čeka se odgovor 6 meseci i 8 dana i 15 sati
Poštovana Naša kancelarija Capital za konsalting i menadžment se susreće sa nepokretnostima u procesu zastupanja ,čije vlasništvo je Država Srbija ali ista nije evidentirana u direkciji za imovinu Republike Srbije , molim vas da nam konkretno date podataka koji je vama kao poslaniku i dostu...
Hvala, predsedniče.
Ispred poslaničke grupe Savez vojvođanskih Mađara pitanje vezano za inicijativu „Ne zatvaraj“ upućujem nadležnom organu Ministarstva finansija.
Inicijativa je pokrenuta od strane udruženja Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije i Unije poslodavaca Zrenjanina, uz podršku 20 strukovnih udruženja i poslata na adresu ministarstava privrede, finansija i državne uprave, kao i poslaničkim grupama Narodne skupštine.
Savez vojvođanskih Mađara smatra da je doprinos preduzetnika malih i srednjih preduzeća ekonomiji naše zemlje od velikog značaja. Iz tog razloga ukazujemo na problem i nadamo se njegovom skorijem rešenju.
Inicijativa „Ne zatvaraj“ ističe problematiku olakog korišćenja mere zatvaranja privrednih subjekata, čak i kada su u pitanju minorna neslaganja ili tehničko-administrativni propusti o njihovom poslovanju.
Navodi se da je veliki broj objekata koji se zatvaraju na 15 dana jer je privredni subjekt posedovao odluku o depozitu na 2.000 dinara potrebnih za vraćanje kusura, ali nije imao kod sebe nalog za isplatu. Jasno je da tu nema nikakve utaje poreza.
Drugi primer je zatvaranje radnje na 15 dana jer je član porodice preduzetnika bio prisutan u radnji i pomagao oko prijema robe ili je razlog zatvaranja kašnjenje sa uplatom pazara od dva dana.
Od primene novog sistema E-fiskalizacije, ima i primera zatvaranja objekata iz razloga što su računi kucani uredno kroz kasu ali se nisu odmah prikazivali u sistemu. Nije predviđen alternativni vid napade prilikom prestanka rada kase, pa se desi da objekti prestanu sa radom dok se ne otkloni problem.
Ne sme biti višestruko isplativije raditi neregistrovan, na crno, nego kao legalno registrovan privredni subjekt, jer se time čini šteta preduzetništvu, radnim mestima kao i budžetu.
Potrebno je da legalno registrovani privrednici i inspekcije funkcionišu partnerski, da kaznena regulativa podrazumeva gradaciju, da se ne krši princip srazmernosti i da se uzima u obzir ekonomska snaga privrednog subjekta.
NALED je u najnovijoj Sivoj knjizi, u delu preporuka za uklanjanje administrativnih prepreka poslovanju u Srbiji za 2023. godinu Ministarstvu finansija predočila problematiku i predložila predlog rešenja za primenu proporcionalnog kažnjavanja prilikom inspekcijskog nadzora.
Mera zatvaranja ugostiteljskih objekata u trajanju do 15 dana kada je nepravilnost utvrđena prvi put, odnosno do 90 dana kada je nepravilnost utvrđena drugi put, sama po sebi je kontraproduktivna, jednako za državu i za privredne subjekte, zaposlene i sve dobavljače u lancu PDV-a ukoliko je prenaglašena u odnosu na nepravilnost koja je manjeg obima ili učinjena nehatno.
Stoga je potrebno aktom o primeni propisa ministra finansija o primeni Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji koje je obavezujuće za postupanje poreske uprave urediti da se mera zatvaranja zbog učinjenih nepravilnosti i trajanje zabrane obavljanja delatnosti utvrde u zavisnosti od obima štetnih posledica, dok bi se za prvi put konstatovanu nepravilnost i neznatne posledice utvrdilo zatvaranje objekta u trajanju od jednog dana.
Savez vojvođanskih Mađara smatra da će konsekventna primena proporcionalnog kažnjavanja prilikom inspekcijskog nadzora unaprediti poslovanje, kao i poverenje između privrednih subjekata i poreskih vlasti.
Ministarstvo finansija pitamo u kom pravcu razmišlja i da li je uzelo u razmatranje navedenu inicijativu?
Zahvaljujem.
Hvala, potpredsednice.
Ispred poslaničke grupe Savez Vojvođanskih Mađara pitanje upućujem Ministarstvu finansija. Krajem prošle godine 27. i 28. decembra na sednici Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, kao i na sednici Pododbora za razmatranje sektorskih izveštaja o obavljenim revizijama Državne revizorske institucije imali smo priliku da se upoznamo i sa preporukama za izmene važećih zakona.
Veoma često je prisutna dilema korisnika budžetskih sredstava da li u svojim poslovnim knjigama treba vrednosti nepokretnosti opreme i ostalih osnovnih sredstava da evidentiraju prema nabavnoj vrednosti umanjenoj za amortizaciju, kako reguliše Uredba o budžetskom računovodstvu, ili po procenjenoj fer vrednosti, kako definišu međunarodni računovodstveni standardi.
U predlozima za izmenu propisa, vezanih za sektor dva tj. za lokalnu samoupravu, DRI je inicirala u tački 14. rešenje ovog važnog pitanja, pitanja vrednovanja nepokretnosti, opreme i ostalih osnovnih sredstava.
Na terenu postoje različiti slučajevi i prisutne nedoumice - da li određene nepokretnosti i opremu, čiji je vlasnik jedinica lokalne samouprave, a koje su date na korišćenje javnom preduzeću koje obavlja npr. snabdevanje vodom, treba u svojim poslovnim knjigama da vode ova javna preduzeća koja ih koriste i ostvaruju prihode od obavljanja delatnosti po osnovu njihovog korišćenja ili jedinice lokalne samouprave koje su njihovi vlasnici?
Sama dolazim iz opštine, opštine Temerin kojoj je DRI uz izveštaj o reviziji završnog računa i pravilnosti poslovanja opštine konstatovala pogrešno iskazivanje i dala preporuku odgovornim licima opštine da u poslovnim knjigama evidentiraju imovinu koja se odnosi na vrednost kapitala javnih preduzeća čiji je opština osnivač. Rok za preduzimanje mera za ispravljanje ističe 30. juna ove godine.
Trenutno stanje u vezi sa iskazivanjem u bilansima, kada su u pitanju mreže, mreže vodovoda, kanalizacije, elektrike, gasovoda, toplovoda i druge koje se prema Zakonu o javnoj svojini ne mogu ulagati u kapital javnih preduzeća, je takvo da se ova imovina iskazuje uglavnom u bilansima javnih preduzeća, ali se deo ove imovine, takođe, iskazuje i u bilansima lokalnih samouprava.
Sa aspekta finansijskog izveštavanja, javna preduzeća mogu procenjivati, iskazivati vrednosti ove imovine po fer tržišnoj vrednosti dok se u jedinicama lokalne samouprave ova imovina iskazuje isključivo po nabavnoj vrednosti umanjenoj za amortizaciju zbog čega zbirni podaci o vrednostima navedene imovine nisu kompatibilni, niti realno prikazani u bilansima.
Pored toga, deo javnih preduzeća u nekim jedinicama lokalne samouprave izvršio je procene vrednosti mreža i uneo tu vrednost kao osnivački ulog povećanjem osnovnog kapitala, što je u suprotnosti sa članom 42. Zakona o javnoj svojini. Ministarstvo finansija pitam – da li je u pripremi tj. da li se radi na tome da se Zakonom o budžetskom sistemu ili na drugi način propiše iskazivanje vrednosti imovine, posebno imovine koja je isključivo u javnoj svojini, kao što su mreže, šume, prirodna bogatstva i dobra u opštoj upotrebi sa ciljem da se navedena imovina u celini iskazuje i vrednuje na istovetan način. Zahvaljujem.
Hvala lepo.
Poštovani predsedniče Narodne skupštine, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, ispred poslaničke grupe SVM izražavam zadovoljstvo što sam u prilici da na današnjoj sednici Narodne skupštine vezano za izbor članova Saveta DRI iskažem svoje poštovanje prema gospodinu Dušku Pejoviću, generalnom državnom revizoru i njegovim saradnicima.
Po Zakonu o DRI, koji je donet 2005. godine, DRI je najviši državni organ revizije javnih sredstava u Republici Srbiji u čijoj nadležnosti se nalazi oko 11 hiljada korisnika. Aktuelno rukovodstvo je značajno doprinelo unapređenju revizorskog rada i proizvoda revizije, što je rezultiralo da je institucija postala prepoznatljiv i nezamenljiv činilac u ostvarivanju svoje uloge, da pomaže Republici Srbiji u upravljanju javnim sredstvima i korišćenju resursa, tako da pouzdanim informacijama doprinosi upravljanju, transparentnosti i odgovornosti u javnom sektoru.
U vezi sa tim, od velike je važnosti da su stvoreni kadrovski kapaciteti koji omogućavaju izvođenje većeg broja revizija svrsishodnosti poslovanja koje su posebno značajne zbog činjenice da obrađuju važne teme koje narodnim poslanicima kao i izvršnoj vlasti mogu biti od izuzetne pomoći u postupcima donošenja relevantnih odluka.
Aktuelno rukovodstvo je aktivno unapređivalo i jačalo dobru saradnju sa Odborom za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava tako što je predstavljalo sektorske izveštaje, davalo predloge, odnosno inicijative za izmene i dopune propisa, za koje se tokom vršenja revizija uoči da nisu dovoljno precizno i nedvosmisleno regulisali određene oblasti.
Veoma su značajni učinci koji su ostvareni u postupcima revizija u različitim oblastima i kod velikog broja entiteta, kao što su revizorski nalazi, date i realizovane preporuke, a koje kao krajnji rezultat imaju značajne efekte zbog ostvarivanja ušteda usled smanjenja troškova ili povećanja prihoda u javnom sektoru, kao i veće transparentnosti finansijskog izveštavanja kod subjekata u javnom sektoru.
Od izuzetnog je značaja i rast broja izveštaja. Kada uporedimo broj izveštaja npr. za 2021. godinu u odnosu na 2018. godinu i broj zaposlenih u instituciji, onda dolazimo do podatka da je broj zaposlenih porastao za blizu 6%, a broj izveštaja za bezmalo 30%. To je rezultat niza poboljšanja koja su uvedena u instituciji uz rast efikasnosti sa ciljem skraćenja vršenja revizije i povećanja broja subjekata koji su obuhvaćeni revizijom.
Uvedeno je i procenjivanje efekata revizija kvantitativno i kvalitativno. U slučaju fakulteta za prethodne tri godine, na primer, je izvršen povraćaj u budžet dve milijarde dinara nakon što je revizija utvrdila nepravilnosti u korišćenju sredstava.
Bitan efekat je i što su aktive budžetskih korisnika na državnom nivou za 10 godina povećane devet i po puta za blizu dve hiljade milijardi dinara usled poboljšanog evidentiranja u bilansu stanja, čime je u velikoj meri uređena sama evidencija u bilansima.
Takođe je važno naglasiti međunarodnu saradnju koju institucija ostvaruje naročito sa vrhovnim revizorskim institucijama INTOSAI i EUROSAI, Evropskim revizorskim sudom, Programom UN za razvoj, Svetskom bankom, OEBS-om, a za pomenuti je i njena značajna saradnja u oblasti evropskih integracija.
Uverena sam da će ovi nesumnjivo pozitivni trendovi sa novim a pretežno aktuelnim rukovodstvom biti nastavljeni i da će institucija i u narednom periodu ostvariti planirane strateške ciljeve i ispuniti očekivanja.
Naša poslanička grupa će u danu za glasanje podržati Predlog odluke o izboru Saveta DRI, jer smatramo da kandidati dr Duško Pejović, Marija Obrenović, Nevenka Bojanić, Marijana Simović i Ljiljana Dimitrijević u potpunosti ispunjavaju uslove iz zakona i da su u svom dosadašnjem radu iskazali visok nivo profesionalnosti i odgovornosti. Zahvaljujem.
Poštovani predsedniče Narodne skupštine, dame i gospodo, ministri i koleginice i kolege narodni poslanici, pošto ne bih ni imala vremena za drugo pitanje, a postavila sam ga pre dve nedelje Ministarstvu za rad i zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, vezano za pripremu novog zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, želela sam ovom prilikom da se uvaženoj ministarki Dariji Kisić Tepavčević obratim za izvesne nedoumice vezane za pripremu zakona. Ona nije tu, a nadam se da ću i dobiti odgovor koji sam pre dve nedelje, kao poslaničko pitanje postavila. Zato ću pitati i krenuti na prvo pitanje.
S obzirom na izuzetan značaj programa – „moja prva plata“ koji se formalno nastavlja u 2021. godini u skladu sa uredbom Vlade, koristim priliku da pitanje postavim ministru finansija gospodinu Siniši Malom.
Kao što je poznato položaj mladih kao jedne od najranjivijih kategorija na tržištu rada veoma je nepovoljan.
U odnosu na opštu populaciju prema zvaničnoj statistici beleži se njihova dvostruko veća stopa nezaposlenosti.
Nezaposlenost mladim ljudima i njihovim porodicama donosi ozbiljne poteškoće, narušava normalan život, smanjuje razvoj nemogućnosti. Mladi ljudi koji nisu zaposleni najčešće ostaju da žive sa roditeljima, kasnije zasnivaju porodice i teže se odlučuju za rađanje dece.
Stoga poslanička grupa SVM daje punu podršku nastavku programa – „moja prva plata“ koja je prošle godine bila uspešna mera za poboljšanje položaja mladih. Ovim programom mladima bez radnog iskustva se omogućava da obave praksu na konkretnim poslovima.
Na taj način steknu znanja, veštine, kompetencije za rad i tako povećaju svoje mogućnosti i za zapošljavanje. Planirano je uključivanje do 10.000 mladih. Na osnovu Uredbe o programu Nacionalna služba za zapošljavanje je 20. avgusta ove godine raspisala javni poziv.
Prva faza u realizaciji programa, prijavljivanje poslodavaca i oglašavanje pozicija je završena 23. septembra. Zainteresovani poslodavci su prijavili 15.676 pozicija. Prvog oktobra je krenula realizacija druge faze u kojoj se do kraja ovog meseca očekuje prijavljivanje kandidata.
Ministra finansija pitam da li bi bilo moguće u nastavku veoma značajnog programa Moja prva plata da svi prijavljeni kandidati sa kojima se poslodavci povežu i iskažu potrebu za njihovim radnim angažovanjem, budu uključeni u program.
Na osnovu broja prijavljenih pozicija, od strane poslodavaca, moguće je očekivati od 30 do 40% veći broj kandidata od planiranog okvira za subvencionisanje. Znači, da li je moguće da svi kandidati i oni iznad broja od 10 hiljada koji ispunjavaju uslove, dobiju svoju prvu šansu? Zahvaljujem.
Hvala, predsedniče.
Ispred poslaničke grupe Savez vojvođanskih Mađara pitanje vezano za inicijativu „Ne zatvaraj“ upućujem nadležnom organu Ministarstva finansija.
Inicijativa je pokrenuta od strane udruženja Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije i Unije poslodavaca Zrenjanina, uz podršku 20 strukovnih udruženja i poslata na adresu ministarstava privrede, finansija i državne uprave, kao i poslaničkim grupama Narodne skupštine.
Savez vojvođanskih Mađara smatra da je doprinos preduzetnika malih i srednjih preduzeća ekonomiji naše zemlje od velikog značaja. Iz tog razloga ukazujemo na problem i nadamo se njegovom skorijem rešenju.
Inicijativa „Ne zatvaraj“ ističe problematiku olakog korišćenja mere zatvaranja privrednih subjekata, čak i kada su u pitanju minorna neslaganja ili tehničko-administrativni propusti o njihovom poslovanju.
Navodi se da je veliki broj objekata koji se zatvaraju na 15 dana jer je privredni subjekt posedovao odluku o depozitu na 2.000 dinara potrebnih za vraćanje kusura, ali nije imao kod sebe nalog za isplatu. Jasno je da tu nema nikakve utaje poreza.
Drugi primer je zatvaranje radnje na 15 dana jer je član porodice preduzetnika bio prisutan u radnji i pomagao oko prijema robe ili je razlog zatvaranja kašnjenje sa uplatom pazara od dva dana.
Od primene novog sistema E-fiskalizacije, ima i primera zatvaranja objekata iz razloga što su računi kucani uredno kroz kasu ali se nisu odmah prikazivali u sistemu. Nije predviđen alternativni vid napade prilikom prestanka rada kase, pa se desi da objekti prestanu sa radom dok se ne otkloni problem.
Ne sme biti višestruko isplativije raditi neregistrovan, na crno, nego kao legalno registrovan privredni subjekt, jer se time čini šteta preduzetništvu, radnim mestima kao i budžetu.
Potrebno je da legalno registrovani privrednici i inspekcije funkcionišu partnerski, da kaznena regulativa podrazumeva gradaciju, da se ne krši princip srazmernosti i da se uzima u obzir ekonomska snaga privrednog subjekta.
NALED je u najnovijoj Sivoj knjizi, u delu preporuka za uklanjanje administrativnih prepreka poslovanju u Srbiji za 2023. godinu Ministarstvu finansija predočila problematiku i predložila predlog rešenja za primenu proporcionalnog kažnjavanja prilikom inspekcijskog nadzora.
Mera zatvaranja ugostiteljskih objekata u trajanju do 15 dana kada je nepravilnost utvrđena prvi put, odnosno do 90 dana kada je nepravilnost utvrđena drugi put, sama po sebi je kontraproduktivna, jednako za državu i za privredne subjekte, zaposlene i sve dobavljače u lancu PDV-a ukoliko je prenaglašena u odnosu na nepravilnost koja je manjeg obima ili učinjena nehatno.
Stoga je potrebno aktom o primeni propisa ministra finansija o primeni Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji koje je obavezujuće za postupanje poreske uprave urediti da se mera zatvaranja zbog učinjenih nepravilnosti i trajanje zabrane obavljanja delatnosti utvrde u zavisnosti od obima štetnih posledica, dok bi se za prvi put konstatovanu nepravilnost i neznatne posledice utvrdilo zatvaranje objekta u trajanju od jednog dana.
Savez vojvođanskih Mađara smatra da će konsekventna primena proporcionalnog kažnjavanja prilikom inspekcijskog nadzora unaprediti poslovanje, kao i poverenje između privrednih subjekata i poreskih vlasti.
Ministarstvo finansija pitamo u kom pravcu razmišlja i da li je uzelo u razmatranje navedenu inicijativu?
Zahvaljujem.
Hvala, potpredsednice.
Ispred poslaničke grupe Savez Vojvođanskih Mađara pitanje upućujem Ministarstvu finansija. Krajem prošle godine 27. i 28. decembra na sednici Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, kao i na sednici Pododbora za razmatranje sektorskih izveštaja o obavljenim revizijama Državne revizorske institucije imali smo priliku da se upoznamo i sa preporukama za izmene važećih zakona.
Veoma često je prisutna dilema korisnika budžetskih sredstava da li u svojim poslovnim knjigama treba vrednosti nepokretnosti opreme i ostalih osnovnih sredstava da evidentiraju prema nabavnoj vrednosti umanjenoj za amortizaciju, kako reguliše Uredba o budžetskom računovodstvu, ili po procenjenoj fer vrednosti, kako definišu međunarodni računovodstveni standardi.
U predlozima za izmenu propisa, vezanih za sektor dva tj. za lokalnu samoupravu, DRI je inicirala u tački 14. rešenje ovog važnog pitanja, pitanja vrednovanja nepokretnosti, opreme i ostalih osnovnih sredstava.
Na terenu postoje različiti slučajevi i prisutne nedoumice - da li određene nepokretnosti i opremu, čiji je vlasnik jedinica lokalne samouprave, a koje su date na korišćenje javnom preduzeću koje obavlja npr. snabdevanje vodom, treba u svojim poslovnim knjigama da vode ova javna preduzeća koja ih koriste i ostvaruju prihode od obavljanja delatnosti po osnovu njihovog korišćenja ili jedinice lokalne samouprave koje su njihovi vlasnici?
Sama dolazim iz opštine, opštine Temerin kojoj je DRI uz izveštaj o reviziji završnog računa i pravilnosti poslovanja opštine konstatovala pogrešno iskazivanje i dala preporuku odgovornim licima opštine da u poslovnim knjigama evidentiraju imovinu koja se odnosi na vrednost kapitala javnih preduzeća čiji je opština osnivač. Rok za preduzimanje mera za ispravljanje ističe 30. juna ove godine.
Trenutno stanje u vezi sa iskazivanjem u bilansima, kada su u pitanju mreže, mreže vodovoda, kanalizacije, elektrike, gasovoda, toplovoda i druge koje se prema Zakonu o javnoj svojini ne mogu ulagati u kapital javnih preduzeća, je takvo da se ova imovina iskazuje uglavnom u bilansima javnih preduzeća, ali se deo ove imovine, takođe, iskazuje i u bilansima lokalnih samouprava.
Sa aspekta finansijskog izveštavanja, javna preduzeća mogu procenjivati, iskazivati vrednosti ove imovine po fer tržišnoj vrednosti dok se u jedinicama lokalne samouprave ova imovina iskazuje isključivo po nabavnoj vrednosti umanjenoj za amortizaciju zbog čega zbirni podaci o vrednostima navedene imovine nisu kompatibilni, niti realno prikazani u bilansima.
Pored toga, deo javnih preduzeća u nekim jedinicama lokalne samouprave izvršio je procene vrednosti mreža i uneo tu vrednost kao osnivački ulog povećanjem osnovnog kapitala, što je u suprotnosti sa članom 42. Zakona o javnoj svojini. Ministarstvo finansija pitam – da li je u pripremi tj. da li se radi na tome da se Zakonom o budžetskom sistemu ili na drugi način propiše iskazivanje vrednosti imovine, posebno imovine koja je isključivo u javnoj svojini, kao što su mreže, šume, prirodna bogatstva i dobra u opštoj upotrebi sa ciljem da se navedena imovina u celini iskazuje i vrednuje na istovetan način. Zahvaljujem.
Hvala lepo.
Poštovani potpredsedniče, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, ispred poslaničke grupe Saveza vojvođanskih Mađara želim da uputim pitanje Ministarstvu finansija.
Na dnevnom redu Šesnaestog vanrednog zasedanja Narodne skupštine, koji smo juče započeli, nalazi se i Predlog zakona o izmeni Zakona o platama državnih službenika i nameštenika.
Predlog izmene Zakona proizilazi iz potrebe da se vrednovanje pratećih pomoćno-tehničkih poslova u državnim organima upodobi u što većoj meri vrednostima uporedivih poslova koje obavljaju državni službenici. Drugim rečima, sadržaj izmene Zakona je korekcija koeficijenata nameštenika od treće do šeste platne grupe, sa ciljem da se njihov materijalni položaj, kolokvijalno rečeno, odmakne od minimalne zarade.
Poslovi koje obavljaju nameštenici su poslovi obezbeđenja, poslovi prijema i ekspedicije pošte, poslovi daktilografa, dostavljača, kurira i drugi, koji značajno doprinose nesmetanom funkcionisanju državnih organa.
Činjenica je da je osnovica za obračun plata zaposlenih nameštenika u državnim organima rasla sporije od rasta minimalne zarade. Predloženom korekcijom koeficijenata za obračun i isplatu plata stvaraju se uslovi za adekvatno vrednovanje poslova različite složenosti.
Predlog zakona o izmeni Zakona o platama državnih službenika i nameštenika naša poslanička grupa podržava.
Međutim, želim da istaknem da propisi koji uređuju ovu materiju ostaju, za sada, neizmenjeni u organima AP Vojvodine. U cilju rešavanja ovog problema, a to je vrednovanje poslova različite složenosti i unapređivanje materijalnog položaja zaposlenih i u organima i službama AP Vojvodine, neophodno je izvršiti usklađivanje pravnog okvira koji bi to omogućio.
Pokrajinska Vlada je nekoliko puta pokretala inicijativu za rešavanje ovog problema. Najsvežija inicijativa u formi zaključka od strane pokrajinske Vlade je doneta i prosleđena juče, 2. februara, Ministarstvu finansija i Vladi Republike Srbije.
Kako je Vlada Republike Srbije nadležna za donošenje akta kojim se uređuju plate zaposlenih na nivou lokalne vlasti, pitam Ministarstvo finansija – da li će u što skorije vreme pristupiti izradi neophodnog akta sa ciljem da izvrši odgovarajuće usklađivanje pravnog okvira kojim se uređuju plate zaposlenih u organima i službama lokalne vlasti sa platama za iste ili uporedive poslove koje obavljaju državni službenici i nameštenici, a kako je utvrđeno Predlogom zakona o izmeni Zakona o platama državnih službenika i nameštenika?
Od mogućih rešenja smatrate li celishodnijim da se problem reši, pod jedan, izmenom Uredbe o koeficijentima za obračun i isplatu plata imenovanih i postavljenih lica i zaposlenih u državnim organima kojom bi se izvršilo odgovarajuće usklađivanje koeficijenata za obračun i isplatu plata zaposlenih u organima teritorijalne autonomije ili, pod dva, da se Aktom Vlade Republike Srbije kojim se utvrđuju osnovice za obračun plata u organima i službama lokalne vlasti propiše mogućnost za uvećanje osnovica zaposlenima u organima teritorijalne autonomije sa nižom i srednjom stručnom spremom po osnovu kvaliteta i rezultata rada za 10%, a na način kako je ova mogućnost definisana za navedenu kategoriju zaposlenih u jedinicama lokalne samouprava?
Iskoristila bih priliku da uputim apel Ministarstvu finansija da sa kolegama iz Pokrajinskog sekretarijata za finansije ubrzo nađu adekvatno rešenje, a sve u cilju stvaranja uslova za unapređenje materijalnog položaja zaposlenih sa nižim primanjima u organima i službama AP Vojvodine. Zahvaljujem.
(Novi Sad, 30.01.2013.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Електротехничка школа "Михајло Пупин (Наставник (10% норме)) | Javni prihod | Mesečno | 3700.00 | RSD | 07.11.2003 - |