Kada je neko drugi proširivao diskusiju dozvoljavali ste, a kada ja proširujem ne dozvoljavate.

To je u redu. Nemam ništa protiv dobacivanja i posebno negodovanja. To su normalne stvari u skupštinskom radu.
Dakle, zašto nam je bitna transparentnost? Transparentnost nam je, između ostalog, bitna da bismo znali da li je u svoje vreme pomenuti Miroslav Mišković finansirao Aleksandra Vučića i Tomislava Nikolića, jer nije korektno sa vaše stranke, kada je Mišković finansirao njih dvojicu, dok su bili u SRS, onda je bio dobar, a posle kada je prešao u SNS i došao na vlast… (Isključen mikrofon.)

Poštovana predsedavajuća, poštovane kolege narodni poslanici, pomaže Bog svima i svima koji slave Mitrovdan – Srećna slava.
Ja imam pitanje za predsednika Narodne skupštine Republike Srbije – kada će biti zakazane posebne sednice na aktuelne teme - bezbednosna, ekonomska i socijalna situacija u Srbiji u vezi sa migrantskom krizom i međunarodni pritisci na državne organe Republike Srbije u vezi sa situacijom na Kosovu i Metohiji koje su poslanici Dveri predložili još 6. oktobra 2016. godine?
Po članu 209. Poslovnika Narodne skupštine, predsednik Narodne skupštine na predlog poslaničke grupe najmanje jedanput u toku meseca određuje dan kada će pojedini ministri u Vladi odgovarati na poslanička pitanja u vezi sa nekom aktuelnom temom.
Prošao je čitav mesec oktobar. Prekršen je Poslovnik i nijednom nije bila ni jedna sednica na aktuelnu temu, a poslanici Dveri su predložili dve.
Zatim sledi pitanje za REM – kada će se konačno pojaviti Izveštaj o nadzoru nad radom emitera tokom poslednje predizborne kampanje? Kada je poslednji put Aleksandar Vučić gostovao u nekoj televizijskoj emisiji sa bilo kojim predstavnikom opozicije? Da li je dozvoljeno mimo izbornog perioda na televizijama direktno prenositi medijski marketing SNS u vidu vanrednih konferencija za medije, skupova povodom godišnjica osnivanja stranke, masovnog dolaska građana stranačkim autobusima na razne državne skupove i slično? Da li opozicija ima pravo na direktne prenose svojih sličnih aktivnosti?
Pod tri, pitanje za Anu Brnabić i Vladana Vukosavljevića – zašto lokalne vlasti u Kragujevcu već dve godine ne raspisuju konkurs za sufinansiranje medijskih projekata? Zašto se ne poštuju odredbe budžeta grada Kragujevca za 2015/16. godinu kojima su predviđena sredstva za sufinansiranje medijskih projekata u visini od 80 miliona dinara? Ko stoji iza sistemskog uništenja medija u Kragujevcu, četvrtom po veličini gradu u Srbiji i gradu u kome je nastalo srpsko novinarstvo gde su štampane prve novine u Srbiji 5. januara 1834. godine? Da li iza toga stoji Radomir Nikolić sin predsednika Republike koji je na jednoj zvaničnoj konferenciji za medije priznao da krši Zakon o javnom informisanju i medijima? Da li iza privatizacije lokalnih medija po Srbiji stoji izvesni kontroverzni biznismen Milojica Milosavljević ili zapravo stoji Bratislav Gašić i SNS, koje su lokalne medije iskoristili za predizbornu propagandu, a sada ne ispunjavajući preuzete obaveze iz kupoprodajnih ugovora gase medije, kao što je slučaj televizije „Požega“ ili radio-televizije „Kragujevac“ na kojoj radnici pet meseci nisu primali plate?Da li su ovo nove pljačkaške privatizacije u režiji ljudi bliskoj SNS?
Za ministra prosvete Šarčevića – da li se najavom polaganja opšte i stručne mature školske 2018/19. godine menjaju uslovi školovanja učenika sadašnjeg prvog i drugog razreda srednje škole, jer su oni krenuli u srednju školu po jednim uslovima, a sada im se nameću drugi? Da li je organizovanje velike mature 2019. godine realan rok?
Da li je po zakonu i strategiji nagovešteno da učenici koji polažu stručnu maturu mogu da upišu samo odgovarajući fakultet, npr. posle završetka srednje ekonomske škole, samo ekonomski fakultet? Kada ministar planira da o svim uslovima upisa fakulteta posle velike mature upozna učenike i roditelje?
Pitanje za ministra vojnog, pod jedan – na koliko zajedničkih vojnih vežbi je Vojska Srbije učestvovala sa NATO paktom od kada je SNS na vlasti 2012. godine? Pod dva – da li je Ministarstvo odbrane izradilo pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o platama profesionalnih pripadnika Vojske Srbije koji je nakon dobijanja saglasnosti Vlade Srbije dana 26. oktobra 2016. godine stupio na snagu? Da li ovim izmenama se zapravo smanjuju plate u Vojsci Srbije i da li će na ovaj način biti smanjena plata za više od 10% pripadnicima Vojske Srbije? Da li je uopšte konsultovan Vojni sindikat na ove teme kao jedini reprezentativni sindikat zaposlenih u sistemu odbrane, što bi bila zakonska obaveza?
Za kraj, pitanja aktuelna za ministarku Zoranu Mihajlović. Šta je svrha postojanja Preduzeća Koridori Srbije kada već postoji preduzeće Putevi Srbije? Dokle se stiglo sa spajanje ta dva preduzeća? Koliko ima zaposlenih u Koridorima Srbije i ko su oni? Gde su radili pre zaposlenja u Koridorima Srbije? Kakve su reference imali u vezi sa građevinskim i infrastrukturnim radovima i kako su stekli licence za rad? Zašto dugo, do februara ove 2016. godine nije bilo nikakvog aktivnog nadzora na Koridoru 11 i da li iza toga stoje bilo kakve koruptivne radnje? Hvala.

Poštovana predsedavajuća, poštovani ministre, uvaženi visoki oficiri Vojske Srbije, istina, voleo bih da se naša Vojska više zove srpska vojska, što bi trebalo da bude logično, ali to ćemo ispraviti u nekom narednom periodu, poštovane kolege narodni poslanici, zaista sam veliki ljubitelj narodne pesme „Žene vole oficire“ jer ona najbolje oslikava ljubav srpskog naroda prema vojnom pozivu. Zaista smatram da srpski narod ima ogromno poštovanje prema vojničkom pozivu i da je naša ratnička i vojna tradicija svetla i izuzetna.
Zato želim da vas posebno pozdravim ovde u Domu Narodne skupštine jer svaki dolazak vojne uniforme i uopšte pojava vojne uniforme je nešto čemu treba uvek izraziti svoje apsolutno poštovanje. Upravo zbog toga i žalim što je ukinut toliki broj kasarni i toliko smanjen broj vojnika u Srbiji da praktično više vojnika na ulici ne možete da vidite, a veliki broj velikih gradova širom Srbije i nema više mogućnost da susretne vojnika na svojim ulicama.
Želim pre svega da ukažem na neke od tema koje zapravo inspiriše naša tačka dnevnog reda, uvažavajući neke važne teme koje ne možemo danas, gospodine ministre, da otvorimo, a to je svakako materijalni status vojnika koji na zadovoljavajući broj vojnika koji napušta vojsku, što mislim da je izuzetno alarmantno i niz drugih tema koje verujem da bi takođe zavredile da budu tema dnevnog reda zasedanja Narodne skupštine.
Ono što želim ovde pre svega da kažem jeste da razjasnim poslanicima vladajuće većine da postoji razlika između Evrope i EU. Mi jesmo Evropljani, mi jesmo u Evropi, mi volimo Evropu, mi smo stari drevni evropski hrišćanski narod, ali mi apsolutno imamo pravo i to naša poslanička grupa Dveri jeste da budemo protiv EU kao jedne birokratske tvorevine koja ne donosi nikakvo dobro evropskim narodima, što je uostalom postao da bude svestan i veći deo evropskih naroda sve više svakoga dana.
Mi možemo da podržimo boravke naših vojnika tamo gde zaista ima smisla da oni idu u humanitarne i druge aktivnosti, ali nikako ne možemo da podržimo da naša Vojska učestvuje u bilo kakvim mirovnim operacijama EU, posebno zato što smo time uslovljeni i što nećemo moći dalje tim pogubnim putem u EU ako ne ispunimo još jedan od tih uslova, a to je učešće u tzv. mirovnim operacijama.
Verujte, apsolutno se ne slažem sa Pokretom Dosta je bilo. I biću malo suprotan onome što ovde provejava kao vladajuće i većinsko mišljenje. Ne vidim da treba da se ponosimo ovolikim brojem vojnika koji su širom sveta danas razasuti u nekim mirovnim operacijama. Hoćete da mi kažete, gospodine ministre, da smo mi pametniji od Nemačke i da Nemačka daje manje vojnika u mirovne operacije od nas ili Austrija ili druge pomenute zemlje i sada oni su glupi što daju malo vojnika a mi smo pametni što 700 naših vojnika odvajamo u mirovne operacije?
Zato vas molim da mi odgovorite na jedno važno pitanje – koji je to procenat od ukupnog broja vojnika pod oružjem kojim raspolaže trenutno srpska vojska? Koji procenat mi šaljemo u mirovne operacije i u kom vremenu to radimo? U vremenu kada Evropom vlada ogromna migrantska kriza, kada ne možemo da kontrolišemo sopstvene granice, imamo hiljade migranata koji nam ulaze nezakonito na teritoriju naše države i kada bi mnogo više trebali da posvetimo pažnju rešavanju tog problema, gospodine ministre, a ne da mi rešavamo belosvetske ratne i druge probleme? To nije ključna i osnovna uloga Vojske Srbije da mi rešimo probleme u mirovnim operacijama u 20 država sveta, ali da zaštitimo granicu države Srbije da nijedan migrant ne uđe i time zaštitimo bezbednost građana Srbije to jeste zadatak Vojske Srbije. Ako 700 vojnika pošaljete u mirovne operacije, ko će vam biti na raspolaganju ovde u Srbiji?
Da ne govorim o tome da EU ne izdvaja nikakva sredstva za ove mirovne operacije, da moram mi da plaćamo to iz svog budžeta, a vi ćete tamo kukati kako nemamo dovoljno para da vratimo redovno služenje vojnog roka i da je to velika stavka u budžetu, a evo, dajete pare za mirovne misije EU, uslovljeni naravno EU da to činite.
Naravno, smatram da treba gledati i na druge strane sveta, da nije zapad jedina strana sveta, da je organizacija za dogovornu kolektivnu bezbednost, na čijem čelu je Ruska Federacija, mnogo ozbiljnija, mnogo miroljubivija i mnogo bezbednosno za nas interesantnija međunarodna organizacija, nego jedan NATO ili bilo šta tog tipa.
Zato želim da vam postavim i nekoliko pitanja, želeći prosto da iskoristim vaše prisustvo i veoma vam se zahvaljujući tome što ste otvoreni za razgovor sa narodnim poslanicima i time ste, na neki način, pokazali jedno poštovanje prema ovom domu.
Prvo pitanje za vas glasi da mi objasnite kako to možemo biti vojno neutralni i prema onima koji su nas bombardovali i prema onima koji nas nikada nisu bombardovali? Kako prosto možemo imati isti aršin prema onima koji su ubijali našu decu, uništavali našu imovinu, razvaljivali našu privredu, oteli nam deo naše teritorije, ostavili za sobom posledice gađanja bombama sa osiromašenim uranijumom, kako dakle prema njima možemo da imamo isti odnos, a to proklamuje vojna neutralnost, kao recimo prema onima koji nas nikada u svojoj istoriji nisu bombardovali, koji se bore za očuvanje KiM u sastavu Srbije?
Kako jednostavno možemo izjednačiti NATO i Rusiju? To je prosto nemoguće, istorijski, moralno, politički, kako god hoćete. Zato je vojna neutralnost u tom smislu obesmišljena.
Postavlja se pitanje, takođe, pod broj dva, zašto mi jedan od izgovora, zašto mi idemo u ove vojne, mirovne i svake druge operacije širom sveta, je taj da učimo zanat, da budemo u toku sa ne znam kakvim savremenim tendencijama i iskustvima, a ja postavljam vama pitanje – zašto smo mi onda penzionisali naše visoke oficire sa ratnim iskustvom, koji su zapravo mogli da obuče našu vojsku i nije morala da se šalje naša vojska širom sveta. Mi smo imali svo to iskustvo koje nemaju brojne vojske Evrope, ali smo mi te najbolje naše oficire, relativno mlade oficire, penzionisali.
Postavlja se, naravno, pitanje – da li ovi svi sporazumi sa NATO Paktom koji su u međuvremenu potpisani od strane aktuelne vlade na čelu sa SNS, vode ka učlanjenju Srbije u NATO i da li se može govoriti o vojnoj neutralnosti i, da kažem, nekom reciprocitetu u saradnji sa Istokom i Zapadom, kada vi imate npr. 10 zajedničkih vojnih vežbi sa NATO Paktom, a jednu sa Ruskom Federacijom? Inače pozdravljam, i svaka čast, kažem, evo, koliko god puta treba za ove zajedničke vojne vežbe slovensko bratstvo sa vojskom Rusije i Belorusije. Svaka čast, evo još jednom. To je ono što je smisleno, što ima i te kako smisla i što ćete uvek imati podršku SP Dveri.
Želim takođe da posebno stavim akcenat na ovu migrantsku krizu i da li možda treba da razmislimo da smanjimo kontigent naših vojnika u mirovnim operacijama, ako vi to već izglasate, a mi smo protiv toga, jer jednostavno, obratite pažnju na ogromnu migrantsku krizu, koja ozbiljno ugrožava bezbednost naših granica, a to je ipak prioritet u vašem radu.
Takođe, želim da vas pitam, da li ovo dalje usklađivanje u okviru pristupanja Srbije EU sa spoljnom politikom EU, može da nas odvede u konflikt sa Rusijom, može da nas odvede u uvođenje sankcija Rusiji i, po prvi put u srpskoj
istoriji, svrstavanje na stranu protiv Rusije? Jer, vi kažete da su ove mirovne operacije, između ostalog, i značajan iskorak u našim daljim evrointegracijama. Šta ćemo sve morati da iskoračimo na putu Srbije u EU i da li će jedan od tih iskoraka biti svrstavanje na stranu protiv Rusije?
Takođe, želim da postavim još jedno veoma važno pitanje, a to je – zašto mi u okviru te vojne neutralnosti i, da tako kažem, podjednakog aršina i prema jednoj i drugoj strani ne bismo učestvovali u mirovnim operacijama Ruske Federacije u Siriji? Kada već učestvujemo u mirovnim operacijama i na jednoj i na drugoj strani sveta, jer sarađujemo i sa jednima i sa drugima. Kada bi se postavilo to pitanje, podigao bi se čitav NATO Pakt i EU i verovatno bismo zaboravili da smo vojno neutarlni.
Konačno, naravno, ono što je najvažnije za SP Dveri, o čemu govorimo mesecima i godinama unazad, ono što podržava više od 70% građana Srbije, ono što podržavaju posebno mladi ljudi, kojih se to direktno i tiče,a to je povratak redovnog služenja vojnog roka ili prekid ove suspenzije, odnosno trenutnog zamrzavanja redovnog služenja vojnog roka za sve punoletne i zdravstveno sposobne muškarce u Srbiji. Prosto, to se od vas očekuje, gospodine ministre, to se očekuje od ove Vlade i bez obzira što smo opozicija u 99% onoga što radi aktuelna Vlada RS, predložite to Narodnoj skupštini, dobićete podršku SP Dveri. Hvala.

Hvala, gospodine predsedavajući.
Zaista je u pitanju jedno, rekao bih, neodgovarajuće tumačenje politike Srpskog pokreta „Dveri“ od strane narodnog poslanika Milojičića. Hvala vam što ste mi dali mogućnost da napravim razliku.
Dakle, to što imamo jedinstvo i vlasti i opozicije, dela opozicije, po pitanju angažmana Vojske Srbije u mirovnim operacijama širom sveta, meni samo potvrđuje osnovnu tezu da je SNS nastavila politiku DS u brojnim oblastima funkcionisanja. Drago mi je da je gospodin Milojičić to na određeni način ovde i potvrdio.
Naravno da nismo svi ovde u uniformi. Naravno da imamo opoziciju koja drugačije misli, koja misli da ni politika DS, ni politika SNS nije dobra za srpsku državu i društvo jer su to iste dve politike. U tom smislu, mislim da je došlo vreme i da je to dobra stvar za kvalitet diskusija ovde u domu Narodne skupštine Republike Srbije da imamo nekoga ko se razlikuje od te dve politike, nekoga ko je protiv ulaska Srbije u EU, nekoga ko je protiv ulaska Srbije u NATO, nekoga, u krajnjem, ko dovodi u pitanje baš tako lepe pričice o ovim mirovnim operacijama. Znači, zašto 700 vojnika? Zašto i mi ne pošaljemo sedam vojnika? To je dovoljno za našu reputaciju.
Što se tiče reputacije, nema veće i bolje reputacije Vojske Srbije od suprotstavljanja NATO paktu prilikom bombardovanja 1999. godine. Tada je za mnogi period iza nas Vojska Srbije dobila u očima svetske javnosti priznanja koja nikada na drugi način neće dobiti. Tada smo pokazali kakvu vojsku imamo, kada smo se suprotstavili NATO paktu i kada smo uspeli da mu se suprotstavimo.
Sa druge strane, koliko puta gospodin Martinović ili moja uvažena prezimenjakinja Marija Obradović moraju da pomenu Aleksandara Vučića po kvotama da 17 puta u govoru mora da se pomene, to je pitanje za neku drugu analizu.

Poštovana predsedavajuća, poštovane kolege narodni poslanici, pomaže Bog svima.
Ono što bi svakako moralo biti prvo pitanje jeste pitanje za ministra prosvete gospodina Šarčevića. Šta se desilo sa njegovom preporukom za studente bolonjce koji su trebali da dobiju produžetak studiranja, a zapravo su dobili ono što smo ovde i tvrdili da će dobiti, a to je reupis i nove, da kažem, troškove koje moraju zbog toga da podnose.
Očito da Univerzitet u Beogradu u najvećem procentu je odbio da sprovede preporuku ministra Šarčevića, pa nas zapravo interesuje kako će Ministarstvo da reši ovaj problem, jer je takva odluka doneta zajednički na skupštinskom Odboru za obrazovanje, a i potvrđena ovde na plenumu, kada smo razgovarali o toj temi, kao obećanje i praktično ne preporuka, nego nalog Ministarstva da to tako bude i sprovedeno?
Drugo pitanje se tiče, još uvek nerasvetljene, špijunske afere, da mi posle toliko dana ne znamo ko je odavao državne tajne i kojoj stranoj obaveštajnoj službi.
Podsetiću sve vas, kolege narodni poslanici, i javnost na nekadašnje funkcionisanje VSB, kada se to radilo na mnogo ozbiljniji i odgovorniji način. To je slučaj hapšenja generala Momčila Perišića, tadašnjeg potpredsednika Vlade Republike Srbije, koji je 14. marta 2003. godine uhapšen u „Motelu Šarić“, gde je odavao državne tajne šefu CIA Džonu Nejboru. Dakle, tada smo znali i kome su odavane državne tajne i ko je odavao državne tajne iz državnog aparata. Danas to ne znamo, toliko dana posle još jednog vašeg rijaliti šoua, koji ste priredili sa tzv. špijunskom aferom.
Znači, ili se zna ko je uhapšen i taj je krivično gonjen i procesiran ili je to jedan vaš rijaliti šou izmišljotina, koje se zapravo nikada nisu dogodile.
Zato postavljam pitanje i ministru policije i ministru pravde, koji je epilog još ovog slučaja sa tadašnjim hapšenjem generala Perišića, da bismo uopšte došli do ovih epiloga novih slučajeva? Kada će u Krivični zakonik biti vraćena kazna za izdaju i veleizdaju, koja je svojevremeno izbačena iz Krivičnog zakonika?
Sledeće pitanje se odnosi na Ministarstvo privrede i tiče se visine subvencije za Britansku IT kompaniju „Endava“. Naime, postavljamo pitanje kolika je tačno visina subvencije koju ste predvideli za kompaniju „Endava“ i u kom periodu je predviđeno da ona bude realizovana? Da li je na osnovu člana 11. Zakona o kontroli državne pomoći Vlada, pre nego što je dodelila bilo kakvu subvenciju, podnela prijavu Komisiji za kontrolu državne pomoći i od njih zatražila odgovarajuće rešenje da jedna takva subvencija ima smisla? Zašto to pitam? Jer pitam ministra privrede da li su vam poznate reakcije brojnih IT profesionalaca i udruženja koji su reagovali na ovu krajnju štetnu subvenciju i kojim se zapravo ruši konkurencija na tržištu rada u Srbiji? Šta će biti epilog svega ovoga? Epilog će biti da se ovom subvencijom neće otvarati nova radna mesta, već će strana kompanija kupiti najbolje profesionalce iz domaćih kompanija.
Prosto je neverovatno da u jednom od najvažnijih domaćih privrednih sektora, gde beležimo rast izvoza, gde imamo ogromnu perspektivu, vi subvencionišete stranu kompaniju koja dolazi na naše tržište i time praktično uništavate konkurenciju i na svaki drugi način dovodite u pitanje rad domaćih firmi.
Naravno, ima tu i pitanja za Komisiju za kontrolu državne pomoći – da li je uopšte stigla bilo kakva prijava od strane Vlade i da li su se oni izjasnili po ovom pitanju? Problemi našeg IT sektora su potpuno drugačiji. Ne trebaju nama ovde strane firme da nas razvijaju u toj sferi, nego imamo nedovoljan broj kvalifikovanih IT profesionalaca, jer godišnje sa fakulteta dolazi njih hiljadu, a potražnja je za desetinama i desetinama hiljada. Recimo, u to je trebalo uložiti sredstva.
Naravno, jedno veoma važno pitanje, pokrenuli smo temu Medveđe, sada pokrećemo i temu Bujanovca. Naime, još 2009, pa 2011, pa 2015. godine Vladi Republike Srbije stigla je peticija građana nealbanskog stanovništva iz opštine Bujanovac, kojom se traži vanredni popis stanovništva u opštini Bujanovac, kojom se traži revizija biračkih spiskova u opštini Bujanovac, jer na svakom sledećem glasanju tamo raste broj albanskog stanovništva, iako njihovi predstavnici tvrde da se veliki broj Albanaca iselio. Zatim, tražimo proveru prijave boravka Albanaca u ovoj opštini i nakon okončanja svega toga, organizovanje vanrednih lokalnih izbora. Šta je zapravo problem? Problem je što je raspodela funkcija u javnim lokalnim institucijama apsolutno na štetu Srba koji žive u ovoj opštini, što se albanizuju toponimi u gradu Bujanovcu i što na svaki drugi način imamo veliko iseljavanje Srba i nealbanaca iz opštine Bujanovac. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani ministri sa saradnicima, pomaže Bog svima.
Ja bih želeo da ukažem na član 97. Poslovnika o radu Narodne skupštine koji u stavu 3. kaže da predsednik, odnosno predstavnik poslaničke grupe pre otvaranja pretresa ima pravo da predloži duže vreme pretresa za poslaničke grupe od vremena utvrđenog u stavu 1. ovog člana. O tom predlogu Narodna skupština odlučuje većinom glasova narodnih poslanika na sednici na kojoj je prisutna većina narodnih poslanika bez pretresa.
Ja bih, dakle, vas zamolio da omogućimo duže vreme za pretres po ovih šest tačaka dnevnog reda, posebno iz razloga što one jednostavno međusobno nisu povezane, nisu međusobno ničim uslovljene i samim tim ne bi ni smele da se nađu u zajedničkom pretresu.
Posebno tema fonda za zapadni Balkan zahteva da bude posebna tačka dnevnog reda, i s obzirom da to prilikom jučerašnjeg utvrđivanja dnevnog reda nije omogućeno na osnovu zahteva opozicije, mislim da bi ovo proširenje vremena za raspravu onda bilo odgovarajuće rešenje, da bismo zaista mogli da se posvetimo dostojno toj izuzetno važnoj geopolitičkoj tački.
Prosto, nemoguće je u jednoj raspravi raspravljati o zajmovima, ugovorima, kreditima i drugim ekonomskim temama …

a zatim preći na KiM, veliku Albaniju i geopolitičke teme.
Dakle, molim vas da se izjasnimo po ovom pitanju i da se omogući duže vreme za raspravu.

Poštovani ministri sa saradnicima, poštovana predsedavajuća, kolege, želeo bih da, naravno, kao i svi govorim iz dva dela, pošto je tako pomalo nakaradno i na silu ova tematika ubačena u istu tačku dnevnog reda, tj. u isti zajednički pretres.
Pre svega, da kažem nešto o zajmovima, jer sve što se tiče zajmova, kada je u pitanju ova Vlada, neodoljivo podseća na prethodnu Vladu i režim Borisa Tadića, koji je napravio te prve korake u zaduživanju države, enormnom zaduživanju države. Ali, ne može se reći da vi niste napravili još veće korake i da ste prestigli Borisa Tadića u procentu zaduženja i zaduženosti države.
Zaista se u mnogim oblastima našeg života može reći da ste vi nastavili putem DS i Borisa Tadića, a da ste u mnogo čemu prevazišli. Uprave u ove naše današnje dve teme, koje se tiču zaduživanja države i koje se tiču učestvovanja u priznavanju nezavisnog Kosova, vi dajete značajan doprinos tome da se može reći da ste nadmašili Borisa Tadića.
To je posebno karakteristično kada se tiče ovih novih zaduženja. Ne bih sada ulazio u detalje, poput toga, kao što je rekao ministar Vujović, da primera radi uzimaju kredit da bi poboljšali odluke Vlade. To je jedna od najgenijalnijih definicija koje sam skoro čuo. Ne možete bez kredita da poboljšate odluke Vlade. Ili, da se, recimo, zadužujete za sređivanje naše državne administracije, pa opet valjda ne možete da sredite državnu administraciju bez zaduživanja. Te dve stvari su totalno besmislene. Naravno, verovatno uzimate strane konsultante koji onda vraćaju te pare onima od kojih ste uzeli kredite itd. To je stari metod. Vi uzmete kredit, a taj kredit troši ili strani konsultant ili strana firma kojoj dajete posao. Tako da, em se zadužimo kod stranaca, em stranci uzmu sopstvene pare i vrte ih i vrate u svoju kasu. Dakle, taj metod znamo.
Želeo sam nešto da kažem o ovom najlegendarnijem i najzanimljivijem zajmu koji se tiče vaših bliskih prijatelja iz UAE. Zaista mislim da vi, gospodine Vujoviću, i vi gospodine Dačiću, nemate pojma. Mislim, tako je rekao gospodin Vučić. Izvinjavam se, da budem precizan, da se pozovem na mišljenje predsednika Vlade Aleksandra Vučića, koji je rekao da njegovi ministri nemaju pojma. Da li je to tačno? Tačno je. Ja se slažem. Odnosno, sada je problem, ili oni stvarno nemaju pojma, kao što kaže Vučić, a njemu valjda treba verovati na reč, ili su oni otkrili nešto što nije smelo da se otkrije, da ovaj zajam služi za budžetsku podršku, za spasavanje budžeta, za održavanje likvidnosti, za spašavanje od deficita, jer je napravljena mantra koja traje mesecima unazad, da je budžet u suficitu, da je budžet stabilan, da je sve u redu sa javnim finansijama. Sada odjednom izađe, sad, ne znam ko je od vas dvojice kriv i na koga je premijer mislio da nema pojma, odjednom neko izađe i otkrije tajnu da nije baš taj budžet tako u suficitu, već da ima tu ipak nekog deficita i da mora da se uzme novi zajam i da mora nova budžetska podrška od zaduživanja i da mora novo zaduživanje itd.
Ja razumem zašto je Vučić tako reagovao, jer je raskrinkana priča o suficitu i stabilnim javnim finansijama. Zato je rekao – nemate pojma. Ali, ako to nije tačno, onda je tačno da ministri nemaju pojma. Vučić je rekao. Čekaj, valjda kad Vučić nešto kaže, mora da se sluša.
Dakle, skuplja kamata za 0,25% u ovom novom zajmu koji uzimate. Sami ste priznali da su nepovoljni dolarski krediti ostvareni u poslednjih pet-šest godina. To mi je drago da priznajete da ste i vi učestvovali u tom enormnom i po nas veoma štetnom zaduživanju države. Jedino što je dobro što ste priznali je da postoje povoljniji krediti od zapadnih kredita, pošto su za vas od 5. oktobra do danas sve zajedno postojali samo zapadni krediti. Evo, ispade da postoje i neki drugi krediti i neke druge strane sveta. Hvala bogu da je ova država počela da se okreće i drugim stranama sveta, da ne gleda samo na zapad kao jedini smisao života.
Ono što ovde jeste problematično, recimo, gospodine ministre, jeste ta treba arbitražna strana u slučaju spora. To je Arapska liga. Ne vidim logiku ni toga. Ne znam šta moramo još da poklonimo UAE pored „Beograda na vodi“ da bismo dobijali ovako povoljne zajmove?
Takođe, ne znam za šta ćete upotrebiti ovaj zajam? Kada biste ga upotrebili u razvoj domaće privrede, razvoj domaće poljoprivrede, u razvoj poljoprivrednih industrijskih kombinata, u obnovu naše industrije poljoprivredne mehanizacije, u podršku našem zadrugarstvu, u malim i srednjim preduzećima, ja bih apsolutno digao uvek ruku za takav zajam, za takav kredit, koji će konačno da bude upumpan u naše bankarstvo i biti upumpan u naše domaće firme.
Više krediti za održavanje budžeta, za lepšu sliku Vlade u javnosti, za nešto što smo dužni nekome zbog nečega, zbog pritisaka ovoga ili onoga, zbog ne znam kakve ucenjenosti, jednostavno više nemaju smisla. To smo videli od 5. oktobra 2000. godine do danas i to nas je dovelo u ovu tačku prezaduženosti.
Čuli smo od guvernera NBS Jorgovanke Tabaković, još u martu 2014. godine će biti formiran kontrolni organ za trošenje onog prethodnog zajma od UAE. Da li je ikada formiran, gospodine Vujoviću, taj kontrolni organ i šta je utvrdio? Kako smo trošili te pare? Na šta su otišle? Naravno da nikada nije formiran.
Kada danas pitate Jorgovanku Tabaković - šta je sa kontrolnim organom, ona kaže – nemam pojma, pitajte Ministarstvo finansija. Znači, foliranje, mislim, što je inače jedna od karakteristika SNS u politici.
Dakle, imamo problem sa svim ovim zaduženjima, zato što se zadužujemo u stranim valutama, zato što rizikujemo kursna razna kretanja zbog kojih smo inače, onaj čuveni finansijski genije Lazar Krstić nas je koštao 800 miliona evra zbog nepoznavanja valutnih razlika i drugih problema koje smo imali, minus u budžetu, pa da se to čisto ne ponovi sa ovim dolarima, gospodine ministre. Znate vi dobro o čemu pričam i kakvo je stanje dolara na svetskom tržištu i koliki je naš javni dug u dolarima. A, naravno, kada dajete ovo bankama i posredujete da banke dobiju povoljne kredite za mala i srednja preduzeća, zaboravljate da će banke da uzmu svoje dodatne provizije. Koja je tu uloga onda podrške malim i srednjim preduzećima?
Nađite drugi način. Ja sam vam već savetovao primarnu emisiju, strogo kontrolisano štampanje državnog novca koji upumpavate u domaće bankarstvo i domaću privredu. Nikada mi niste odgovorili zašto nisam u pravu da je to povoljnije od ovih vaših zajmova. Evo, vi ste veliki ekonomista, obišli ste čitav svet. Odgovorite mi zašto primarna emisija strogo kontrolisana državnog novca, koja se ulaže ne u punjenje budžeta …

Da se vratimo onda na dnevni red, pošto je očito primarna emisija tabu tema za vladajuću koaliciju.

Samo želim da kažem sledeće. Nije u redu da ovde sav teret ovih zajmova, a da ne govorim o ovom priznanju Kosova i stvaranju velike Albanije snose Dušan Vujović i Ivica Dačić. Ovde bi trebalo sa nama da bude i Aleksandar Vučić i da SNS preuzme na sebe odgovornost svega ovoga što se radi.
Nemojte, molim vas, sad je kriv Ivica Dačić ili sad je kriv Boris Tadić. Srpska napredna stranka kada pomene ime Borisa Tadića, svi da ustanete i da mu se poklonite. On vam je formirao stranku, dao vam pare, dao vam poslanike.

Da se vratim onda na …

Prosto smatrao sam da nije korektno ako je Tadić pomogao toliko stvaranju SNS …

Hvala, predsedavajuća.

Ono što ću iskoristiti u ovom drugom delu govora, pošto sada moram preći na potpuno drugu temu, jeste ovo potvrđivanje Sporazuma o formiranju Fonda za zapadni Balkan. Mislim da separatistički režim u Prištini može da slavi današnji dan kada Skupština Srbije praktično raspravlja o priznanju nezavisnog Kosova.

Formiranje Fonda za zapadni Balkan u kome između pet suverenih i priznatih država UN imate i šestu koja ne postoji, koja je lažna, koja je separatistička i teroristička tvorevina, a vi sa njom sklapate ugovorni odnos, nije ništa drugo nego priznanje nezavisnog Kosova.

Ja razumem šta je politika ove i prethodne Vlade. Vi niste više na onoj čuvenoj devizi – mi ne priznajemo Kosovo, kao nezavisnu državu. Vaša nova deviza je – mi ne priznajemo da priznajemo nezavisno Kosovo. Dakle, ja prosto ne očekujem da ćete vi priznati da ste priznali nezavisno Kosovo, ali ja sam obavezan da kažem da se ovakvim koracima direktno saučestvuje u stvaranju i podržavanju stvaranja tzv. nezavisnog Kosova.

Znači, ako vi pravite međudržavne ugovore, hajde da vidimo šta kaže vaše obrazloženje, gospodo, važe obrazloženje kaže da ustavni osnov za donošenje zakona o potvrđivanju Sporazuma o osnivanju Fonda za zapadni Balkan sa statutom Fonda za zapadni Balkan, sadržan u odredbi člana 99. stav 1. tačka 4. Ustava Republike Srbije kojom je propisano da Narodna skupština potvrđuje međunarodne ugovore kada je zakonom predviđena obaveza o njihovom potvrđivanju. Tačka. Šta to znači? Da je ovo međunarodni ugovor. Među kojim to narodima? Među kojim to državama?

Čekajte, ljudi, nemojte više da se igramo politike. Recite, mi smo za nezavisno Kosovo, EU nas ucenjuje, moramo to da prihvatimo na daljem putu u EU, nemamo kud, mi žrtvujemo Kosovo jer nam je bitniji Brisel, i to je to. Budite iskreni jednom u istoriji vaše političke karijere, i to je politika. Mislim to je politika LDP već 10 godina, niste vi ništa novo osmislili, vi ste nastavili politiku LDP.

Prema tome, ja vas molim, prvo, da ova tačka dnevnog reda bude skinuta sa dnevnog reda, jer jednostavno negira Ustav Republike Srbije, negira preambulu tog Ustava i priznaje nezavisno Kosovo. Ima još opasnija stvar od toga, sa ovom tačkom dnevnog reda mi počinjemo da saučestvujemo u stvaranju velike Albanije. Nije dovoljno samo nezavisno Kosovo. Sad EU od nas očekuje da idemo ka velikoj Albaniji, pa zato pravimo put Niš-Priština, pa dalje za Tiranu, za Drač. To nije ništa drugo nego autoput velike Albanije ili možda NATO koridor između Jadranskog i Crnog mora.

Ovim Fondom za zapadni Balkan, kome je, ne zaboravite, sedište u Tirani i kaže, gospodine Dačiću, lepo na jednom mestu ovde u poglavlju 3. statuta, organizaciona struktura - glavna tela fonda su konferencija ministara spoljnih poslova. Čekajte, kojih ministara spoljnih poslova? Da li su, gospodine Dačiću, vi ste završili te političke nauke, spoljni poslovi u nadležnosti autonomnih pokrajina ili su spoljni poslovi u direktnoj nadležnosti nezavisnih samostalnih i suverenih država? Znači, ako vi sedite sa ministrom spoljnih poslova lažne šiptarske države Kosovo, vi ste priznali Kosovo. Ako vi sa njim potpisujete ugovorni odnos i formirate zajedno Fond za zapadni Balkan, vi direktno učestvujete u priznanju nezavisnog Kosova, a posebno možemo da govorimo o tome što saučestvujete i u projektu velike Albanije, a za to vreme pošto ste vi ministar spoljnih poslova i imate u svom opisu posla jednu mnogo važnu stvar za koju ćete uvek dobiti podršku Srpskog pokreta Dveri, ali morate malo da pomerite stvari sa mrtve tačke, a to je odnos prema Srbima u regionu i rasejanju.

Imate u Zakonu o Srbima u regionu i rasejanju iz 2009. godine budžetski fond za Srbe u regionu i rasejanju i piše nula u tom budžetskom fondu. Hajde taj fond da napravimo. To je fond koji nama treba. To je naš fond za Balkan, fond srpskih integracija, fond podrške Srbima u regionu i rasejanju, fond ujedinjavanja srpskih zemalja na Balkanu. To nas zanima, a ne velika Albanija. Veliku Albaniju ostavite velikoalbanskim političarima. Oni ionako rade na tome veoma uspešno. Mi njima da pravimo puteve. Mislim, dobro, može taj put, nekada je bio Boro i Ramiz, a sada može da bude Aleksandar i Edi, recimo, naziv tog autoputa.

Nije to poenta…

 

Vrlo kratko ću izvesti zaključnu poentu koja objedinjava sve ove tačke dnevnog reda. Ništa niste odstupili od politike bivšeg režima, kako ga vi zovete, Borisa Tadića. Nastavljate taj put. Dalje, zadužujete državu kroz niz novih zajmova, ne ulažete te pare u razvoj domaćeg preduzetništva, domaće privrede i poljoprivrede, što bi imalo smisla zaduživati se. Dajete podršku budžetu, spašavate se od deficita, a hvalite se da imate suficit i da vam je budžet stabilan. Ko zna šta ste još dužni Ujedinjenim Arapskim emiratima, izuzev poklanjanja zemljišta „Beograd na vodi“ i niza drugih stvari koje ste im dali?
Sa druge strane, u potpunosti zanemarujte naše srpske nacionalne i države interese na KiM i na prostoru širem od države Srbije. Ne zaboravite, imamo naše srpske nacionalne i države interese na prostoru čitave bivše Jugoslavije, ne samo u Srbiji. Naš narod živi u svim bivšim jugoslovenskim republikama. Naš narod je proteran sa vekovnih ognjišta. Vi time treba, gospodine ministre, da se bavite, a ne Fondom za zapadni Balkan.
Šta se radi u tom Fondu, kao razmena mladih, studenti, obrazovanje? To možete i bez Fonda za zapadni Balkan. Razmenjujte mlade i studente. Ko vam brani? Nemojte praviti veliku Albaniju. Nemojte priznavati nezavisno Kosovo. Znači, to je ono što je naš problem sa čitavom ovom vašom pričom.
Ja razumem, vi ćete reći – ja se ništa nisam pitao u Vladi Borisa Tadića, Mirko Cvetković me ništa nije pitao, donosio je odluke bez mog pitanja, a Aleksandar Vučić vas nešto pita? Dakle, nemojte se izvlačiti od odgovornosti. Stanite iza Briselskog sporazuma. Stanite iza tog priznanja nezavisnog Kosova. Recite, da, naša Vlada je uradila taj hrabar čin za koje se u svoje vreme zalagao još Čedomir Jovanović, ali mi smo to sproveli. Dakle, to je sada poenta priče.
Kome treba Fond za zapadni Balkan? Koji je naš srpski interes u svemu tome? Da li smo napravili neki fond za srpske integracije? To je pitanje koje ja vas pitam, a vi imate i tu nadležnost. Nemate nadležnost samo da pregovarate sa separatističkim režimom u Prištini, nego imate i nadležnost da brinete o svim Srbima u regionu i da povezujete Srbe u regionu. Gde vam je skupština Srba u regionu i rasejanju? Gde vam je budžetski fond za Srbe u regionu i rasejanju? Nema ga. Gde vam je direktor kancelarije, odnosno uprave u vašem ministarstvu za Srbe u regionu i rasejanju? Nema ga dve godine.
Čekajte, ne može valjda velika Albanija biti prioritetnija u spoljnoj politici Srbije od srpskih integracija na Balkanu?
(Narodni poslanici Srpske napredne stranke dobacuju.)
Ja, naravno, razumem nervozu u redovima SNS, ali pustite opoziciji da kaže šta ima.