ROZALIJA EKRES

Savez vojvođanskih Mađara

OSVRT OTVORENOG PARLAMENTA

Rozalija Ekres je do sada jednom bila narodna poslanica, u 12. sazivu, od 2020. do 2020. godine.

U 12. sazivu bila je članica Odbora za kulturu i informisanje, Odbora za prava deteta, kao i zamenica člana Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava i Odbora za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva.

Tokom 12. saziva na redovnim skupštinskim zasedanjima je provela 285 sati, 22 puta se obraćala u plenumu, u postavljanju poslaničkih pitanja učestvovala je jednom, a u traženju obaveštenja i objašnjenja učestvovala je osam puta. Što se tiče prisustva glasanjima za akte, prisustvovala je 319 puta, od čega je za 318 akata glasala “za”.

U 13. sazivu izabrana je za poslanicu kao peta na listi Vajdasági Magyar Szövetség – Pásztor István – Savez vojvođanskih Mađara – Ištvan Pastor, i mandat joj je potvrđen 01.08.2022. godine.

U 13. sazivu deo je poslaničke grupe Savez vojvođanskih Mađara. Članica je Odbora za kulturu i informisanje i Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, i zamenica člana Odbora za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva, Odbora za evropske integracije i Odbora za prava deteta. Članica je i Pododbora za razmatranje izveštaja o obavljenim revizijama Državne revizorske institucije. Takođe, zamenica je člana Delegacije u Parlamentarnoj dimenziji Centralno-evropske inicijative.

BIOGRAFIJA

Rođena je 1957. godine. Po obrazovanju je diplomirana ekonomistkinja.

Direktorka je izdavačke kuće "Magyar Szo".

U periodu od 2012. do 2016. bila je odbornica u Skupštini opštine Temerin.

Živi u Temerinu.
Poslednji put ažurirano: 08.01.2023, 16:07

Osnovne informacije

Statistika

  • 3
  • 1
  • 1 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Imovina državna u Temerinu

čeka se odgovor 2 meseca i 4 dana i 19 sati

Poštovana Naša kancelarija Capital za konsalting i menadžment se susreće sa nepokretnostima u procesu zastupanja ,čije vlasništvo je Država Srbija ali ista nije evidentirana u direkciji za imovinu Republike Srbije , molim vas da nam konkretno date podataka koji je vama kao poslaniku i dostu...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 05.12.2022.

Hvala lepo.

Poštovana predsedavajuća, poštovana predsednice Vlade, poštovane ministarke i ministri, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, ispred poslaničke grupe SVM izražavam zadovoljstvo što je Predlog Zakona o budžetu Republike Srbije za 2023. godinu pred nama i da smo u prilici da ga usvojimo u roku predviđenim budžetskim kalendarom.

Naša poslanička grupa daje podršku kako Predlogu Zakona o budžetu, tako i svim ostalim predlozima zakona kojih je ne mali broj na dnevnom redu današnje sednice.

Stabilnost javnih finansija je moguće održati kroz primenu jasnog plana usklađenosti budžetskih prihoda i primanja sa budžetskim rashodima i izdacima. Predlog Zakona o budžetu Republike Srbije za 2023. godinu je jasan plan i stabilan osnov za nastavak oporavka i jačanja privrede, poboljšanju životnog standarda građana, kao i za nastavak ulaganja u značajne infrastrukturne projekte.

Pre nego što krenem da govorim o predloženom zakonu, smatram da je potrebno izneti nekoliko respektabilnih činjenica koje su prethodile njegovom definisanju. Zahvaljujući merama koje su sprovedene i koje se i dalje sprovode uspeli smo sačuvati stabilnost naše privrede i u uslovima poslednje tri krizne godine koje su obeležili pandemija, problemi sa lancima snabdevanja i konflikt u Ukrajini prećen nezabeleženom energetskom krizom.

Naša privreda potpomognuta sa više od osam milijardi evra budžetskih prihoda, sredstava je uspela da sačuva proizvodne kapacitete i radna mesta. Godine 2020. početnu godinu pandemije smo prebrodili sa minimalnim padom BDP od 0,9%. Naredne 2021. godine smo beležili rast od 7,5%, a za ovu godinu predviđanja su oko 2,5 do 3% rasta u trenutku kada je veliki broj zemalja već ušao u recesiju.

Ovakvom rezultatu značajno doprinosi nastavak započetih infrastrukturnih projekata, kao i dalji priliv stranih direktnih investicija u iznosu blizu četiri milijarde evra.

Makroekonomske pretpostavke budžeta Republike Srbije za 2023. godinu su približno na nivou datih pretpostavki u nedavno usvojenom rebalansu budžeta za ovu 2022. godinu sa blagim poboljšanjem, a to su stopa rasta BDP od 2,5% i inflacije od 11,1% i deficita tekućeg računa od 8,5% BDP.

Očekivani BDP iznosi osam hiljada 25 milijardi dinara, tj. 68 milijardi evra, a javni dug do kraja godine 56,1% BDP. Smatramo da je predloženi budžet planiran sa dosta opreza što daje nadu da fiskalna kretanja budu i bolja od predviđenih. Predviđeni ukupni prihodi i primanja iznose 1843,4 milijarde dinara, što je za 133,8 milijardi dinara više u odnosu na prihode rebalansiranog budžeta za ovu godinu.

Svi poreski prihodi, porez na dodatnu vrednost, porez na dohodak, porez na dobit beleže rast osim akciza, stoga u budžetu za narednu godinu razuman projektovani rast prihoda je od 7,8%. Što se ukupnih rashoda tiče, prema Predlogu budžeta za narednu godinu, oni iznose dve hiljade 107 milijardi dinara i uvećani su za 6% u odnosu na tekuću godinu. planirani deficit, tj. iznos za koji državni rashodi premašuju državne prihode je 264 milijarde dinara. Trend je pozitivan pošto se očekuje da fiskalni deficit bude smanjen sa 3,9% BDP u 2022. godini, na 3,3% BDP u 2023. godini.

Stvaranjem stabilnih uslova poslovanja, naša ekonomija je ušla u investicioni ciklus 2015. godine i od tada investicije po obimu predstavljaju ključni deo rasta ekonomije. Kapitalni rashodi su u 2021. godini dostigli čak 7,4% BDP. Očuvanje dostignutog nivoa se očekuje i ove, kao i naredne godine. Za narednu godinu ulaganja za javnu infrastrukturu su planirana u iznosu od 427 milijardi dinara.

Najznačajniji radovi su na putnoj, železničkoj, energetskoj, komunalnoj i vodnoj infrastrukturi. Značajna sredstva su obezbeđena i za kapitalna ulaganja u zdravstvu, zaštiti životne sredite, prosveti, kulturi, odbrani i drugim oblastima.

Subvencije od 193 milijardi dinara učestvuju sa 9,15% u ukupnim rashodima i izdacima i najvećim delom su planirane u razdelu Ministarstva poljoprivrede pri Upravi za agrarna plaćanja za podsticaje u poljoprivredi u iznosu od 65,3 milijarde dinara. Ohrabruje nas obećanje resorne ministarke Jelene Tanasković da će država poljoprivrednim proizvođačima u Srbiji isplatiti sve dugove do kraja ove godine i da narednu kalendarsku godinu nećemo započeti ne izmirenim obavezama prema našem agraru koji je zbog katastrofalne suše i enormnog rasta cena i energenata, veštačkog đubriva i ostalih neophodnih inputa za proizvodnju u izuzetno teškoj situaciji.

Izdašna sredstva su planirana kroz subvencije i za ublažavanje posledica energetske krize, za prevazilaženje negativnih efekata rastućih cena energenata, za nastavak osnaživanja privrede, malih i srednjih preduzeća, za nastavak ulaganja u oblasti zaštite životne sredine i turizma, kao i u oblasti nauke, obrazovanja i kulture.

Kao i godinama unazad, član 7. Predloga zakona o budžetu Republike Srbije propisuje da budžetu AP Vojvodine pripada deo prihoda od poreza na dohodak građana, poreza na zarade u visini od 18% od iznosa ostvarenog na teritoriji Vojvodine i deo prihoda od poreza na dobit pravnih lica u visini od 42,7% od iznosa ostvarenog na teritoriji Vojvodine.

Na osnovu fiskalne strategije Vlade Republike Srbije za 2023. godinu, projekcija je da će Vojvodina za finansiranje svojih nadležnosti od poreza na zarade ostvariti 10,7 milijardi, a od poreza na dobit 24,8 milijardi, što u zbiru iznosi 35,5 milijardi dinara. Time se dodaju i sredstva koja se iz budžeta Republike Srbije u zbirnom iznosu od 125 milijardi dinara planiraju usmeriti ka Vojvodini. Prvi deo kroz transfere za poverene poslove, namenske i nenamenske transfere opštinama i gradovima u iznosu od 56,5 milijardi dinara, a drugi deo od 68,5 milijardi dinara za kapitalne izdatke.

Za Poslaničku grupu Savez vojvođanskih Mađara je važan pristup kontinuiranog višegodišnjeg rada i saradnje na realizaciji projekata. U prilog tome govore činjenice da se iz godine u godinu povećava broj projekata iz kategorije kapitalnih investicija koji se realizuju na teritoriji Vojvodine.

Na primer, u 2017. godini imali smo 13, a 2022. godine čak 19 kapitalnih investicija. U Predlogu zakona za 2023. godinu uvršteno je 16 projekata kapitalnih investicija. Po prvi put nakon 2016. godine za pojedine projekte nisu opredeljena sredstva jer su u završnoj fazi ili su završeni, a među njima je značajan projekat adaptacija, rekonstrukcija i dogradnja zgrade Narodnog pozorišta u Subotici. Očigledno je da kapitalna ulaganja donose važnu promenu, napredak za brojne privredne delatnosti u Vojvodini i u celoj Srbiji.

Izdvojila bih samo nekoliko od planiranih stavki. U razdelu Ministarstva informisanja i telekomunikacija za javni medijski servis RTV planirano je 900 miliona dinara. Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture namenilo je za projekat izgradnje pruge između Beograda i Budimpešte 25 milijardi dinara. Za izvođenje dela radova na izgradnji autoputa E-75 za deonicu granični prelaz Kelebija – petlja Subotica, za projektnu dokumentaciju iznos od 28 miliona, kao i za rekonstrukciju i dogradnju graničnog prelaza Horgoš iznos od 1,45 milijardi dinara.

Za unapređenje uslova za prevođenje brodova u okviru brane na Tisi kod Novog Bečeja planirano je 50 miliona, a za proširenje kapaciteta luke Bogojevo 1,95 milijardi. Za izgradnju postrojenja za prečišćavanje vode u Kikindi opredeljeno je 400 miliona. Projekat izgradnje komunalne infrastrukture za odlaganje komunalnog otpada u Srbiji planiran je za teritoriju Vojvodine sa 2,6 milijardi.

Ministarstvo pravde namenilo je novac za rekonstrukciju zgrade Privrednog suda u Somboru od 50 miliona, a za izgradnju i opremanje nove zgrade zatvora u Subotici 45 miliona dinara. Ministarstvo zaštite životne sredine planiralo je za upotrebu i iskorišćavanje otpadnih voda 1,3 milijarde. Ministarstvo zdravlja usmeriće 2,8 milijardi dinara iz kredita Evropske investicione banke za rekonstrukciju i dogradnju postojeće zgrade Kliničkog centra Vojvodine.

Vezano za kapitalna ulaganja, naša poslanička grupa ukazuje i na izuzetan značaj rekonstrukcije lokalnih puteva u cilju poboljšanja životnih uslova stanovnika u naseljenim mestima. U skladu sa koalicionim sporazumom o zajedničkom programskom delovanju potpisanim između SNS i SVM, jedan od programskih prioriteta se odnosi baš na izgradnju lokalnih puteva i ulica u lokalnim samoupravama i pojačano održavanje i rekonstrukciju državnih puteva prvog i drugog reda na teritoriji Vojvodine. Kako je preko novoformiranog Ministarstva za javna ulaganja za Vojvodinu planirano 1,9 milijardi dinara za obnovu i unapređenje projekata javne namene, očekujemo napredak i na ovom polju.

Poboljšanju životnog standarda građana treba da doprinese povećanje plata u javnom sektoru od 12,5%, kao i povećanje minimalne zarade od 14,3% na nivo od 40.020 dinara. Penzije će imati rast od 1. januara za 12,1%, što će sa povećanjem od 0,9% počev od 1. novembra značiti zbirni rast od 20,8%.

Smatramo da su ovi kvantitativni okviri ispravno odmereni, sa ciljem da se rashodi za plate i penzije planiraju na način koji je održiv, ali i da sačuvaju životni standard i doprinesu privrednom razvoju. Za privredu je bitan nastavak daljeg rasterećenja poreza na zaradu, odnosno smanjenje opterećenja plata. Neoporezivi deo zarade sa 19.300 dinara se povećava na 21.712 dinara.

Premijerka Brnabić je u svom ekspozeu energetiku stavila na prvo mestu među pet osnovnih prioriteta Vlade. Naša poslanička grupa je u potpunosti saglasna da su ova i naredne godine godine izazova kako za Republiku Srbiju, tako i za čitav evropski kontinent u borbi sa energetskom krizom. Cilj je obezbeđivanje stabilnosti snabdevanja, povećanje proizvodne električne energije, povećanje energetske efikasnosti i neminovna transformacija sektora energetike.

Vezano za unapređenje položaja nacionalnih manjina, Poslanička grupa SVM se zalaže da se izjednači budžetski fond za nacionalne manjine i iznos predviđen za finansiranje rada nacionalnih saveta nacionalnih manjina. Do 2018. godine u budžetskom fondu za nacionalne manjine je bilo opredeljeno 1,8 miliona dinara, da bi kao rezultat zalaganja naše stranke u 2018. godini iznos bio povećan na 21,8 miliona. Od 2019. godine u budžetski fond za nacionalne manjine se opredeljuje iznos od 30 miliona dinara, a sredstva za rad nacionalnih saveta nacionalnih manjina se kreću u rasponu od blizu 248 miliona u budžetu za 2018. godinu do 322 miliona dinara u Predlogu budžeta za 2023. godinu.

Predlogu budžetu Republike Srbije za 2023. godinu, koji se temelji na svim navedenim elementima, dajemo punu podršku i glasaćemo za njegovo usvajanje.

Drugi zakonski predlog s kojim završavam svoje izlaganje je Zakon o potvrđivanju Ugovora između Vlade Republike Srbije i Vlade Mađarske o prijateljskim odnosima i saradnji u oblasti strateškog partnerstva.

Iskustvo potvrđuje da bliska saradnja između susednih zemalja, snažne političke veze i intenzivne kulturne i ekonomske prekogranične aktivnosti pozitivno utiču na društveni i ekonomski razvoj. Dobri bilateralni odnosi podstiču programe prekogranične saradnje kroz ulaganja u infrastrukturu i životnu sredinu. Podstiče se ravnomerni regionalni razvoj i stvaraju uslovi za kvalitetniji život i rad svih generacija.

Imajući u vidu obostrani interes, intenzitet i nivou bilateralnih odnosa, sa velikim zadovoljstvom dajemo podršku i ovom zakonskom rešenju, kao i svim ostalima koji su na dnevnom redu.

Zahvaljujem.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 09.11.2022.

Ja želim da repliciram kolegi uvaženom Janku Veselinovu, vezano za neistine koje je izneo povodom, kako je on rekao, veoma uvredljivo, da je to spomenik fašistima, revionizam veliko mađarski nacionalizam.

Pre neki dan je šef naše poslaničke grupe, gospodin Balint Pastor, lepo i jasno odgovorio već na te iznete osude, da je u ovoj sali 2013. godine postignuto istorijsko pomirenje između srpskog i mađarskog naroda. Ima tu narodnih poslanika koji su i tada bili ovde, kada je ovom govornicom tadašnji predsednik Mađarske Janoš Ader se izvinuo za sve ono što se dešavalo u Novom Sadu i u drugim gradovima Republike Srbije 1941. i 1942. godine. To je bio prvi korak istorijskog pomirenja.

Drugi korak se odvijao sledećeg dana, kada je ova Narodna skupština usvojila Deklaraciju o osudi akata protiv civilnog mađarskog stanovništva 1944. i 1945. godine. Sledeći korak se odvijao sledećeg dana, kada su položeni venci od strane tadašnjeg predsednika Republike Tomislava Nikolića i predsednika Mađarske Janoša Adera, kada su izgrađeni spomenici u Čurugu nevinim žrtvama i srpskog i mađarskog porekla, nevinim mađarskim žrtvama Republike Srbije, a nevinim mađarskim, srpskim žrtvama, sredstvima mađarske.

Sledeće godine je Vlada Republike Srbije ukinula dve odluke iz 1945. godine, kojima je mađarsko stanovništvo bilo proglašeno po osnovu kolektivne krivice ratnim zločincima i te odluke su bile na snazi 70 godina. Bili su okrivljeni i bebe i stranci i žene i nevine žrtve. To je bio fašizam koji je važio 70 godina u ovoj državi i Vlada Aleksandra Vučića je bila ona Vlada koja je nakon 70 godina te odluke stavila van pravne snage i predsednik Vučić je u to vreme i u svojstvu predsednika Vlade Republike Srbije položio i cveće na spomenik nevinim žrtvama iz 1944. godine kod spomenika „Ptice slomljenih krila“.

Ovo što se dešava u Novom Sadu i što će se desiti vrlo brzo u Novom Sadu, to je izgradnja spomenika nevinim žrtvama iz 1944/45. godine. Tamo nema nijednog imena, ni prezimena. Piše na mađarskom, srpskom i nemačkom jeziku – nevinim žrtvama.

Zamolila bih poštovanu opoziciju i pojedine narodne poslanike da ne govore i da ne dovode u pitanje ove istorijske procese koji su se desili pre 10 godina zahvaljujući SNS, Aleksandru Vučiću, zahvaljujući Tomislavu Nikoliću i SVM. Zahvaljujem.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 07.11.2022.

Hvala predsedniče.

Poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani ministri sa saradnicima, ispred poslaničke grupe SVM na samom početku svog obraćanja ću naglasiti da će naša poslanička grupa sa zadovoljstvom podržati rebalans budžeta za 2022. godinu.

Naše uverenje je da je Predlog rebalansa definisan na stabilnoj i realnoj osnovi, osnažuje i stav MMF-a o stanju ekonomije Republike Srbije, koji je iznet na nedavnim pregovorima.

Tokom dvonedeljnih razgovora razmatrana su aktuelna monetarna, fiskalna i makroekonomska kretanja i projekcije na osnovu čega je Misija pozitivno ocenila sprovođenje privrednog programa i pohvala kontinuitet dobrih ekonomskih politika. Istakli su da je očuvana stabilnost uprkos nepovoljnim uslovima u međunarodnom okruženju da Srbija ima rezerve da se suoči sa rizicima, uključujući visoke devizne rezerve od 16,5 milijardi evra, umeren spoljni i javni dug, dobro kapitalizovan i likvidan bankarski sistem, kao i istoriju pravovremenih odgovora na različite izazove.

Konstatovano je da je naša privreda zabeležila snažan oporavak od pandemije, ali da se svi sada suočavamo sa negativnim efektima nepovoljnih kretanja na svetskom i regionalnom nivou, koji utiču na niži globalni rast a time i na smanjenu eksternu tražnju za srpskim izvozom iz zemalja EU, kao i na visoke cene energenata i poremećaje u lancima snabdevanja.

Dogovor sa Misijom MMF-a i sklapanju dvogodišnjeg stend baj aranžmana vrednog 2,4 milijarde evra će biti dodatna podrška finansiranju u uslovima izazova u svetskom ekonomskom okruženju, a podržaće i makroekonomske politike sa ciljem da obuzda visoku inflaciju i podrži stabilnost deviznog kursa, kao i napore vlasti na sprovođenju strukturnih reformi, sa fokusom na sektor energetike.

Nakon pandemije, globalna ekonomija nastavlja da se suočava sa velikim izazovima nastalim pod uticajem konflikta u Ukrajini. Pored snažnog rasta cena energenata, porasle su i cene hrane na svetskom tržištu.

Očekuje se da će inflacija krajem 2022. godine dostići svoj maksimum, ali uz procenu da je potreban duži vremenski period u kom će inflatorni pritisci biti stabilizovani. Rastuće kamatne stope globalno usporavaju investicije i već je primetan usporeni rast BDP usled negativnog uticaja inflacije na realne prihode.

Makroekonomska kretanja u Srbiji početkom 2022. godine bila su generalno na nivou projektovanih, međutim, nastavak sukoba i zaoštravanje međunarodnih ekonomskih i političkih odnosa praćenih rekordnim cenama energenata počeli su vremenom da se održavaju i na domaću privrednu aktivnost. Tako je rast BDP sa nivoa od 4,3% u prvom kvartalu ove godine spustio na 4,1% za prvu polovinu.

Povećanje ekonomskih aktivnosti zabeleženo je kod svih uslužnih delatnosti, a najznačajniji doprinos došao je od trgovine, saobraćaja, turizma i informacionih tehnologija. Pozitivan doprinos zabeležila je i ukupna industrijska proizvodnja, sa rastom od 3,3%.

Nažalost, nepovoljni agrometeorološki uslovi odrazili su se na ispod prosečnu poljoprivrednu sezonu, pa se u ovom sektoru desio značajan pad. Umesto prosečne sezone i rasta od pola procenta, očekuje se pad od 8%.

Na tržištu rada trend pozitivnih kretanja nastavljen je i tokom 2022. godine i odražava se pre svega kroz povećanje zaposlenosti i realnih zarada, ali nešto sporije nego u prethodnom periodu. Na opšti rast zarada uticaj je imalo i povećanje minimalne cene rada od 9,4%. Stopa nezaposlenosti je smanjena na 8,9%.

Međugodišnja inflacija u Srbiji, kao i u većini drugih zemalja, nastavila je da se kreće uzlaznom putanjom i početkom ove godine. Na ovakvo kretanje inflacije uticali su pre svega faktori eksternog karaktera, kao što su porast svetskih cena energenata i zastoji u globalnim lancima snabdevanja. Tako je u septembru 2022. godine inflacija na međugodišnjem nivou iznosila 14%.

Uprkos ostvarenjima početkom 2022. godine koja su generalno bila na nivou projektovanih, Ministarstvo finansija je zbog očekivanog negativnog uticaja rastućih geopolitičkih tenzija energetske krize, kao i povećane globalne neizvesnosti, revidiralo naniže originalnu projekciju rasta BDP na 3%.

Nepovoljna kretanja od prvobitno očekivanih zabeležiće i građevinarstvo, pre svega kao posledica rastuće globalne neizvesnosti i manjeg obima privatnih investicija, ali i usled snažnog rasta cena građevinskog materijala.

Ekonomski rast će u ovoj godini i u novoj proceni biti podstaknut domaćom tražnjom. Povoljna kretanja na tržištu rada, praćena rastom zaposlenosti i realnih plata, potpomognuta jednokratnom davanju stanovništvu, odraziće se na stabilan rast privatne potrošnje od skoro 4%, dok će doprinos državne potrošnje ostati nepromenjiv.

Nastaviće se sa politikama koje imaju za cilj smanjivanje broja zaposlenih u sivoj zoni i njihovo prevođenje u korpus formalno zaposlenih, čime bi se njihovi uslovi rada bitno poboljšali, a pozitivan efekat bi se odrazio i na prihode budžeta.

Očekuje se dalje smanjivanje stope nezaposlenosti, kao i nastavak rasta realnih zarada, ali po usporenijoj dinamici. Očekuje se da će inflacija nastaviti da se kreće iznad gornje granice cilja i u narednom periodu, ali da će biti na silaznoj putanji. Uzimajući u obzir dinamiku iz prvih devet meseci i izglede do kraja godine, očekuje se da će se prosečna stopa inflacije u 2022. godini kretati na nivou od 12%.

Do kraja godine očekuje se nastavak rasta spoljne trgovinske robne razmene, ali po nešto usporenijoj dinamici, uz brži rast uvoza od izvoza. Uprkos visokoj neizvesnosti u međunarodnom okruženju, očekuje se dalji visok priliv stranih direktnih investicija. Kao što smo čuli od ministra, to je danas već 3,3 milijarde evra, uz rekordan priliv doznaka iz inostranstva.

Budžet za 2022. godinu planiran je u okolnostima postepenog izlaska iz zdravstveno-ekonomske krize izazvane pandemijom. Krajem 2021. godine zabeleženi su veoma dobri rezultati u naplati skoro svih prihodnih oblika, što je uslovilo značajne revizije projekcije naviše tokom godine. Ipak, projekciji prihoda za 2022. godinu pristupilo se veoma oprezno. To je rezultiralo da su danas prihodi budžeta iznad očekivanih iznosa.

Rebalansom budžeta Republike Srbije za 2022. godinu predviđeni su ukupni budžetski prihodi u iznosu od 1.709 milijardi dinara, što je za 192 milijarde veći iznos, tj. za skoro 13% više u odnosu na iznos predviđen početnim budžetom za 2022. godinu.

Poreski prihodi planirani su u iznosu od 1.490 milijardi dinara, a neporeski u iznosu od blizu 200 milijardi.

Sve kategorije prihoda, osim akciza, revidirane su naviše u odnosu na prethodnu projekciju. Najveću procentualnu promenu beleže prihodi od poreza na dobit, a u apsolutnom iznosu prihodi od poreza na dodatu vrednost.

Rashodi i izdaci budžeta povećani su za 271 milijardu dinara ili za skoro 16% i iznose 1.988 milijardi.

U strukturi ukupnih rashoda i izdataka od 1.988 milijardi dinara, tekući rashodi iznose 1.387 milijardi ili 70% ukupnih rashoda i izdataka. Izdaci za kapitalne investicije iznose 512 milijardi dinara ili 22% ukupnih rashoda i izdataka ili 7,2% bruto društvenog proizvoda, što smo i sinoć na sednici Odbora za finansije čuli i od Fiskalnog saveta da je izuzetno pozitivan finansijski rezultat.

Izdaci za nabavku finansijske imovine koja su povećana za 153 milijarde stoje najvećim delom kao intervencijska sredstva data za prevazilaženje energetske krize. Budžetski deficit povećan je sa 3% na 3,9% BDP-a. Ovaj rezultat neće narušiti uspostavljenu putanju smanjenja učešća javnog duga u BDP-u, koja je prisutna od 2016. godine. Procenjeni nivo javnog duga na kraju 2022. godine se očekuje na nivou od oko 56%. Samo mala digresija, zemlje Evropske unije u proseku imaju oko 88% udela javnog duga u svojim bruto društvenim proizvodima.

Značajno povećanje u rebalansu imaju i subvencije, planirane su u iznosu od 174 milijarde dinara, što je za skoro 22% više u odnosu na iznos planiran početnim budžetom za tekuću godinu. Više od trećine subvencija, blizu 66 milijardi dinara, namenjeno je podsticajima u poljoprivredi, za drumski saobraćaj 18%, za železnice 10%, a za subvencije u privredi 11,25% ukupnih subvencija.

Predloženi rebalans koji je danas pred nama nužan je odgovor na značajno izmenjene okolnosti u odnosu na situaciju u kojoj je budžet donet krajem prošle godine. Pre svega, rebalans je neophodan radi uspostavljanja alokacije sredstava u skladu sa novom organizacijom i delokrugom rada ministarstava, rebalans je pretpostavka za omogućavanje redovnog funkcionisanja svih državnih funkcija, međutim, jednako važno, ako ne i važnije, jeste da se rebalansom uspostavlja nova alokacija sredstava koja treba da odgovori na izmenjene prioritete koji su posledica političkih i ekonomskih šokova na globalnom nivou.

Ono što u spletu ovih teških dešavanja jeste olakšavajuća okolnost, to je činjenica da su svi napori uloženi u reforme i politike prethodnih godina omogućili da i u ovoj krizi imamo potencijal kojim ćemo moći da odgovorimo, jer rebalansom za budžet prilagođavamo se na značajno višem nivou, a ta činjenica omogućila je da bez obzira na potrebu da se značajna sredstva izdvajaju za očuvanje energetske stabilnosti i standarda građana, osnovna arhitektura budžeta definisana i kroz ulaganja u strateški važne projekte ostane zaštićen. Koliko je bilo potrebno zbog izmenjenih okolnosti definisati nove prioritete svedoči, na primer, izdvajanje za robne rezerve koje je povećano preko pet puta, sa pet milijardi dinara na 26,5 milijardi dinara. Uz to, u fokusu je i dalje pre svega briga za građane, i to one u najosetljivijim grupama, briga o deci i porodici, briga o mladima i preko finansijske podrške, briga o starijim licima preko povećanja penzija itd. Uz sve to, nivo kapitalnih ulaganja je očuvan.

Pošto dolazimo iz Vojvodine, posebnu pažnju posvećujemo uticaju javnih politika na život građana u ovom delu naše zemlje. U listi projekata kapitalnog i strateškog značaja znatan je broj onih koji se realizuju na teritoriji Vojvodine, kao na primer, brza saobraćajnica Novi Sad-Ruma, auto-put Beograd-Zrenjanin, brza saobraćajnica Bački Breg-Kikinda, izgradnja fabrike vode u Kikindi itd. Iako su okolnosti otežane, lista projekata koja je utemeljena početnim budžetom nije pretrpela redukcije, a za realizaciju projekta mađarsko-srpske železnice ovim rebalansom sredstva su čak i povećana za preko pet milijardi dinara. Takođe, u potpunosti podržavamo predlog koji velikim delom predviđa uvećana sredstva za podsticaje za izgradnju infrastrukture u turističkim destinacijama. Posebno ističemo značaj nastavka radova na akvaparku na Paliću. U prvom koraku je bilo obezbeđeno 230 miliona dinara za nastavak radova. Pored ovih 230 miliona dinara iz Republike, grad Subotica je obezbedio 212 miliona, nedostajućih 460 miliona, što sve zajedno ukupno čini oko 800 miliona dinara, koliko se obezbeđuje ovim rebalansom budžeta. Zahvalni smo na podršci koja omogućava da dugoočekivani velnes i spa centar na obali jezera Palić bude završen do maja naredne godine i da značajno obogati turističku ponudu i doprinese atraktivnosti destinacije.

Pored ovih za sve nas strateških projekata, koji je svima nama vidljiv, država ostaje posvećena i sprovođenju mera modernizacije i reforme u svim oblastima, npr. digitalizacija javne uprave, e-fakture, razvoj informacione infrastrukture u osnovnim i srednjim školama itd, a što je ulaganje u temelje koji u budućnosti treba da dovedu do željnih promena ka razvijenijem i uređenijem društvu kakvom težimo.

Na kraju, bez obzira na sve teškoće i negativne izglede kojima svedočimo, ovo što sam navela ohrabruje i opredeljuje nas i našim glasom ćemo podržati rebalans budžeta Republike Srbije za 2022. godinu. Zahvaljujem.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 28.10.2021.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, dame i gospodo, ministri i koleginice i kolege narodni poslanici, pošto ne bih ni imala vremena za drugo pitanje, a postavila sam ga pre dve nedelje Ministarstvu za rad i zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, vezano za pripremu novog zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, želela sam ovom prilikom da se uvaženoj ministarki Dariji Kisić Tepavčević obratim za izvesne nedoumice vezane za pripremu zakona. Ona nije tu, a nadam se da ću i dobiti odgovor koji sam pre dve nedelje, kao poslaničko pitanje postavila. Zato ću pitati i krenuti na prvo pitanje.

S obzirom na izuzetan značaj programa – „moja prva plata“ koji se formalno nastavlja u 2021. godini u skladu sa uredbom Vlade, koristim priliku da pitanje postavim ministru finansija gospodinu Siniši Malom.

Kao što je poznato položaj mladih kao jedne od najranjivijih kategorija na tržištu rada veoma je nepovoljan.

U odnosu na opštu populaciju prema zvaničnoj statistici beleži se njihova dvostruko veća stopa nezaposlenosti.

Nezaposlenost mladim ljudima i njihovim porodicama donosi ozbiljne poteškoće, narušava normalan život, smanjuje razvoj nemogućnosti. Mladi ljudi koji nisu zaposleni najčešće ostaju da žive sa roditeljima, kasnije zasnivaju porodice i teže se odlučuju za rađanje dece.

Stoga poslanička grupa SVM daje punu podršku nastavku programa – „moja prva plata“ koja je prošle godine bila uspešna mera za poboljšanje položaja mladih. Ovim programom mladima bez radnog iskustva se omogućava da obave praksu na konkretnim poslovima.

Na taj način steknu znanja, veštine, kompetencije za rad i tako povećaju svoje mogućnosti i za zapošljavanje. Planirano je uključivanje do 10.000 mladih. Na osnovu Uredbe o programu Nacionalna služba za zapošljavanje je 20. avgusta ove godine raspisala javni poziv.

Prva faza u realizaciji programa, prijavljivanje poslodavaca i oglašavanje pozicija je završena 23. septembra. Zainteresovani poslodavci su prijavili 15.676 pozicija. Prvog oktobra je krenula realizacija druge faze u kojoj se do kraja ovog meseca očekuje prijavljivanje kandidata.

Ministra finansija pitam da li bi bilo moguće u nastavku veoma značajnog programa Moja prva plata da svi prijavljeni kandidati sa kojima se poslodavci povežu i iskažu potrebu za njihovim radnim angažovanjem, budu uključeni u program.

Na osnovu broja prijavljenih pozicija, od strane poslodavaca, moguće je očekivati od 30 do 40% veći broj kandidata od planiranog okvira za subvencionisanje. Znači, da li je moguće da svi kandidati i oni iznad broja od 10 hiljada koji ispunjavaju uslove, dobiju svoju prvu šansu? Zahvaljujem.

Šesnaesto vanredno zasedanje, 03.02.2022.

Hvala lepo.

Poštovani potpredsedniče, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, ispred poslaničke grupe Saveza vojvođanskih Mađara želim da uputim pitanje Ministarstvu finansija.

Na dnevnom redu Šesnaestog vanrednog zasedanja Narodne skupštine, koji smo juče započeli, nalazi se i Predlog zakona o izmeni Zakona o platama državnih službenika i nameštenika.

Predlog izmene Zakona proizilazi iz potrebe da se vrednovanje pratećih pomoćno-tehničkih poslova u državnim organima upodobi u što većoj meri vrednostima uporedivih poslova koje obavljaju državni službenici. Drugim rečima, sadržaj izmene Zakona je korekcija koeficijenata nameštenika od treće do šeste platne grupe, sa ciljem da se njihov materijalni položaj, kolokvijalno rečeno, odmakne od minimalne zarade.

Poslovi koje obavljaju nameštenici su poslovi obezbeđenja, poslovi prijema i ekspedicije pošte, poslovi daktilografa, dostavljača, kurira i drugi, koji značajno doprinose nesmetanom funkcionisanju državnih organa.

Činjenica je da je osnovica za obračun plata zaposlenih nameštenika u državnim organima rasla sporije od rasta minimalne zarade. Predloženom korekcijom koeficijenata za obračun i isplatu plata stvaraju se uslovi za adekvatno vrednovanje poslova različite složenosti.

Predlog zakona o izmeni Zakona o platama državnih službenika i nameštenika naša poslanička grupa podržava.

Međutim, želim da istaknem da propisi koji uređuju ovu materiju ostaju, za sada, neizmenjeni u organima AP Vojvodine. U cilju rešavanja ovog problema, a to je vrednovanje poslova različite složenosti i unapređivanje materijalnog položaja zaposlenih i u organima i službama AP Vojvodine, neophodno je izvršiti usklađivanje pravnog okvira koji bi to omogućio.

Pokrajinska Vlada je nekoliko puta pokretala inicijativu za rešavanje ovog problema. Najsvežija inicijativa u formi zaključka od strane pokrajinske Vlade je doneta i prosleđena juče, 2. februara, Ministarstvu finansija i Vladi Republike Srbije.

Kako je Vlada Republike Srbije nadležna za donošenje akta kojim se uređuju plate zaposlenih na nivou lokalne vlasti, pitam Ministarstvo finansija – da li će u što skorije vreme pristupiti izradi neophodnog akta sa ciljem da izvrši odgovarajuće usklađivanje pravnog okvira kojim se uređuju plate zaposlenih u organima i službama lokalne vlasti sa platama za iste ili uporedive poslove koje obavljaju državni službenici i nameštenici, a kako je utvrđeno Predlogom zakona o izmeni Zakona o platama državnih službenika i nameštenika?

Od mogućih rešenja smatrate li celishodnijim da se problem reši, pod jedan, izmenom Uredbe o koeficijentima za obračun i isplatu plata imenovanih i postavljenih lica i zaposlenih u državnim organima kojom bi se izvršilo odgovarajuće usklađivanje koeficijenata za obračun i isplatu plata zaposlenih u organima teritorijalne autonomije ili, pod dva, da se Aktom Vlade Republike Srbije kojim se utvrđuju osnovice za obračun plata u organima i službama lokalne vlasti propiše mogućnost za uvećanje osnovica zaposlenima u organima teritorijalne autonomije sa nižom i srednjom stručnom spremom po osnovu kvaliteta i rezultata rada za 10%, a na način kako je ova mogućnost definisana za navedenu kategoriju zaposlenih u jedinicama lokalne samouprava?

Iskoristila bih priliku da uputim apel Ministarstvu finansija da sa kolegama iz Pokrajinskog sekretarijata za finansije ubrzo nađu adekvatno rešenje, a sve u cilju stvaranja uslova za unapređenje materijalnog položaja zaposlenih sa nižim primanjima u organima i službama AP Vojvodine. Zahvaljujem.

Šesnaesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 28.12.2021.

Hvala lepo.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, ispred poslaničke grupe SVM želim da uputim pitanje i da predočim jedan problem Ministarstvu finansija.

S obzirom na pozitivna makroekonomska kretanja u zemlji, u trenutku kada u susret budžetu za 2022. godinu idemo sa dobrim očekivanjima, kada je budžetom za kapitalne investicije na nivou države predviđeno 486 milijardi dinara, a u Vojvodini su rashodi budžetskih korisnika koji imaju kapitalni karakter planirani u iznosu od 23,6 milijardi dinara i imaju udeo od blizu 27% u ukupnom budžetu, obezbeđen je preduslov za dugoročni ekonomski i društveni razvoj, stavljajući u fokus kapitalna ulaganja.

Problem na koji želim da skrenem pažnju tiče se materije koju uređuje Zakon o budžetskom sistemu, a vezan je za planiranje kapitalnih ulaganja u slučajevima kada se iz republičkog ili pokrajinskog budžeta transferišu sredstva za kapitalna ulaganja nosiocima investicija, uglavnom jedinicama lokalnih samouprava. Iako se radi o kapitalnim ulaganjima transfer kao rashod klase četiri, u smislu ekonomske klasifikacije, nije moguće iskazati u trogodišnjem budžetu. U tom smislu ideja da se podrži investicija lokalne samouprave putem transfera mora se ili u celini za višegodišnje potrebe planirati godišnjim budžetom, čime se vrši zarobljavanje sredstava za koje je izvesno da neće biti utrošena u toj godini, ili se mora planirati u godišnjem iznosu sufinansiranja, čime lokalna samouprava, ukoliko se oslanja na izvor drugih nivoa vlasti, dolazi u neizvesnost u smislu daljeg obezbeđivanja izvora finansiranja.

Zbog svega navedenog pitam Ministarstvo finansija – da li smatrate da je mogućnost rešenja problema u izmeni Zakona o budžetskom sistemu i to odredbe člana 54. o preuzimanju obaveza u smislu definisanja trogodišnjem iskazivanja u kapitalnom delu budžeta, osim kapitalnih izdataka klase pet i rashoda kapitalnog karaktera klase četiri, koji su namenjeni za investiciona ulaganja? Rezultat ovakvog normiranja bio bi, sa jedne strane, predvidljivije planiranje u budžetima, a sa druge strane teret cele investicije bi se raspodelio na više budžetskih ciklusa.

Smatram da bi ova izmena zakona obesmislila i neprincipijelne napade na javnu upravu zbog niskog stepena izvršenja budžeta u delu rashoda za kapitalna ulaganja i prenosa značajnih neutrošenih sredstava u narednu budžetsku godinu.

Još jednom bih podvukla činjenicu da se za finansijski značajne projekte koji se realizuju u više godina, a koji se u budžetu planiraju i iskazuju kao rashodi kapitalnog karaktera, sredstva moraju obezbediti u tekućoj godini u ukupnoj investicionoj vrednosti, jer Zakon o budžetskom sistemu ne dozvoljava da se rashodi kapitalnog karaktera budžetiraju višegodišnje već samo izdaci. Dok god je ovako zakonsko rešenje na snazi, finansijski značajni projekti kapitalnog karaktera, koji se prema načinu realizacije planiraju kao rashodi, moraće da opterećuju budžetsku godinu u kojoj se takav projekat planira.

Pitam nadležno ministarstvo – da li se planira formulisanje rešenja za ovaj problem koji će omogućiti da se rashodi kapitalnog karaktera planiraju višegodišnje, odnosno u korelaciji sa realnim vremenom potrebnim za realizaciju projekata koji prelaze granice jedne godine? Zahvaljujem.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 14.10.2021.

Ispred poslaničke grupe Savez Vojvođanskih Mađara želim da postavim pitanje Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, vezano za izradu novog Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu.

Aktuelni Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu je u primeni od novembra 2005. godine. Od tada pa do danas su se desile mnoge značajne ekonomske i društvene promene. Iz tog razloga pozdravljamo inicijativu za donošenje novog zakonskog okvira za bezbednost i zdravlje na radu.

Promene koje su uočljive u društvenoj sferi naročito su postale vidljive u prethodnom periodu koji je obeležen pandemijom Kovid 19. Ovo se, pre svega, odnosi na rad od kuće, učestalo korišćenje alternativnih metoda i komunikacije, otežano planiranje i poslovanje, kao i finansijske poteškoće i ukupnu neizvesnost.

U svetlu modernih tehnologija je ubrzan i olakšan prenos informacija, prepoznata i prihvaćena elektronska komunikacija i čuvanje podataka. Smatramo da je naročito bitno da se uzme u obzir i trenutak donošenja ovog zakona, a to je vreme u kojem je celo društvo pod velikim i dugotrajnim teretom pandemije.

Resorno ministarstvo pitam da li će novi zakon prepoznati rad od kuće i poboljšati uređenje poslova pri hitnim intervencijama?

Nadalje, smatramo da je potrebno da se uvede više fleksibilnosti u formi radnog angažovanja stručnih lica iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu.

Naime, lica za bezbednost i zdravlje na radu koja su glavni nosioci primene zakona rade pod velikim pritiskom koji proizilazi iz prirode posla i objektivnih uslova rada, samim tim, dalji pritisak u vidu usložnjavanja uslova za obavljanje delatnosti ne može doprineti kvalitetu rada.

Stoga je drugo pitanje vezano za planiranje podizanja kriterijuma za dobijanje licence pravnog lica - zbog čega se planira podizanje kriterijuma za dobijanje licence pravnog lica za bezbednost i zdravlje na radu?

Osnove za ovu izmenu ne nalazimo ni u Direktivi Evropske unije o uvođenju mera za podsticanje poboljšanja bezbednosti i zdravlja radnika na radu.

Smatramo da za obavljanje poslova lica za bezbednost i zdravlje na radu u manje rizičnim delatnostima treba ostaviti mogućnost da poslodavac angažuje savetnika ili saradnika za bezbednost i zdravlje na radu koji poseduje licencu bez obaveze da budu zaposleni u pravnom licu sa licencom.

Stručna lica bi bilo moguće angažovati u formi dopunskog rada ili bi ta lica osnovala preduzetničku delatnost.

Takođe, treba uzeti u obzir da se stručni ispit, na koji se obavezuju poslodavci, polaže pred Komisijom Uprave za bezbednost i zdravlje na radu. Ta komisija je jedina za čitavu državu, pa postoji ograničenje u broju lica koja mogu u dogledno vreme pristupiti polaganju ispita.

Postavlja se pitanje – za koliko vremena će svi poslodavci koji spadaju u tu kategoriju stići da polože stručni ispit i da li će do tada biti u prekršaju za koji je propisana kazna od milion i po do dva miliona dinara?

Na samom kraju pitam da li će se u novom zakonu naći i institucija inostranog poslodavca? Njih je sve više na tržištu. Stoga je neophodno definisati njihove obaveze i odgovornosti, s obzirom na specifičnost da im je sedište u drugoj državi. Zahvaljujem.

Imovinska karta

(Novi Sad, 30.01.2013.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Електротехничка школа "Михајло Пупин (Наставник (10% норме)) Javni prihod Mesečno 3700.00 RSD 07.11.2003 -