Nema informacija o predloženim aktima.
Zahvaljujem predsedavajuća, Narodne skupštine.
Uvaženi narodni poslanici, poslanice, drage građanke i građani Republike Srbije, Ministarstvo na čijem sam čelu u proteklom je razdoblju uspešno realizovalo predviđene aktivnosti i svojih nadležnosti koje se odnose na ostvarivanje ciljeva Vlade Republike Srbije u području zaštite i unapređenje i promocija ljudskih i manjinskih prava, diskriminacije, kao i unapređivanje rodne ravnopravnosti i saradnje sa civilnim društvom.
Radeći u području obezbeđivanja jednakosti i ravnopravnosti građana, razvoju demokratskih praksi, afirmacije kulture ljudskih prava, participacija i organizacija civilnog društva u procesu donošenja odluka, integracije nacionalnih manjina u naše društvo, ostvarivanju rodno ravnopravnosti i eliminacije, svakog oblika diskriminacije, pridonosili smo društvenoj stabilnosti, blagostanju građana, međunarodnom uredu naše države i stvaranju povoljnog društvenoga ambijenta koji je pretpostavka za brzi ekonomski razvoj naše države.
Drugim rečima, posredno smo našim aktivnostima pridoneli brojnim uspesima, koja je Vlada Republike Srbije na čelu sa predsednikom Milošem Vučevićem ostvarila upravo tom razdoblju.
Kada je reč o aktivnosti oblasti zaštite ljudskih prava najpre bismo pomenuli redovno ispunjavanje svih preuzetih obaveze Republike Srbije na osnovu potpisanih međunarodnih ugovora u području ljudskih prava i održavanje partnerskih ravnopravnih saradničkih odnosa sa telima UN, Saveta Evrope, EU i Organizacije za evropsko bezbednosti i saradnju, kao i sa drugim međunarodnim organizacijama i institucijama čija je Republika Srbija član.
Kada je reč o saradnji sa mehanizmima UN za zaštitu ljudskih prava, blagovremeno smo i u potpunosti ispunjavali sve obaveze koje se odnose na praćenje primene osam osnovnih međunarodnih ugovora ljudskim pravima, koordinisali smo procese izveštavanja o njihovoj primeni prema mehanizmima UN, kao i pratili implementaciju standarda drugih međunarodnih i regionalnih organizacija koje se odnose na poštovanje osnovnih prava i slobode, a koje je Republika Srbija, kao država ugovornica preuzela na sebe aktuelno, u toku je priprema i koordinacija državne delegacije koja će prestaviti i drugi periodični izveštaj o primeni međunarodne konvencije o zaštiti svih lica o prisilnih nestanaka koja će biti održano 18. marta u Ženevi.
Delegacija u fokusu ima listu pitanja koja predstavljaju osnovu za predstojeći usmeni dijalog između naše države i komiteta i obuhvata tri oblasti, usklađivanje zakonodavnog institucionalnog okvira, krivično gonjenje, istragu i saradnju i potrage identifikacije.
Osim predstavnika našeg ministarstva, u delegaciji su predstavnici Ministarstva spoljnih poslova, unutrašnjih poslova, Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Kancelarija za KiM, Komisija za nestale, Republičkog vrhovnog tužilaštva, Crvenog krsta Srbije i do sada je održano šest pripremnih sastanaka.
Podsećamo da je Republika Srbija prihvatila mandate specijalnih procedura Saveta UN za ljudska prava, kojima je uputila i obnovila otvorene pozive 2005. i 2018. godine. U vezi sa tim, Ministarstvo na čijem sam čelu, je tokom prethodne godine pripremilo i dostavilo brojne odgovore, izveštaje, Republike Srbije o sprovođenju rezolucija i za izradu tematskih izveštaja i Kancelarije visokog komesara za ljudska prava, Saveta za ljudska prava, upitnika i preporuka specijalnih procedura UN.
Kada je reč o ispunjavanju međunarodnih obaveza Republike Srbije u oblasti ljudskih prava, važno je pomenuti da je Ministarstvo kao posrednički organ postupalo po zahtevima za ostvarivanje alimentacionih potraživanja u vezi sa primenom Konvencije o alimentacionim zahtevima, u inostranstvu UN, kojom se ostvaruju prava na izdržavanje u slučajevima kada su alimentacioni poverilac nalazi na teritoriji jedne druge strane ugovornice, države poverioca, a alimentacioni dužnik pod jurisdikcijom druge strane ugovornice.
U cilju ostvarivanja ove nadležnosti, Ministarstvo je u izveštajnom periodu zaprimilo 22 nova alimentaciona zahteva, tako da sada imamo ukupno 199 alimentacionih zahteva i 16 zemalja ugovornica.
Ministarstvo je izvršilo analizu svih predmeta, od kojih je dodatno obradilo 105, kako bi u hitnom postupku dobilo relevantne informacije o statusu pojedinih predmeta od strane inostranih i domaćih partnera.
U vezi sa saradnjom Republike Srbije, sa Savetom Evrope, izdvojili bismo da je izrađen izveštaj naše države sa komentarima i aneks na nacrt izveštaja Evropske komisije, protiv rasizma i netolerancije Saveta Evrope, skraćeno EKRI, o poseti Srbije u okviru Šestog ciklusa monitoringa, koji je komitet ministara SE, usvojio i javno objavio krajem juna prošle godine.
Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog je tokom prošle godine nastavilo uspešnu saradnju i sa Kancelarijom za demokratske institucije i ljudska prava OEBS kojim je blagovremeno dostavljen odgovor na upitnik o zločinima iz mržnje iz 2023.
Takođe sa misijom zajedno u Srbiji, prošle godine smo organizovali redovni 21. koordinacioni sastanak predstavnika nadležnih državnih organa i organizacije civilnog društva, u cilju sprečavanja zločina iz mržnje u Republici Srbiji.
Predstavnici Ministarstva su uzeli aktivno učešće na panelima Konferencije o ljudskoj dimenziji održanoj septembra prošle godine u Varšavi, koja je bila posvećena ljudskim pravima i osnovnim slobodama na području država članica OEBS kao i implikacijama aktuelnih događaja i trendova na bezbednost regiona.
U kontekstu aktivnosti u vezi sa primenom konvencije o sprečavanju mučenja i nečovečnih i ponižavajućih postupaka i kažnjavanja Saveta Evrope, Ministarstvo je početkom godine, sinhronizovano sa Komitetom za sprečavanje i mučenje nečovečnih ili ponižavajućih kazni i postupka, CPT, objavilo izveštaj o prethodnoj adhok poseti Republici Srbiji, koja je sprovedena u periodu od 21. do 30. marta 2023. godine.
U skladu sa procedurom objavljene su i odgovori ko komentari nadležne državne vlasti naše zemlje na ovaj izveštaj.
Vezano za Evropski komitet za sprečavanje, mučenje, nečovečnih ili ponižavajućih kazni i postupka, nacionalni oficir za vezu, koji je zaposlen u našem ministarstvu, koordinirao je i poslednju ad hok posetu članova Komiteta.
Evropski komitet za sprečavanje, mučenje, nečovečnih ili ponižavajućih kaznenih postupaka izvršio je ad hok posetu Republici Srbiji u periodu druge polovine novembra i druge polovine decembra prošle godine.
O tome ste mogli putem medija dobiti celovite informacije.
Pored prethodno navedenog, podsetili bismo javnost da naše ministarstvo pruža tehničku podršku radu Saveta za praćenje i primenu preporuka UN za ljudska prava, odnosno predlaže i vodi godišnje aktivnosti koje se odnose na praćenje i sprovođenja plana preporuka mehanizama UN za ljudska prava.
Konstitutivna sednica ovog Saveta u novom sazivu održana je krajem decembra prošle godine i na njoj smo obeležili deset godina od osnivanja Saveta.
Novina u sazivu je da si u punopravnom članstvu i predstavnici Zaštitnika građana, Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.
U području društvenog položaja nacionalnih manjina radili smo kontinuirano u pružanju stručne i druge podrške radu nacionalnih saveta nacionalnih manjina.
Ažurirali smo sve potrebne promene u registru nacionalnih manjina i, naravno, vodili sve postupke kada je u pitanju poseban registar birača pripadnika nacionalnih manjina.
Osnovan je i novi Savet za nacionalne manjine kao ključna institucija u kontinuiranom i sveobuhvatnom dijalogu nacionalnih saveta nacionalnih manjina sa institucijama vlasti sredinom godine i, naravno, pružali smo podršku i obnovljenom radu koordinacije nacionalnih saveta nacionalnih manjina.
Takođe, prošle godine smo raspisali konkurs za dodelu sredstava iz budžetskog fonda za nacionalne manjine i doneli odluku da iz budžetskog fonda za prošlu godinu dodelimo sredstva u ukupnom iznosu od 30 miliona dinara za 70 projekata organizacija nacionalnih manjina.
Što se tiče novog planskog dokumenta iz oblasti ostvarivanja prava nacionalnih manjina, nastavljen je rad na finalizaciji teksta akcionog plana za ostvarivanje prava nacionalnih manjina.
Sastanak Radne grupe u novom sazivu održan je pre desetak dana, a Radnu grupu čine predstavnici nadležnih republičkih i pokrajinskih institucija, kao i predstavnici nacionalnih saveta i organizacija civilnog društva.
Na sastanku Radne grupe dogovorena je metodologija daljeg rada i u narednom periodu sledi intenzivan rad na dovršetku ovog važnog dokumenta.
U prethodnom periodu pripremljen je Nacrt akcionog plana, koji je, između ostalog, baziran i na preporukama iz četvrtog mišljenja Savetodavnog komiteta o sprovođenju Okvirne konvencije za zaštitu nacionalnih manjina.
Savetodavni komitet je, nakon posete u junu prošle godine, izradio prvo nacrt Petog mišljenja o sprovođenju Okvirne konvencije u Srbiji, a potom i mišljenje krajem februara ove godine usvojene na sednici Savetodavnog komiteta.
S tim u vezi, tokom pripreme predloga akcionog plana, na osnovu preporuka iz novog petog mišljenja, kreiraće se i nove aktivnosti i rokovi za njihovu realizaciju.
S druge strane, u međuvremenu bez formalno usvojenog akcionog plana određeni broj aktivnosti koje su bile direktno usmerene na ispunjavanje preporuka savetodavnog komiteta završen je u potpunosti.
Predlog akcionog plana biće predmet javne rasprave kako bi se obezbedio transparentan i širok konsultativni inkluzivni proces sa svim zainteresovanim stranama i ciljnim grupama.
U okviru zajedničkog programa EU i Saveta Evrope, sprovodili smo niz aktivnosti kroz projekat „Promocija različitosti i ravnopravnosti u Srbiji“, pa je tako pripremljena analiza funkcionalnosti Saveta za međunacionalne odnose pri jedinicama lokalne samouprave, koja je predstavljena na prethodnoj spomenutoj konferenciji.
Sprovedeno je i istraživanje o delovanju nacionalnih saveta u ostvarivanju javnih ovlašćenja u oblasti obrazovanja, kulture, informisanja i službene upotrebe jezika i pisma, kao i ulozi nacionalnih saveta u interkulturalnom dijalogu i jačanju međunacionalnih odnosa.
U Sjenici smo održali trodnevni omladinski forum koji je okupio 75 pripadnika mladih iz nacionalnih manjina i svih krajeva Republike Srbije.
Na pravnom fakultetu prošle godine smo održali konferenciju o održivom okviru za prikupljanje podataka o nacionalnim manjinama. Konferencija je imala za cilj da podstakne saradnju i dijalog među ključnim akterima kako bi se unapredila zaštita i promocija manjinskih prava kroz politike zasnovane na empirijskim podacima u skladu sa standardima EU i preporukama Saveta Evrope, posebno okvirne konvencije za zaštitu nacionalnih manjina i Evropske komisije protiv rasizma i netolerancije.
Pomenuli bismo i da je naše ministarstvo u saradnji sa Misijom OEBS-a u Srbiji sprovelo petu godinu za redom program stručne prakse za mlade stručnjake iz južne i jugozapadne Srbije. Tekući ciklus sprovodi se uz podršku Vlade Norveške, Republike Turske, Savezne Republike Nemačke i Irske. Nakon sprovedenog konkursnog postupka izabrano je deset stažista koji su dobili priliku da 12 meseci obavljaju praksu u devet državnih organa, počevši od maja prošle godine.
Pored navedenog, u komunikaciji sa nacionalnim manjinama Ministarstvo nastupa proaktivno u odnosu na primenu prava u oblasti zapošljavanja pripadnika nacionalnih manjina, obrazovanje na maternjem jeziku, službene upotrebe jezika i pisma nacionalnih manjina. Na isti način postupa se i u situacijama etničkih incidenata, govora mržnje i drugih vidova kršenja prava i položaja pripadnika nacionalnih manjina osudom i pozivanjem na standarde delovanja unutar demokratskih praksi.
Nakon formiranja nove Vlade održan je i razgovor sa resornom ministarkom o afirmaciji ljudskih i manjinskih prava u obrazovnom sistemu. U znak podrške početkom nove školske godine Ministarstvo je organizovalo niz poseta školama u kojima deca uče na jezicima nacionalnih manjina.
U julu je delegacija ministarstva posetila Novi Sad i razgovarala sa predsednicom Pokrajinske vlade, predsednikom pokrajinskog parlamenta, obilaskom i razgovorom sa prevodiocima na jezike nacionalnih manjina. Poseban sastanak održan je sa zaposlenima u službi za upravljanje ljudskih resursima, administracija AP Vojvodine o prikupljanju etnosenzitivne statistike zaposlenih u javnom sektoru.
Ministarstvo je reagovalo na primere verske i nacionalne netrpeljivosti, kao što je širenje negativnih stavova, predrasuda i stereotipa o pripadnicima vlaške nacionalne manjine, što je suprotno propisima i demokratskim vrednostima našeg društva, osudilo ranjavanje pripadnika žandarmerije ispred izraelske ambasade od strane verski radikalizovane osobe, govor mržnje, nacionalne i verske netolerancije upućene predstavnicima najstarije poslastičarnice u Beogradu „Pelivan“, kao i govor mržnje prema pripadnicima drugih nacionalnih zajednica u Republici Srbiji.
Među mnogobrojnim aktivnostima u oblasti afirmacije rodne ravnopravnosti koji su uspešno realizovani od maja prošle godine do marta ove godine najpre bismo izdvojili razvijanje softvera za prikupljanje i obradu podataka razvrstanih po polu, kao i odgovarajuće veb aplikacije za izveštavanje u oblasti rodne ravnopravnosti koja je od 1. januara ove godine aktivna na sajtu našeg ministarstva.
Ova aktivnost je realizovana uz podršku nekoliko međunarodnih organizacija i u saradnji sa Ministarstvom za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.
Takođe bismo istakli da je akcioni plan za 2025. godinu za sprovođenje strategije za rodnu ravnopravnost za period od 2021. do 2030. godine usvojen na sednici Vlade, održane 13. februara ove godine i objavljen je u službenom glasniku.
U cilju što uspešnijeg sprovođenja rodno odgovornih politika državnih organa u izveštajnom periodu, ministarstvo je u partnerstvu sa agencijom za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena UN uspešno realizovalo obuke za 90 lica zaduženih za rodnu ravnopravnost u organima i ustanovama jedinica lokalne samouprave u Beogradu, Nišu i Novom Sadu.
Posebnu pažnju Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog posvetilo je osnaživanju žena i mladih iz društveno osetljivih grupa, između ostalog, učešćem u organizaciji društvenog dijaloga pod nazivom „Devojčice i njihova vizija budućnosti Srbije“, koji je održan početkom oktobra u Narodnoj skupštini, povodom obeležavanja Međunarodnog dana devojčica. Na njemu su pored predstavnika brojnih ministarstava i predstavnika lokalne samouprave, učestvovale i devojčice iz 40 nerazvijenih opština Republike Srbije, koje su govorile o svojim uspesima i viziji budućnosti Srbije.
Ministarstvo je pripremilo izveštaj o ostvarivanju rodne ravnopravnosti u Republici Srbiji za 2023. godinu, ali postupajući prema rešenju Ustavnog suda Republike Srbije o pokretanju postupka za utvrđivanje neustavnosti Zakona o rodnoj ravnopravnosti, od 27. juna prošle godine, obustavljeno je izvršenje pojedinačnog akta, pojedinačne radnje, preduzete na osnovu odredaba ovog zakona, pa je ministarstvo do okončanja ovog postupka odložilo objavljivanje ovoga izveštaja.
Tokom prethodnog razdoblja aktivno se radilo na uključivanju antidiskriminacione perspektive u procesu izrade propisa i dokumenata javnih politika. Predstavnici ministarstva su učestvovali u radu velikog broja radnih grupa, saveta i operativnih timova, kao i u upravnim odborima, različitim projektima koji se bave osnaživanjem društveno osetljivih grupa.
Kada je reč o aktivnostima ministarstva u području unapređenja položaja Roma, napomenuli bismo da su predstavnici ministarstva učestvovali na značajnim međunarodnim i regionalnim sastancima na najvišem nivou, koji su bili posvećeni zajedničkim naporima na unapređenju položaja Roma. Tako smo bili na Petom ministarskom sastanku u okviru Berlinskog procesa. Učestvovali smo na završnoj konferenciji povodom implementacije zajedničkog projekta Evropske unije i Saveta Evrope i „Romaaktid 2“ na kojem je ministarstvo bilo institucionalni partner u Republici Srbiji.
Što se tiče izveštavanja o realizovanim merama koje su predviđene planskim dokumentima, navodimo da je završen unos podataka za period realizacije aktivnosti u 2023. godini u jedinstveni informacioni sistem za planiranje, praćenje, sprovođenje i koordinaciju javnih politika i izveštavanje u vezi sa sprovođenjem svih planskih dokumenata u ovoj oblasti.
Izrađen je i Izveštaj o ispunjenosti ciljeva i Deklaracija partnera Zapadnog Balkana u integraciji Roma i Romkinja u procesu proširenja Evropske unije tzv. Poznanjska deklaracija, koju je obuhvatio period od 2019. do 2024. godine, kao i petogodišnji presek na regionalnom nivou, gde je Republika Srbija, sa ponosom ističemo, pohvaljena u delu koji se odnosi na obrazovanje, socijalnu zaštitu i izdavanje ličnih dokumenata.
Takođe, izrađena je i analiza implementacije mera socijalne inkluzije Roma na lokalnom nivou za period 2023-2024. godine. Upitnik je upućen u svih 168 jedinica lokalne samouprave, a njih 135 je dostavilo adekvatne podatke.
Kada je u pitanju projektna saradnja u oblasti unapređenja položaja Roma i borbe protiv diskriminacije, predstavnici ministarstva učestvovali su radu više upravljačkih mehanizama, među kojima treba posebno izdvojiti članstvo u Komitetu eksperata za pitanje Roma i putnika, zatim, učešće u savetodavnoj grupi zajedničkog programa „Roma akt i trejd“, pod nazivom „Promovisanje dobrog upravljanja i osnaživanja Roma na lokalnom nivou“, te u Upravnom odboru projekta Saveta Evrope i delegacije Evropske unije u Srbiji, borba protiv diskriminacije i promovisanje različitosti, kao i u Upravnom odboru podrška socijalnom uključivanju u Srbiji nemačke organizacije za međunarodnu saradnju.
Kada je u pitanju afirmacija instituta društvenog dijaloga, kao alata demokratije, koji omogućava da uključivanje različitih aktera društvene zajednice sagleda i razume drugačija iskustva i znanja i postavimo i predložimo rešenja za pitanja od interesa za građane Republike Srbije, u ovom mandatu Vlade organizovalo se i održalo ukupno 15 društvenih dijaloga. Oni su pokrili širok dijapazon društvenih tema, od kojih je najveći broj bio posvećen mladim ljudima, njihovoj viziji budućnosti i uključivanju u društvene procese, ali nisu izostale ni teme posvećene osetljivim društvenim grupama, kao što je borba protiv ranih i prinudnih dečijih brakova, diskriminaciju na osnovu seksualne orjentacije, podrška društveno poželjnim praksama, kao što je filantropija, podrška devojčicama i dečijim pravima, socijalnom preduzetništvu, teme o interkulturalnom razumevanju i važnoj ulozi medija u prevenciji diskriminacije, podrška deci i mladima sa intelektualnim poteškoćama, unapređenju politike pristupačnosti, pa sve do globalne teme ostvarivanja Agende 2030 Ujedinjenih nacija i ciljeva održivog razvoja.
Društveni dijalozi su okupljali brojne učesnike. Na svakom je bilo prisutno više desetina predstavnika nadležnih državnih institucija, parlamenta, ministarstava ili vladinih agencija, predstavnika organizacija civilnog društva, udruženja, organizacije i pojedinaca koji su neposredno, a neretko i lično zainteresovani za temu koja je predmet dijaloga za traženje rešenja i ishoda sadržane u saglasnosti o postupanjima, do kojih se na kraju dijaloga dolazilo. Takođe, mesto održavanja društvenih dijaloga nije bilo ograničeno samo na glavni grad Beograd, niti na Palatu Srbija, već se deo njih održao od severa Srbije, Novog Sada, preko Kruševca, Kragujevca, Niša i Sjenice, u kojoj je održan, kao što smo rekli, skup sa temom budućnosti mladih.
Deo obaveza Republike Srbije i primena preporuka Komiteta ministara Saveta Evrope, te u cilju ispunjenja te obaveze sredinom jula organizovan je društveni dijalog na temu preporuka u vezi sa merama usmerenih u borbu protiv diskriminacija na osnovu rodnog identiteta i seksualne orijentacije.
Kada su u pitanju aktivnosti ministarstva u području unapređenja saradnje sa civilnim društvom u proteklom razdoblju, jedna od najznačajnijih aktivnosti je izrada Akcionog plana za period 2025-2026. godina za sprovođenje Strategije stvara podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva u Republici Srbiji za period 2022-2030. godina, koju je Vlada Republike Srbije usvojila 16. januara ove godine.
Pomenuti Akcioni plan donet je za naredni dvogodišnji period i predstavlja dokument javne politike koji se donosi radio operacionalizacije i ostvarivanja ciljeva i mera predviđenih Strategijom za stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva u Republici Srbiji, čiji je opšti cilj usmeren na osnaživanje postojećih i uvođenje novih mehanizama za stvaranje podsticajnog okruženja za delovanje organizacija civilnog društva u našoj zemlji. Izradu Akcionog plana vodilo je ministarstvo, dok u posebnoj radnoj grupi za njegovu izradu učestvovali su predstavnici organizacije civilnog društva republičkih organa i tela, kao i predstavnici međunarodnih organizacija u svojstvu posmatrača procesa njegove izrade.
Ovo je drugi po redu Akcioni plan koji se odnosi u Strategiju za stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva. Proces usvajanja je bio transparentan, inkluzivan i tekao je tako što je ministarstvo formiralo posebnu Radnu grupu za izradu predloga Akcionog plana, u kojoj su bili predstavnici organa državne uprave, nezavisnih tela, predstavnika organizacije civilnog društva, kao i predstavnika međunarodnih organizacija u svojstvu posmatrača. Predstavnici organizacija civilnog društva su izabrani na osnovu javnog poziva koje je sprovelo ministarstvo, a ministarstvo je takođe u aprilu 2024. godine otpočelo proces javnih konsultacija o predlogu Akcionog plana.
Tokom izveštajnog perioda, ministarstvo je intenzivno radilo i na uključivanju organizacija civilnog društva u proces donošenja propisa u skladu sa procedurom utvrđenom zaključkom o usvajanju smernica za uključivanje organizacija civilnog društva u radne grupe za izradu predloga dokumenata javnih politika i nacrta predloga propisa. Sprovedeno je ukupno 11 javnih poziva, a predloženo za uključivanje u radne grupe i savetodavna tela ukupno 49 predstavnika civilnog društva. Javni pozivi realizovani su u saradnji sa Ministarstvom zaštite životne sredine, Ministarstvom za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Ministarstvom pravde, MUP i Republičkim sekretarijatom za javne politike i samostalno za potrebe radnih tela Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog.
Jedna od važnih aktivnosti za stvaranje podsticajnog okruženja za delovanje organizacije civilnog društva koje je ministarstvo realizovalo u prethodnom periodu bio je i rad na unapređenju aplikacije „kalendar javnih konkursa“ koja je namenjena za prikupljanje podataka o ostvarenoj podršci i utrošku sredstava koja su obezbeđena, isplaćena udruženjima i drugim organizacijama civilnog društva iz sredstava budžeta Republike Srbije, kako bi se omogućilo jedinstveno praćenje plana i realizacije javnih konkursa namenjenih podršci organizacijama civilnog društva.
Ova aplikacija treba da obezbedi veću transparentnost u finansiranju organizacija civilnog društva i time doprinese povećavanju javnosti rada državnih organa. Nova aplikacija po prvi put sadrži informacije i o rezultatima javnih konkursa.
Ministarstvo je u području rada sa organizacijama civilnog društva razvilo i predlog kriterijuma i smernica za pružanje ne finansijske podrške organizacijama civilnog društva od strane organa javne uprave u cilju preciznijeg uvida u praksu i definisanje kriterijuma i smernica za dodelu ne finansijske podrške organizacijama civilnog društva od strane organa javne uprave, kao i prikupljanje sugestija za definisanje preporuka za unapređenje regulative i prakse dodele ove vrste podrške. U Republici Srbiji, tokom septembra prošle godine, organizovana je i prezentacija navedenog predloga. Istovremeno, predstavljena je analiza komparativnog pregleda prakse i regulativa ove vrste podrške u zemljama regiona.
Na kraju, kada je reč o međunarodnoj saradnji jedna od najvažnijih aktivnosti tokom izveštajnog perioda bila je ratifikacija Sporazuma o učešću Republike Srbije u programu EU - „Građani, jednakost, prava i vrednosti“ 31. jula prošle godine, koji je usvojen, i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i EU o učešću Republike Srbije u ovom programu EU. On će trajati do 2027. godine.
On pruža finansijsku podršku aktivnostima jedinicama lokalne samouprave, regionalne samouprave, kulturnim i naučnim ustanovama, kao i organizacijama civilnog društva za promovisanje građanskog aktivizma, društvene jednakosti, te prava i vrednosti na kojima počiva EU. Ukupna vrednost programa je 1,5 milijarda evra, a Republika Srbija je prva država koja nije članica EU, a koja je pristupila ovom programu. U maju 2024. godine Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog je zvanično imenovana za nacionalnu kontakt tačku za ovaj program u Republici Srbiji. Kao kontakt tačka, Ministarstvo rada je na promociji ovog programa širom Srbije, podizanju svesti o značaju programa i evropskih vrednosti, podizanju kapaciteta svih potencijalnih učesnika da se uključe u ovaj program i apliciraju na pozivima za dodelu sredstava, kao i na promociji odobrenih projekata čiji su nosioci iz Republike Srbije. Organizovali smo preko 15 različitih događaja širom Srbije: Somboru, Novom Sadu, Kragujevcu, Beogradu, Nišu, Aleksincu, Petrovcu na Mlavi, Kuli i slično. Program je uspešno promovisan i tokom trajanja Evropske nedelje mogućnosti u septembru prošle godine.
S ovim bih ukratko završio ono što je Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog činilo u proteklom razdoblju, koje za posledicu, kao što sam rekao, ima stvaranje boljih pretpostavki, povoljnog društvenog ambijenta i drugih uslova za ekonomski napredak i razvoj Republike Srbije. Zahvaljujem.
Hvala, gospođo predsedavajuća.
Poštovane koleginice i kolege iz Vlade, narodne poslanice, poslanici, građanke i građani, mislim da treba u ovoj raspravi o taksi, povećanju neznatnom takse za bolje funkcionisanje javnih medijskih servisa, ukazati na jedan aspekt koji do sada, nažalost, nije bio vidljiv u ovim raspravama, a to je pitanje informisanja na jezicima nacionalnih manjina. Poznato je da u medijskom prostoru Srbije postoje dva javna medijska servisa, osim RTS koja je bila u najveći deo u fokusu dosadašnjih izlaganja, postoji RTV koja je značajna zbog toga što u velikom obimu i na kvalitetan način obezbeđuje Ustavom zagarantovano pravo na informisanje pripadnika nacionalnih manjina na maternjem jeziku. Ovo neznatno povećanje takse biće u funkciji kvalitetnijeg rada i tih programa, tj. biće u funkciji nastavka onoga po čemu se RTV prepoznaje kao jedinstvena ne samo u našoj državi nego i šire, neki govore čak i u Evropi, a to je njena višejezična produkcija i informativnih i drugih programa.
Podsetiću da televizija Vojvodine emituje program na 14 jezika nacionalnih manjina i na srpskom kao većinskom, a isti slučaj imamo i kada je u pitanju radio Novi Sad. Na drugom programu se emituje celodnevni program na mađarskom jeziku, a trećem programu na 13 jezika. U tom smislu mislim da, kada je u pitanju primer kako treba obezbedi pravo na informisanje na maternjem jeziku, RTV može biti dobar uzor i primer dobre prakse.
Postoji naravno razlika kada je u pitanju informisanje na manjinskim jezicima u okviru RTS. Kolege iz Stranke demokratske akcije su ukazali na izazove koji postoje kada je u pitanju informisanje na bosanskom jeziku. Podsetiću da u okviru RTS postoji redakcija na romskom jeziku, prva takva u Srbiji koja proizvodi program i za televiziju i radio Beograd. Postoje emisije na albanskom jeziku, a zimus smo imali u organizaciji Bošnjačkog nacionalnog veća i okrugli sto o tome na koji način bi se informisanje na bosanskom jeziku moglo uspostaviti kada je u pitanju ovaj Javni medijski servis.
Naravno da u komunikaciji sa upravama, pre svega RTV, svesni smo unutar Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog određenih izazova koji postoje. Kada su u pitanju programi na manjinskim jezicima, to je visina plate profesionalno zaposlenih osoba, zatim zapošljavanje mladih novinara i naravno novi i raznovrsniji sadržaj u produkciji programa. Verujemo da će povećanjem ove takse i deo tih problema biti uspešno razrešen.
Želim da zaključim sa sledećom konstatacijom. Programi na jezicima nacionalnih manjina u okviru Javnog medijskog servisa RTV i RTS, kao po obimu manjeg proizvođača takvih medijskih proizvoda, sigurno će imati brojne beneficije kada je u pitanju zadržavanje kvaliteta, ali i razvoj programskih sadržaja, institucionalnih kapaciteta redakcija na manjinskim jezicima. Zahvaljujem.
Zahvaljujem.
Gospodine Škrijelj, hvala na temi o odgovarajućoj zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina u javnoj upravi. Tema je prepoznata i u resornom Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, na čijem sam čelu. Ne bih ponavljao, držim suvišne, opšte ocene koje su izneli premijer i ministri koji su govorili pre mene o posvećenom radu na tome da se manjinska prava pripadnika manjinskih zajednica dosledno i u celosti sprovedu. Samo ću dodati da je pitanje odgovarajuće zastupljenosti pripadnika nacionalnih zajednica nacionalnih manjina u javnom sektoru ustavno načelo, vrednost, član 77. nedvosmisleno govori o tome.
Mi smo Vlada koja je posvećena doslednoj primeni normativnog okvira i u tom smislu nastojimo obezbediti sve pretpostavke kada je u pitanju primena ovog načela.
Veliki izazov u ovom području jeste što imamo slabosti kada su u pitanju etno-senzitivne statistike. Toga smo, takođe, svesni. Ne mirimo se sa istim, nego smo pokrenuli čitav niz aktivnosti kako bi taj deo praćenja, te elemente u praćenju, te podatke u praćenju stanja među zaposlenima u javnom sektoru načinili kako bi imali racionalnu i tačnu sliku o broju zaposlenih po kriterijumu pripadnosti nacionalnim zajednicama. Ta statistika do sada ne postoji kada je u pitanju čitava uprava. Najviše je odmaka ili ostvareno na tom planu u pokrajinskoj administraciji, u njihovom Sektoru za ljudske resurse postoji mehanizam na koji način se prikupljaju ovi podaci. Tu je izazov na koji način pomiriti dva načela. Jedno je ustavno načelo da se vi o nacionalnoj pripadnosti ne morate nigde javno izjasniti, tj. da je to privatna vaša stvar i drugog načela ustavnog, da se obezbedi odgovarajuća zastupljenost.
Imali smo nekoliko sastanaka sa predstavnicima Službe za upravljanje kadrovima Vlade Republike Srbije sa Republičkim zavodom za statistiku, kako bi odredili mere, korake na koji način pristupiti prikupljanju podataka kada je u pitanju nacionalna struktura.
Postoje s vremena na vreme vrlo jasni i mi tim ukazima verujemo, kada su u pitanju pritužbe da u pojedinim konkursima izostaje odgovarajući broj pripadnika pojedinih nacionalnih zajednica, ali ono što isto tako treba biti svestan, dok ne budemo imali celovitu, tačnu sliku o broju, da izbegavamo manipulacije, instrumentalno korišćenje i da vidimo na koji način da energiju koju imamo upravo usmerimo ka tome da se ne samo kroz apele, nego kroz konkurse koji se raspisuju, pitanje srazmerne zastupljenosti institucionalno kroz mere pozitivne diskriminacije, afirmativne mere postavlja.
Koleginica Popović je već rekla kako se to radi kada je u pitanju Ministarstvo pravde u Sektoru tužilaštva i sudstva. Kolega Đurić je govorio da postoji svest i potreba da će se izraditi akcioni plan kad su u pitanju spoljni poslovi, a verujem da relativno brzo možemo imati i sliku stanja kada su u pitanju prikupljanja podataka o nacionalnoj strukturi zaposlenih u javnoj upravi. Zahvaljujem.
(Subotica, 25.06.2018.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Direktor | Zavod za kulturu vojvođanskih Hrvata | Pokrajina | Mesečno | 90000.00 | RSD | 12.10.2017 - |
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 28686.00 | RSD | 03.06.2016 - |
| Odbornik | Skupština grada Subotice | Grad | Mesečno | 16478.00 | RSD | 02.06.2016 - |