Nema informacija o predloženim aktima.
Hvala, gospođo predsedavajuća.
Poštovane koleginice i kolege iz Vlade, narodne poslanice, poslanici, građanke i građani, mislim da treba u ovoj raspravi o taksi, povećanju neznatnom takse za bolje funkcionisanje javnih medijskih servisa, ukazati na jedan aspekt koji do sada, nažalost, nije bio vidljiv u ovim raspravama, a to je pitanje informisanja na jezicima nacionalnih manjina. Poznato je da u medijskom prostoru Srbije postoje dva javna medijska servisa, osim RTS koja je bila u najveći deo u fokusu dosadašnjih izlaganja, postoji RTV koja je značajna zbog toga što u velikom obimu i na kvalitetan način obezbeđuje Ustavom zagarantovano pravo na informisanje pripadnika nacionalnih manjina na maternjem jeziku. Ovo neznatno povećanje takse biće u funkciji kvalitetnijeg rada i tih programa, tj. biće u funkciji nastavka onoga po čemu se RTV prepoznaje kao jedinstvena ne samo u našoj državi nego i šire, neki govore čak i u Evropi, a to je njena višejezična produkcija i informativnih i drugih programa.
Podsetiću da televizija Vojvodine emituje program na 14 jezika nacionalnih manjina i na srpskom kao većinskom, a isti slučaj imamo i kada je u pitanju radio Novi Sad. Na drugom programu se emituje celodnevni program na mađarskom jeziku, a trećem programu na 13 jezika. U tom smislu mislim da, kada je u pitanju primer kako treba obezbedi pravo na informisanje na maternjem jeziku, RTV može biti dobar uzor i primer dobre prakse.
Postoji naravno razlika kada je u pitanju informisanje na manjinskim jezicima u okviru RTS. Kolege iz Stranke demokratske akcije su ukazali na izazove koji postoje kada je u pitanju informisanje na bosanskom jeziku. Podsetiću da u okviru RTS postoji redakcija na romskom jeziku, prva takva u Srbiji koja proizvodi program i za televiziju i radio Beograd. Postoje emisije na albanskom jeziku, a zimus smo imali u organizaciji Bošnjačkog nacionalnog veća i okrugli sto o tome na koji način bi se informisanje na bosanskom jeziku moglo uspostaviti kada je u pitanju ovaj Javni medijski servis.
Naravno da u komunikaciji sa upravama, pre svega RTV, svesni smo unutar Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog određenih izazova koji postoje. Kada su u pitanju programi na manjinskim jezicima, to je visina plate profesionalno zaposlenih osoba, zatim zapošljavanje mladih novinara i naravno novi i raznovrsniji sadržaj u produkciji programa. Verujemo da će povećanjem ove takse i deo tih problema biti uspešno razrešen.
Želim da zaključim sa sledećom konstatacijom. Programi na jezicima nacionalnih manjina u okviru Javnog medijskog servisa RTV i RTS, kao po obimu manjeg proizvođača takvih medijskih proizvoda, sigurno će imati brojne beneficije kada je u pitanju zadržavanje kvaliteta, ali i razvoj programskih sadržaja, institucionalnih kapaciteta redakcija na manjinskim jezicima. Zahvaljujem.
Zahvaljujem.
Gospodine Škrijelj, hvala na temi o odgovarajućoj zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina u javnoj upravi. Tema je prepoznata i u resornom Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, na čijem sam čelu. Ne bih ponavljao, držim suvišne, opšte ocene koje su izneli premijer i ministri koji su govorili pre mene o posvećenom radu na tome da se manjinska prava pripadnika manjinskih zajednica dosledno i u celosti sprovedu. Samo ću dodati da je pitanje odgovarajuće zastupljenosti pripadnika nacionalnih zajednica nacionalnih manjina u javnom sektoru ustavno načelo, vrednost, član 77. nedvosmisleno govori o tome.
Mi smo Vlada koja je posvećena doslednoj primeni normativnog okvira i u tom smislu nastojimo obezbediti sve pretpostavke kada je u pitanju primena ovog načela.
Veliki izazov u ovom području jeste što imamo slabosti kada su u pitanju etno-senzitivne statistike. Toga smo, takođe, svesni. Ne mirimo se sa istim, nego smo pokrenuli čitav niz aktivnosti kako bi taj deo praćenja, te elemente u praćenju, te podatke u praćenju stanja među zaposlenima u javnom sektoru načinili kako bi imali racionalnu i tačnu sliku o broju zaposlenih po kriterijumu pripadnosti nacionalnim zajednicama. Ta statistika do sada ne postoji kada je u pitanju čitava uprava. Najviše je odmaka ili ostvareno na tom planu u pokrajinskoj administraciji, u njihovom Sektoru za ljudske resurse postoji mehanizam na koji način se prikupljaju ovi podaci. Tu je izazov na koji način pomiriti dva načela. Jedno je ustavno načelo da se vi o nacionalnoj pripadnosti ne morate nigde javno izjasniti, tj. da je to privatna vaša stvar i drugog načela ustavnog, da se obezbedi odgovarajuća zastupljenost.
Imali smo nekoliko sastanaka sa predstavnicima Službe za upravljanje kadrovima Vlade Republike Srbije sa Republičkim zavodom za statistiku, kako bi odredili mere, korake na koji način pristupiti prikupljanju podataka kada je u pitanju nacionalna struktura.
Postoje s vremena na vreme vrlo jasni i mi tim ukazima verujemo, kada su u pitanju pritužbe da u pojedinim konkursima izostaje odgovarajući broj pripadnika pojedinih nacionalnih zajednica, ali ono što isto tako treba biti svestan, dok ne budemo imali celovitu, tačnu sliku o broju, da izbegavamo manipulacije, instrumentalno korišćenje i da vidimo na koji način da energiju koju imamo upravo usmerimo ka tome da se ne samo kroz apele, nego kroz konkurse koji se raspisuju, pitanje srazmerne zastupljenosti institucionalno kroz mere pozitivne diskriminacije, afirmativne mere postavlja.
Koleginica Popović je već rekla kako se to radi kada je u pitanju Ministarstvo pravde u Sektoru tužilaštva i sudstva. Kolega Đurić je govorio da postoji svest i potreba da će se izraditi akcioni plan kad su u pitanju spoljni poslovi, a verujem da relativno brzo možemo imati i sliku stanja kada su u pitanju prikupljanja podataka o nacionalnoj strukturi zaposlenih u javnoj upravi. Zahvaljujem.
Zahvaljujem uvaženi predsedavajući.
Mislim da nisu upitni napori koje je Vlada učinila kada je u pitanju unapređenje pravnog položaja nacionalnih manjina u Srbiji i da je za svaku pohvalu ono što se čini na planu da se određeni problemi, kada je u pitanju društveni položaj, kada je u pitanju ostvarivanje prava i interesa pripadnika nacionalnih manjina u Srbiji unapredi.
Ono što mislim da treba osvestiti, istina relativno mali broj narodnih zastupnika je govorio o ovim zakonima. Čulo se dosta toga, mahom od strane predstavnika nacionalnih manjina, uz određene kritike.
Treba reći i sledeće. Zakonske promene koje se odnose na Predlog zakona o ljudskim i manjinskim pravima pripadnika nacionalnih manjina i o Nacionalnim većima nacionalnih manjina se odvijao bez jasne platforme u Republici Srbiji kada je u pitanju integracija pripadnika nacionalnih manjina u srbijansko društvo.
Naime, još uvek ne znamo šta su osnove te politike, da li je to politika segregacijskog multikulturalizma, da li hoćemo Srbiju kao zemlju u kojoj će pripadnici nacionalnih manjina biti integrativni delovi svih procesa donošenja odluka, svih segmenata društva ili nešto treće. Nažalost tu vrstu politika ne može se iščitati iz onoga što je do sada bilo na sceni.
S druge strane, bilo je za očekivati da vidimo kako će se, da li će se i kako će se rešiti pitanje izmene Ustava, naposve kada je u pitanju član 1, gde, kao što znamo, imamo jednu dosta ne čestu ekskluzivnu odredbu Srbije kao države srpskog naroda i njenih građana.
Naravno, bilo je za očekivati da će određeni standardi koji postoje u suvremenim međunarodnim dokumentima koja se bave pitanjem manjinskih prava, pre svega načelo demokratske participacije, to je sudelovanje predsednika manjina u procesima donošenja odluka, biti više integrirani.
Već je bilo reči o inkluzivnosti. Tu je bilo određenih deficita. Predstavnici samo nacionalnih veća nacionalnih manjina bili su uključeni u proces izrade ovih dokumenata. Predstavnici političkih stranaka nacionalnih manjina nijednom nisu bili pozvani, čak ni kada je u pitanju bila javna rasprava, na skupove, osim onoga što je bilo kao javni poziv na sajtu stranice.
Kada je u pitanju transparentnost, deo koji se odnosio na primedbe, predloge predstavnika zainteresovanih za izmene zakona, nikada nisu mogle videti šta je njihova sudbina, zašto su odbijeni, na koji način se oni ne prihvataju itd, itd. U tom smislu se može reći da je bilo u formalnom proceduralnom smislu i određenih deficita kada je u pitanju taj segment.
Na kraju, ali ne manje važno i neke konkretne primedbe koje će biti razlog zašto ću ja u biti, uskratiti podršku ovim zakonskim rešenjima. Prvo, do sada neviđena zabrana političkim subjektima da obnašaju određene dužnosti. Nemamo u Srbiji niti jednu javnu poziciju osim sudskog dela vlasti, u kojim se eksplicitno zabranjuje, kada je u pitanju ovaj segment, sudjelovanje predstavnicima političkih partija, najvišim dužnosticima njihovim da sudjeluju u ovome.
Podsetiću vas da su političke stranke nacionalnih manjina osnovane da se bore za zaštitu interesa i prava i pripadnika istih načina, a zbog ovakvih zakonskih rešenja to im se, kako bih rekao, najjači kredo njihovoga postojanja na neki način uskraćuje.
Imamo deficite kada su u pitanju stečena prava. naime, vi znate da je prethodni zakon, tj. zakon pre ovih izmena omogućavao da Nacionalno veće nacionalnih manjina proglašavaju ustanove u kulturi i obrazovanju od nacionalnog značaja za njihovu zajednicu. Sada se to pravo uskraćuje i samo se traži predlaganje.
Isto tako je i kada je u pitanju distribucija sredstava od strane onih koji su tela lokalne samouprave kada su u pitanju sredstva namenjena za kulturne i druge sadržaje nacionalnih manjina. Do sada su Nacionalna veća davala predloge za iste, a sada se to pravo derogira na davanje mišljenja kao pravno manje obavezujućeg oblika.
Isto tako, ali ne manje važno, jeste isključenost predstavnika Nacionalnih veća nacionalnih manjina i uopšte manjina iz odlučivanja kada je u pitanju raspodela sredstava iz budžetskog fonda za nacionalne manjine. To mislim da je poruka koja nije dobra jer princip demokratske participacije nacionalnih manjina po sebi podrazumeva da ste vi uključeni u svaku priliku koja se vas neposredno tiče, da možete donositi odluke. Iskustva u drugim zemljama ukazuju da u tim sredstvima u najvećem omjeru u najvećem broju, najveći broj slučajeva su uključeni predstavnici manjina.
Na kraju ću reći samo to da postoje određena ograničenja, pravo na samoupravu u članku 122. Vaše ministarstvo može suspendirati bilo koju odluku, pojedinačni akt Nacionalnog veća, pri čemu ono nema pravo sudske zaštite. Sud je isključen iz ovog postupka. Tu vidimo određenu vrstu etatizacije.
U članu 133. bojim se da je paušalno doneta procena da 50% sredstava treba da budu tzv. institucionalni troškovi, a 50% sredstava treba da budu namenjeni određenim projektima. To ne može vredeti za svaku nacionalnu zajednicu. Nema svaka zajednica jednak broj, teritorijalnu disperziranost, institucionalnu razvijenost, itd. Na kraju, kaznene odredbe su vrlo jasne i izričite, što naravno ne treba previše možda podvući kritici.
Ali, kada su u pitanju druga tela koja su dužna osiguravati pretpostavke za ostvarivanje prava nacionalnih manjina, recimo što ukoliko lokalna samouprava ne zatraži mišljenje, a bilo je takvih slučajeva, od Nacionalnog veća za nacionalne manjine za raspodelu sredstava? U tim slučajevima nemamo nikakvu vrstu kaznene mere.
U tom smislu, zbog navedenih razloga, kažem još jednom, biću u prilici uskratiti podršku ovim zakonima. Zahvaljujem.
(Subotica, 25.06.2018.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Direktor | Zavod za kulturu vojvođanskih Hrvata | Pokrajina | Mesečno | 90000.00 | RSD | 12.10.2017 - |
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 28686.00 | RSD | 03.06.2016 - |
| Odbornik | Skupština grada Subotice | Grad | Mesečno | 16478.00 | RSD | 02.06.2016 - |