Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanice <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/9589">Elvira Kovač</a>

Elvira Kovač

Savez vojvođanskih Mađara

Govori

Reč ima narodni poslanik Uglješa Mrdić.
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Mirković.
Izvolite.
Pošto smo završili pretres o amandmanu, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona.
Prelazimo na 9. tačku dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O EKSPROPRIJACIJI
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanik Đorđe Komlenski i Vlada.
Primili ste izveštaje Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 2. amandman je podnela Vlada Republike Srbije.
Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava prihvatio je amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Tomislav Janković. Izvolite.
Reč ima narodni poslanik Miloš Banđur.
Zahvaljujem se zamenici predsednika poslaničke grupe Socijaldemokratska partija Srbije.
Reč ima ovlašćena predstavnica poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu, narodna poslanica Jelena Žarić Kovačević.
Izvolite.
Zahvaljujem se ovlašćenoj predstavnici poslaničke grupe &quot;Aleksandar Vučić - Za našu decu&quot;.
Reč ima predsednik poslaničke grupe SPS, narodni poslanik Đorđe Milićević. Izvolite.
Zahvaljujem se predsedniku Poslaničke grupe SPS.
Pošto nema više prijavljenih predsednika ili predstavnika poslaničkih grupa, prelazimo na listu govornika.
Prvi sa liste je narodni poslanik Milija Miletić. Izvolite.
Zahvaljujem.
Vreme predviđeno za vašu poslaničku grupu je potrošeno.
Reč ima narodni poslanik Vladan Glišić.
Molim vas da se ne obraćate direktno, ali naravno da ste izazvali krug replika. Imam nekoliko ljudi u sistemu.
Prvo ću dati pravo na repliku dva minuta ovlašćenom predstavniku poslaničke grupe, pošto je direktno spomenuta SNS, Jeleni Žarić Kovačević, a potom Bratislavu Jugoviću.
Izvolite.
Zahvaljujem.
Pravo na repliku ima Bratislav Jugović.
Zahvaljujem.
Nemam više nikoga u sistemu.
Da li to znači da možemo da nastavimo ili još neko želi reč?
Ukoliko ne, nastavljamo.
Reč ima ministarka, Obradović. Izvolite.
Zahvaljujem, uvaženi potpredsedniče.

Gospođo ministarka sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, donošenjem novog Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi, poštuju se preporuke svih relevantnih međunarodnih dokumenata, počev od same univerzalne Deklaracije o ljudskim pravima iz davne 1948. godine, koja prepoznaje i priznaje da svako ima pravo da učestvuje u javnim poslovima svoje zemlje, neposredno ili preko slobodno izabranih predstavnika.

Povezivanje principa neposrednog učešća građana sa pravom građana na lokalnu samoupravu, učinjeno je prvi put, takođe davne 1985. godine usvajanjem Evropske povelje o lokalnoj samoupravi u Savetu Evrope, a Republika Srbija je 2018. godine donela i Zakon o potvrđivanju dodatnog protokola na upravo ovu Evropsku povelju o lokalnoj samoupravi o pravu da se učestvuje u poslovima lokalnih vlasti.

Kao neko ko je kao deo delegacije Narodne skupštine Republike Srbije dugi niz godina i u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope moram da spomenem i da je upravo ova organizacija, Parlamentarna skupština Saveta Evrope usvojila dve preporuke, jedna je bila 2005. godine, a druga 2007. godine, kojima se apeluje na korišćenje direktne demokratije, a osnovan je i fond pod imenom Evropski institut za inicijative i referendum.

Da se vratimo malo na Republiku Srbiju, odnosno na lokalne samouprave i na autonomne pokrajine. Iako po zakonu i same autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave i po Ustavu imaju mogućnost da koriste referendum i narodnu inicijativu kao oblik neposredne demokratije u pitanjima iz njihove nadležnosti jasno je, i danas smo čuli u nekoliko izlaganja uvaženih prethodnih govornika, da zbog restriktivnih odredbi i pristupa ovog važećeg veoma starog Zakona o referendumu tokom 27 godina primene veoma mali broj inicijativa građana je bilo uspešno i usvojeno.

Ako govorimo o AP Vojvodini, u Skupštini AP Vojvodine je, na primer, pokrenuto šest građanskih inicijativa. U ovom periodu vodila se rasprava samo o jednoj i ni ona nije usvojena. Zato je za nas, narodne poslanike poslaničke grupe SVM, izuzetno značajno ono što smo čuli i u prethodnom izlaganju, da se konačno ovim predlogom rok za prikupljanje potpisa za narodnu inicijativu produžava sa sedam, što je zaista bio najniži mogući rok u uporednoj praksi, dakle sa sedam na 90 dana, kao i odredba o kojoj je govorio predsednik naše poslaničke grupe u svom izlaganju – uvođenje elektronske narodne inicijative. Ovom uredbom se mi zapravo usklađujemo sa novim standardima koje je spomenuti Savet Evrope uveo usvajanjem Preporuke 2004/11 Komiteta ministara o pravnim, operativnim i tehničkim standardima u elektronskom glasanju.

Imajući u vidu, dakle, restriktivnost važećeg zakona uopšte ne iznenađuje da građani nisu do sada imali poverenja, slabo su poznavali mogućnosti ovih inicijativa i još slabije su ih koristili. Dakle, nisu verovali u neposrednu demokratsku participaciju. Upravo zbog toga je značajno. Naravno, ja verujem, iskreno verujem da je cilj svih nas da se podstakne neposredno učešće građana u donošenju odluka.

Moram da naglasim, pošto se danas dosta govorilo o Venecijanskoj komisiji, da je bilo nekoliko mišljenja i na prednacrt i na nacrt ovog predloga koji se nalazi pred nama, ali moram da spomenem i neke od preporuka Venecijanske komisije. Jedna je, a o tome je govorila i uvažena ministarka u obrazlaganju ovog zakona, dakle jedna od preporuka je da se ukine ili bar smanji naknada za overu potpisa, polazeći od činjenice da bi građani verovatno pozitivno reagovali na olakšane mogućnosti direktne demokratije, što je delimično i urađeno.

Malopre sam spomenula Švajcarsku. Moramo naglasiti da ovaj predlog u velikoj meri izgrađen i nekako gledajući kako to rade Švajcarci, kako to da su toliko uspešni. Dakle, Predlog ovog zakona o referendumu i narodnoj inicijativi liči na švajcarski model. Ne smemo zanemariti činjenicu da je u Švajcarskoj od 1981. godine do 2006. godine na federalnom nivou sprovedeno 223 referenduma i građanskih inicijativa. Složićemo se da je to imponzantan broj.

Mnogo se pisalo i u štampi, govorilo se ovde danas da je posebnu pažnju svih, i javnosti, i odredba kojom se pojam punovažnosti ukida. Predlaže se da je odluka na referendumu posle usvajanja ovog zakona doneta ako je za nju glasala većina izašlih građana na teritoriji za koju je referendum raspisan.

Iako se sa jedne strane smatra da je visok stepen izlaznosti indikator demokratskog legitimiteta referenduma, praksa je vrlo šarena i različita. Moram naglasiti da ako govorimo o uporednoj praksi uporedimo iskustva i kakva je situacija u drugim zemljama većina država ne predviđa kvorum punovažnosti rezultata, a tamo gde on postoji pojavio se u dve forme. Jedna je kvorum izlaznosti, a druga je kvorum potvrđivanja iliti verifikacije. Pokušaću konkretno da iznesem i nekoliko primera različitih zemalja.

Kvorum izlaznosti za preko 50% upisanih birača traži se na primer u Italiji, Hrvatskoj, Bugarskoj, na Malti, u Litvaniji, Rusiji, Makedoniji, u Letoniji. Kvorum je polovina glasača koji su učestvovali na parlamentarnim izborima, dok je na primer u Azerbejdžanu taj kvorum svega 25% upisanih glasača.

U Poljskoj i Portugalu ukoliko je izlaznost ispod 50% referendum se defakto smatra konsultativnim i on nije obavezujući.

Sa druge strane, da bi referendum bio validan retko se traži visok procenat glasova za, kao na primer u Letoniji gde je to 50% plus jedan, a češće se zahteva tzv. posebna relativna većina. U Mađarskoj, susednoj Mađarskoj je to je jedna četvrtina biračkog tela, u Danskoj 40% biračkog tela, u Jermeniji, Albaniji jedna trećina birača.

U nekim političkim sistemima postoji preduslov dvostruke većine, na primer u Australiji, pored uslova da za predlog mora glasati najmanje polovina izašlih birača predlog mora biti podržan i u najmanje četiri od šest federalnih jedinica. Uobičajeno je da se narodna inicijativa i referendum garantuju ustavima. Izuzetak su Belgija, Holandija, Norveška, Kipar koji to praktikuju ad hok zakonima.

Poređenje, poslednje decenije prethodnog 20. veka i prve decenije 21. veka potvrđuje da među građanima raste svest o značaju neposrednog odlučivanja građana pa je tako na primer u periodu od 1990. godine do 2000. godine širom sveta održano 405 nacionalnih referenduma, a između 2000. i 2010. godine tri puta više, taj broj se drastično povećao. To potvrđuju i razna istraživanja javnog mnjenja kako u pojedinačnim državama članicama EU, pa tako i na samom nivou EU. U Francuskoj na primer 82% građana je za referendum koji iniciraju građani, dok se u Holandiji gde ne postoji ustavna obaveza praktikuje samo savetodavni referendum – 81% građana podržava uvođenje obaveznog referenduma.

U skladu sa svim preporukama Venecijanske komisije su definisane i različite vrste referenduma i o tome smo čuli ovde već danas. Prebiscit koji je propisan Ustavom spada u kategoriju obaveznih referenduma i najčešće se tiče samih ustavnih promena. Takav oblik referenduma je propisan, kao što smo to čuli, Ustavom Republike Srbije, ali i ustavima Švajcarske, Austrije, Danske, Australije, Lihenštajna, u 49 država SAD, kao i pokrajinskim ustavima Bavarske i Hesena u Saveznoj Republici Nemačkoj.

Da bi građani učestvovali u procesu donošenja političkih odluka važno je da oni budu objektivno informisani o temi referenduma i narodnim inicijativama i zato svakako poslanici SVM pozdravljaju odredbe kojima se rok za objektivno informisanje građana produžava sa osam na 20 dana. Da bi građani odlučivali jednostavno moraju da budu informisani, što je način da se smanji politička apatija, apstinencija i jača participativna kultura. Stoga mi svakako podržavamo ovaj predlog. Glasaćemo za njega u danu za glasanje i duboko verujemo da će primena ovog zakona dovesti do povećanja broja kako referenduma, ali i uspešnih narodnih inicijativa. Zahvaljujem.
Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime Odbora za evropske integracije ću govoriti o jedinom predlogu o kome uvaženi ministar nije govorio, a to je Carinski zakon. Naime važeći Carinski zakon je donet krajem 2018. godine, 2019. godine i krajem prošle 2020. godine i ovaj trenutno važeći Carinski zakon je u velikoj meri usklađen sa carinskim zakonom EU, koji je stupio na snagu 30. oktobra 2013. godine, a primenjuje se od 1. maja 2016. godine.

Međutim, moramo imati u vidu da je Carinski zakon EU u međuvremenu i dopunjen i izmenjen, a svakako postoji obaveza usklađivanja našeg domaćeg zakonodavstva sa zakonodavstvom EU. Stoga je Vlada Republike Srbije predložila nove izmene i dopune Carinskog zakona kojim se vrši dalje usklađivanje propisa u smislu preciziranja pojedinih odredbi zakona, uključujući odgovarajuće izmene tehničke prirode.

Ovo je zanimljiva situacija, sada ne razgovaramo o direktivama sa kojima se usklađujemo, pošto se ova materija carine reguliše u regulativama koje se direktno prenose. Kao što smo čuli, na sednici Odbora za evropske integracije ponedeljak, poznato je da su sve države članice EU deo carinske unije EU i sve one moraju da poštuju ista carinska pravila i postupke. Zato je potrebno usklađivanje zakonodavstva, odgovarajući kapacitet za implementaciju, dakle za sprovođenje i izvršenje, kao i pristup zajedničkim kompjuterizovanim carinskim sistemima.

Ova materija je, kada pričamo o poglavljima, tj. Poglavlje 29 - Carinska unija i kao što je poznato, ovo poglavlje je Republika Srbija otvorila, danas je vrlo aktuelno pitanje najnovijih izveštaja Evropske komisije. Izveštaj kaže za temu Carinska unija i za konkretno ovo poglavlje da je Srbija na dobrom nivou pripremljenosti u ovoj oblasti Carinske unije, što je izuzetno dobra ocena, da je u poređenju sa prošlom godinom ostvaren ograničen napredak upravo usvajanjem izmena Carinskog zakona i Zakona o carinskim službama, da nažalost nije postignut nikakav napredak u nadogradnji sistema carinske obrade i razvoja IT sistema nacionalne carine, uglavnom usled pandemije koja nas je sve zadesila i da u sledećoj godini Republika Srbija treba naročito da dodatno nadogradi carinski sistem obrade, integrisanje upravljanje rizikom, kao i da se dodatno razvija IT sistem nacionalnih carinskih službi, kako bi se omogućila njegova integracija sa sistemom EU.

Kao što sam rekla, carinsko zakonodavstvo Republike Srbije je u velikoj meri usklađeno sa pravnim tekovinama EU. Na nekim mestima se čak spominje neverovatan procenat od 97%.

Izmene i dopune Carinskog zakona i Zakona o carinskoj službi, koje su usvojene krajem prošle godine, u novembru 2020. godine, su imale za cilj poboljšanje efikasnosti sprovođenja carinskog zakonodavstva. Kao što je poznato, Republika Srbija je potpisnica i Konvencije o zajedničkom tranzitnom postupku i primenjuje pravila EU koja se odnose na kretanja u tranzitu.

Pravila o sprovođenju prava intelektualne svojine u carinskom postupku su takođe u velikoj meri u skladu sa pravnim tekovinama EU, međutim, pravni propisi koji se odnose na kulturna dobra, slobodne zone i bezbednosne aspekte tek treba da budu usklađeni sa pravnim tekovinama EU, pošto se u praksi i dalje naplaćuju naknade za teretna vozila koja ulaze u carinske terminale radi ispunjavanja carinskih obaveza, što jednostavno nije u skladu sa našim obavezama, sa obavezama Republike Srbije iz SSP-a, Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, ali pohvaljeno je da se radi na jačanju sistema za upravljanje rizicima.

Važno je naglasiti da Republika Srbija dosledno sprovodi analizu rizika, kako pre dolaska odnosno pre polaska, tako i uključujući ovde bezbednost hrane, a sve u skladu sa carinskim kodeksom EU.

U kontekstu izbijanja pandemije bolesti Kovid - 19 sedam graničnih prelaza sa susednim zemljama su određeni da budu granični prelazi na zelenom koridoru, što je izuzetno značajno, kako bi se osigurao nesmetan i prioritetni prolaz osnovnih dobara. Stoga svakako imate podršku Odbora za evropske integracije vezano za carinske zakone. Zahvaljujem.
Zahvaljujem.
Reč ima predsednik Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu, narodni poslanik Marijan Rističević.
Zahvaljujem.
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?
Reč ima ovlašćena predstavnica poslaničke grupe Stranka pravde i pomirenja – Ujedinjena seljačka stranka narodna poslanica Misala Pramenković.