Poštovani predsedniče, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, ispred poslaničke grupe SVM pitanje upućujem Fondu za mlade talente Republike Srbije koji se nalazi u sastavu Ministarstva nauke, tehnološkog razvoja i inovacija.

Savez vojvođanskih Mađara insistira i istrajava na sistemskoj podršci mladima na razvijanju posebnih programa podrške za talentovane studente i učenike. Zalažemo se za jačanje mreže projekata u cilju podsticanja mladih da razvijaju kompetencije, znanja i veštine na vlastitu dobrobit, kao i na dobrobit svoje zajednice i države.

Cilj Fonda za mlade Republike Srbije jeste da podrži izuzetne mlade ljude i pruži im priliku da unapređuju svoj dar, da se usavršavaju i podižu ambicije. Učenici i studenti naše zajednice su zahvaljujući podršci Vlade Mađarske od 2010. godine i dodatno potpomognuti da nastave svoje školovanje i da grade svoju budućnost u Srbiji.

Posebna je i podrška programu stipendiranja studenata prava koju je Nacionalni savet mađarske nacionalne zajednice pokrenuo sa Ministarstvom pravde Mađarske. Ovaj konkurs je ove godine objavljen treću godinu zaredom i otvoren je do kraja juna.

Studentima ekonomije, takođe, omogućujemo poseban finansijski podsticaj. Prošle nedelje je Narodna banka Mađarske uručila stipendije izuzetnosti, raspisane po četvrti put u Vojvodini, za 15 studenata ekonomije koji studiraju na osnovnim i master studijama. Stremimo tome da se slični programi prošire i na druga zanimanja, prvenstveno na oblast medicinskih nauka.

Savez vojvođanskih Mađara daje punu podršku i Fondu za mlade talente od njegovog osnivanja. Smatramo da je jedna od osnovnih tačaka za podršku podsticaj i razvoj mladih talenata, kao i mesto njihovog umrežavanja.

Od osnivanja 2008. godine do danas Fond je dodelio preko 40 hiljada stipendija i nagrada studentima i učenicima srednjih škola. Fond realizuje i konkurs Dositeja za stipendiranje do 1.050 najboljih studenata završne godine osnovnih akademskih studija i do 500 studenata završne godine master studija sa visokoškolskih ustanova čiji je osnivač Republika Srbija. Za školsku 2022/23. godinu konkurs je otvoren 16. marta. Kandidati su rangirani na osnovu prosečne ocene u okviru šest obrazovno-naučnih polja.

Nakon sumiranja preliminarnih rezultata konkursa i podnetih primedbi, doneta je, po našem mišljenju, potpuno opravdana odluka Fonda koja će biti uvrštena u formiranje konačne liste rezultata, a to je povećanje broja stipendija za naučno polje medicinskih nauka za dodatna 104 mesta. Na ovaj način će delimično biti ispravljena nelogičnost da studenti medicinskih nauka sa prosekom 9.70 budu ispod crte dok, na primer, studenti odseka prirodno-matematičkih nauka dobijaju stipendiju i sa prosekom 8.50.

Ispred poslaničke grupe SVM Fondu za mlade talente Republike Srbije postavljam pitanje - s obzirom na problem koji je postao evidentan sumiranjem preliminarnim rezultata ovogodišnjeg konkursa, da li će se pristupiti sistemskom preispitivanju i doradi postojećeg konkursa, kako bi se u budućnosti u potpunosti izbegle nelogičnosti, a možemo reći i nepravednosti u nagrađivanju studenata? Zahvaljujem.

Hvala, predsedniče.

Ispred poslaničke grupe Savez vojvođanskih Mađara pitanje vezano za inicijativu „Ne zatvaraj“ upućujem nadležnom organu Ministarstva finansija.

Inicijativa je pokrenuta od strane udruženja Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije i Unije poslodavaca Zrenjanina, uz podršku 20 strukovnih udruženja i poslata na adresu ministarstava privrede, finansija i državne uprave, kao i poslaničkim grupama Narodne skupštine.

Savez vojvođanskih Mađara smatra da je doprinos preduzetnika malih i srednjih preduzeća ekonomiji naše zemlje od velikog značaja. Iz tog razloga ukazujemo na problem i nadamo se njegovom skorijem rešenju.

Inicijativa „Ne zatvaraj“ ističe problematiku olakog korišćenja mere zatvaranja privrednih subjekata, čak i kada su u pitanju minorna neslaganja ili tehničko-administrativni propusti o njihovom poslovanju.

Navodi se da je veliki broj objekata koji se zatvaraju na 15 dana jer je privredni subjekt posedovao odluku o depozitu na 2.000 dinara potrebnih za vraćanje kusura, ali nije imao kod sebe nalog za isplatu. Jasno je da tu nema nikakve utaje poreza.

Drugi primer je zatvaranje radnje na 15 dana jer je član porodice preduzetnika bio prisutan u radnji i pomagao oko prijema robe ili je razlog zatvaranja kašnjenje sa uplatom pazara od dva dana.

Od primene novog sistema E-fiskalizacije, ima i primera zatvaranja objekata iz razloga što su računi kucani uredno kroz kasu ali se nisu odmah prikazivali u sistemu. Nije predviđen alternativni vid napade prilikom prestanka rada kase, pa se desi da objekti prestanu sa radom dok se ne otkloni problem.

Ne sme biti višestruko isplativije raditi neregistrovan, na crno, nego kao legalno registrovan privredni subjekt, jer se time čini šteta preduzetništvu, radnim mestima kao i budžetu.

Potrebno je da legalno registrovani privrednici i inspekcije funkcionišu partnerski, da kaznena regulativa podrazumeva gradaciju, da se ne krši princip srazmernosti i da se uzima u obzir ekonomska snaga privrednog subjekta.

NALED je u najnovijoj Sivoj knjizi, u delu preporuka za uklanjanje administrativnih prepreka poslovanju u Srbiji za 2023. godinu Ministarstvu finansija predočila problematiku i predložila predlog rešenja za primenu proporcionalnog kažnjavanja prilikom inspekcijskog nadzora.

Mera zatvaranja ugostiteljskih objekata u trajanju do 15 dana kada je nepravilnost utvrđena prvi put, odnosno do 90 dana kada je nepravilnost utvrđena drugi put, sama po sebi je kontraproduktivna, jednako za državu i za privredne subjekte, zaposlene i sve dobavljače u lancu PDV-a ukoliko je prenaglašena u odnosu na nepravilnost koja je manjeg obima ili učinjena nehatno.

Stoga je potrebno aktom o primeni propisa ministra finansija o primeni Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji koje je obavezujuće za postupanje poreske uprave urediti da se mera zatvaranja zbog učinjenih nepravilnosti i trajanje zabrane obavljanja delatnosti utvrde u zavisnosti od obima štetnih posledica, dok bi se za prvi put konstatovanu nepravilnost i neznatne posledice utvrdilo zatvaranje objekta u trajanju od jednog dana.

Savez vojvođanskih Mađara smatra da će konsekventna primena proporcionalnog kažnjavanja prilikom inspekcijskog nadzora unaprediti poslovanje, kao i poverenje između privrednih subjekata i poreskih vlasti.

Ministarstvo finansija pitamo u kom pravcu razmišlja i da li je uzelo u razmatranje navedenu inicijativu?

Zahvaljujem.

Hvala, potpredsednice.

Ispred poslaničke grupe Savez Vojvođanskih Mađara pitanje upućujem Ministarstvu finansija. Krajem prošle godine 27. i 28. decembra na sednici Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, kao i na sednici Pododbora za razmatranje sektorskih izveštaja o obavljenim revizijama Državne revizorske institucije imali smo priliku da se upoznamo i sa preporukama za izmene važećih zakona.

Veoma često je prisutna dilema korisnika budžetskih sredstava da li u svojim poslovnim knjigama treba vrednosti nepokretnosti opreme i ostalih osnovnih sredstava da evidentiraju prema nabavnoj vrednosti umanjenoj za amortizaciju, kako reguliše Uredba o budžetskom računovodstvu, ili po procenjenoj fer vrednosti, kako definišu međunarodni računovodstveni standardi.

U predlozima za izmenu propisa, vezanih za sektor dva tj. za lokalnu samoupravu, DRI je inicirala u tački 14. rešenje ovog važnog pitanja, pitanja vrednovanja nepokretnosti, opreme i ostalih osnovnih sredstava.

Na terenu postoje različiti slučajevi i prisutne nedoumice - da li određene nepokretnosti i opremu, čiji je vlasnik jedinica lokalne samouprave, a koje su date na korišćenje javnom preduzeću koje obavlja npr. snabdevanje vodom, treba u svojim poslovnim knjigama da vode ova javna preduzeća koja ih koriste i ostvaruju prihode od obavljanja delatnosti po osnovu njihovog korišćenja ili jedinice lokalne samouprave koje su njihovi vlasnici?

Sama dolazim iz opštine, opštine Temerin kojoj je DRI uz izveštaj o reviziji završnog računa i pravilnosti poslovanja opštine konstatovala pogrešno iskazivanje i dala preporuku odgovornim licima opštine da u poslovnim knjigama evidentiraju imovinu koja se odnosi na vrednost kapitala javnih preduzeća čiji je opština osnivač. Rok za preduzimanje mera za ispravljanje ističe 30. juna ove godine.

Trenutno stanje u vezi sa iskazivanjem u bilansima, kada su u pitanju mreže, mreže vodovoda, kanalizacije, elektrike, gasovoda, toplovoda i druge koje se prema Zakonu o javnoj svojini ne mogu ulagati u kapital javnih preduzeća, je takvo da se ova imovina iskazuje uglavnom u bilansima javnih preduzeća, ali se deo ove imovine, takođe, iskazuje i u bilansima lokalnih samouprava.

Sa aspekta finansijskog izveštavanja, javna preduzeća mogu procenjivati, iskazivati vrednosti ove imovine po fer tržišnoj vrednosti dok se u jedinicama lokalne samouprave ova imovina iskazuje isključivo po nabavnoj vrednosti umanjenoj za amortizaciju zbog čega zbirni podaci o vrednostima navedene imovine nisu kompatibilni, niti realno prikazani u bilansima.

Pored toga, deo javnih preduzeća u nekim jedinicama lokalne samouprave izvršio je procene vrednosti mreža i uneo tu vrednost kao osnivački ulog povećanjem osnovnog kapitala, što je u suprotnosti sa članom 42. Zakona o javnoj svojini. Ministarstvo finansija pitam – da li je u pripremi tj. da li se radi na tome da se Zakonom o budžetskom sistemu ili na drugi način propiše iskazivanje vrednosti imovine, posebno imovine koja je isključivo u javnoj svojini, kao što su mreže, šume, prirodna bogatstva i dobra u opštoj upotrebi sa ciljem da se navedena imovina u celini iskazuje i vrednuje na istovetan način. Zahvaljujem.

Hvala lepo.

Poštovani potpredsedniče, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, ispred poslaničke grupe Saveza vojvođanskih Mađara želim da uputim pitanje Ministarstvu finansija.

Na dnevnom redu Šesnaestog vanrednog zasedanja Narodne skupštine, koji smo juče započeli, nalazi se i Predlog zakona o izmeni Zakona o platama državnih službenika i nameštenika.

Predlog izmene Zakona proizilazi iz potrebe da se vrednovanje pratećih pomoćno-tehničkih poslova u državnim organima upodobi u što većoj meri vrednostima uporedivih poslova koje obavljaju državni službenici. Drugim rečima, sadržaj izmene Zakona je korekcija koeficijenata nameštenika od treće do šeste platne grupe, sa ciljem da se njihov materijalni položaj, kolokvijalno rečeno, odmakne od minimalne zarade.

Poslovi koje obavljaju nameštenici su poslovi obezbeđenja, poslovi prijema i ekspedicije pošte, poslovi daktilografa, dostavljača, kurira i drugi, koji značajno doprinose nesmetanom funkcionisanju državnih organa.

Činjenica je da je osnovica za obračun plata zaposlenih nameštenika u državnim organima rasla sporije od rasta minimalne zarade. Predloženom korekcijom koeficijenata za obračun i isplatu plata stvaraju se uslovi za adekvatno vrednovanje poslova različite složenosti.

Predlog zakona o izmeni Zakona o platama državnih službenika i nameštenika naša poslanička grupa podržava.

Međutim, želim da istaknem da propisi koji uređuju ovu materiju ostaju, za sada, neizmenjeni u organima AP Vojvodine. U cilju rešavanja ovog problema, a to je vrednovanje poslova različite složenosti i unapređivanje materijalnog položaja zaposlenih i u organima i službama AP Vojvodine, neophodno je izvršiti usklađivanje pravnog okvira koji bi to omogućio.

Pokrajinska Vlada je nekoliko puta pokretala inicijativu za rešavanje ovog problema. Najsvežija inicijativa u formi zaključka od strane pokrajinske Vlade je doneta i prosleđena juče, 2. februara, Ministarstvu finansija i Vladi Republike Srbije.

Kako je Vlada Republike Srbije nadležna za donošenje akta kojim se uređuju plate zaposlenih na nivou lokalne vlasti, pitam Ministarstvo finansija – da li će u što skorije vreme pristupiti izradi neophodnog akta sa ciljem da izvrši odgovarajuće usklađivanje pravnog okvira kojim se uređuju plate zaposlenih u organima i službama lokalne vlasti sa platama za iste ili uporedive poslove koje obavljaju državni službenici i nameštenici, a kako je utvrđeno Predlogom zakona o izmeni Zakona o platama državnih službenika i nameštenika?

Od mogućih rešenja smatrate li celishodnijim da se problem reši, pod jedan, izmenom Uredbe o koeficijentima za obračun i isplatu plata imenovanih i postavljenih lica i zaposlenih u državnim organima kojom bi se izvršilo odgovarajuće usklađivanje koeficijenata za obračun i isplatu plata zaposlenih u organima teritorijalne autonomije ili, pod dva, da se Aktom Vlade Republike Srbije kojim se utvrđuju osnovice za obračun plata u organima i službama lokalne vlasti propiše mogućnost za uvećanje osnovica zaposlenima u organima teritorijalne autonomije sa nižom i srednjom stručnom spremom po osnovu kvaliteta i rezultata rada za 10%, a na način kako je ova mogućnost definisana za navedenu kategoriju zaposlenih u jedinicama lokalne samouprava?

Iskoristila bih priliku da uputim apel Ministarstvu finansija da sa kolegama iz Pokrajinskog sekretarijata za finansije ubrzo nađu adekvatno rešenje, a sve u cilju stvaranja uslova za unapređenje materijalnog položaja zaposlenih sa nižim primanjima u organima i službama AP Vojvodine. Zahvaljujem.

Hvala lepo.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, ispred poslaničke grupe SVM želim da uputim pitanje i da predočim jedan problem Ministarstvu finansija.

S obzirom na pozitivna makroekonomska kretanja u zemlji, u trenutku kada u susret budžetu za 2022. godinu idemo sa dobrim očekivanjima, kada je budžetom za kapitalne investicije na nivou države predviđeno 486 milijardi dinara, a u Vojvodini su rashodi budžetskih korisnika koji imaju kapitalni karakter planirani u iznosu od 23,6 milijardi dinara i imaju udeo od blizu 27% u ukupnom budžetu, obezbeđen je preduslov za dugoročni ekonomski i društveni razvoj, stavljajući u fokus kapitalna ulaganja.

Problem na koji želim da skrenem pažnju tiče se materije koju uređuje Zakon o budžetskom sistemu, a vezan je za planiranje kapitalnih ulaganja u slučajevima kada se iz republičkog ili pokrajinskog budžeta transferišu sredstva za kapitalna ulaganja nosiocima investicija, uglavnom jedinicama lokalnih samouprava. Iako se radi o kapitalnim ulaganjima transfer kao rashod klase četiri, u smislu ekonomske klasifikacije, nije moguće iskazati u trogodišnjem budžetu. U tom smislu ideja da se podrži investicija lokalne samouprave putem transfera mora se ili u celini za višegodišnje potrebe planirati godišnjim budžetom, čime se vrši zarobljavanje sredstava za koje je izvesno da neće biti utrošena u toj godini, ili se mora planirati u godišnjem iznosu sufinansiranja, čime lokalna samouprava, ukoliko se oslanja na izvor drugih nivoa vlasti, dolazi u neizvesnost u smislu daljeg obezbeđivanja izvora finansiranja.

Zbog svega navedenog pitam Ministarstvo finansija – da li smatrate da je mogućnost rešenja problema u izmeni Zakona o budžetskom sistemu i to odredbe člana 54. o preuzimanju obaveza u smislu definisanja trogodišnjem iskazivanja u kapitalnom delu budžeta, osim kapitalnih izdataka klase pet i rashoda kapitalnog karaktera klase četiri, koji su namenjeni za investiciona ulaganja? Rezultat ovakvog normiranja bio bi, sa jedne strane, predvidljivije planiranje u budžetima, a sa druge strane teret cele investicije bi se raspodelio na više budžetskih ciklusa.

Smatram da bi ova izmena zakona obesmislila i neprincipijelne napade na javnu upravu zbog niskog stepena izvršenja budžeta u delu rashoda za kapitalna ulaganja i prenosa značajnih neutrošenih sredstava u narednu budžetsku godinu.

Još jednom bih podvukla činjenicu da se za finansijski značajne projekte koji se realizuju u više godina, a koji se u budžetu planiraju i iskazuju kao rashodi kapitalnog karaktera, sredstva moraju obezbediti u tekućoj godini u ukupnoj investicionoj vrednosti, jer Zakon o budžetskom sistemu ne dozvoljava da se rashodi kapitalnog karaktera budžetiraju višegodišnje već samo izdaci. Dok god je ovako zakonsko rešenje na snazi, finansijski značajni projekti kapitalnog karaktera, koji se prema načinu realizacije planiraju kao rashodi, moraće da opterećuju budžetsku godinu u kojoj se takav projekat planira.

Pitam nadležno ministarstvo – da li se planira formulisanje rešenja za ovaj problem koji će omogućiti da se rashodi kapitalnog karaktera planiraju višegodišnje, odnosno u korelaciji sa realnim vremenom potrebnim za realizaciju projekata koji prelaze granice jedne godine? Zahvaljujem.

Ispred poslaničke grupe Savez Vojvođanskih Mađara želim da postavim pitanje Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, vezano za izradu novog Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu.

Aktuelni Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu je u primeni od novembra 2005. godine. Od tada pa do danas su se desile mnoge značajne ekonomske i društvene promene. Iz tog razloga pozdravljamo inicijativu za donošenje novog zakonskog okvira za bezbednost i zdravlje na radu.

Promene koje su uočljive u društvenoj sferi naročito su postale vidljive u prethodnom periodu koji je obeležen pandemijom Kovid 19. Ovo se, pre svega, odnosi na rad od kuće, učestalo korišćenje alternativnih metoda i komunikacije, otežano planiranje i poslovanje, kao i finansijske poteškoće i ukupnu neizvesnost.

U svetlu modernih tehnologija je ubrzan i olakšan prenos informacija, prepoznata i prihvaćena elektronska komunikacija i čuvanje podataka. Smatramo da je naročito bitno da se uzme u obzir i trenutak donošenja ovog zakona, a to je vreme u kojem je celo društvo pod velikim i dugotrajnim teretom pandemije.

Resorno ministarstvo pitam da li će novi zakon prepoznati rad od kuće i poboljšati uređenje poslova pri hitnim intervencijama?

Nadalje, smatramo da je potrebno da se uvede više fleksibilnosti u formi radnog angažovanja stručnih lica iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu.

Naime, lica za bezbednost i zdravlje na radu koja su glavni nosioci primene zakona rade pod velikim pritiskom koji proizilazi iz prirode posla i objektivnih uslova rada, samim tim, dalji pritisak u vidu usložnjavanja uslova za obavljanje delatnosti ne može doprineti kvalitetu rada.

Stoga je drugo pitanje vezano za planiranje podizanja kriterijuma za dobijanje licence pravnog lica - zbog čega se planira podizanje kriterijuma za dobijanje licence pravnog lica za bezbednost i zdravlje na radu?

Osnove za ovu izmenu ne nalazimo ni u Direktivi Evropske unije o uvođenju mera za podsticanje poboljšanja bezbednosti i zdravlja radnika na radu.

Smatramo da za obavljanje poslova lica za bezbednost i zdravlje na radu u manje rizičnim delatnostima treba ostaviti mogućnost da poslodavac angažuje savetnika ili saradnika za bezbednost i zdravlje na radu koji poseduje licencu bez obaveze da budu zaposleni u pravnom licu sa licencom.

Stručna lica bi bilo moguće angažovati u formi dopunskog rada ili bi ta lica osnovala preduzetničku delatnost.

Takođe, treba uzeti u obzir da se stručni ispit, na koji se obavezuju poslodavci, polaže pred Komisijom Uprave za bezbednost i zdravlje na radu. Ta komisija je jedina za čitavu državu, pa postoji ograničenje u broju lica koja mogu u dogledno vreme pristupiti polaganju ispita.

Postavlja se pitanje – za koliko vremena će svi poslodavci koji spadaju u tu kategoriju stići da polože stručni ispit i da li će do tada biti u prekršaju za koji je propisana kazna od milion i po do dva miliona dinara?

Na samom kraju pitam da li će se u novom zakonu naći i institucija inostranog poslodavca? Njih je sve više na tržištu. Stoga je neophodno definisati njihove obaveze i odgovornosti, s obzirom na specifičnost da im je sedište u drugoj državi. Zahvaljujem.

Hvala lepo, predsedniče.

Poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, ispred poslaničke grupe SVM želim da postavim pitanje vezano za program „Moja prva plata“.

Kao što je poznato položaj mladih, kao jedne od najranjivijih kategorija na tržištu rada, veoma je nepovoljan. U odnosu na opštu populaciju, prema zvaničnoj statistici, beleži se njihova dvostruko veća stopa nezaposlenosti.

U strukturi nezaposlenih lica na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje, prema godinama starosti, učešće mladih do 30 godina iznosi 21%. Nezaposlenost mladim ljudima i njihovim porodicama donosi ozbiljne poteškoće, jer dugotrajna nezaposlenost ostavlja trajne posledice, narušava se normalan život, smanjuju razvojne mogućnosti. Mladi koji nisu zaposleni najčešće ostaju da žive sa svojim roditeljima, kasnije zasnivaju porodice i teže se odlučuju za rađanje dece.

Stoga, naša poslanička grupa daje punu podršku nastavku programa „Moja prva plata“ koji je prošle godine bio uspešna mera za poboljšanje položaja mladih na tržištu rada.

Putem ovog programa mladima je bilo omogućeno da uz državnu subvenciju, preko podsticajnih mera, steknu prvo radno iskustvo. Njih 8.224 je bilo obuhvaćeno programom na koji se prijavio 17.081 kandidat kod 7.524 poslodavca.

Iz Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, 6. avgusta, je saopšteno da se nastavlja sa programom i da je Vlada Srbije donela uredbu o izmenama i dopunama Uredbe o programu podsticanja zapošljavanja mladih „Moja prava plata“, a prema kojoj će taj program biti nastavljen i u 2021. godini.

Nacionalna služba za zapošljavanje je 20. avgusta raspisala javni konkurs za realizaciju ovog programa u koji će biti uključeno 10 hiljada mladih sa srednjim i visokim obrazovanjem, do navršenih 30 godina života, bez radnog iskustva, a koji se nalaze na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje. Program se sprovodi kod poslodavca koji pripada privatnom ili javnom sektoru. Pored fiksne naknade koju obezbeđuje država, poslodavac može korisniku programa isplaćivati dodatna sredstva.

Novinsko-izdavačka kuća „Mađar so“, iz koje i sama dolazim, izdaje i štampa jedini dnevni list na mađarskom jeziku u Srbiji. Iz naše štamparije je ove godine izašla i poštanska marka „stepski soko“ Pošte Srbije, koja je nacionalni kandidat na takmičenju za izbor najlepše marke Evrope.

Prošle godine je i naša kuća konkurisala za program „Moja prva plata“. Prošli smo sve korake, od prijavljivanja u sistem, do povezivanja sa petoro mladih nezaposlenih kandidata - dva novinara, dva tehničara štampe i jednog saradnika za marketing. Nažalost, ostali smo ispod crte. Umesto potrebnih pet, iz sopstvenih izvora finansiranja smo uspeli angažovati samo dvoje fakultetski obrazovanih mladih ljudi.

Poslaničko pitanje upućujem Vladi Republike Srbije, resornom Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i Nacionalnoj službi za zapošljavanje - da li bi bilo moguće da u nastavku veoma značajnog programa „Moja prva plata“ svi prijavljeni kandidati, sa kojima se poslodavci povežu i iskažu potrebu za njihovim radnim angažovanjem, budu uključeni u navedeni program? Znači, da li je moguće da svi kandidati koji ispunjavaju uslove dobiju svoju prvu šansu?

Naša poslanička grupa smatra da, s obzirom na pozitivna makroekonomska kretanja u zemlji i na izuzetan značaj ostanka i zapošljavanja mladih, nema bolje uloženog novca od davanja prve šanse da se oprobaju na poslu gradeći sopstvenu budućnost, kao i budućnost razvoja društva, u celini. Hvala lepo.

Poštovani potpredsedniče, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, ispred poslaničke grupe Savez vojvođanskih Mađara pitanja ću uputiti Ministarstvu finansija i Kancelariji za javne nabavke koja u okviru svojih nadležnosti predlaže mere za unapređenje sistema javnih nabavki, pruža stručnu pomoć naručiocima i ponuđačima, doprinosi stvaranju uslova za ekonomičnu, efikasnu i transparentnu upotrebu javnih sredstava u postupku javne nabavke.

Javne nabavke su značajan instrument razvoja savremenih država, jer institucijama omogućavaju objektivno i transparentno pribavljanje dobara, usluga i radova uz podsticanje odgovornog trošenja budžetskih sredstava.

Obzirom da se značajan obim javne potrošnje vrši preko sistema javnih nabavki, samo funkcionalan sistem nabavki osigurava efikasno trošenje novca poreskih obveznika.

Najvažniji ključni principi od kojih zavisi efikasnost javnih nabavki su ekonomičnost i učinkovitost upotrebe javnih sredstava, obezbeđivanje konkurencije i transparentnost.

U današnjem vremenu javne nabavke su poprimile veliki značaj, kako na nacionalnom tako i na međunarodnom nivou. U Evropskoj uniji predstavljaju značajno tržište. Prema procenama Evropske komisije ukupna vrednost javnih nabavki iznosi 14% BDP-a Unije.

U Republici Srbiji je prema podacima iz godišnjih Izveštaja Kancelarije za javne nabavke u 2019. godini po sprovedenim postupcima javnih nabavki zaključeno 122.066 ugovora ukupne vrednosti od 441 milijarde dinara, a u 2020. godini 135.022 ugovora ukupne vrednosti 376 milijardi dinara.

Učešće zaključenih ugovora u BDP-u u 2019. godini iznosilo je 8,14%, a u 2020. godini 6,88%. Pad učešća u 2020. godini obrazlaže se povećanjem broja izuzetaka od primene novog zakona koji je na snazi od 1. jula 2020. godine, kao i usled, nažalost, još uvek prisutne pandemije.

Istraživanja koja se sprovode u vezi sa javnim nabavkama su pokazala da u većini postupaka postoji samo jedna ponuda, u preko 55% slučajeva da je najniža ponuđena cena jedini kriterijum u 90% slučajeva, čime se što je vrlo verovatno kvalitet stavlja u drugi plan, dok u zemljama u okruženju nije takva praksa.

Takođe, izveštaji Državne revizorske institucije govore o brojnim nepravilnostima u vezi sa sprovedenim postupcima javnih nabavki.

Moje pitanje je kakvo je mišljenje Ministarstva finansija i Kancelarije za javne nabavke u vezi sa navedenim podacima i da li ima prostora i načina da se unapredi sistem javnih nabavki kako bi se dodatno podstakla konkurencija, efikasnost i ekonomično trošenje javnih sredstava i što je izuzetno važno, poboljšao kvalitet nabavljenih dobara usluga i radova, što su svakako proklamovani ciljevi koji bi trebali biti ostvareni primenom zakona o javnim nabavkama?

Hvala.

Hvala predsedniče.

Drage koleginice i kolege narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SVM pitanja postavljam Ministarstvu zaštite životne sredine i Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Pošumljavanje planete, kao način borbe protiv klimatskih promena, je već nekoliko godina istaknuta tema. Procene ekologa govore da bi sadnja drveća bila efikasnija za smanjenje štetnih gasova od drugih ekoloških rešenja. Evropski prosek šumovitosti iznosi 46%. Srbija trenutno ima oko 29% površine pod šumom, a Nacionalnom strategijom pošumljavanja teži se da se ovaj procenat podigne na oko 42%.

Autonomna pokrajina Vojvodina sa oko 6,5% površine pod šumama, nažalost, predstavlja područje sa najnižim stepenom šumovitosti u Srbiji i Evropi. Da bi se u Vojvodini dostigla optimalna šumovitost od 14%, površine pod šumom treba najmanje udvostručiti.

Veliki problem je i neravnomeran raspored šuma. U 14 opština Vojvodine stepen šumovitosti je ispod 1%. Obzirom da je Vojvodina, kao što je poznato, pretežno poljoprivredni region, nije lako naći nove površine koje bi se mogle pošumiti.

Površine za pošumljavanje treba tražiti u nižim klasama poljoprivrednog zemljišta, kao i uz saobraćajnice i kanale. Značajno bi bilo i podizanje vetrozaštitnih pojaseva, a u urbanim sredinama treba nastojati da slobodan prostor bude oplemenjen dekorativnom vegetacijom.

Početkom ove godine Ministarstvo zaštite životne sredine je na konkursu za pošumljavanje dodelilo 100 miliona dinara za 38 lokalnih samouprava, od kojih je veliki broj iz Vojvodine. Među njima je i Temerin, opština koja predvodi listu najmanje pošumljenih opština i gradova u Srbiji od ispod 1%. Temerin je i moje rodno mesto, stoga mi je posebno drago što je Ministarstvo za zaštitu životne sredine opredelilo 2,2 miliona dinara opštini Temerin za početak revitalizacije spomenika prirode „Stari park“. Površina parka je blizu četiri hektara. Podignut je početkom 19. veka, paralelno sa izgradnjom dvorca porodice Sečanj. Obnavljanjem „Starog parka“ i jezera u njemu, a nadamo se i dvorca, jedno izuzetno prirodno i kulturno nasleđe biće trajno očuvano.

U lokalnim zajednicama Vojvodine postoji više desetina sličnih parkova sa izuzetnim prirodnim, istorijskim i kulturnim nasleđem. Izdvojiću park u Novom Kneževcu koji je pod zaštitom države, kao prirodni spomenik vrtne i pejzažne arhitekture. Nastao je uz izgradnju dvoraca porodica Talijan i Fajlić tokom 19. veka na oko 10 hektara površine.

Ovom prilikom se obraćam Ministarstvu zaštite životne sredine i postavljam sledeće pitanje - obzirom da je rebalansom budžeta Republike Srbije za 2021. godinu inicijalni budžet za zaštitu životne sredine povećan za četiri milijarde dinara, da li Ministarstvo planira raspisivanje novih konkursa za pošumljavanje, a u okviru kojih bi se sredstva opredelila i za revitalizaciju lokalnih parkova sa prirodnim i kulturnim nasleđem, kao i za uspostavljanje novih sa ciljem ublažavanja klimatskih ekstrema na lokalnom nivou?

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede pitam – da li smatrate da izmenama Zakona o šumama treba obavezati lokalne samouprave da izrade plan pošumljavanja u kojem bi opredelile površine pogodne za pošumljavanje i rešile imovinsko-pravne odnose na njima? Hvala lepo.

Poštovani predsedniče, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, ispred poslaničke grupe SVM želim da se obratim Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja vezano za dualno obrazovanje.

Dolazim iz Novog Sada, iz novinsko-izdavačke kuće „Mađar So“ koja izdaje i štampa jedini dnevni list na mađarskom jeziku u Srbiji. Ove godine beležimo 77 godina kontinuiranog izlaženja lista „Mađar So“ koji je jedan od stubnih institucija za očuvanje identiteta jezika i kulture vojvođanskih Mađara.

Uz redakciju značajan sektor naše medijske kuće je i štamparija „Forum“ koja je osnovana 1957. godine. Pored sopstvenih izdanja knjiga, matičnog lista „Mađar So“, dečijih i omladinskih listova štamparija „Forum“ pruža uslugu štampe i većini manjinskih i lokalnih listova izdatih u Vojvodini, kao i listu „Dnevnik“. Veoma smo ponosni i na to što već blizu 40 godina izrađujemo višemilionske tiraže poštanskih marki za „Poštu Srbije“. Problem sa kojim se u poslednje vreme suočavamo je obezbeđivanje stručnog kadra u oblasti štamparstva.

Kao što je poznato, model dualnog obrazovanja u okviru kojeg učenici srednjih škola usvajaju praktična i primenjiva znanja u realnom radnom okruženju je regulisan Zakonom o dualnom obrazovanju. Na osnovu dosadašnjeg iskustva kroz saradnju sa Tehničkom školom „Mileva Marić Ajnštajn“ iz Novog Sada koja u mnoštvu obrazovnih profila obrazuje i tehničare štamparske i grafičke struke, kao i na osnovu iskrenih i otvorenih razgovora sa privrednicima mišljenja smo da se kroz izmene i dopune Zakona o dualnom obrazovanju situacija može popraviti.

Ovom prilikom molimo Ministarstvo da nam pruži informaciju da li četiri godine nakon početka primene zakona razmišlja o njegovoj dopuni i izmeni? Po našem saznanju postoji inicijativa stručnih škola za izradu identičnog plana i programa nastave i učenje za obrazovni profil koji se može školovati po klasičnom školskom sistemu i po sistemu učenja kroz rad u kompanijama.

To rešenje bi omogućilo da tokom školovanja učenici pronađu kompaniju sa kojom bi sklopili ugovor kako bi se školovali po dualnom sistemu, a kompanije bi imale mogućnost da odaberu za sebe određeni broj učenika koji bi se školovali po tom sistemu. Prilikom sklapanja ugovora treba ostaviti mogućnost raskida, bez posledica za bilo koju stranu, ukoliko jedna od strana nije zadovoljna međusobnom saradnjom. Učenici koji nemaju ugovor sa kompanijama, školovali bi se po klasičnom sistemu.

Na taj način bi privreda dobila odgovarajući kadar koji je školovan u njihovim kompanijama, a svi učenici jednaku šansu da se školuju, da se svojim trudom i zalaganjem izbore za ugovore sa kompanijama i omoguće sebi lakše zapošljavanje.

Nadalje, smatra li ministarstvo opravdanim povećanje praga upisa za četvrti stepen stručnih škola na minimalnih 55 bodova? Naravno, sve sa ciljem povećanja konkurencije među učenicima i motivacije za postizanje boljih rezultata u učenju, kako bi sklopili ugovor sa kompanijama i sebi otvorili put ka zapošljavanju.

Na kraju, da li je moguće pojednostaviti postupak za dobijanje licence za instruktore i omogućiti da obuku za licencu i izdavanje licence instruktorima kompanija vrši škola koja sklopi ugovor o dualnom obrazovanju sa tom kompanijom? Mi u poslaničkoj grupi SVM verujemo da izneta pitanja mogu pomoći da se dođe do što boljih rešenja u interesu učenika, škola, privrede i društva u celini. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, ispred grupe SVM želim da uputim i jedno pitanje i da predočim jedan problem Ministarstvu finansija.

Pitanje je vezano za produženje roka za uvođenje rodno odgovornog budžetiranja do 2024. godine. Rodno budžetiranje je delimično nova praksa u Srbiji, ali i u svetu. Pre nekoliko godina smo započeli sa postepenim uvođenjem rodnih principa u budžetski proces. Zvanično od 2015. godine.

Slobodno možemo reći da idemo gotovo u korak sa zemljama koje su vodeće u ovoj oblasti. Podršku uvođenju ovog procesa u Srbiji na republičkom i na pokrajinskom nivou pružala je Agencija UN za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena, a na nivou lokalnih samouprava Stalna konferencija gradova i opština, kao i Zavod za ravnopravnost polova. Uprkos solidnim rezultatima, nažalost, još uvek postoji nerazumevanje rodnih principa, a verovatno iz tog razloga proističe i izvestan otpor u primeni.

Moje pitanje je – da li će se do roka koji je predložen izmenom i dopunom Zakona o budžetskom sistemu raditi rodne analize? Da li postoji ideja, plan ili metod po kom će se raditi? Kakva je situacija sa rodnim statistikama i da li bi unapređenje tih podataka pomoglo kvalitetnijem vođenju ovog procesa imajući u vidu da nam je za smisleno rodno budžetiranje pre svega potrebna rodna analiza?

Problem na koji želim skrenem pažnju tiče se materije koju uređuje Zakon o budžetskom sistemu. Radi se o planiranju kapitalnih ulaganja u slučajevima kada se iz republičkog ili pokrajinskog budžeta transferišu sredstva za kapitalna ulaganja nosiocima investicija, uglavnom jedinicama lokalnih samouprava. Iako se radi o kapitalnim ulaganjima, transfer, kao rashod Klase 4, u smislu ekonomske klasifikacije nije moguće iskazati u trogodišnjem budžetu.

U tom smislu ideja da se podrži investicija lokalne samouprave putem transfera mora se ili u celini za višegodišnje potrebe planirati godišnjim budžetom, čime se vrši zarobljavanje sredstava za koje je izvesno da neće u gotovinskom smislu biti utrošena u toj godini, ili se planirati u godišnjem iznosu sufinansiranja, čime lokalna samouprava ukoliko se oslanja na izvor drugih nivoa vlasti ima neizvesnost u smislu daljeg obezbeđivanja izvora finansiranja.

Smatramo da je mogućnost rešenja izmena Zakona o budžetskom sistemu, odredbe člana 54. o preuzimanju obaveza, u smislu definisanja trogodišnjeg iskazivanja u kapitalnom delu budžeta, osim kapitalnih izdataka Klase 5 i rashoda kapitalnog karaktera Klase 4 koji su namenjeni za investiciona ulaganja.

Rezultat ovakvog normiranja bilo bi, s jedne strane, predvidljivije planiranje u budžetima, s druge strane raspoređivanje tereta cele investicije na više budžetskih ciklusa. Naravno, treba imati u vidu i činjenicu da je višegodišnje planiranje preuzimanje obaveza za više godina unapred, te u tom smislu treba razmotriti i potrebu utvrđivanja granica kao npr, kod zaduživanja. Hvala.