Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanice <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/9584">Selma Kučević</a>

Selma Kučević

Stranka demokratske akcije Sandžaka

Govori

Dame i gospodo, uvaženi poslanici, poštovani ministre, naime imajući u vidu da se danas pred nama nalazi jedan, za ovu državu, veoma važan Predlog zakona o budžetu za 2021. godinu, predlog zakona koji bi trebalo u ovom kriznom vremenu za svetsku ekonomiju i zdravstveni sistem barem na neki način ublaži katastrofalne posledice pandemije. Takođe, ovaj predlog zakona bi trebao, kako je već najavljeno, da bude i razvojni, zatim da sadrži niz kapitalnih investicija.

Međutim, sagledajući i ovaj predlog zakona sa aspekta bošnjačkog i albanskog naroda, mi nažalost to nismo mogli uočiti. Dakle, kao što vam je poznato, mi smo već nekoliko puta predlagali da sva ministarstva u okviru svojih nadležnosti i delokruga razmatraju posledice pandemije korona virusa, te da u skladu sa tim predlažu mere za efikasnim otklanjanjem istih.

Takođe, predlagali smo da se izdvoje značajna sredstva za opštine i gradove koji su takođe podneli katastrofalne posledice ove pošasti, ali kao što možemo iz unapred navedenog uočiti jeste da odgovori za krizu u Sandžaku se nisu našli u ovom Predlogu zakona o budžetu.

Dakle, ako govorimo o zdravstvenoj situaciji u ovoj zemlji, ja zaista moram spomenuti i to da se u Opštoj bolnici u Novom Pazaru trenutno leče ne samo građani Novog Pazara, već i građani iz susednih opština Tutina, Raške, Sjenice, Ivanjice, Kraljeva, Leposavića i ostalih.

Smatram da je zaista poražavajuća činjenica to da se u ovom predlogu zakona nije našlo mesta za projekat izgradnje KC u Novom Pazaru. Naime, vaši koalicioni partneri su već naveli da su, zapravo, sredstva za ovaj KC opredeljena, međutim, proučavajući ovaj predlog zakona mi to nismo mogli pronaći, pa od vas tražim da mi kažete da li su stvarno ta sredstva opredeljena i gde se to nalazi jer, kao što rekoh, mi to nismo mogli da pronađemo u istom.

Dame i gospodo, dakle, unapređenje zdravstvenog sistema u celoj zemlji je nešto oko čega se mi ovde danas definitivno svi moramo složiti. U tom pogledu mi smo pokušali, dakle, da kroz ovaj amandman ispravimo te nedostatke u ovom predlogu zakona i zato pozivam sve prisutne poslanike da podrže ovaj naš amandman zato što u ovim uslovima zaista nema mesta ni za kakve razlike i ni za kakve podele.

Mi smo ovde danas i moramo podržati ono što je neophodno građanima ove zemlje, te učiniti svima njima dostupan, dakle, taj kvalitetan zdravstveni sistem.

Naime, kao poslanička grupa koja dolazi iz reda bošnjačkog i albanskog naroda, mi smo, dakle, podneli amandman kako bismo pokušali da zaustavimo te tendencije vladajuće većine da se najveći organi manjinskih naroda svedu na nivou nevladinih organizacija, kako zapravo stoji i u budžetskoj liniji, samom nazivu budžetske linije.

Dakle, dame i gospodo, ovde se ne radi ni o kakvim nevladinim organizacijama, već po Ustavu i zakonu najvećim političkim i predstavničkim telima manjinskih naroda. Ova tela su, dakle, u proteklom periodu značajan deo sredstava izdvajala upravo za pomoć zdravstvenom sistemu, te su samim tim izašla iz svojih delokruga, a čime su, naravno, njihove osnovne delatnosti ugrožene. Dodatne troškove ovim telima, zapravo, iziskivala je organizacija kao i praćenje nastave na daljinu, te pomoći kulturnim, medijskim institucijama, ali takođe i obezbeđenje zaštitnih sredstava, kao i same borbe protiv ovog virusa.

Dakle, uzimajući u obzir sve ovo navedeno, koordinacija svih nacionalnih saveta je usvojila zajednički stav, a to je da se ovim telima treba povećati budžet za 100%, što bi bilo u skladu ne samo sa rastom broja nacionalnih saveta, već sa rastom i cena, kao i zadataka ovih tela.

Mi smo, dakle, ovim amandmanima predvideli da se ekonomska klasifikacija 481 – dotacija nevladinim organizacijama – najpre preimenuje i doda – dotacija nacionalnim savetima i nevladinim organizacijama, te poveća budžet sa 267 miliona na 534 miliona, kao i to da se Koordinacionom telu za Preševo, Medveđu, Bujanovac uveća budžet sa 358 miliona na iznos od 465 miliona, što iznosi 30% zbog potreba koje postoje u ovoj opštini, kao i dovršetka započetih projekata.

Nadam se, dakle, da će ovaj parlament imati razumevanja za ovo o čemu sam govorila, jer ovo zaista nije nikakav luksuz, jer se isključivo radi o realnim potrebama stanovnika ove države u 21. veku.

Zahvaljujem.
Poštovani ministre, naime rekli ste upravo da postoje ti neki kriterijumi za opredeljivanje tih sredstava iz budžetske rezerve lokalnim samoupravama. Mene zanima koji je to kriterijum koji ste vi upotrebili pri raspodeli sredstava kada je opština Tutin dobila samo 10 miliona, čak i manje opštine su dobile duplo više?

Takođe, nisam dobila odgovor na pitanje vezano za stav koordinacije za dupliranje sredstava. Treće pitanje – da li vi potvrđujete da nema opredeljenih sredstava za Klinički centar u Novom Pazaru? Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, uvažene dame i gospodo, svoje pitanje postavljam ministarki pravde, gospođi Maji Popović. Naime, u okviru reforme pravosuđa koja je sprovedena na teritoriji Republike Srbije, a koja je počela sa primenom 1. januara 2019. godine, prema Zakonu o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava, formiran je Prekršajni sud u Novom Pazaru za grad Novi Pazar i teritoriju opštine Tutin, a sa Odeljenjem u Tutinu. Takođe, formiran je Osnovni sud u Novom Pazaru, a u okviru njega sudska jedinica u Tutinu. Ukinuto je javno opštinsko tužilaštvo i osnovano u Novom Pazaru za teritoriju grada Novog Pazara i opštine Tutin.

Obzirom da je prošla već decenija rada po ovoj organizaciji pravosudnih organa, mi smo se nekoliko puta obraćali, kako ovom parlamentu, takođe Vladi, ministrima i svim ostalim organima, ali do sada nismo naišli ni na kakvo razumevanje.

Analizirajući prednosti i nedostatke koji su se pokazali za ovo vreme, opravdano se može postaviti zahtev za formiranje samostalnog prekršajnog suda za teritoriju opštine Tutin, osnovnog suda za teritoriju opštine Tutin, kao i opštinskog javnog tužilaštva za teritoriju opštine Tutin. U prilog tome govore sledeći argumenti.

Naime, za obe vrste sudova, kao i za opštinsko javno tužilaštvo postoji sasvim dovoljan broj predmeta, kao i za samostalno funkcionisanje tih sudova i za potrebnu opterećenost svakog sudije ponaosob. Takođe, treba napomenuti da su sudovi opremljeni sa sudskom zgradom, kao i sa svom neophodnom opremom za samostalno funkcionisanje istih.

Moram napomenuti da određeni broj sudija, kao i ostalih radnika, svakodnevno ili nekoliko dana u nedelji putuje do Novog Pazara, s tim da je ta putna infrastruktura nadaleko svima poznata, čija će se rekonstrukcija verovatno preneti na sledeće dve godine, što dodatno utiče na povećanje sredstava i troškova. U praksi se i doista pokazalo kao izuzetno loše rešenje dosadašnja organizacija pravosuđa, jer je otežana komunikacija između sedišta suda i sudske jedinice, odnosno Odeljenja u opštini Tutin.

Takođe, iz administrativnih razloga, svi tužbeni zahtevi, svi pisani akti koji se odnose na odeljenje u Tutinu moraju fizički dostaviti sedištu suda u Novom Pazaru radi zavođenja, a potom se moraju fizički dostaviti u sudskoj jedinici, odnosno odeljenju u opštini Tutin. Takođe, svi pisani akti koji se donose, odluke, rešenja, presude i sve ostalo se mora dostaviti sedištu u Novom Pazaru, radi razvođenja u glavni upisnik. Sve je to zaista velika oblast da bi se dostava vršila preko redovne pošte.

Ako u obzir uzmemo geografske odlike i karakteristike opštine Tutin, koja spada u izuzetno veliku opštinu, jedna od većih opština u Republici Srbiji, koja se prostire preko 741 km kvadratni, to je brdsko-planinsko područje, izuzetno razuđeno, dakle, naselja su udaljena, kako međusobno tako i od opštine Tutin, a sve vam ovo govorim iz razloga što ukoliko jedna od tih stranaka koja je izuzetno udaljena od opštine Tutin ima potvrdu da pribavi uverenje da nije krivično osuđivana, onda ona mora da prođe 80 km samo u jednom pravcu, dakle 160 km u oba pravca. Da ne govorim sad o tom zimskom periodu, kad su sva ta područja bukvalno odsečena zbog izuzetno loših klimatskih uslova i jakih i oštrih zima.

Opština Tutin se nalazi na jugozapadu Republike Srbije i samim tim graniči se sa Crnom Gorom, kao i sa Kosovom. Ta granična linija sa Crnom Gorom i administrativna linija sa Kosovom, slobodno mogu reći da su izvor mnogih nedozvoljenih radnji koje mogu biti kvalifikovane kao privredni prestupi, prekršaji, pa i krivična dela, a u svakom slučaju na organima pravosuđa je da u takvim postupcima hitno postupa.

Naime, ako mi kao demokratsko društvo hoćemo da učinimo da je pravda dostupna svim građanima ove države i da se preko institucija pravosuđa pruži zaštita građanima, zaštita javnog reda i mira, javne bezbednosti, javnog poretka, uopšte, biće to daleko efikasnije ukoliko u opštini Tutin postoji samostalni osnovni sud, prekršajni sud i javno tužilaštvo za teritoriju opštine Tutin. Ja ne vidim razlog, ako u susednim opštinama, čak manjim opštinama, postoje ti sudovi, zašto bi onda građani ove opštine bili diskriminisani po bilo kom osnovu?

Iz napred navedenog, postavljam pitanje resornoj ministarki – da li će i kada, na koji način, pravdu približiti svim građanima ove države, te samim tim i građanima ove opštine vratiti sudove i javno tužilaštvo? To je svakako opština koja spada u red najnerazvijenih i najsiromašnijih. Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, uvažene dame i gospodo narodni poslanici, pred nama se danas nalazi jedan veoma važan zakon, zakon koji zapravo treba da odredi iznose koji će se opredeliti za pojedine oblasti društvenog života i koji zapravo treba da formuliše državnu politiku i ciljeve državnog rukovodstva. Nama se nameće jedno logično pitanje šta Vlada zapravo želi da ovim predlogom zakona postigne, da li zapravo želi da unapredi već postojeće stanje ili možda da legalizuje neko stanje. Ovo drugo rekla bih pre.

Svi ovde svesni smo apsolutno negativnih efekata korona virusa i smatram da bi ovim rebalansom budžeta zaista trebalo možda više pažnje pružiti gradovima i opštinama koje su pretrpele jedne velike posledice ove pandemije. U jednom momentu to je bila opština Tutin, zatim Novi Pazar, Sjenica, Nova Varoš, danas je Prijepolje, i svi redom gradovi. Mi ne možemo da ublažimo te nedostatke, ne možemo da nadoknadimo vreme, ne možemo da vratimo živote bliskih ljudi, ali ono što možemo definitivno jeste da pokušamo da vratimo građanima tih opština veru u institucije, time što ćemo nastaviti ulaganje i unapređenje zdravstvenog sistema u ovim opštinama.

Dame i gospodo, Predlogom rebalansa budžeta koji je pred nama, između ostalog, predviđeno je i smanjenje sredstava za rad nacionalnih veća. Na adrese nacionalnih saveta pristigao je dopis sada već ugašene Kancelarije za ljudska i manjinska prava kojim se nacionalni saveti svih nacionalnih manjina na teritoriji Republike Srbije obaveštavaju da će sredstva za njihov stalni rad biti smanjena za 20%. Napominjem, da ukupna sredstva za rad 22 nacionalna veća iznosi 0,002%, dakle jednu petinu promila, jednu petinu hiljaditog dela procenta budžeta Republike Srbije.

Naši poslanici su u proteklom periodu više puta ukazivali na činjenicu da su nacionalni saveti zapravo i ustavna kategorija, čiji je rad regulisan zakonom. Sad ne znamo kako će Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog poslovati, ali ono što želim jeste da ovom prilikom predložim tom ministarstvu da traži da u Zakonu o budžetu, kao i u ovom rebalansu zaustavi tendencije da nacionalna veća budu tretirana kao nevladine organizacije.

Dame i gospodo narodni poslanici, nacionalna veća zaista nisu nikakve nevladine organizacije, to su organi manjinske samouprave, tako kaže naš Ustav. To su organi koji će se starati o sprovođenju obrazovanja, zatim kulture, vaspitanja, upotrebe jezika i pisma. Nisu, dakle, oni nikakva udruženja građana od tri, pedeset ili 150 članova koji se formiraju po toj nekoj dobrovoljnoj osnovi, a radi promovisanja ili ostvarenja nekih sopstvenih ciljeva.

Već godinama unazad nacionalni saveti se finansiraju kao udruženja građana kroz formu dotacije nevladinih organizacija i to je prvo kršenje Ustava ove zemlje. Takođe bih vas podsetila i na to da pojedini saveti nacionalnih manjina, zapravo oni koji nemaju svoje nacionalne države finansiraju se direktno iz državnog budžeta. Dakle, ako se tim nacionalnim savetima ukine finansiranje, to znači da je suspendovan Ustav, gospodo. Šta to onda treba da znači i šta to pokazuje? To ukazuje na odnos državne politike prema pripadnicima nacionalnih manjina koji zaista, iz ovog ugla gledano, jeste asimilatorska ili diskriminatorska.

Još jednom vam predlažem da dobro, dobro promislite pre negoli osudite pripadnike nacionalnih manjina da sledećih pet i više meseci nemaju svoja autentična i legitimna predstavnička tela, te na taj način dovedemo u pitanje ostvarenje njihovih nacionalnih prava ili ne. Ja mislim, a nadam se da ćete se vi složiti sa tim da ovaj zakon ne treba da zadire u prava nacionalnih manjina.

Zato predlažem da se, u korist manjinske politike ove države, i novoformiranom Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog u tu svrhu uvećaju novčana sredstva, najmanje u dvostrukom iznosu prvobitno planiranih sredstava.

Iskoristila bih svoju priliku i pravo kao narodnog poslanika da pozovem sve kolege narodne poslanike da ovaj moj predlog podrže, a na ministarku za ljudska i manjinska prava apelujem da se založi za njegovo ostvarenje i usvajanje.

Takođe, u svom obraćanju bih se nadovezala i na program povratka i održivog opstanka Bošnjaka u Priboju. Dakle, vi znate šta se zapravo dešavalo tamo i koliko je Bošnjaka bilo žrtava destruktivne politike tadašnjeg režima. Nešto što je zapravo bila neka kao trunka spasa, nešto što bi vratilo veru tim građanima zapravo jeste bio ovaj program. Međutim, od 2014. godine sve programske aktivnosti su odjednom prekinute, pa se onda pitamo – kako to da Bošnjaci ovu državu prihvate i doživljavaju kao svoju?

Poštovane koleginice i kolege, ako mi želimo da imamo jednu modernu evropsku državu Srbiju koja prihvata i deli evropske standarde, onda definitivno smatram da moramo prihvatiti i princip decentralizacije, kao i regionalizacije, kao rukovodeći princip u vođenju zvanične državne politike. Stoga predlažem da se u državnom budžetu posebno pozicioniraju regioni u okviru kojih su te najnerazvijenije opštine, kako bi se nekim afirmativnim merama pokušao na neki način uravnotežiti taj izrazito ekonomski i izuzetno neuravnotežen položaj tih opština sa ostalim.

Dakle, slučajno ili ne, u tim oblastima i tim opštinama žive pripadnici nevećinskih naroda sa kojima, nažalost, sudbinu istu dele i pripadnici većinskih naroda. Takođe, ono na šta bih se nadovezala u ovom govoru jeste i to da je Koordinacionom telu za opštinu Preševo, Bujanovac i Medveđu zbog posledica virusa korona oduzeto 20% budžeta, i to onog dela iz kog se finansiraju kapitalni projekti ovih opština. Zbog posledica ove pandemije i slabe realizacije lokalnih budžeta smatram da je neophodno da se što pre ovim opštinama vrate obustavljena sredstva kako bi one mogle da završe osnovne egzistencijalne projekte.

Iskoristila bih na kraju svoje pravo da sve narodne poslanike pozovem da podrže ovaj moj predlog, jer on je zaista u najboljem interesu i za dobrobit svih građana ove zemlje. Zahvaljujem.