Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanice <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/9589">Elvira Kovač</a>

Elvira Kovač

Savez vojvođanskih Mađara

Govori

Od vremena poslaničke grupe Aleksandar Vučić – za našu decu, ostalo je još 10 minuta.
Ministarka ima reč.
Na kraju, dobro.
Reč ima narodna poslanica Nevenka Kostadinova.
Zahvaljujem.
Pošto na listama poslaničkih grupa nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja zajedničkog načelnog jedinstvenog pretresa, pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika? (Ne.)
Za reč se javila predlagač.
Reč ima ministarka Vujović.
Zahvaljujem.
Zaključujem zajednički jedinstveni pretres o predlozima zakona iz tačaka od 2. do 7. tačke dnevnog reda.
Sa radom nastavljamo sutra u 10.00 časova.
Zahvaljujem se predsednici Odbora za finansije.
Pošto nemamo više prijavljenih predstavnika odbora, prelazimo na predsednike poslaničkih grupa.
Reč ima potpredsednik Narodne skupštine, akademik Muamer Zukorlić.
Zahvaljujem se potpredsedniku Zukorliću.

Reč ima ovlašćena predstavnica poslaničke grupe Jedinstvena Srbija, potpredsednica Narodne skupštine, narodna poslanica Marija Jevđić.

Izvolite.
Zahvaljujem se potpredsednici Skupštine.
Reč ima ministarka Tatjana Matić.
Zahvaljujem se ministarki trgovine, turizma i telekomunikacija.
Reč ima ovlašćena predstavnica poslaničke grupe Socijaldemokratske partije Srbije, narodna poslanica Jasmina Karanac.
Zahvaljujem.

Poštovana potpredsednice, predsedništvo, gospođo ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SVM je stava da značaj Predloga zakona o potvrđivanju Odluke o izmeni Aneksa 4 Sporazuma o slobodnoj trgovini u Centralnoj Evropi, tzv. CEFTA 2006, kojom se, kao što smo čuli, utvrđuje protokol o definiciji pojma „proizvodi sa poreklom“ i metode administrativne saradnje možemo razumeti različito. S jedne strane, kao stalno prilagođavanje CEFTA sporazuma ekonomski promenjenom okruženju zemalja članica, a sa druge strane, prilagođavanje CEFTA sporazuma širim regionalnim, evropskim, pa i globalnim ekonomskim i političkih okolnostima. Naravno, između ostalog, i kroz razvijanje zajedničkog regionalnog tržišta.

Sporazum CEFTA 2006 je zamišljen kao priprema zemalja članica za nastup na zajedničkom tržištu, kako EU, tako i na globalnom tržištu, a hronološki gledano o tome smo čuli malo, pa bih naglasila da je CEFTA prethodio niz regionalnih asocijacija kroz koje su prethodne tri decenije… U prethodnih 30 godina formirale su se razne platforme slobodne trgovine, koje su praktično bile priprema za CEFTA.

Podsećanja radi, još davne 1991. godine potpisana je Višegradska deklaracija, a 1992. godine je dogovorena Platforma saradnje upravo po pitanju slobodne trgovine između Poljske, Mađarske, Slovačke i Češke.

Vođene ovim iskustvima, u junu 2001. godine, pod pokroviteljstvom Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope, zemlje zapadnog Balkana su potpisale Memorandum o razumevanju, o liberalizaciji i olakšanju trgovine. Međusobnu uslovljenost i povezanost različitih, kako političkih, tako i ekonomskih inicijativa, zaista potvrđuje i odluka kojom su lideri zapadnog Balkana krajem prošle godine, 10. novembra 2020. godine, na sastanku koji se desio u okviru, ovde više puta spomenutog i značajnog, Berlinskog procesa, usvojili jedinstveni Akcioni plan za zajedničko regionalno tržište. Kao što je poznato, ovaj plan obuhvata regionalnu trgovinsku oblast koja se zasniva na četiri slobode iz oblasti digitalizacije, vrlo značajne danas, inovacija, investicija i razvoja industrije.

Sastanak krajem prošle godine, u novembru 2020. godine, je zapravo bio nastavak aktivnosti koje su se dešavale ranije. Konkretno, na Trećem samitu Berlinskog procesa koji je bio održan 2016. godine u Parizu, konkretno 4. jula. Na tom sastanku je naglašena važnost privredne saradnje, jasno navedeno da budućnost zapadnog Balkana da leži u evropskim integracijama, u izuzetno značajnoj privrednoj saradnji u okviru regiona. Regionalna saradnja je naglašena tada kao ključni element privrednog rasta zapadnog Balkana, jer jača veze između stanovništva, podstiče prekogranične i međudržavne inicijative, kao i zajednička ulaganja i obuhvata vrlo veliko tržište, ovde danas više puta spominjano, skoro 20 miliona ljudi.

Desetogodišnji bilans spoljnotrgovinske razmene Srbije sa zemljama koje su obuhvaćene CEFTA sporazumom, ako gledamo period od 2007. do 2017. godine, potvrđuje da je ukupna razmena između ovih zemalja povećana za 28%, da je izvoz povećan za 52%, a da je godišnji rast izvoza Srbije na tržište CEFTA, takođe, 5,7% u proseku. Srbija godišnje izveze robu u vrednosti oko 2,5 milijarde dolara u okviru CEFTA i ostvaruje godišnji suficit od oko dve milijarde dolara. Kao što je poznato, glavna tržišta su Bosna i Hercegovina, Crna Gora i Severna Makedonija.

Pošto spominjem da je CEFTA 2006, dakle, konkretno 19. novembra 2006. godine je potpisan Ugovor o formiranju ove tzv. nove transformisane centralno-evropske zone slobodne trgovine - CEFTA 2006. kojim je stvoren okvir za unapređenu trgovinsku razmenu između zemalja regiona i CEFTA 2006. zamenjuje mrežu prethodna 32 sporazuma o slobodnoj trgovini jednim jedinim multilateralnim sporazumom.

Vrlo je jasno da se CEFTA 2006. primenjuje do momenta pristupanja naše zemlje EU, a pored nje se ne sme smetnuti sa uma ni značaj još nekoliko regionalnih sa CEFTA komplementarnih inicijativa, mehanizama, kao što su na primer Savet za regionalnu saradnju, Sporazum o Energetskoj zajednici, Sporazum o Regionalnoj transportnoj zajednici i brojni drugi međunarodni sporazumi, odnosno regionalni sporazumi i inicijative koje pokrivaju različite aspekte saradnje.

Već u samoj preambuli CEFTA je naglašeno, ističe se da CEFTA doprinosi procesima evropskih integracija za svaku članicu. Istovremeno, u pojedinim odredbama postoji konkretno upućivanje na odgovarajuća pravila EU. Na primer, kod pitanja konkurencije, usaglašavanja tehničke regulative sa standardima EU itd.

Ovaj Sporazum, takođe, u mnogim odredbama upućuje na odgovarajuće definicije, pravila i procedure, malopre spomenute, Svetske trgovinske organizacije. Kao što znamo, naša zemlja Srbija još uvek nije članica STO. Ovakvo rešenje u CEFTA ubrzava procese integrisanja Srbije u međunarodne ekonomske tokove, što mi svakako podržavamo.

Za Srbiju je članstvo u CEFTA 2006 važno, jer u ekonomskoj razmeni sa zemljama članicama CEFTA ostvaruje kontinuirani suficit, ali pored toga što postoji značajan potencijal unapređenja saradnje između ovih zemalja, u poslednjih 15 godina zemlje članice su bile suočene, kao što smo to malopre čuli, što je činjenica, sa otežavajućim okolnostima koje su najčešće spadale u grupu tzv. ne carinskih barijera. O tome smo čuli u prethodnoj diskusiji.

U proteklih nekoliko godina zbog problema u komunikaciji članica CEFTA 2006 otvorilo pitanje da li je potrebno potpuno izmeniti ili u značajnoj meri revidirati CEFTA 2006. U praksi se pokazalo, naime, da Sporazum ne sadrži jasne mehanizme rešavanja ekonomskih sukoba članica i ne postoje sankcije za kršenje ovog sporazuma. Posebno se ističe kao problem, na primer, da je vreme fitosanitarnih službi na graničnim prelazima različito zbog čega se gubi dosta vremena, dolazi u situaciju da roba ne može da se ocarini isti dan itd. Istraživanja do kojih smo došli pokazuju da se, na primer, u 2019. godini na graničnim prelazima zbog fitosanitarnih potvrda čekalo u proseku po 11 sati i da se, kao što smo to čuli, gube milioni radnih sati.

U okviru CEFTA 2006 javljaju se i neke ne carinske barijere, kao što sam pomenula, koje strane ugovornice uvode da bi onemogućile izvoz pojedinih proizvoda iz zemalja partnera. Na primer, preduzeća iz Srbije često iznose brojne primedbe na mere koje Severna Makedonija uvodi svake godine kako bi se umanjio uvoz brašna iz Srbije ili mere koje Bosna i Hercegovina uvodi da se poveća nivo akciza za velike proizvođače piva iz Srbije itd.

Da su, na primer, danas sve zemlje članice CEFTA članice i STO, kao što nažalost nije, jednostavno se ne bi postavljalo pitanje rešavanja ovih sporova. Naime, u samoj STO postoji veoma efikasan mehanizam upravo za rešavanje ovih sporova.

Kao što je poznato, kada spominjem STO, pošto se SVM zalaže za članstvo u STO, a i članstvo u EU, članstvo u STO je preduslov za članstvo u EU i bez određenog vremena provedenog upravo u STO zemlja kandidat za članstvo u EU ne može zatvoriti pregovaračko Poglavlje 30 – ekonomski odnosi sa inostranstvom ili, ako pričamo danas o novoj revidiranoj metodologiji, ne može se jednostavno zatvoriti klaster šest, koji uz Poglavlje 30 čini još i Poglavlje 31 sa kojim, takođe, ne stojimo divno, spoljna bezbednosna i odbrambena politika.

Pored određenih problema, značaj CEFTA 2006 je potvrđen u teškim okolnostima pandemije Kovid-19 i o tome smo čuli malo u prethodnim izlaganjima.

Naime, na samom početku izbijanja pandemije negde početkom prošle godine uspostavljeni su tzv. zeleni koridori ili ti trake za kretanje kamiona kako bi se sprečila nestašica osnovnih roba i medicinskog materijala i ublažili poremećaji u transportu i trgovini, a svi se vrlo dobro sećamo mera restrikcije ograničenja kretanja u celom svetu, a posebno i kod nas.

Dakle, u 2020. godini, prošle godine u martu, ako računamo vreme od tada kada je uvedeno, pola miliona, 500 hiljada kamiona je koristilo mogućnost korišćenja zelenih koridora. Trenutno na mesečnom nivou u proseku oko 61 hiljada kamiona koristi zelene prelaze, a oko 13 hiljada prioritetnih prelazak. Imajući u vidu uspeh ove inicijative, članice su se usaglasile oko neophodnosti proširenja zelenih koridora na sve granične prelaze koji vode u region, uključujući tri železnička granična prelaza kako bi se zaista smanjilo vreme čekanja na prelazima, smanjili generalno ukupni troškovi i jednostavno ubrzala i kontrola.

U prethodnih 15 godina postupno se radilo na otklanjanju problema koji su uočeni u procesu implementacije CEFTA sporazuma i u tom smislu je upravo i današnji Predlog zakona o potvrđivanju Odluke o izmeni Aneksa 4 kojim se utvrđuje Protokol o definiciji pojma „proizvoda sa poreklom“ i metodom administrativne saradnje. Dakle, i ovo upravo predstavlja deo tog procesa otklanjanja prepreka u implementaciji sporazuma.

Tokom 2011, 2013. i 2015. godine inicirane su promene dodatnih protokola, menjani su aneksi uz dodatni protokol, a ni današnja rasprava ne predstavlja prvu promenu Aneksa 4 pošto se ona desila već 2013. i 2015. godine. Ovaj visoki dom, Narodna skupština je 2018. godine ratifikovala dodatni Protokol 5 uz Sporazum olakšavanju trgovine izmeni Odluke Zajedničkog komiteta CEFTA sporazuma u vezi sa Protokolom A o definiciji pojma „proizvodi sa poreklom“ i metode administrativne saradnje.

Podsetila bih i da je nakon stupanja na snagu CEFTA 2006. otvorila mogućnost da ove zemlje, zemlje Zapadnog Balkana da se one uključe u sistem dijagonalne kumunikacije porekla sa kako sa EFTA tako i mediteranskim zemljama. PEM konvencija koju je spomenula uvažena ministarka u njenom uvodnom izlaganju je stupila na snagu 1. januara 2012. godine, obezbeđujući jedinstvena pravila o poreklu i mogućnost regionalne komunikacije porekla proizvoda u Evropi.

Potom se polako, postepeno ova konvencija proširuje i na mediteranske države najpre Severne Afrike koji učestvuju u Barselonskom procesu. Sve ovo vodi ka evro-mediteranskoj uniji, ali i na za nas značajne zemlje Jugoistočne Evrope, sve nas koji učestvujemo u procesu stabilizacije pridruživanja EU. Kasnije su ovome pristupile zemlje iz tzv. Istočnog partnerstva, Ukrajina i Gruzija.

Cilj PEM konvencije je da zameni postojeće protokole o poreklu svim sporazumima o slobodnoj trgovini između strana ugovornica jedinstvenim pravnim instrumentom kojim su utvrđena pravila o poreklu i pristupanja PEM konvenciji su stvoreni dodatni uslovi za liberalizaciju trgovine između zemalja potpisnica, širi pristup tržištima i ekonomska i politička integracija.

Liberalizacija režima međunarodne trgovine, ali liberalizacija režima pravila o poreklu proizvoda utiče značajno na stvaranje regionalnih proizvodnih lanaca. Liberalizacija režima, pravila o poreklu proizvoda više doprinosi rastu međunarodne trgovine u Evropi, posebno posle 2012. godine, nego odobreni trgovinski preferencijali.

Budući da se ovim predloženim izmenama, konkretno ovim Predlogom zakona za Srbiju, za Republiku Srbiju otvaraju nove mogućnosti, nove ekonomske mogućnosti, povećava se broj proizvoda koji može izvoziti kako na tržište EU, tako i na tržište zemalja EFTA i samih partnera u CEFTA 2006. naša Poslanička grupa Savez Vojvođanskih Mađara svakako podržava ove predloge i u danu za glasanje će glasati za njega. Zahvaljujem.
Zahvaljujem se potpredsednici Vlade.
Pošto nema više ovlašćenih predstavnika, prelazimo na listu govornika.
Reč ima narodna poslanica prof. dr Misala Pramenković.
Izvolite.
Zahvaljujem.
Vreme predviđeno za poslaničku grupu je potrošeno.
Reč ima narodni poslanik Vladan Glišić.
Reč ima potpredsednica Vlade.
Izvolite.
Zahvaljujem se ministarki kulture.
Reč ima Vladan Glišić.
Izvolite.
Zahvaljujem.
Reč ima ministarka Maja Gojković.
Izvolite.
Hvala.
Reč ima narodni poslanik Nebojša Bakarec.
Izvolite.