| 26.10.2023. |
|
||
|
|||
|
| 27.07.2023. | Predlog odluke o izmenama poslovnika Narodne skupštine |
odbačen
|
| 24.07.2023. | Predlog zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina |
odbačen
|
| 10.07.2023. | Predlog rezolucije o genocidu u Srebrenici |
odbačen
|
Zahvaljujem, predsedavajuća.
Koleginice i kolege narodni poslanici, poslanici SDA Sandžaka će podržati ovaj predloženi amandman u danu za glasanje zato što je neprihvatljivo dodatno finansiranje Javnog medijskog servisa RTS-a i opterećivanje građana Republike Srbije, a sa aspekta i perspektive Bošnjaka u Srbiji ovo pitanje se odnosi na niz diskriminartornih praksi i nedostataka koje direktno utiču na Bošnjake u ovoj državi.
RTS kao javni servis bi trebao da služi svim građanima ove države, takođe i svim nacionalnim zajednicama. Međutim, u praksi je to potpuno drugačije.
Jedan od ključnih problema jeste potpuni nedostatak informacija na bosanskom jeziku na RTS-u. Bošnjaci nemaj pristup niti jednom informativnom, kulturno-zabavnom ili obrazovnom programu na svom maternjem jeziku putem Javnog servisa.
Ovo nije samo pitanje praktične nedostupnosti informacija, već dublje pitanje identiteta i priznavanja jezičkih prava. Alarmantno je to što jezna zahtev Bošnjačkog nacionalnog veća za osnivanje redakcije na bosanskom jeziku reakcija bila takva da je, prosto, zadirala u negiranje bosankog jezika kao maternjeg jezika Bošnjaka.
Ovaj akt nije samo ignorisanje Zakona o zaštiti prava nacionalnih manjina, već je i ignorisanje univerzalnih ljudskih prava i međunarodnih konvencija koje Srbija kao država treba da poštuje.
Diskriminacija koju RTS sprovodi nad Bošnjacima nije samo moralno problematična, već i pravno sporna, jer je Poverenica za zaštitu ravnopravnosti nedvosmisleno utvrdila da je RTS diskriminisao Bošnjake, ali, uprkos tome, nema vidljivih koraka ka ispravljanju ili kažnjavanju odgovornih. Ovo je direktno suprotno ustavnim i zakonskim obavezama Srbije, kao i njenim međunarodnim obavezama prema zaštiti manjinskih prava.
Dodatno politička dimenzija ovog problema izražena je i kroz tretman Stranke demokratske akcije Sandžaka kao parlamentarne stranke koja, mimo izborne kampanje, nema niti jedan jedini minut na ovom javnom servisu.
Takođe, doživeli smo jedno sistematsko kažnjavanje naše stranke prilikom jedne od izbornih kampanja zbog negativnog izveštavanja. To nije samo pitanje pristrasnosti ili loše novinarske prakse, već se na ovaj način dovodi u pitanje integritet Javnog servisa kao nepristrasnog informacionog izvora.
U kontekstu Zakona o finansiranju RTS-a, postavlja se legitimno pitanje zašto bi Bošnjaci ili bilo koji predstavnici bilo koje nacionalne zajednice podržali dalje finansiranje institucije koja otvoreno zanemaruje njihove interese, negira njihov jezički identitet i aktivno doprinosi političkoj marginalizaciji.
Stoga kao predstavnik Bošnjaka i SDA Sandžaka ja ne mogu podržati ovaj zakon sve dok se ne reše fundamentalni problemi diskriminacije i nepravde koju RTS perpetuira i zato pozivam sve predstavnike Bošnjaka, ali i ostalih nacionalnih zajednica, jer znam da su generalno nezadovoljni zastupljenošću na ovom Javnom servisu, dakle, da se pridruže u odbijanju podrške ovakvom zakonu sve dok se ne postigne pravično rešenje koje uključuje poštovanje jezičkih prava i ukidanje svih oblika diskriminacije na ovom Javnom servisu.
Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi predstavnici Vlade, na dnevnom redu imamo nekoliko značajnih zakona koji se donose hitno i po ubrzanom postupku i koji se uglavnom bez javne rasprave i bez javnog slušanja, što je veoma zabrinjavajuće, obzirom na značaj ovih zakona za naše građane.
Ja ću se u svom obraćanju osvrnuti na Predlog zakona o dopuni Zakona o ozakonjenju objekata. Dakle, svima je dobro poznato da bespravno izgrađeni objekti nisu i ne mogu biti predmet pravnog prometa, ne mogu biti otuđeni, ali takođe nemaju pravo ni na priključenje na elektroenergetsku mrežu, kanalizaciju, vodovod, što je sasvim i opravdano jer na taj način i upućuje naše građane na poštovanje zakonskih propisa.
Ovim Predlogom zakona predviđena je privremena mogućnost priključenja ovakvih objekata na infrastrukturnu mrežu.
Dakle, priključenje je moguće isključivo za vlasnike stambenih objekata, kao i za vlasnike posebnih delova objekta, odnosno, stanova. Međutim, ovde nije jasno definisano koji su to uslovi koji se moraju ispuniti, odnosno, koje građani moraju ispuniti kako bi dobili mogućnost priključenja, a vrlo je zabrinjavajuća stavka za mene, to što se dakle, spominje ova vremenska odrednica privremeno.
Šta znači mogućnost privremene priključenosti? Da li to znači da oni građani koji ne budu adekvatno obavešteni, dakle, na vreme o ovom predloženom zakonskom rešenju nakon predloženog zakonskog roka od 30 dana neće imati mogućnost priključenja na ovu mrežu? Zanima me i na koji način planirate da obavestite građane o ovom rešenju, ako uzmemo u obzir da možda i nemaju svi naši građani pristup sredstvima javnog informisanja, a ni ovoj sednici?
Takođe, smatram da je predloženo rešenje i suviše blagonaklono onima koji ne poštuju zakone države u kojoj žive. Problem nelegalne i bespravne gradnje jeste zaista višedecenijski problem, problem koji je zastupljen u svim našim gradovima i opštinama. Rešavanje višedecenijskog problema u vidu bespravne gradnje mnogo je važnije i bitnije od ovih ad hok mera koje imamo danas na dnevnom redu. Zato mene, a i sve naše građane zanima kada će ministarstvo i nadležni organi početi konačno da se bave rešavanjem ovog problema, jer je sve drugo apsolutno prolaznog karaktera i svi ovi problemi će se opet vrlo brzo naći na stolu za rešavanje?
Ukoliko se nadležni organi i ministarstvo ne budu bavili i angažovali na rešavanju ovog problema investitori će biti ohrabreni da nastave sa bespravnom gradnjom, ilegalno izgrađenim objektima, jer su upravo ovi mehanizmi poput nemogućnosti priključenja na mrežu zapravo razlog zato što su naši građani poštovali zakonske procedure.
Sasvim je razumljivo i u ljudskoj prirodi pomoći građanima na određen način. Međutim, pitam se da li je ovo povoljan način i da li ste osmislili način sprečavanja eventualne, zloupotrebe ovog zakonskog rešenja?
Istovremeno se postavlja pitanje i kakvu poruku ovim predloženim zakonskim rešenjem mi šaljemo građanima koji rade u skladu sa propisima, dakle, čekajući sve te vrlo kompleksne, vrlo komplikovane procedure, saglasnosti i dozvole, kada vi možete da suspendujete zakon onda kada vama odgovara uz obrazloženje više puta spomenutog humanitarnog karaktera?
Sada, nezaobilazan deo. Takođe, postavlja se i pitanje predstavnicima vlasti o vrlo zabrinjavajućim potezima u momentima osnivanja Anketnog odbora, čiji je glavni zadatak da utvrdi činjenice i okolnosti koje su dovele do eskalacije nasilja u maju, koje je obeležilo državu Srbiju sa stravičnim masakrima. Pitam vas u ime građana ove države, pitam vas u ime bošnjačkog naroda sa koliko prava od novca naših poreskih obveznika nagrađujete lica iz susedne države za veličanje genocida počinjenog nad Bošnjacima i to sve u momentima kada se oporavljamo od gubitka osamnaestoro dece i jednog stražara u ovoj državi? Nisam čula niti jedno adekvatno obrazloženje - zašto, zašto je država pružila podršku promovisanju, raspirivanju verske i nacionalne mržnje kažnjivu zakonima ove države?
Zanima me, evo, nije sa nama premijerka, ali evo pitanje za potpredsednika, prvog potpredsednika Vlade - zašto se niko iz Vlade od predstavnika Vlade nije izjasnio po ovom pitanju i nije rekao da ovaj čin nije u ime časnog, poštenog i miroljubivog dela Srbije i da ovaj čin…
… završavam, i da ovakva politika zaista nije u ime države Srbije prema svojim susedima, ali i svojim građanima, jer znate u ovoj državi žive ….
Zahvaljujem, predsedavajuća.
Ja svoje današnje pitanje upućujem ministru šumarstva, poljoprivrede i vodoprivrede.
Pitanje promene sedišta šumskog gazdinstva iz Raške u Tutin forsirano je već nekoliko puta. Međutim, do današnjeg dana stanje je isto, odnosno nepromenjeno.
Iako pretpostavljam da resorni ministar dobro poznaje prilike o kojima ću govoriti, ja ga moram podsetiti na to da je i sam bio lično prisutan prilikom posete predsednika Srbije opštini Tutin 2018. godine, kada je i predsednik lično obećao, između ostalog, građanima ove opštine i pomoć pri promeni sedišta šumskog gazdinstva, ali, kao što rekoh, sve je do danas ostalo samo na rečima i na obećanjima.
Ukupna površina Gornjeibarskog šumskog područja iznosi 49.440 ha, od čega Tutinu pripada 26.229 ha. Ukupna zapremina iznosi 6.305 m3, od čega Tutinu pripada 3.671 m3. Ukupni zapreminski priprast iznosi 161.750 m3, od čega Tutinu 93.252 m3 pripada. Dakle, polovina od ukupne površine ovog šumskog privrednog područja pripada opštini Tutin, kako po šumskoj pokrivenosti, takođe i po zapremini, zapreminskom prirastu, odnosno kvalitetu šuma.
Ono što je važno istaći jeste da za 30 godina, od kako postoji ovo šumsko privredno područja, nikada do sada njime nije rukovodio niti jedan građanin opštine Tutin, s tim da postoje adekvatni uslovi, odnosno kvalitetna kadrovska rešenja.
Šumska uprava opštine Tutin je procentualno i finansijski najviše učestvovala u izgradnji objekata na Goliji i na Kopaoniku, ali nijedan takav objekat, niti projekat nije iniciran nikada na teritoriji ove opštine. Postavlja se pitanje zašto, ako uzmemo u obzir da se takođe radi o brdsko-planinskom području sa izuzetnim prirodnim lepotama?
Obzirom na sve iznete argumente i podatke, gde je šumska pokrivenost 53%, ukupna zapremina 58%, zapreminski prirast 57,7%, što znači da više od polovine ovih državnih šuma u ovom gazdinstvu ima opština Tutin i da ista zaslužuje da sedište ovog gazdinstva bude upravo u Tutinu, što se svakako ne kosi ni sa Zakonom o šumama, kojim su definisana ova šumsko-privredna područja, a nije definisano kojoj od ovih opština pripada pravo na sedište ovog gazdinstva, s tim da ukoliko bi bilo definisano, onda bi i najrealnije bilo da bude upravo u opštini Tutin. Stoga postavljam pitanje resornom ministru zašto se još uvek čeka na ovu promenu sedišta šumskog gazdinstva kada su uslovi odavno ispunjeni i da li su obećanja predsednika Srbije i ministara stvarna ili se ipak radi samo o medijskom peformansu za građane?
Takođe, još jedan od problema sa kojima se građani ove opštine susreću svakako jesu zabrinjavajući prizori masovne i ne selektivne seče šuma, koje se već godinama unazad odvijaju na ovom području. Seča šuma se odvija čak i noću, pa su meštani određenih područja bili primorani da i sami zaustavljaju, iako su potpisivali razne peticije, molbe, upućivali se apele. Od nadležnih institucija do danas nikada nisu dobili adekvatan odgovor, pa stoga pitam zašto, po čijem nalogu, po čijem naređenju se otimaju naše šume i ko dozvoljava da se uništavaju pluća ovog grada?
Želim da se nadovežem na trenutku situaciju koju imamo u opštini Tutin, a tiče se spora koji vodi „Srbijašume“, odnosno Šumska uprava u Tutinu, protiv izgradnje ekoparka u ovoj opštini. Taj spor se vodi pod izgovorom ni manje ni više nego zaštita šuma i šumskog područja.
Dakle, nekoliko puta upućivani su apeli, molbe, peticije i nikakav od odgovor od nadležnih institucija nismo dobili, ali kada se krene sa nekim projektom koji je od opštedruštvenog značaja, onda rapidno dobijamo sudske zabrane.
Veoma je važno istaći da ovaj projekat ne sadrži apsolutno nikakve nepravilnosti, da je projekat odobren od strane Ministarstva turizma, da ne predviđa apsolutno nikakve seče šuma, već isključivo adaptiranje terena. Ovaj projekat se realizuje radi zaštite lokaliteta, i eko karaktera je.
Kao što znate, opština Tutin je opština sa najvećim natalitetom u ovoj državi i sa najvećim brojem rođenih beba. Stoga ovoj opštini su preko potrebni i parkovi i igrališta i stoga apelujem na ministra da što pre reaguje i da zaustavi ove zlonamerne tendencije pojedinaca, odnosno političkih kadrova iz šumske uprave, te da se nesmetano realizuje ovaj projekat, a te jeftine političke poene svakako mogu da prikupljaju na neki drugi način i drugim putem, a ne sveteći se deci i ugrožavajući njihova osnovna prava. Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedniče, ja svoje pitanje danas upućujem ministarki privrede, gospođi Tanasković.
U proteklom periodu mnogo toga smo mogli čuti o stanju ljudskih prava u Republici Srbiji. Nažalost nije bilo mnogo pozitivnih, a ni reprezentativnih stvari koje bi Srbiju učvrstile na tom njenom evropskom putu.
Veoma zabrinjavajuća situacija u kojoj se nalaze nacionalne manjine, a dodatno je pogoršana pandemijom Kovida – 19, gde je još i relevantni faktori u zemlji svojim izjavama dodatno produbljuju jaz i daju materijal za još dosta negativnih izveštaja o stanju demokratije i ljudskih prava u Republici Srbiji.
Dakle, stoga ja tražim objašnjenje od ministarke Atanasković da mi objasni šta znači, citiram – žao mi je što sada tu nije predstavnik Sandžaka, ali sam htela da ga zamolim i upozorim da vrši malo agitaciju usmeravanje svojih sunarodnika za imunizaciju, za vakcinaciju, jer kod njih je najmanji broj ljudi koji su prihvatili vakcinaciju da biste mogli da imate svu pomoć i što se tiče investicija i drugih pomoći iz naših projekata. Ne mogu ni svoje ljude da ugrozim, da dovedem u takvu sredinu, čak i medicinsko osoblje odbija da se vakciniše.
Onda, povodom investicija u delu muslimanskog stanovništva, hoću da vam kažem, da imate mogućnost da dobijete pomoći sve, ali morate i vi da budete na liniji, mislim da ste me razumeli.
Dakle, smatram izuzetno neprimerenim da bilo ko, a pogotovo jedan ministar u Vladi, ljude klasifikuje i deli po verskom i nacionalnom, a nisam čula da je ijedan drugi kraj bio uslovljen na ovaj način. Stoga moram da podsetim gospođu Atanasković i to da je Sandžak multinacionalna oblast, da je u Sandžaku tolerancija tradicija i da svaki pojedinac ima svoja verska, nacionalna, kulturna, lična i kolektivna osećanja i da se u to ne dira.
Ministarka privrede obrazlaže da je odustala od posete gradovima Sandžaka iz razloga slabog odziva na vakcinaciju, te da građani imaju mogućnost na pomoć, ali da je ta mogućnost uslovljena. Ja zaista želim da verujem da je ministarka u tom momentu zaboravila da građani Sandžaka, kao i svi ostali građani Srbije plaćaju porez, PDV, takse i ostale obaveze koje su zakonom propisane, stoga na osnovu svega toga građani Sandžaka imaju svoja prava, prava koja ne mogu i ne smeju biti ni na koji način uslovljena, samim tim ni ograničena što bi jedan ministar u Vladi trebao da zna.
Kada govorim o Sandžaku moram da spomenem i to da su građani Sandžaka apsolutno slobodni, slobodnu su da odaberu način i metod imunizacije. Dakle, ukoliko žele vakcinu onda su apsolutno slobodni da istu i prime. Takođe, ukoliko žele prirodnu imunizaciju, mi ćemo ih u tome apsolutno podržati zato što se sami zalažemo za prirodnu imunizaciju.
Dakle, sve što sam već rekla takođe se odnosi i na medicinske radnike iz razloga što su to ljudi koji imaju svoje stručno znanje i obrazovanje, te na osnovu kojeg će donositi odluke o sopstvenoj imunizaciji.
Želim da ministarka privrede shvati da stvari u Sandžaku ne funkcionišu na ovaj način, pogotovo ne funkcionišu ovakvim uslovljavanjem i ograničavanjem, te je pozivam da se izvini građanima Sandžaka zbog ovakvog načina ophođenja i zbog uslovljavanja, te da na temelju dijaloga i dobrih odnosa stavimo tačku na ovakav način komunikacije, te da mnogo više vremena pričamo o projektima i o problemima sa kojima se građani Sandžaka suočavaju.
Mnogo je problema o kojima možemo razgovarati. Zaista smatram da je apsolutno nedopustivo da na teritoriji opštine Sjenica, planina Giljeva koja je oaza za uzgoj stoke, gde cirkuliše Karajukića Bunari, Doliće, Crvsko, Trijebine, Buđevo, Raždaginja, Dujke više od pola godine je bez električne energije i vodosnabdevanja.
Takođe, ako govorimo o putevima, putevi su izuzetno loši, pogotovo putni pravac Sjenica-Prijepolje, zatim na području Kladnice ima preko 200 kilometara ne asfaltiranih puteva. Zatim, kako regionalni, tako i lokalni putevi su u katastrofalnom stanju. Ako govorimo o školama, imamo mnogo škola koje su starije i ne obnovljene.
Stoga, ja pozivam gospođu Atanasković da obiđe gradove Sandžaka što pre kako bi problem elektroenergetske i vodoprivredne mreže što pre dobio svoj epilog kako bismo građanima omogućili adekvatne uslove, osnovne uslove za život i razvoj grana privrede koje su od egzistencijskog značaja za ovaj kraj. Zahvaljujem.
Poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, podsetiću javnost da je u toku 2020. godine tadašnji ministar prosvete protivzakonito imenovao vršioca dužnosti direktora škole „Avdo Međedović“ u Novom Pazaru. Dakle, protivno izraženoj volji zaposlenih, školskog odbora, pa i mišljenja Bošnjačkog nacionalnog veća.
Naime, radi se o licu koje nije čak ni učestvovalo na konkursu, koje nije bilo ni zaposleno u ovoj ustanovi, ali je on, kako on to sam kaže u svom javnom obraćanju, funkcioner jedne od političkih partija.
Uprkos tome što su i nastavničko veće, kao i školski odbor, većinski podržali drugog kandidata, tadašnji ministar se oglušio o ovim važnim činjenicama, ignorisao izbornu proceduru i suspendovao zakon, te doneo odluku o imenovanju.
Kolektiv škole, kao i zaposleni, održavali su proteste u februaru 2020. godine ispred škole protiv ove protivzakonite odluke, a važno je napomenuti i to da je OŠ „Avdo Međedović“ proglašena ustanovom od posebnog značaja za Bošnjake iz razloga što se u njoj kompletna nastava izvodi na bosanskom jeziku.
Zbog ovakvog postupanja tadašnjeg ministra kojim je povređeno pravo Nacionalnog veća na učešće u upravljanju ustanovama posebnog značaja, Nacionalni savet Bošnjaka obratio se Zaštitniku građana, Povereniku za zaštitu ravnopravnosti i Upravnom sudu sa ciljem zaštite Ustavom i zakonima garantovanim pravima Bošnjaka na obrazovanje na maternjem jeziku.
Na osnovu utvrđenih okolnosti, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti doneo je mišljenje kojim je utvrđeno da je Ministarstvo prosvete izvršilo čin, odnosno akt diskriminacije Bošnjaka i Bošnjačkog nacionalnog veća imenovanjem vršioca dužnosti direktora Osnovne škole „Avdo Međedović“.
U obrazloženju se takođe navodi da je Ministarstvo prosvete bilo u obavezi da traži mišljenje od Bošnjačkog nacionalnog veća kada se radi o ustanovi koja je od posebnog značaja za Bošnjake, time još jednom potvrđujući da Ministarstvo prosvete drsko diskriminiše Bošnjake i Bošnjačko nacionalno veće selektivnom primenom odredaba Ustava i zakona.
Međutim, ovde nije kraj vređanja dostojanstva i osporavanje identiteta Bošnjaka u Republici Srbiji. Poslednji pokušaj za osporavanjem sadržaja veoma važnog i za nacionalni identitet Bošnjaka, koji se prvenstveno odnosi na književnost, istoriju, pa i na sam jezik, dolazi upravo od člana Nacionalnog prosvetnog saveta, a istovremeno člana Srpskog filozofskog društva.
Dakle, u spornom dopisu ovog člana nastavlja usporavanje jednog od osnovnih identitetskih elemenata kakav je to jezik, čime se otvoreno nastavlja sa segregacijom Bošnjaka i permanentnim kršenjem prava Bošnjaka.
Dakle, akademska zajednica u Srbiji treba da zna da građenjem vlastitog kulturnog identiteta, negiranjem tuđeg, kao i verovanje u postojanje superiornosti nekog jezika, kulture ili nacije su zapravo najveće zablude kojima može da se vodi jedno društvo.
Stoga ja postavljam pitanje ministru prosvete, gospodinu Ružiću - na koji način će on popraviti odnos ovog Ministarstva prema Bošnjacima Sandžaka, otkloniti posledice koje ovom narodu nanose članovi Nacionalnog prosvetnog saveta, o čijem štetnom delovanju sam govorila i onda kada je bila rasprava o Izveštaju o radu Poverenika za zaštitu ravnopravnosti i Zaštitnika građana?
Dakle, zanima me koje će aktivnosti takođe preduzeti povodom utvrđene diskriminacije Bošnjaka i Bošnjačkog nacionalnog veća ustanovljene od strane ovog Ministarstva u toku protekle godine.
Takođe, svoje pitanje postavljam i predsednici Vlade, postavljam Ustavnom sudu - šta oni planiraju da preduzmu po pitanju ovih izliva diskriminacije, nacionalizma, segregacije Bošnjaka u državi u kojoj su oni relevantni faktori? Dakle, uzimajući u obzir izveštaj „Freedom house“ o sve značajnijem padu građanskih prava i političkih sloboda.
Bošnjaci Sandžaka žele da povrate poverenje u instituciji i žele da budu slobodni i ravnopravni građani ove države, ne građani drugog rada, koji će svaki put naći na meti proizvoljnih frustracija pojedinaca. Zahvaljujem.
(Tutin, 31.08.2022.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 85771.00 | RSD | 03.08.2020 - 01.08.2022. |
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije (paušal) | Republika | Mesečno | 34308.00 | RSD | 03.08.2020 - 01.08.2022. |
| Odbornik | Opština Tutin | Opština | Mesečno | 8000.00 | RSD | 13.08.2020 - |
| Nacionalni savet bošnjačke nacionalne zajednice (Član Izvršnog odbora) | Javni prihod | Mesečno | 19000.00 | RSD | 04.11.2018 - | |
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije (paušal) | Republika | Mesečno | 34308.00 | RSD | 01.08.2022 - |
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 85771.00 | RSD | 01.08.2022 - |