Hvala lepo.

Poštovana potpredsednice Narodne skupštine, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, poštovana ministarsko sa saradnikom, moj kolega, šef Poslaničke grupe SVM, gospodin Balint Pastor je u svom jučerašnjem obraćanju govorio o prvih 11 tačaka dnevnog reda vezano za set pravosudnih zakona.

Ja ću nastaviti sa naredne tri tačke sa predlozima zakona koji su ekonomskog i finansijskog karaktera i neposredno su vezani za javni dug naše zemlje koja je i dalje u prihvatljivim okvirima sa tendencijom daljeg smanjenja.

Počeću sa Predlogom zakona o regulisanju obaveza Republike Srbije prema Međunarodnom monetarnom fondu na osnovu korišćenja sredstava stend baj aranžmana.

O Međunarodnom monetarnom fondu u javnosti ste često mogu čuti negativne ocene. Mnogima je prva asocijacija na pomen Fonda novi krediti i dugovi i muke sa otplatama, a zapravo se malo zna o njegovom značaju i načinu funkcionisanja.

Fond je formalno osnovan decembra 1945. godine, iniciran od strane monetarne i finansijski konferencije UN kada je među 29 zemalja članica potpisnica bila i Jugoslavija. Bazni cilj je bio izbegavanje ekonomskih posledica poput onih koje su nastale posle velike depresije tridesetih godina 20. veka. Danas je broj zemalja članica 190, a glavni ciljevi fonda su međunarodna monetarna saradnja, podrška rastu trgovine, stabilnost novčanih tokova, kao i pomoć članicama u cilju platežne stabilnosti.

Međunarodni monetarni fond državama nudi sredstva po značajno nižim kamatama od komercijalnih banaka, a umesto visokih cena kredita zemlje se obavezuju da sprovode reforme i potroše novac za strogo definisane ciljeve.

Većina zemalja u svetu je već treću godinu za redom u krizi. Godina 2023. takođe donosi mnogo izazova. U takvim vremenima za državu je najvažnije da bude stabilna, platežno sposobna.

Srbija ima podršku međunarodnih institucija, što je u ovakvim godinama neophodno za stabilnost koju želimo da očuvamo uz sve do sada postignute ekonomske rezultate.

Kroz saradnju sa Fondom dosledno je sproveden i savetodavni program koji je istekao u junu 2022. godine kao i stend baj aranžman koji je bio na snazi od 2015. godine do 2018. godine.

Od osamostaljenja Srbije ovaj novi stend baj aranžman sa Fondom će biti šesti u nizu. Trajaće 24 meseca u iznosu od bezmalo 1.900 miliona specijalnih prava vučenja što daje 2,3 milijarde evra. Specijalna prava vučenja imaju ulogu novca MMF zapravo svetskog novca kao sredstva plaćanja u međunarodnim finansijskim transakcijama.

Stend baj aranžman sa Fondom daje dodatni impuls reformama u Srbiji i dozu sigurnosti za dalje sprovođenje strukturnih reformi sa posebnim fokusom na sektor energetike. S toga dajemo punu podršku Predlogu zakona.

Smatramo da je opravdano dati podršku i Predlogu zakona o davanju garancije da Republika Srbija bude garant za kredite, koje će Javno preduzeće „Srbijagas“ uzeti kod tri banke. Do 75 miliona evra kod „UniKredit banke“ i do 30 miliona evra kod „NLB Komercijalne banke“, kao i 2,35 milijardi dinara, oko 20 miliona evra kod „AIK banke“.

Javno preduzeće „Srbijagas“ je prinuđeno da i dalje uvozi dodatne količine prirodnog gasa što direktno utiče na njegovu tekuću likvidnost, jer se radi o kupovini po značajno većim nabavnim cenama nego ranije. Uvoz interventnih količina prirodnog gasa se uglavnom plaća avansno i „Srbijagas“ nije u mogućnosti da iz tekuće likvidnosti obezbedi potrebna sredstva.

Kako bi se nastavilo sigurno i kontinuirano snabdevanje i privrede i stanovništva prirodnih gasom podržavamo Predlog zakona o davanju garancije.

Na kraju, kratko samo o trećem zakonu, Evropska banka za obnovu i razvoj je odobrila zajam od 43 miliona evra Akcionarskom društvu za železnički prevoz robe „Srbija kargo“ Beograd. Svrha ovog projekta. ..

Hvala vam lepo. Samo na kraju da kažem da će poslanička grupa (Isključen mikrofon.) …glasati za sve predložene zakone.

Hvala lepo.

Poštovana predsedavajuća, poštovana predsednice Vlade, poštovane ministarke i ministri, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, ispred poslaničke grupe SVM izražavam zadovoljstvo što je Predlog Zakona o budžetu Republike Srbije za 2023. godinu pred nama i da smo u prilici da ga usvojimo u roku predviđenim budžetskim kalendarom.

Naša poslanička grupa daje podršku kako Predlogu Zakona o budžetu, tako i svim ostalim predlozima zakona kojih je ne mali broj na dnevnom redu današnje sednice.

Stabilnost javnih finansija je moguće održati kroz primenu jasnog plana usklađenosti budžetskih prihoda i primanja sa budžetskim rashodima i izdacima. Predlog Zakona o budžetu Republike Srbije za 2023. godinu je jasan plan i stabilan osnov za nastavak oporavka i jačanja privrede, poboljšanju životnog standarda građana, kao i za nastavak ulaganja u značajne infrastrukturne projekte.

Pre nego što krenem da govorim o predloženom zakonu, smatram da je potrebno izneti nekoliko respektabilnih činjenica koje su prethodile njegovom definisanju. Zahvaljujući merama koje su sprovedene i koje se i dalje sprovode uspeli smo sačuvati stabilnost naše privrede i u uslovima poslednje tri krizne godine koje su obeležili pandemija, problemi sa lancima snabdevanja i konflikt u Ukrajini prećen nezabeleženom energetskom krizom.

Naša privreda potpomognuta sa više od osam milijardi evra budžetskih prihoda, sredstava je uspela da sačuva proizvodne kapacitete i radna mesta. Godine 2020. početnu godinu pandemije smo prebrodili sa minimalnim padom BDP od 0,9%. Naredne 2021. godine smo beležili rast od 7,5%, a za ovu godinu predviđanja su oko 2,5 do 3% rasta u trenutku kada je veliki broj zemalja već ušao u recesiju.

Ovakvom rezultatu značajno doprinosi nastavak započetih infrastrukturnih projekata, kao i dalji priliv stranih direktnih investicija u iznosu blizu četiri milijarde evra.

Makroekonomske pretpostavke budžeta Republike Srbije za 2023. godinu su približno na nivou datih pretpostavki u nedavno usvojenom rebalansu budžeta za ovu 2022. godinu sa blagim poboljšanjem, a to su stopa rasta BDP od 2,5% i inflacije od 11,1% i deficita tekućeg računa od 8,5% BDP.

Očekivani BDP iznosi osam hiljada 25 milijardi dinara, tj. 68 milijardi evra, a javni dug do kraja godine 56,1% BDP. Smatramo da je predloženi budžet planiran sa dosta opreza što daje nadu da fiskalna kretanja budu i bolja od predviđenih. Predviđeni ukupni prihodi i primanja iznose 1843,4 milijarde dinara, što je za 133,8 milijardi dinara više u odnosu na prihode rebalansiranog budžeta za ovu godinu.

Svi poreski prihodi, porez na dodatnu vrednost, porez na dohodak, porez na dobit beleže rast osim akciza, stoga u budžetu za narednu godinu razuman projektovani rast prihoda je od 7,8%. Što se ukupnih rashoda tiče, prema Predlogu budžeta za narednu godinu, oni iznose dve hiljade 107 milijardi dinara i uvećani su za 6% u odnosu na tekuću godinu. planirani deficit, tj. iznos za koji državni rashodi premašuju državne prihode je 264 milijarde dinara. Trend je pozitivan pošto se očekuje da fiskalni deficit bude smanjen sa 3,9% BDP u 2022. godini, na 3,3% BDP u 2023. godini.

Stvaranjem stabilnih uslova poslovanja, naša ekonomija je ušla u investicioni ciklus 2015. godine i od tada investicije po obimu predstavljaju ključni deo rasta ekonomije. Kapitalni rashodi su u 2021. godini dostigli čak 7,4% BDP. Očuvanje dostignutog nivoa se očekuje i ove, kao i naredne godine. Za narednu godinu ulaganja za javnu infrastrukturu su planirana u iznosu od 427 milijardi dinara.

Najznačajniji radovi su na putnoj, železničkoj, energetskoj, komunalnoj i vodnoj infrastrukturi. Značajna sredstva su obezbeđena i za kapitalna ulaganja u zdravstvu, zaštiti životne sredite, prosveti, kulturi, odbrani i drugim oblastima.

Subvencije od 193 milijardi dinara učestvuju sa 9,15% u ukupnim rashodima i izdacima i najvećim delom su planirane u razdelu Ministarstva poljoprivrede pri Upravi za agrarna plaćanja za podsticaje u poljoprivredi u iznosu od 65,3 milijarde dinara. Ohrabruje nas obećanje resorne ministarke Jelene Tanasković da će država poljoprivrednim proizvođačima u Srbiji isplatiti sve dugove do kraja ove godine i da narednu kalendarsku godinu nećemo započeti ne izmirenim obavezama prema našem agraru koji je zbog katastrofalne suše i enormnog rasta cena i energenata, veštačkog đubriva i ostalih neophodnih inputa za proizvodnju u izuzetno teškoj situaciji.

Izdašna sredstva su planirana kroz subvencije i za ublažavanje posledica energetske krize, za prevazilaženje negativnih efekata rastućih cena energenata, za nastavak osnaživanja privrede, malih i srednjih preduzeća, za nastavak ulaganja u oblasti zaštite životne sredine i turizma, kao i u oblasti nauke, obrazovanja i kulture.

Kao i godinama unazad, član 7. Predloga zakona o budžetu Republike Srbije propisuje da budžetu AP Vojvodine pripada deo prihoda od poreza na dohodak građana, poreza na zarade u visini od 18% od iznosa ostvarenog na teritoriji Vojvodine i deo prihoda od poreza na dobit pravnih lica u visini od 42,7% od iznosa ostvarenog na teritoriji Vojvodine.

Na osnovu fiskalne strategije Vlade Republike Srbije za 2023. godinu, projekcija je da će Vojvodina za finansiranje svojih nadležnosti od poreza na zarade ostvariti 10,7 milijardi, a od poreza na dobit 24,8 milijardi, što u zbiru iznosi 35,5 milijardi dinara. Time se dodaju i sredstva koja se iz budžeta Republike Srbije u zbirnom iznosu od 125 milijardi dinara planiraju usmeriti ka Vojvodini. Prvi deo kroz transfere za poverene poslove, namenske i nenamenske transfere opštinama i gradovima u iznosu od 56,5 milijardi dinara, a drugi deo od 68,5 milijardi dinara za kapitalne izdatke.

Za Poslaničku grupu Savez vojvođanskih Mađara je važan pristup kontinuiranog višegodišnjeg rada i saradnje na realizaciji projekata. U prilog tome govore činjenice da se iz godine u godinu povećava broj projekata iz kategorije kapitalnih investicija koji se realizuju na teritoriji Vojvodine.

Na primer, u 2017. godini imali smo 13, a 2022. godine čak 19 kapitalnih investicija. U Predlogu zakona za 2023. godinu uvršteno je 16 projekata kapitalnih investicija. Po prvi put nakon 2016. godine za pojedine projekte nisu opredeljena sredstva jer su u završnoj fazi ili su završeni, a među njima je značajan projekat adaptacija, rekonstrukcija i dogradnja zgrade Narodnog pozorišta u Subotici. Očigledno je da kapitalna ulaganja donose važnu promenu, napredak za brojne privredne delatnosti u Vojvodini i u celoj Srbiji.

Izdvojila bih samo nekoliko od planiranih stavki. U razdelu Ministarstva informisanja i telekomunikacija za javni medijski servis RTV planirano je 900 miliona dinara. Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture namenilo je za projekat izgradnje pruge između Beograda i Budimpešte 25 milijardi dinara. Za izvođenje dela radova na izgradnji autoputa E-75 za deonicu granični prelaz Kelebija – petlja Subotica, za projektnu dokumentaciju iznos od 28 miliona, kao i za rekonstrukciju i dogradnju graničnog prelaza Horgoš iznos od 1,45 milijardi dinara.

Za unapređenje uslova za prevođenje brodova u okviru brane na Tisi kod Novog Bečeja planirano je 50 miliona, a za proširenje kapaciteta luke Bogojevo 1,95 milijardi. Za izgradnju postrojenja za prečišćavanje vode u Kikindi opredeljeno je 400 miliona. Projekat izgradnje komunalne infrastrukture za odlaganje komunalnog otpada u Srbiji planiran je za teritoriju Vojvodine sa 2,6 milijardi.

Ministarstvo pravde namenilo je novac za rekonstrukciju zgrade Privrednog suda u Somboru od 50 miliona, a za izgradnju i opremanje nove zgrade zatvora u Subotici 45 miliona dinara. Ministarstvo zaštite životne sredine planiralo je za upotrebu i iskorišćavanje otpadnih voda 1,3 milijarde. Ministarstvo zdravlja usmeriće 2,8 milijardi dinara iz kredita Evropske investicione banke za rekonstrukciju i dogradnju postojeće zgrade Kliničkog centra Vojvodine.

Vezano za kapitalna ulaganja, naša poslanička grupa ukazuje i na izuzetan značaj rekonstrukcije lokalnih puteva u cilju poboljšanja životnih uslova stanovnika u naseljenim mestima. U skladu sa koalicionim sporazumom o zajedničkom programskom delovanju potpisanim između SNS i SVM, jedan od programskih prioriteta se odnosi baš na izgradnju lokalnih puteva i ulica u lokalnim samoupravama i pojačano održavanje i rekonstrukciju državnih puteva prvog i drugog reda na teritoriji Vojvodine. Kako je preko novoformiranog Ministarstva za javna ulaganja za Vojvodinu planirano 1,9 milijardi dinara za obnovu i unapređenje projekata javne namene, očekujemo napredak i na ovom polju.

Poboljšanju životnog standarda građana treba da doprinese povećanje plata u javnom sektoru od 12,5%, kao i povećanje minimalne zarade od 14,3% na nivo od 40.020 dinara. Penzije će imati rast od 1. januara za 12,1%, što će sa povećanjem od 0,9% počev od 1. novembra značiti zbirni rast od 20,8%.

Smatramo da su ovi kvantitativni okviri ispravno odmereni, sa ciljem da se rashodi za plate i penzije planiraju na način koji je održiv, ali i da sačuvaju životni standard i doprinesu privrednom razvoju. Za privredu je bitan nastavak daljeg rasterećenja poreza na zaradu, odnosno smanjenje opterećenja plata. Neoporezivi deo zarade sa 19.300 dinara se povećava na 21.712 dinara.

Premijerka Brnabić je u svom ekspozeu energetiku stavila na prvo mestu među pet osnovnih prioriteta Vlade. Naša poslanička grupa je u potpunosti saglasna da su ova i naredne godine godine izazova kako za Republiku Srbiju, tako i za čitav evropski kontinent u borbi sa energetskom krizom. Cilj je obezbeđivanje stabilnosti snabdevanja, povećanje proizvodne električne energije, povećanje energetske efikasnosti i neminovna transformacija sektora energetike.

Vezano za unapređenje položaja nacionalnih manjina, Poslanička grupa SVM se zalaže da se izjednači budžetski fond za nacionalne manjine i iznos predviđen za finansiranje rada nacionalnih saveta nacionalnih manjina. Do 2018. godine u budžetskom fondu za nacionalne manjine je bilo opredeljeno 1,8 miliona dinara, da bi kao rezultat zalaganja naše stranke u 2018. godini iznos bio povećan na 21,8 miliona. Od 2019. godine u budžetski fond za nacionalne manjine se opredeljuje iznos od 30 miliona dinara, a sredstva za rad nacionalnih saveta nacionalnih manjina se kreću u rasponu od blizu 248 miliona u budžetu za 2018. godinu do 322 miliona dinara u Predlogu budžeta za 2023. godinu.

Predlogu budžetu Republike Srbije za 2023. godinu, koji se temelji na svim navedenim elementima, dajemo punu podršku i glasaćemo za njegovo usvajanje.

Drugi zakonski predlog s kojim završavam svoje izlaganje je Zakon o potvrđivanju Ugovora između Vlade Republike Srbije i Vlade Mađarske o prijateljskim odnosima i saradnji u oblasti strateškog partnerstva.

Iskustvo potvrđuje da bliska saradnja između susednih zemalja, snažne političke veze i intenzivne kulturne i ekonomske prekogranične aktivnosti pozitivno utiču na društveni i ekonomski razvoj. Dobri bilateralni odnosi podstiču programe prekogranične saradnje kroz ulaganja u infrastrukturu i životnu sredinu. Podstiče se ravnomerni regionalni razvoj i stvaraju uslovi za kvalitetniji život i rad svih generacija.

Imajući u vidu obostrani interes, intenzitet i nivou bilateralnih odnosa, sa velikim zadovoljstvom dajemo podršku i ovom zakonskom rešenju, kao i svim ostalima koji su na dnevnom redu.

Zahvaljujem.

Ja želim da repliciram kolegi uvaženom Janku Veselinovu, vezano za neistine koje je izneo povodom, kako je on rekao, veoma uvredljivo, da je to spomenik fašistima, revionizam veliko mađarski nacionalizam.

Pre neki dan je šef naše poslaničke grupe, gospodin Balint Pastor, lepo i jasno odgovorio već na te iznete osude, da je u ovoj sali 2013. godine postignuto istorijsko pomirenje između srpskog i mađarskog naroda. Ima tu narodnih poslanika koji su i tada bili ovde, kada je ovom govornicom tadašnji predsednik Mađarske Janoš Ader se izvinuo za sve ono što se dešavalo u Novom Sadu i u drugim gradovima Republike Srbije 1941. i 1942. godine. To je bio prvi korak istorijskog pomirenja.

Drugi korak se odvijao sledećeg dana, kada je ova Narodna skupština usvojila Deklaraciju o osudi akata protiv civilnog mađarskog stanovništva 1944. i 1945. godine. Sledeći korak se odvijao sledećeg dana, kada su položeni venci od strane tadašnjeg predsednika Republike Tomislava Nikolića i predsednika Mađarske Janoša Adera, kada su izgrađeni spomenici u Čurugu nevinim žrtvama i srpskog i mađarskog porekla, nevinim mađarskim žrtvama Republike Srbije, a nevinim mađarskim, srpskim žrtvama, sredstvima mađarske.

Sledeće godine je Vlada Republike Srbije ukinula dve odluke iz 1945. godine, kojima je mađarsko stanovništvo bilo proglašeno po osnovu kolektivne krivice ratnim zločincima i te odluke su bile na snazi 70 godina. Bili su okrivljeni i bebe i stranci i žene i nevine žrtve. To je bio fašizam koji je važio 70 godina u ovoj državi i Vlada Aleksandra Vučića je bila ona Vlada koja je nakon 70 godina te odluke stavila van pravne snage i predsednik Vučić je u to vreme i u svojstvu predsednika Vlade Republike Srbije položio i cveće na spomenik nevinim žrtvama iz 1944. godine kod spomenika „Ptice slomljenih krila“.

Ovo što se dešava u Novom Sadu i što će se desiti vrlo brzo u Novom Sadu, to je izgradnja spomenika nevinim žrtvama iz 1944/45. godine. Tamo nema nijednog imena, ni prezimena. Piše na mađarskom, srpskom i nemačkom jeziku – nevinim žrtvama.

Zamolila bih poštovanu opoziciju i pojedine narodne poslanike da ne govore i da ne dovode u pitanje ove istorijske procese koji su se desili pre 10 godina zahvaljujući SNS, Aleksandru Vučiću, zahvaljujući Tomislavu Nikoliću i SVM. Zahvaljujem.

Hvala predsedniče.

Poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani ministri sa saradnicima, ispred poslaničke grupe SVM na samom početku svog obraćanja ću naglasiti da će naša poslanička grupa sa zadovoljstvom podržati rebalans budžeta za 2022. godinu.

Naše uverenje je da je Predlog rebalansa definisan na stabilnoj i realnoj osnovi, osnažuje i stav MMF-a o stanju ekonomije Republike Srbije, koji je iznet na nedavnim pregovorima.

Tokom dvonedeljnih razgovora razmatrana su aktuelna monetarna, fiskalna i makroekonomska kretanja i projekcije na osnovu čega je Misija pozitivno ocenila sprovođenje privrednog programa i pohvala kontinuitet dobrih ekonomskih politika. Istakli su da je očuvana stabilnost uprkos nepovoljnim uslovima u međunarodnom okruženju da Srbija ima rezerve da se suoči sa rizicima, uključujući visoke devizne rezerve od 16,5 milijardi evra, umeren spoljni i javni dug, dobro kapitalizovan i likvidan bankarski sistem, kao i istoriju pravovremenih odgovora na različite izazove.

Konstatovano je da je naša privreda zabeležila snažan oporavak od pandemije, ali da se svi sada suočavamo sa negativnim efektima nepovoljnih kretanja na svetskom i regionalnom nivou, koji utiču na niži globalni rast a time i na smanjenu eksternu tražnju za srpskim izvozom iz zemalja EU, kao i na visoke cene energenata i poremećaje u lancima snabdevanja.

Dogovor sa Misijom MMF-a i sklapanju dvogodišnjeg stend baj aranžmana vrednog 2,4 milijarde evra će biti dodatna podrška finansiranju u uslovima izazova u svetskom ekonomskom okruženju, a podržaće i makroekonomske politike sa ciljem da obuzda visoku inflaciju i podrži stabilnost deviznog kursa, kao i napore vlasti na sprovođenju strukturnih reformi, sa fokusom na sektor energetike.

Nakon pandemije, globalna ekonomija nastavlja da se suočava sa velikim izazovima nastalim pod uticajem konflikta u Ukrajini. Pored snažnog rasta cena energenata, porasle su i cene hrane na svetskom tržištu.

Očekuje se da će inflacija krajem 2022. godine dostići svoj maksimum, ali uz procenu da je potreban duži vremenski period u kom će inflatorni pritisci biti stabilizovani. Rastuće kamatne stope globalno usporavaju investicije i već je primetan usporeni rast BDP usled negativnog uticaja inflacije na realne prihode.

Makroekonomska kretanja u Srbiji početkom 2022. godine bila su generalno na nivou projektovanih, međutim, nastavak sukoba i zaoštravanje međunarodnih ekonomskih i političkih odnosa praćenih rekordnim cenama energenata počeli su vremenom da se održavaju i na domaću privrednu aktivnost. Tako je rast BDP sa nivoa od 4,3% u prvom kvartalu ove godine spustio na 4,1% za prvu polovinu.

Povećanje ekonomskih aktivnosti zabeleženo je kod svih uslužnih delatnosti, a najznačajniji doprinos došao je od trgovine, saobraćaja, turizma i informacionih tehnologija. Pozitivan doprinos zabeležila je i ukupna industrijska proizvodnja, sa rastom od 3,3%.

Nažalost, nepovoljni agrometeorološki uslovi odrazili su se na ispod prosečnu poljoprivrednu sezonu, pa se u ovom sektoru desio značajan pad. Umesto prosečne sezone i rasta od pola procenta, očekuje se pad od 8%.

Na tržištu rada trend pozitivnih kretanja nastavljen je i tokom 2022. godine i odražava se pre svega kroz povećanje zaposlenosti i realnih zarada, ali nešto sporije nego u prethodnom periodu. Na opšti rast zarada uticaj je imalo i povećanje minimalne cene rada od 9,4%. Stopa nezaposlenosti je smanjena na 8,9%.

Međugodišnja inflacija u Srbiji, kao i u većini drugih zemalja, nastavila je da se kreće uzlaznom putanjom i početkom ove godine. Na ovakvo kretanje inflacije uticali su pre svega faktori eksternog karaktera, kao što su porast svetskih cena energenata i zastoji u globalnim lancima snabdevanja. Tako je u septembru 2022. godine inflacija na međugodišnjem nivou iznosila 14%.

Uprkos ostvarenjima početkom 2022. godine koja su generalno bila na nivou projektovanih, Ministarstvo finansija je zbog očekivanog negativnog uticaja rastućih geopolitičkih tenzija energetske krize, kao i povećane globalne neizvesnosti, revidiralo naniže originalnu projekciju rasta BDP na 3%.

Nepovoljna kretanja od prvobitno očekivanih zabeležiće i građevinarstvo, pre svega kao posledica rastuće globalne neizvesnosti i manjeg obima privatnih investicija, ali i usled snažnog rasta cena građevinskog materijala.

Ekonomski rast će u ovoj godini i u novoj proceni biti podstaknut domaćom tražnjom. Povoljna kretanja na tržištu rada, praćena rastom zaposlenosti i realnih plata, potpomognuta jednokratnom davanju stanovništvu, odraziće se na stabilan rast privatne potrošnje od skoro 4%, dok će doprinos državne potrošnje ostati nepromenjiv.

Nastaviće se sa politikama koje imaju za cilj smanjivanje broja zaposlenih u sivoj zoni i njihovo prevođenje u korpus formalno zaposlenih, čime bi se njihovi uslovi rada bitno poboljšali, a pozitivan efekat bi se odrazio i na prihode budžeta.

Očekuje se dalje smanjivanje stope nezaposlenosti, kao i nastavak rasta realnih zarada, ali po usporenijoj dinamici. Očekuje se da će inflacija nastaviti da se kreće iznad gornje granice cilja i u narednom periodu, ali da će biti na silaznoj putanji. Uzimajući u obzir dinamiku iz prvih devet meseci i izglede do kraja godine, očekuje se da će se prosečna stopa inflacije u 2022. godini kretati na nivou od 12%.

Do kraja godine očekuje se nastavak rasta spoljne trgovinske robne razmene, ali po nešto usporenijoj dinamici, uz brži rast uvoza od izvoza. Uprkos visokoj neizvesnosti u međunarodnom okruženju, očekuje se dalji visok priliv stranih direktnih investicija. Kao što smo čuli od ministra, to je danas već 3,3 milijarde evra, uz rekordan priliv doznaka iz inostranstva.

Budžet za 2022. godinu planiran je u okolnostima postepenog izlaska iz zdravstveno-ekonomske krize izazvane pandemijom. Krajem 2021. godine zabeleženi su veoma dobri rezultati u naplati skoro svih prihodnih oblika, što je uslovilo značajne revizije projekcije naviše tokom godine. Ipak, projekciji prihoda za 2022. godinu pristupilo se veoma oprezno. To je rezultiralo da su danas prihodi budžeta iznad očekivanih iznosa.

Rebalansom budžeta Republike Srbije za 2022. godinu predviđeni su ukupni budžetski prihodi u iznosu od 1.709 milijardi dinara, što je za 192 milijarde veći iznos, tj. za skoro 13% više u odnosu na iznos predviđen početnim budžetom za 2022. godinu.

Poreski prihodi planirani su u iznosu od 1.490 milijardi dinara, a neporeski u iznosu od blizu 200 milijardi.

Sve kategorije prihoda, osim akciza, revidirane su naviše u odnosu na prethodnu projekciju. Najveću procentualnu promenu beleže prihodi od poreza na dobit, a u apsolutnom iznosu prihodi od poreza na dodatu vrednost.

Rashodi i izdaci budžeta povećani su za 271 milijardu dinara ili za skoro 16% i iznose 1.988 milijardi.

U strukturi ukupnih rashoda i izdataka od 1.988 milijardi dinara, tekući rashodi iznose 1.387 milijardi ili 70% ukupnih rashoda i izdataka. Izdaci za kapitalne investicije iznose 512 milijardi dinara ili 22% ukupnih rashoda i izdataka ili 7,2% bruto društvenog proizvoda, što smo i sinoć na sednici Odbora za finansije čuli i od Fiskalnog saveta da je izuzetno pozitivan finansijski rezultat.

Izdaci za nabavku finansijske imovine koja su povećana za 153 milijarde stoje najvećim delom kao intervencijska sredstva data za prevazilaženje energetske krize. Budžetski deficit povećan je sa 3% na 3,9% BDP-a. Ovaj rezultat neće narušiti uspostavljenu putanju smanjenja učešća javnog duga u BDP-u, koja je prisutna od 2016. godine. Procenjeni nivo javnog duga na kraju 2022. godine se očekuje na nivou od oko 56%. Samo mala digresija, zemlje Evropske unije u proseku imaju oko 88% udela javnog duga u svojim bruto društvenim proizvodima.

Značajno povećanje u rebalansu imaju i subvencije, planirane su u iznosu od 174 milijarde dinara, što je za skoro 22% više u odnosu na iznos planiran početnim budžetom za tekuću godinu. Više od trećine subvencija, blizu 66 milijardi dinara, namenjeno je podsticajima u poljoprivredi, za drumski saobraćaj 18%, za železnice 10%, a za subvencije u privredi 11,25% ukupnih subvencija.

Predloženi rebalans koji je danas pred nama nužan je odgovor na značajno izmenjene okolnosti u odnosu na situaciju u kojoj je budžet donet krajem prošle godine. Pre svega, rebalans je neophodan radi uspostavljanja alokacije sredstava u skladu sa novom organizacijom i delokrugom rada ministarstava, rebalans je pretpostavka za omogućavanje redovnog funkcionisanja svih državnih funkcija, međutim, jednako važno, ako ne i važnije, jeste da se rebalansom uspostavlja nova alokacija sredstava koja treba da odgovori na izmenjene prioritete koji su posledica političkih i ekonomskih šokova na globalnom nivou.

Ono što u spletu ovih teških dešavanja jeste olakšavajuća okolnost, to je činjenica da su svi napori uloženi u reforme i politike prethodnih godina omogućili da i u ovoj krizi imamo potencijal kojim ćemo moći da odgovorimo, jer rebalansom za budžet prilagođavamo se na značajno višem nivou, a ta činjenica omogućila je da bez obzira na potrebu da se značajna sredstva izdvajaju za očuvanje energetske stabilnosti i standarda građana, osnovna arhitektura budžeta definisana i kroz ulaganja u strateški važne projekte ostane zaštićen. Koliko je bilo potrebno zbog izmenjenih okolnosti definisati nove prioritete svedoči, na primer, izdvajanje za robne rezerve koje je povećano preko pet puta, sa pet milijardi dinara na 26,5 milijardi dinara. Uz to, u fokusu je i dalje pre svega briga za građane, i to one u najosetljivijim grupama, briga o deci i porodici, briga o mladima i preko finansijske podrške, briga o starijim licima preko povećanja penzija itd. Uz sve to, nivo kapitalnih ulaganja je očuvan.

Pošto dolazimo iz Vojvodine, posebnu pažnju posvećujemo uticaju javnih politika na život građana u ovom delu naše zemlje. U listi projekata kapitalnog i strateškog značaja znatan je broj onih koji se realizuju na teritoriji Vojvodine, kao na primer, brza saobraćajnica Novi Sad-Ruma, auto-put Beograd-Zrenjanin, brza saobraćajnica Bački Breg-Kikinda, izgradnja fabrike vode u Kikindi itd. Iako su okolnosti otežane, lista projekata koja je utemeljena početnim budžetom nije pretrpela redukcije, a za realizaciju projekta mađarsko-srpske železnice ovim rebalansom sredstva su čak i povećana za preko pet milijardi dinara. Takođe, u potpunosti podržavamo predlog koji velikim delom predviđa uvećana sredstva za podsticaje za izgradnju infrastrukture u turističkim destinacijama. Posebno ističemo značaj nastavka radova na akvaparku na Paliću. U prvom koraku je bilo obezbeđeno 230 miliona dinara za nastavak radova. Pored ovih 230 miliona dinara iz Republike, grad Subotica je obezbedio 212 miliona, nedostajućih 460 miliona, što sve zajedno ukupno čini oko 800 miliona dinara, koliko se obezbeđuje ovim rebalansom budžeta. Zahvalni smo na podršci koja omogućava da dugoočekivani velnes i spa centar na obali jezera Palić bude završen do maja naredne godine i da značajno obogati turističku ponudu i doprinese atraktivnosti destinacije.

Pored ovih za sve nas strateških projekata, koji je svima nama vidljiv, država ostaje posvećena i sprovođenju mera modernizacije i reforme u svim oblastima, npr. digitalizacija javne uprave, e-fakture, razvoj informacione infrastrukture u osnovnim i srednjim školama itd, a što je ulaganje u temelje koji u budućnosti treba da dovedu do željnih promena ka razvijenijem i uređenijem društvu kakvom težimo.

Na kraju, bez obzira na sve teškoće i negativne izglede kojima svedočimo, ovo što sam navela ohrabruje i opredeljuje nas i našim glasom ćemo podržati rebalans budžeta Republike Srbije za 2022. godinu. Zahvaljujem.

Hvala lepo.

Poštovani potpredsedniče, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, ispred poslaničke grupe Saveza vojvođanskih Mađara želim da uputim pitanje Ministarstvu finansija.

Na dnevnom redu Šesnaestog vanrednog zasedanja Narodne skupštine, koji smo juče započeli, nalazi se i Predlog zakona o izmeni Zakona o platama državnih službenika i nameštenika.

Predlog izmene Zakona proizilazi iz potrebe da se vrednovanje pratećih pomoćno-tehničkih poslova u državnim organima upodobi u što većoj meri vrednostima uporedivih poslova koje obavljaju državni službenici. Drugim rečima, sadržaj izmene Zakona je korekcija koeficijenata nameštenika od treće do šeste platne grupe, sa ciljem da se njihov materijalni položaj, kolokvijalno rečeno, odmakne od minimalne zarade.

Poslovi koje obavljaju nameštenici su poslovi obezbeđenja, poslovi prijema i ekspedicije pošte, poslovi daktilografa, dostavljača, kurira i drugi, koji značajno doprinose nesmetanom funkcionisanju državnih organa.

Činjenica je da je osnovica za obračun plata zaposlenih nameštenika u državnim organima rasla sporije od rasta minimalne zarade. Predloženom korekcijom koeficijenata za obračun i isplatu plata stvaraju se uslovi za adekvatno vrednovanje poslova različite složenosti.

Predlog zakona o izmeni Zakona o platama državnih službenika i nameštenika naša poslanička grupa podržava.

Međutim, želim da istaknem da propisi koji uređuju ovu materiju ostaju, za sada, neizmenjeni u organima AP Vojvodine. U cilju rešavanja ovog problema, a to je vrednovanje poslova različite složenosti i unapređivanje materijalnog položaja zaposlenih i u organima i službama AP Vojvodine, neophodno je izvršiti usklađivanje pravnog okvira koji bi to omogućio.

Pokrajinska Vlada je nekoliko puta pokretala inicijativu za rešavanje ovog problema. Najsvežija inicijativa u formi zaključka od strane pokrajinske Vlade je doneta i prosleđena juče, 2. februara, Ministarstvu finansija i Vladi Republike Srbije.

Kako je Vlada Republike Srbije nadležna za donošenje akta kojim se uređuju plate zaposlenih na nivou lokalne vlasti, pitam Ministarstvo finansija – da li će u što skorije vreme pristupiti izradi neophodnog akta sa ciljem da izvrši odgovarajuće usklađivanje pravnog okvira kojim se uređuju plate zaposlenih u organima i službama lokalne vlasti sa platama za iste ili uporedive poslove koje obavljaju državni službenici i nameštenici, a kako je utvrđeno Predlogom zakona o izmeni Zakona o platama državnih službenika i nameštenika?

Od mogućih rešenja smatrate li celishodnijim da se problem reši, pod jedan, izmenom Uredbe o koeficijentima za obračun i isplatu plata imenovanih i postavljenih lica i zaposlenih u državnim organima kojom bi se izvršilo odgovarajuće usklađivanje koeficijenata za obračun i isplatu plata zaposlenih u organima teritorijalne autonomije ili, pod dva, da se Aktom Vlade Republike Srbije kojim se utvrđuju osnovice za obračun plata u organima i službama lokalne vlasti propiše mogućnost za uvećanje osnovica zaposlenima u organima teritorijalne autonomije sa nižom i srednjom stručnom spremom po osnovu kvaliteta i rezultata rada za 10%, a na način kako je ova mogućnost definisana za navedenu kategoriju zaposlenih u jedinicama lokalne samouprava?

Iskoristila bih priliku da uputim apel Ministarstvu finansija da sa kolegama iz Pokrajinskog sekretarijata za finansije ubrzo nađu adekvatno rešenje, a sve u cilju stvaranja uslova za unapređenje materijalnog položaja zaposlenih sa nižim primanjima u organima i službama AP Vojvodine. Zahvaljujem.

Hvala lepo.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, ispred poslaničke grupe SVM želim da uputim pitanje i da predočim jedan problem Ministarstvu finansija.

S obzirom na pozitivna makroekonomska kretanja u zemlji, u trenutku kada u susret budžetu za 2022. godinu idemo sa dobrim očekivanjima, kada je budžetom za kapitalne investicije na nivou države predviđeno 486 milijardi dinara, a u Vojvodini su rashodi budžetskih korisnika koji imaju kapitalni karakter planirani u iznosu od 23,6 milijardi dinara i imaju udeo od blizu 27% u ukupnom budžetu, obezbeđen je preduslov za dugoročni ekonomski i društveni razvoj, stavljajući u fokus kapitalna ulaganja.

Problem na koji želim da skrenem pažnju tiče se materije koju uređuje Zakon o budžetskom sistemu, a vezan je za planiranje kapitalnih ulaganja u slučajevima kada se iz republičkog ili pokrajinskog budžeta transferišu sredstva za kapitalna ulaganja nosiocima investicija, uglavnom jedinicama lokalnih samouprava. Iako se radi o kapitalnim ulaganjima transfer kao rashod klase četiri, u smislu ekonomske klasifikacije, nije moguće iskazati u trogodišnjem budžetu. U tom smislu ideja da se podrži investicija lokalne samouprave putem transfera mora se ili u celini za višegodišnje potrebe planirati godišnjim budžetom, čime se vrši zarobljavanje sredstava za koje je izvesno da neće biti utrošena u toj godini, ili se mora planirati u godišnjem iznosu sufinansiranja, čime lokalna samouprava, ukoliko se oslanja na izvor drugih nivoa vlasti, dolazi u neizvesnost u smislu daljeg obezbeđivanja izvora finansiranja.

Zbog svega navedenog pitam Ministarstvo finansija – da li smatrate da je mogućnost rešenja problema u izmeni Zakona o budžetskom sistemu i to odredbe člana 54. o preuzimanju obaveza u smislu definisanja trogodišnjem iskazivanja u kapitalnom delu budžeta, osim kapitalnih izdataka klase pet i rashoda kapitalnog karaktera klase četiri, koji su namenjeni za investiciona ulaganja? Rezultat ovakvog normiranja bio bi, sa jedne strane, predvidljivije planiranje u budžetima, a sa druge strane teret cele investicije bi se raspodelio na više budžetskih ciklusa.

Smatram da bi ova izmena zakona obesmislila i neprincipijelne napade na javnu upravu zbog niskog stepena izvršenja budžeta u delu rashoda za kapitalna ulaganja i prenosa značajnih neutrošenih sredstava u narednu budžetsku godinu.

Još jednom bih podvukla činjenicu da se za finansijski značajne projekte koji se realizuju u više godina, a koji se u budžetu planiraju i iskazuju kao rashodi kapitalnog karaktera, sredstva moraju obezbediti u tekućoj godini u ukupnoj investicionoj vrednosti, jer Zakon o budžetskom sistemu ne dozvoljava da se rashodi kapitalnog karaktera budžetiraju višegodišnje već samo izdaci. Dok god je ovako zakonsko rešenje na snazi, finansijski značajni projekti kapitalnog karaktera, koji se prema načinu realizacije planiraju kao rashodi, moraće da opterećuju budžetsku godinu u kojoj se takav projekat planira.

Pitam nadležno ministarstvo – da li se planira formulisanje rešenja za ovaj problem koji će omogućiti da se rashodi kapitalnog karaktera planiraju višegodišnje, odnosno u korelaciji sa realnim vremenom potrebnim za realizaciju projekata koji prelaze granice jedne godine? Zahvaljujem.

Poštovani potpredsedniče, poštovana predsednice Vlade, poštovana ministarko, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, 28. decembra prošle godine na Devetoj sednici Drugog redovnog zasedanja u plenumu je razmotren Godišnji izveštaj Evropske komisije za Srbiju, što je bilo prvi put ikada da Narodna skupština plenarno razmatra jedan dokument institucija EU posvećen Srbiji.

Današnjom sednicom nastavljamo putem dobre prakse da o bitnim stavovima institucija EU govorimo u plenumu kroz otvorenu debatu. Naša poslanička grupa, Poslanička grupa SVM je uverena da ovakav način rada pozitivno utiče na proces pristupanja EU jer pokazuje da se prema stavovima i preporukama najviših institucija EU postavljamo odgovorno, tako što im posvećujemo veoma značajno mesto u radu našeg parlamenta.

Pridruživanje EU predstavlja strateško opredeljenje Srbije. U Narodnoj skupštini postoji apsolutna podrška pitanju evropskih integracija koja počiva na širokom političkom i društvenom konsenzusu.

Savez vojvođanskih Mađara kao proevropska, tačnija evro-atlantska stranka, se zalaže za ubrzanje procesa pristupanja Srbije EU, za konsolidaciju demokratskih institucija i jačanje vladavine prava. Smatramo da postoji tehnička spremnost i politička zrelost društva za ostvarenje tog cilja.

Podsećam, Narodna skupština je donela dve rezolucije o EU, 2004. i 2013. godine. Rezolucijom o pridruživanju EU od 13. oktobra 2004. godine Narodna skupština je potvrdila da je ubrzani ulazak naše zemlje u punopravno članstvo u EU i pristupanje Partnerstvu za mir strateški i nacionalni cilj, kojem će u budućem radu Narodna skupština Republike Srbije davati punu i stalnu podršku.

Rezolucijom iz decembra 2013. godine Narodna skupština se obavezuje da će tokom pregovora nastojati da jača društveni i politički konsenzus o pristupanju Republike Srbije EU.

Evropski savet je Srbiji odobrio status države kandidata 2012. godine. Pregovori o članstvu su započeti januara 2014. godine. Od tada je otvoreno 18 od 35 poglavlja. Savet EU je odobrio predlog Evropske komisije za revidiranu metodologiju proširenja za Zapadni Balkan u martu 2020. godine. Srbija je prihvatila izmenjenu pregovaračku metodologiju zvanično na međuvladinoj konferenciji, 22. juna 2021. godine.

Nova metodologija podrazumeva grupisanje pregovaračkih poglavlja u šest klastera, šest tematskih celina i temelji se na četiri osnovna principa - na principu kredibilnosti procesa, tj. jačeg fokusa na osnovne reforme, na intenzivnijem političkom upravljanju procesom, na ubrzanju dinamike pristupnih pregovora i na četvrtom principu, principu predvidivosti procesa.

Srbija je u prvom klasteru, koji se odnosi na osnovna prava i obuhvata vladavinu prava, pravosuđe i demokratizaciju, otvorila sva poglavlja.

Drugi klaster je unutrašnje tržište i slobodan protok robe, kapitala i radne snage.

Treći klaster čine konkurentnost i inkluzivni rast u okviru kojeg su socijalna politika, zdravstvo, nauka i mediji.

Četvrti klaster koji se odnosi na Zeleni plan i održivu povezanost, odnosno oblasti od transporta do ekologije, je jedini klaster u kojem nije otvoreno ni jedno poglavlje.

Resursi poljoprivreda i kohezija, odnosno ruralni razvoj, bezbednost hrane i regionalna saradnja se nalaze u okviru petog klastera.

Šesti klaster obuhvata spoljnu i bezbednosnu politiku.

Izveštaj Evropske komisije o Republici Srbiji za period jun 2020-jul 2021. godine ne samo da potvrđuje kontinuitet politika, već i više od toga, daje presek sedmogodišnjih zalaganja i postignuća.

Raduju nas ocene koje se odnose na rad Narodne skupštine, u kojima se konstatuje da je korišćenje hitnog postupka svedeno na minimum, da je nastavljeno sa razmatranjem izveštaja nezavisnih državnih organa, kao i da je usvojen revidirani Kodeks ponašanja narodnih poslanika.

Deo Izveštaja koji govori o Vojvodini i slabim kapacitetima lokalne samouprave ponavlja se već godinama i glasi - Što se tiče lokalne samouprave, Zakon o finansiranju nadležnosti AP Vojvodine još uvek nije donet, uprkos činjenici da je njegovo donošenje predviđeno Ustavom. Kapaciteti jedinica lokalnih samouprava su još uvek slabi i postoje značajne razlike između opština. I dalje se prenose određeni poslovi na lokalni nivo, bez odgovarajuće analize kapaciteta, ljudskih i finansijskih resursa, koji su potrebni da bi se to realizovalo.

Inače, reč "Vojvodina" se u Izveštaju spominje još tri puta, ali samo kao deo imena Radio-televizije Vojvodine, koja se opisuje kao javna, jedina medijska ustanova u kojoj se u kontinuitetu realizuju programi na manjinskim jezicima. Programi radio i televizije se emituju na srpskom jeziku i na 15 jezika nacionalnih manjina.

U delu reforme javne uprave, Evropska komisija ocenjuje pozitivnim da je u julu 2021. godine Vlada usvojila Program za reformu sistema lokalne samouprave za period od 2021. do 2025. godine, kao deo strategije reforme javne uprave. U reformi javne uprave zabeležen je ograničen napredak, a ocena stanja je umerena pripremljenost.

Preporuka Evropske komisije je da je potrebno zapošljavanje po zaslugama i da je nužno smanjenje prevelikog broja vršilaca dužnosti na višim upravljačkim pozicijama, da je potrebno pojačati kontrolnu ulogu Sekretarijata za javne politike u razvoju i koordinaciji javnih politika.

U Izveštaju Evropske komisije konstatuje se da je u pravosudnom sistemu Srbije postignut ograničen napredak i izvestan nivo pripremljenosti i da je posle usvajanja ustavnih amandmana potrebna temeljita revizija sistema imenovanja sudija i tužilaca i vrednovanje njihovog rada, kako bi se omogućilo zapošljavanje i napredovanje zasnovano na sposobnosti, pošto sadašnji pravni okvir nije u dovoljnoj meri garancija protiv potencijalnog političkog uticaja na sudstvo.

Da bi se obezbedila nezavisnost i odgovornost pravosuđa, Akcionom planom za Poglavlje 23 je predviđeno da Srbija treba da uradi temeljnu analizu postojećih rešenja, odnosno mogućih izmena i dopuna zakona, tj. Ustava, vodeći računa o preporukama Venecijanske komisije i evropskim standardima.

Kao što je poznato, pre dva dana, tačnije 30. novembra, Narodna skupština je usvojila Akt o promeni Ustava, Ustavni zakon za sprovođenje Akta o promeni Ustava i Odluku o raspisivanju republičkog referenduma radi potvrđivanja Akta o promeni Ustava, a predsednik Narodne skupštine je raspisao referendum za 16. januar 2022. godine.

Da bi se kroz regionalnu saradnju osnažila evropska perspektiva Zapadnog Balkana, Evropska unija nastavlja da tretira region kako privilegovanog partnera preko raznih EU mehanizama i instrumenata, kao što su, na primer, Komitet za zdravstvenu bezbednost, zajednički sporazum o nabavkama, mehanizmi zaštite u vanrednim situacijama, Fond solidarnosti, kao i izuzeće od aktuelnih EU izvoznih zabrana medicinske opreme.

Poslednjih sedam godina, kao deo Berlinskog procesa posebna pažnja se usmerava ka uspostavljanju zajedničkog regionalnog tržišta. Očekuje se da projekat zajedničkog regionalnog tržišta, koji se zasniva na četiri oblasti: digitalizacija, inovacije, investicije i razvoj industrije, bude implementirana do 2024. godine. Važan korak ka stvaranju zajedničkog regionalnog tržišta je i Sporazum o romingu, koji je stupio na snagu 1. jula 2021. godine.

Izveštaj pozdravlja koncept „Zelenih koridora“ između EU i zapadnog Balkana. „Zeleni koridori“ su primer kako može da izgleda region bez granica, što je jedna od ključnih ideja sa kojom je pre sedam godina pokrenut Berlinski proces.

Zašto su važni „Zeleni koridori“? U2020. godini, počev od marta, 500.000 kamiona je iskoristilo mogućnost korišćenja „Zelenih koridora“ i od tada nisu zabeleženi veći zastoji. Trenutno na mesečnom nivou u proseku oko 61.000 kamiona koristi zelene prelaze.

Imajući u vidu da je između država zapadnog Balkana 14 graničnih prelaza i još 18 sa zemljama članicama EU usaglašena je neophodnost proširenja „Zelenih koridora“ na sve granične prelaze koji vode u region, uključujući i tri železnička prelaza, a kako bi se smanjilo vreme čekanja na prelazima, smanjili ukupni troškovi i ubrzala kontrola. Uz brojne inicijative, najavljen je i početak izgradnje „Autoputa mira“ između Niša i Merdara.

Od posebnog značaja za jačanje regionalne saradnje je i ekonomski investicioni plan i smernice za sprovođenje „Zelene agende“ za zapadni Balkan. Plan predviđa investicioni paket za mobilizaciju preko 30 milijardi evra za region za narednih sedam godina, a sastoji se od devet milijardi evra u obliku grantova i 20 milijardi evra u investicijama.

Što se tiče slobode izražavanja, Izveštaj konstatuje ograničeni napredak usvajanjem i početkom primene jednog broja mera iz Akcionog plana medijske strategije i smatra da opšti ambijent za nesmetano ostvarivanje slobode medija treba dodatno da se ojača u praksi.

Da sumiram, Poslanička grupa SVM pozdravlja dosadašnje napore Vlade Republike Srbije i Ministarstva za evropske integracije na unapređenju pregovaračkih kapaciteta, što je uprkos teškim pandemijskim uslovima i brojnim drugim izazovima prihvatila novu metodologiju pregovora i pokazala motivisanost da nastavi sa reformama, kako bi u saradnji sa evropskim partnerima i institucijama obezbedila brži put naše zemlje u EU.

U danu za glasanje ćemo podržati Predlog zaključka povodom predstavljanja Izveštaja Evropske komisije o Republici Srbiji za 2021. godinu. Zahvaljujem.

Poštovana potpredsednice, uvažena ministarko sa saradnikom, ispred Poslaničke grupe Saveza vojvođanskih Mađara, danas ću govoriti kao ovlašćena predstavnica o Predlogu članova Nacionalnog saveta za kulturu.

Zakon o kulturi jer na snazi od septembra 2009. godine. Pre njegovog donošenja oblast kulture nije bila regulisana jednim opštim aktom. Njegovim usvajanjem su stvoreni zakonski preduslovi za ujednačenu sistemsku i efikasnu regulaciju ove celokupne oblasti.

Juna ove godine su vršene po treći put izmene i dopune Zakona o kulturi, sa ciljem da se jedan deo odredbi upodobi sa realnim životnim problemima i da se izmenama i dopunama pojednostave određene procedure kako bi se učinile efikasnijim.

Važni deo izmena zakona se odnosio na Nacionalni savet za kulturu i način njegovog izbora, a sa ciljem njegovog efikasnijeg i aktivnijeg rada. Umesto ranijih 19, Savet za kulturu sada ima 11 članova iz različitih oblasti kulturne delatnosti. Ministar vrši izbor po jednog kandidata sa liste predloga kandidata i sa dva predložena kandidata nacionalnih saveta nacionalnih manjina utvrđuje predlog članova Saveta, koji dostavlja Narodnoj skupštini.

Ovlašćeni predlagači kandidata su Republički zavod za zaštitu spomenika kulture, Državni arhiv Srbije, Narodni muzej Srbije, Narodna biblioteka Srbije, Narodno pozorište u Beogradu, Jugoslovenska kinoteka, Matica srpska, Srpska akademija nauka i umetnosti i preko Koordinacije nacionalnih saveta nacionalni saveti nacionalnih manjina.

Nacionalni savet za kulturu je stručno savetodavno telo koje Narodnoj skupštini, Ministarstvu nadležnom za kulturu i Vladi treba da pruži stalnu stručnu podršku u očuvanju, razvoju i širenju kulture. Savet analizira i daje mišljenje o stanju u kulturi u Republici Srbiji, daje sugestije u kreiranju kulturne politike, daje predloge za razvoj i unapređenje kulturnih delatnosti, učestvuje u izradi predloga strategije razvoja kulture i daje ocenu izvršenja.

Članovi saveta se biraju iz reda uglednih i afirmisanih umetnika i radnika u kulturi. Naša poslanička grupa, poslanička grupa SVM je u junu ove godine, kada smo u plenumu raspravljali o izmenama zakona izrazila svoju zahvalnost na razumevanju potpredsednici Vlade i ministarki Maji Gojković i predsednici Vlade, koja je takođe prihvatila apel ne samo naše poslaničke grupe, već i drugih nacionalnih manjina i njihovih nacionalnih saveta.

Zahvaljujući tome, zakonskim rešenjem je definisano da u Savet za kulturu nacionalni saveti nacionalnih manjina predlažu dva člana. Smatramo da je na ovaj način Vlada Republike Srbije potvrdila da radi na sprovođenju integrativnih kulturnih politika, ističe uvažavanje kako nacionalne, tako i regionalne raznolikosti, uz istovremeno negovanje zajedničkog kulturnog nasleđa.

U procesu društvene integracije nacionalni saveti nacionalnih manjina imaju izuzetno značajnu ulogu, budući da su na osnovu nadležnosti utvrđenih zakonom posvećeni očuvanju nacionalnog identiteta i unapređenju i razvoju kulturne posebnosti. Njihov zadatak je da se staraju o sprovođenju prava na kulturnu autonomiju i da kroz društveni dijalog i konsultacije sa predstavnicima vlasti, kako na nacionalnom tako i na pokrajinskom i lokalnom nivou, pronalaze najbolja moguća rešenja kako bi se zakonom garantovana prava nacionalnih manjina poštovala i primenjivala.

Kada pričamo o zajedničkoj kulturnoj baštini, pred nama je još uvek puno posla, jer složićete se da je institucionalno kultura manjinskih zajednica uglavnom prepuštena samim manjinama i njihovim manjinskim institucijama.

Odbor za kulturu i informisanje je 3. novembra razmotrio Predlog članova Nacionalnog saveta za kulturu, koji je ministar kulture i informisanja 9. avgusta 2021. godine dostavio Odboru, zajedno sa biografijama kandidata. Odbor je zaključio da Predlog članova Nacionalnog saveta za kulturu dostavi Narodnoj skupštini, jer su se stekli uslovi za sprovođenje postupka za izbor 11 članova Nacionalnog saveta za kulturu na period od četiri godine.

Predloženi kandidati za članove Nacionalnog saveta za kulturu su: Zoran Vapa, Željko Marković, Goran Vasić, dr Vladimir Pištalo, Nebojša Kundačina, dr Nevena Daković, akademik Ivan Jeftić, akademik Zlata Bojović, dr Isidora Bjelaković i sa liste predloga kandidata koju predlažu nacionalni saveti nacionalnih manjina Andraš Urban i dr Suzana Kujundžić Ostojić.

Verujemo, tj. sigurni smo da će savet u ovom sastavu zaista izvršavati svoju svrhu i odgovoriti svim zadacima koji su pred njim, jer će ga činiti ljudi koji u domenu kulture po svom iskustvu i dostignućima to i zaslužuju. Sigurni smo i u to da će aktivnosti predstavnika nacionalnih manjina Andraša Urbana i dr Suzane Kujundžić Ostojić doprineti izgradnji integrativnih kulturnih politika.

Izdvojiću nekoliko činjenica iz njihovih biografija.

Andraš Urban još kao sedamnaestogodišnjak stvara samostalnu pozorišnu i književnu radionicu. Kasnije formira pozorišnu trupu „Ajova“, koja je teatar tretirala kao specifičnu, ali ipak sveumetničku ideološku akciju. Režiju diplomira na Novosadskoj akademiji umetnosti 2000. godine u klasi profesora Vlatka Gilića i Bore Draškovića. Od 2005. godine direktor je Mađarskog gradskog pozorišta „Deže Kostolanji“ u Subotici. Osnivač je internacionalnog pozorišnog festivala „Dezire central stejšn“.

Radi u Novom Sadu i Beogradu, vodi umetničke radionice i u Rumuniji. Na pozorište gleda kao na prosvetljeni prostor, ponekad provokativne akcije, gde se misli, govori i organizuje specifičan vid umetničke stvarnosti. Predstava je za njega komunikacija i druga stvarnost koja postoji za sebe, ali nastaje u odnosu izvođača, izvođene aktivnosti i gledaoca. Višestruko je nagrađivan na pozorišnim festivalima za najbolju režiju. Jedna od poslednjih u nizu je i nagrada „Bojan Stupica“.

Doktor Suzana Kujundžić Ostojić završila je Filozofski fakultet u Novom Sadu na Katedri za jugoslovensku književnost i srpskohrvatski jezik. Magistarski rad na Katedri za srpsku i uporednu književnost odbranila je 2000. godine. Doktorske studije završila je u Beogradu na Filozofskom fakultetu na Katedri za etnologiju i antropologiju 2016. godine. Iste godine postala je upravnica Centra za kulturu Bunjevaca u Subotici. Uredila je i jezički oblikovala deset bunjevačkih izdanja, radila na standardizaciji bunjevačkog jezika.

U danu za glasanje poslanička grupa SVM će sa velikim zadovoljstvom i verom u uspešan rad novoizabranog Nacionalnog saveta za kulturu glasati za predlog izbora predloženih kandidata. Zahvaljujem.

Hvala lepo.

Poštovana potpredsednice parlamenta, poštovani ministre sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, ispred poslaničke grupe SVM u svom današnjem izlaganju kao ovlašćena predstavnica ću se osvrnuti na nekoliko predloga zakona.

Najpre ću govoriti o Predlogu zakona o završnom računu budžeta Republike Srbije za 2020. godinu.

Prošle godine kada je moja uvažena koleginica, potpredsednica parlamenta, Elvira Kovač diskutovala na ovu temu, istakla je činjenicu da je u prethodnom periodu od 2000. do 2019. godine, tj. za 19 godina Narodna skupština Republike Srbije samo dva puta, 2000. i 2001. godine ovde u plenumu razmatrala završni račun i usvojila navedene zakone.

Zakonska obaveza usvajanja završnog računa u Narodnoj skupštini nije se poštovala od 2002. godine pa nadalje, s tim da je od 2002. do 2014. godine završni račun stizao u skupštinsku proceduru i na taj način je bio dostupan javnosti, ali jednostavno se o tome ovde u plenumu nije raspravljalo.

Pre dve godine, tačnije 16. decembra 2019. godine u objedinjenoj raspravi se naknadno razmotrilo 17 predloga zakona o završnim računima. Znači, odjednom za sve godine od 2002, pa sve do 2018. godine.

Mi poslanici SVM pozdravljamo poštovanje rokova i izuzetno nas raduje činjenica da danas, kao i prošle godine u ovo vreme, u skladu sa propisanim budžetskim kalendarom imamo priliku da raspravljamo o završnom računu budžeta Republike Srbije za 2020. godinu.

Izražavamo zadovoljstvo što je u ovom skupštinskom sazivu obnovljena i ustanovljena praksa održavanja javnih slušanja o najznačajnijim zakonskim predlozima na kojima je omogućeno narodnim poslanicima i predstavnicima Vlade, ali i predstavnicima profesionalnih udruženja i civilnog sektora da razmatraju o predloženim zakonskim rešenjima i razjasne eventualna sporna pitanja.

Organizacijom javnih slušanja o najznačajnijim zakonskim predlozima obezbeđuje se transparentna i demokratska procedura za donošenje zakona i obogaćuje se parlamentarna praksa. Stoga se i ovom prilikom zahvaljujem i čestitam uvaženoj predsednici nadležnog odbora, narodnoj poslanici Aleksandri Tomić na organizovanju izuzetno korisnog javnog slušanja o Predlog zakona o budžetu za 2022. godinu, kao i Predlogu zakona o završnom računu budžeta Republike Srbije za 2020. godinu.

U skladu sa odredbama Zakona o budžetskom sistemu, po isteku godine za koju je budžet donet, sastavlja se završni račun budžeta u kojem se iskazuju ukupno ostvareni prihodi i primanja, kao i ukupno izvršeni rashodi i izdaci od 1. januara do 31. decembra godine za koju je budžet donet.

Završni račun budžeta Republike Srbije za 2020. godinu sačinjen je u skladu sa zakonom, odnosno na osnovu podataka iz godišnjeg izveštaja i konsolidovanih godišnjih izveštaja o izvršenju budžeta korisnika koji u svojoj nadležnosti imaju indirektne korisnike sredstava budžeta Republike Srbije.

Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2020. godinu planirani su prihodi i primanja u iznosu od 1.291,4 milijarde dinara, a rashodi i izdaci u iznosu od 1.728,2 milijarde dinara. Ostvareni prihodi i primanja iznose 1.301,9 milijardi dinara što premašuje plan za 0,8%.

Potcenjena procena sredstava prilikom kreiranja početnog budžeta preporučuje se, pre svega, iz razloga sigurnosti procene, a koju je uvek moguće korigovati nakon što se iz sfere projekcije pređe u zonu realnog ostvarenja. Stoga je za pohvalu ovaj rezultat konzervativno planiranog budžeta. To je još jedna potvrda da Vlada Republike Srbije i Ministarstvo finansija realno i u značajnoj meri oprezno planiraju budžet. Sve pozicije na prihodnoj strani realizovane su u većem iznosu u odnosu na plan.

U strukturi ukupnih prihoda i primanja budžeta najizdašniji poreski izvor, porez na dodatu vrednost sa učešćem od 42,2% ostvaren je u iznosu od 549,3 milijarde dinara, što je za 0,3% preko plana. Prihodi od akciza dostigli su iznos od 306 milijardi dinara, odnosno za 2,1% više u odnosu na planiranu veličinu. Porez na dobit pravnih lica ostvaren je u iznosu od 113,2 milijarde dinara, odnosno ostvaren je za 0,2% iznad projektovane vrednosti. Porez na dohodak građana ostvaren je u iznosu od 65,9 milijardi dinara, a prihodi po osnovu carina u iznosu od 51,9 milijardi dinara.

Ostali poreski prihodi su ostvareni u iznosu od 12,7 milijardi, dok su neporeski prihodi ostvareni u iznosu 2,2 milijarde dinara.

Rashodi i izdaci budžeta realizovani su u iznosu od 1.760 milijardi dinara, odnosno u visini od 99,2% u odnosu na plan. To je još jedan od pokazatelja realnog budžeta koji Srbija ima godinama unazad. Visina izdataka za nefinansijsku imovinu, sa učešćem od 11,4% u ukupnim rashodima i izdacima, iznosi 200 milijardi dinara, odnosno 99,2% u odnosu na plan, a dokaz je visokog nivoa realizacije kapitalnog budžeta.

U 2020. godini ostvareni prihodi i primanja od prodaje nefinansijske imovine manji su od izvršenih rashoda za nabavku nefinansijske imovine u iznosu od 407 milijardi dinara, što predstavlja budžetski deficit. Odnosno, izvršenjem izdataka za otplatu glavnice i izdataka za nabavku finansijske imovine, u cilju sprovođenja javnih politika, ostvaren je fiskalni deficit u iznosu od 458,2 milijarde dinara.

Ukupan javni dug Republike Srbije na nivou centralne države na dan 31. decembra 2020. godine iznosio je 26,7 milijardi evra, odnosno 57,4% BDP. Tokom 2020. godine, a usled potrebe da se finansiraju mere podrške privredi i građanima kako bi se smanjio uticaj krize izazvane pandemijom, došlo je do povećanja učešća javnog duga u BDP na centralnom nivou vlasti sa 52%, koliko je iznosio na kraju 2019. godine, na 57,4% na kraju 2020. godine.

Izveštajem o reviziji Završnog računa budžeta za 2020. godinu DRI je dala pozitivno mišljenje sa rezervom, što prema ustanovljenim revizorskim standardima znači da je ovaj završni račun pripremljen u skladu sa zakonom i drugim propisima, osim u delu osnove za mišljenje sa rezervom gde su i konstatovane određene nepravilnosti, sa preporukama i rokovima za njihovo otklanjanje. Konstatovano je da je broj nepravilnosti značajno manji u odnosu na prethodne godine, te da će grešaka u računovodstvenoj evidenciji i finansijskom izveštaju biti sve manje, jer je Ministarstvo finansija prihvatilo većinu preporuka DRI i postupilo po njima.

Smatramo da je sve ovo jako važno za odgovorno upravljanje javnim finansijama i javnim resursima i u danu za glasanje poslanička grupa Saveza vojvođanskih Mađara će glasati za Predlog završnog računa budžeta Republike Srbije za 2020. godinu.

U fokusu predloženih izmena i dopuna Zakona o budžetskom sistemu dve su teme. Za prvu temu možemo reći da je tema koja je usmerena na ostvarivanje ili uređivanje cilja koji je kratkoročnog godišnjeg karaktera. To je indeksacija, odnosno rast plata u javnom sektoru, planirana za 2022. godinu. Druga tema je centralizovani obračun primanja uvođenjem nove platforme za upravljanje ljudskih resursima i kontrolu rashoda za plate. Ovaj segment izmena je sistemski, koji targetira dugoročne ciljeve usmerene na unapređenje sistema upravljanja javnim finansijama i kadrovskom politikom.

Kako plate i penzije predstavljaju značajnu komponentu rashoda države od oko 40%, pažljivo odmeravanje i definisanje politike kretanja ovih rashoda veoma je značajno za održavanje stabilnosti i za odgovorno upravljanje javnim finansijama.

Da li su predložene stope rasta plata u visini 7%, odnosno za pojedine sektore u visini od 8%, a što na nivou ukupnosti, kako je uvaženi ministar izjavio, iznosi 7,3%, pažljivo i odgovorno projektovane? Prema fiskalnoj strategiji koju je Vlada Republike Srbije usvojila, nominalni rast BDP-a za 2022. godinu u odnosu na 2021. projektovana je sa stopom rasta od 7,7%. Bruto društveni proizvod u tekućim tržišnim cenama za 2021. godinu projektovan je u iznosu od 6.163 milijarde dinara, a za 2022. godinu u visini od 6.638,7 milijardi dinara.

Dakle, plate rastu sporije od privrednog rasta i u tom smislu možemo reći da je to ova projekcija sa ekonomskog stanovišta i sa stanovišta održivosti dobro domerena. Prema tome, ono što jeste najvažnije je da projektovani rast plata, prema navedenim parametrima, neće biti generator finansijske nestabilnosti i neravnoteže.

Povodom centralizovanog obračuna primanja, a što je kvalitativan i sistemski napredak u upravljanju javnim finansijama, možemo samo da damo punu podršku. Nesumnjivo je da će ovo unapređenje rezultirati nizom benefita kako u pogledu transparentnosti teme koliko je zaposlenih u javnom sektoru i koliko oni koštaju, pa do podizanja efikasnosti operativnih poslova vezanih za obračun, praćenje i izveštavanje i, što je najvažnije, u upravljanju ovim značajnim resursima.

Svima su nam jasne koristi koje ćemo imati od tačnih, pouzdanih, sveobuhvatnih i blagovremeno dostupnih podataka o ovom značajnom segmentu javnih rashoda, a koje će biti omogućene primenom jedinstvene centralizovane i integrisane baze podataka. Stoga, naravno, podržavamo i ovaj predlog.

Predložene izmene i dopune Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave predstavljaju faze u već započetom procesu reforme javno-službeničkog sistema i u funkciji su podrške izgradnji moderne, efikasne i stručne javne uprave, odnosno pripremljene su radi ostvarivanja ciljeva iz Strategije reforme javne uprave u Republici Srbiji.

Aktuelnim Zakonom o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave iz 2016. godine uspostavljena su osnovna načela karijerinog službeničkog sistema za službenike u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalnih samouprava, čime je lokalni službenički sistem postavljen na istim ili sličnim osnovama kao državni službenički sistem.

Izmenama Zakona o državnim službenicima iz 2018. godine dat je zakonski osnov da se počev od 2019. godine u sve funkcije upravljanja ljudskim resursima na nivou centralne vlasti uvede sistem kompetencija, čime je uspostavljen kvalitetan pravni osnov za unapređenje zapošljavanja i za profesionalni razvoj državnih službenika.

Imajući u vidu izmene koje su izvršene na centralnom nivou vlasti, preduzete su aktivnosti u cilju utvrđivanja mogućnosti da se okvir kompetencija uvede i na lokalnom nivou, što predstavlja dalju reformu javne uprave u oblasti upravljanja ljudskim resursima, u cilju uspostavljanja usklađenog javno-službeničkog sistema i obezbeđivanja ujednačenog položaja zaposlenih.

Tokom 2020. godine, pod pokroviteljstvom Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, održano je nekoliko sastanaka, sa ciljem da se pripremi tekst izmena i dopuna zakona, uz učešće predstavnika AP Vojvodine, Službe za upravljanje kadrovima, Nacionalne akademije za javnu upravu i lokalnih samouprava. Ovi sastanci su pokazali visok nivo saradnje između Ministarstva i lokalne vlasti, ali su ukazali da je potrebno na sličan način urediti institute na centralnom i lokalnom nivou. Ovim izmenama i dopunama Zakona akcenat je stavljen na uvođenje kompetencija službenika, što bi trebalo da doprinese efikasnijoj i profesionalnijoj javnoj upravi, čemu poslanička grupa SVM daje punu podršku.

Pri kraju svoje diskusije želim da istaknem da je Zakonom o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave stvoren pravni okvir za primenu člana 77. stav 2. Ustava Republike Srbije, kojim se omogućuje davanje prednosti nacionalnim manjinama pri zapošljavanju pod istim uslovima, a do postizanja odgovarajuće strukture zaposlenih u javnom sektoru na svim nivoima teritorijalne organizacije.

Prema najsvežijim podacima, na dan 30. septembra ove godine, u AP Vojvodini zastupljenost nacionalnih manjina u organima javne uprave i dalje je ispod njihovog procentualnog učešća u stanovništvu. U slučaju naše mađarske nacionalne zajednice zaostajanje je značajno. Pored 13% učešća u stanovništvu u strukturi zaposlenih, taj broj je svega 4,52%. Dosledna primena afirmativnih mera pri zapošljavanju treba da popravi stanje.

I na samom kraju, želim da još jednom ponovim da će poslanička grupa SVM dati podršku svim predloženim tačkama koje su na dnevnom redu današnje sednice.

Hvala na pažnji.

Poštovana potpredsednice Kovač, uvažena ministarka Čomić sa saradnikom, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, u svom izlaganju ću se osvrnuti na Predlog odluke o izboru dva člana Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki koji je Narodnoj skupštini podneo Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava.

Javne nabavke su značajan instrument razvoja savremenih država, jer institucijama omogućavaju objektivno i transparentno pribavljanje dobara, usluga i radova uz podsticanje odgovornog trošenja budžetskih sredstava.

Obzirom da se značajan obim javne potrošnje vrši preko sistema javnih nabavki, samo funkcionalan sistem nabavki osigurava efikasno trošenje novca poreskih obveznika. Najvažniji ključni principi od kojih zavisi efikasnost javnih nabavki su ekonomičnost upotrebe javnih sredstava, obezbeđivanje konurencije i transparentnost. Javne nabavke imaju veliki značaj, kako na nacionalnom, tako i na međunarodnom nivou.

U EU predstavljaju značajno tržište. Prema procenama Evropske komisije, ukupna vrednost javnih nabavki iznosi 14% BDP Unije. U Republici Srbiji je prema podacima iz godišnjih izveštaja Kancelarije za javne nabavke u 2020. godini po sprovedenim postupcima javnih nabavki zaključeno 135.000 ugovora ukupne vrednosti blizu 400 milijardi dinara.

Ovaj podatak sam po sebi ukazuje na izuzetan značaj sistema javnih nabavki, kao i važnost nezavisnih tela koja unapređuju, usmeravaju i prate javne nabavke. Tu pre svega mislim na Kancelariju za javne nabavke i na Republičku komisiju za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki.

U programu razvoja javnih nabavki u Republici Srbiji za period od 2019. godine do 2023. godine kao opšti cilj definisan je dalji razvoj modernog i efikasnog sistema kroz punu primenu elektronskih metoda komunikacije, uz posledično poboljšanje efikasnosti i transparentnosti i smanjenje rizika od neregularnosti.

Veliki korak ka ostvarenju svih definisanih ciljeva je svakako uspostavljanje portala javnih nabavki. Naime, obavezna elektronska komunikacija i uspostavljen portal doprinose većoj efikasnosti sprovođenja postupaka. Transparentnost konkurencije omogućava nabavku dobara, usluga i radova pod najpovoljnijim uslovima.

Na taj način stvaraju se značajne uštede i mogućnost da se ušteđena sredstva upotrebe za povećanje kvantiteta i kvaliteta usluga koje država pruža građanima, čime se unapređuje životni standard.

Pojednostavljena procedura preko portala smanjuje i troškove priprema ponuda, što za posledicu ima povećanje interesa privrednih subjekata, a naročito malih i srednjih preduzeća, za učestvovanje na tržištu javnih nabavki, što dalje doprinosi većem nivou tržišne konkurencije i povećanju prosečnog broja ponuda u postupcima.

Kao što je poznato, republička Komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki o svom radu sačinjava godišnji izveštaj do 31. marta tekuće godine za prethodnu godinu.

Prema podnetom Izveštaju o radu za 2020. godinu, o kojem smo imali priliku da raspravljamo u junu ove godine u plenumu Narodne skupštine, mogli smo se uveriti u vrlo kompleksne i složene aktivnosti koje je sprovodila Komisija, kao samostalan i nezavistan organ Republike Srbije koji obezbeđuje zaštitu prava u postupcima javnih nabavki.

Mišljenja sam da je važno osvrnuti se na neke nepravilnosti u postupcima javnih nabavki koje su učestale i koje se pojavljuju u kontinuitetu već duži vremenski period, a koje je republička komisija zapazila i kao takve istakla u podnetom izveštaju prilikom rešavanja po podnetim zahtevima.

Sve naznačene nepravilnosti se odnose na izradu konkursne dokumentacije sa nejasnom sadržinom koje ne omogućava ponuđačima da pripreme prihvatljive ponude na osnovu kojih bi se isključila subjektivnost u postupanju naručioca prilikom ocene ponuda.

Nepravilnosti se odnose i na tehničke specifikacije koje su diskriminatorskog karaktera. Naravno da ovo utiče na ograničeni krug potencijalnih ponuđača i sužava konkurenciju, što predstavlja lošu praksu u sprovođenju postupaka javnih nabavki i kosi se sa osnovnim načelima obezbeđivanjima konkurencije i zabrane diskriminacije u postupcima javnih nabavki.

Konstatovane nepravilnosti u podnetom izveštaju po svojoj prirodi i značaju zahtevaju da se u razmeni iskustava i znanja u ovoj oblasti sa drugim državnim organima preduzmu mere koje smanjuju učestalost pojavljivanja ovih nepravilnosti, povećavaju konkurentnost i eliminišu diskriminaciju, kako bi se povećala efikasnost i efektivnost, odnosno unapredio celokupan sistem javnih nabavki.

Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava je 14. jula 2021. godine doneo odluku o pokretanju postupka i raspisivanju javnog konkursa za izbor dva člana republičke Komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, s obzirom na to da im mandat od pet godina ističe 27. decembra ove godine.

Nakon sprovedenog izbornog postupka, Odbor je na 45. sednici, održanoj 19. oktobra, razmotrio Izveštaj Radne grupe za sprovođenje postupaka po javnom konkursu, razgovarao sa svim prijavljenim kandidatima i nakon obavljenih razgovora utvrdio je Predlog odluke o izboru dva člana, tako što je predložio Jelenu Stojanović i Svetlanu Ražić za članove Komisije. Napominjem da su predložene kandidatkinje članice Komisije i u aktuelnom mandatu.

Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara je mišljenja da predložene kandidatkinje Jelena Stojanović i Svetlana Ražić ispunjavaju sve profesionalne uslove za izbor člana republičke Komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, stoga ćemo u danu za glasanje podržati njihov izbor. Zahvaljujem.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, dame i gospodo, ministri i koleginice i kolege narodni poslanici, pošto ne bih ni imala vremena za drugo pitanje, a postavila sam ga pre dve nedelje Ministarstvu za rad i zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, vezano za pripremu novog zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, želela sam ovom prilikom da se uvaženoj ministarki Dariji Kisić Tepavčević obratim za izvesne nedoumice vezane za pripremu zakona. Ona nije tu, a nadam se da ću i dobiti odgovor koji sam pre dve nedelje, kao poslaničko pitanje postavila. Zato ću pitati i krenuti na prvo pitanje.

S obzirom na izuzetan značaj programa – „moja prva plata“ koji se formalno nastavlja u 2021. godini u skladu sa uredbom Vlade, koristim priliku da pitanje postavim ministru finansija gospodinu Siniši Malom.

Kao što je poznato položaj mladih kao jedne od najranjivijih kategorija na tržištu rada veoma je nepovoljan.

U odnosu na opštu populaciju prema zvaničnoj statistici beleži se njihova dvostruko veća stopa nezaposlenosti.

Nezaposlenost mladim ljudima i njihovim porodicama donosi ozbiljne poteškoće, narušava normalan život, smanjuje razvoj nemogućnosti. Mladi ljudi koji nisu zaposleni najčešće ostaju da žive sa roditeljima, kasnije zasnivaju porodice i teže se odlučuju za rađanje dece.

Stoga poslanička grupa SVM daje punu podršku nastavku programa – „moja prva plata“ koja je prošle godine bila uspešna mera za poboljšanje položaja mladih. Ovim programom mladima bez radnog iskustva se omogućava da obave praksu na konkretnim poslovima.

Na taj način steknu znanja, veštine, kompetencije za rad i tako povećaju svoje mogućnosti i za zapošljavanje. Planirano je uključivanje do 10.000 mladih. Na osnovu Uredbe o programu Nacionalna služba za zapošljavanje je 20. avgusta ove godine raspisala javni poziv.

Prva faza u realizaciji programa, prijavljivanje poslodavaca i oglašavanje pozicija je završena 23. septembra. Zainteresovani poslodavci su prijavili 15.676 pozicija. Prvog oktobra je krenula realizacija druge faze u kojoj se do kraja ovog meseca očekuje prijavljivanje kandidata.

Ministra finansija pitam da li bi bilo moguće u nastavku veoma značajnog programa Moja prva plata da svi prijavljeni kandidati sa kojima se poslodavci povežu i iskažu potrebu za njihovim radnim angažovanjem, budu uključeni u program.

Na osnovu broja prijavljenih pozicija, od strane poslodavaca, moguće je očekivati od 30 do 40% veći broj kandidata od planiranog okvira za subvencionisanje. Znači, da li je moguće da svi kandidati i oni iznad broja od 10 hiljada koji ispunjavaju uslove, dobiju svoju prvu šansu? Zahvaljujem.

Sad ste me zaista obradovali ministre. Mislim da, s obzirom na pozitivna makroekonomska kretanja u zemlji, na ekonomske aktivnosti iznad očekivanja i kada idemo u susret budžetu za 2022. godinu sa najboljim očekivanjima smatram da zaista realno postoji prostor za potpuni obuhvat svih prijavljenih i od strane poslodavaca izabranih kandidata za program „Moja prva plata“.
Tako da, još ću dodati da ja sama dolazim iz novinsko-izdavačke kuće „Mađar so“, koja izdaje i štampa jedini dnevni list na mađarskom jeziku u Srbiji i jedna je od stubnih institucija za očuvanje jezika i kulture vojvođanskih Mađara, je takođe konkurisala prošle godine za program. Prijavili smo pet kandidata, dvoje novinara, dvoje tehničara štampe, pošto pored naših izdanja, štampamo i skoro sve listove nacionalnih manjina u Vojvodini, dnevni list „Dnevnik“, kao i već više od 40 godina proizvodimo poštanske marke za „Poštu Srbije“ u višemilionskim tiražima.
Tako da, evo prošle godine nismo uspeli da uđemo u program. Ove godine smo se prijavili i zaista ste me obradovali da ima šanse da se nadamo pozitivnom ishodu. Hvala vam najlepše.

Pošto sam javila na početku svog izlaganja kako je ministarka Darija Kisić Tepavčević sprečena da prisustvuje večeras našim pitanjima, a njoj sam postavila pitanje pre dve nedelje tu u parlamentu pred sednicu Skupštine. Ja očekujem da dobijem pismeno odgovor vezano za pripremu izrade Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu. Hvala.