nije vidljivo koliki je njihov dosadašnji doprinos razvoju ustavnosti, tako da nam nisu jasni kriterijumi kojima se rukovodio predsednik Republike. Iz biografije nekih od predloženih kandidata proizilazi da se ni na postojećim radnim mestima nisu afirmisali kao izuzetni stručnjaci, a sada ih predlažete za sudije Ustavnog suda.
Imajući u vidu kriterijume i uslove koji se zahtevaju za sudije Ustavnog suda, ja bih čak mogao da zaključim da je teže postati sudija Ustavnog suda nego sudija osnovnog suda, odnosno suprotno. Znači, vi ste u ovoj vašoj kandidaturi tako olakšali izbor za sudiju Ustavnog suda, da je mnogo lakše postati sudija osnovnog suda.
Imajući u vidu, dakle, ono što se tiče liste sudija Ustavnog suda koje predsednik Republike imenuje, a ovde imamo i ono što ste vi kao vladajuća većina imenovali kroz kandidaturu predsednika Skupštine, situacija je tek zanimljiva. Većina vaših kandidata ne poseduje kredibilitet da budu imenovani za sudiju Ustavnog suda. Prilikom predlaganja ovih kandidata prednost su imali oni koji su istaknuti vojnici Srpske napredne stranke i koji su od momenta učlanjenja u SNS zabeležili meteorske uspehe u svojoj karijeri. Tako se opravdano postavlja pitanje kako će oni sutra štiti Ustav kad im je u dosadašnjem radu kao zvezda vodilja bio jedino partijski interes?
Stiče se utisak da su pojedinci nagrađeni za svoj nerad jer su rezultati koje su postigli na dosadašnjim mestima i dužnostima bili negativni. Primer je borba protiv korupcije. Kandidujete sudije koje nemaju nikakve rezultate u borbi protiv korupcije. Kakva je, dakle, garancija da će uspešno obavljati funkciju sudije Ustavnog suda?
Imate vi kandidate koji su se do sada afirmisali i potvrdili kao stručnjaci u nezakonitom pribavljanju dokaza protiv građana Srbije optuženih pred Haškim tribunalom i koji su postupali protiv interesa haških zatočenika, zbog čega je tek njihova kandidatura, pretpostavljam, nagrada za sve što su radili protiv interesa građana Srbije. Evo, takav jedan je gospodin Dragan Ignjatović, koji, recimo, 30. avgusta 2011. godine, kao direktor Kancelarije Vlade Srbije za saradnju sa Haškim tribunalom, izjavljuje sledeće – da treba da se sarađuje sa tim sudom dok god on postoji. Hapšenjem svih begunaca okončali smo jedan aspekt saradnje, ali nam sad ostaje tehnički deo koji, između ostalog, obuhvata svedočenja. Saradnja se mora nastaviti sve dok postoji Haški tribunal. Da li je moguće da će direktor Kancelarije Vlade Srbije svojevremeno za saradnju sa Haškim tribunalom Dušan Ignjatović sada da bude i sudija Ustavnog suda Srbije? Ima tu i zanimljivih slučajeva partijskih aktivista Srpske napredne stranke koji se sada predlažu za sudije Ustavnog suda, čak i onih koji su se u svom dosadašnjem radu sa problematikom ustavnosti prvi put i poslednji put susreli kada su taj predmet polagali na pravnom fakultetu.
Dakle, ovde se postavlja jedno veoma jednostavno pitanje – hoćemo li sada da biramo, kako reče dr Aleksandar Martinović, sudije koje bira Srpska napredna stranka i koje postavlja Srpska napredna stranka i koji su poslušnici Srpske napredne stranke i koji su bliski Srpskoj naprednoj stranci i da li je to taj kriterijum kojim se rukovodio predsednik Srbije Tomislav Nikolić i predsednik Skupštine Maja Gojković? Zašto danas nema ovde Tomislava Nikolića i Maje Gojković da brane svoje kandidate? Jel se vi to naprednjaci stidite svojih kandidata za sudije Ustavnog suda? Šta ćemo sad? Nešto ste pobegli da ih branite pred građanima Srbije. Nismo čuli ni jednu reč pozitivnu o kandidatima koje ste ovde kandidovali. Što ne dođe predsednik Nikolić, što ne dođe Maja Gojković, što ne ustade Martinović, pa da kaže – ovaj kandidat Srpske napredne stranke je sjajan stručnjak, jeste bio privatni izvršitelj ili je bio sudskih izvršitelj ili je bio zamenik tužioca, ali je sjajan stručnjak, mnogo je bolji od svih profesora ustavnog prava u Srbiji? Ne čusmo to ni od Martinovića ni od Nikolića ni od Gojkovićke. Svi junaci nikom ponikoše. Niko da brani sopstvene kandidate. Niko od vas da kaže jednu lepu reč o vašim kandidatima. Nema deset narodnih poslanika Srpske napredne stranke u sali. Svi ste pobegli. Svi ste se razbežali i niko da brani vaše kandidate. A šta je razlog? Veoma jednostavan. Pa, to su partijski poslušnici.
Srpska napredna stranka hoće da instalira partijske poslušnike u Ustavni sud Srbije, kako bi Ustavni sud Srbije nastavio da ćuti o ključnim pitanjima, kako bi Vučić mogao da potpisuje dalje briselske sporazume, kako bi Vučić mogao dalje da pljačka penzionere, kako bi Srpska napredna stranka mogla dalje da gradi „Beograd na vodi“, protiv svih zakona i protiv svih pravila struke i protiv svakog Ustava i svake ustavne materije.
Dakle, to je ono što je poenta izbora sudija Ustavnog suda. Da li ćemo ponovo dobiti partijske poslušnike Srpske napredne stranke, koji će ćutati uvek kada Ustavni sud treba da reaguje i da kontroliše izvršnu vlast, odnosno Aleksandra Vučića, što bi trebalo da mu bude jedan od najvažnijih zadataka ili će ponovo biti izabrane sudije koje će se plašiti da donesu bilo koju presudu protiv ove vlasti, protiv interesa ove vlasti, protiv onoga što je interes i što nameće ova vlast kao ono što mora u Srbiji da se desi?
Dakle, ovde se sada postavlja pitanje – hoćemo li odbraniti Ustavni sud Srbije od Srpske napredne stranke, hoćemo li dozvoliti da Srpska napredna stranka okupira i Ustavni sud Srbije i preuzme kompletnu vlast u Srbiji, jer je ponizila i Narodnu skupštinu i predsednika Srbije, koji je običan sluga Aleksandra Vučića, a sada hoće da ponizi Ustavni sud Srbije, birajući u Ustavni sud Srbije poslušnike Srpske napredne stranke?
Srpski pokret Dveri ne može da podrži kandidate koji su poslušnici Srpske napredne stranke i brani smisao Ustavnog suda Srbije koji će suditi po pravu i pravdi i po Ustavu, a ne po naređenjima iz centralnog komiteta SNS. Hvala.