Zahvaljujem.
Uvaženi predsedniče, predsedništvo, gospođo ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, kao što smo to čuli, Predlogom zakona o zaštiti poslovne tajne se zaista vrši usklađivanje našeg zakonodavstva na polju zaštite poslovne tajne sa pravnim tekovinama, relevantnim propisima EU. Konkretno, sa dve direktive. Prva je Direktiva 943 Evropskog parlamenta i Saveta iz 2016. godine, 08. juna. To je Direktiva o zaštiti neotkrivenih znanja i iskustava i poslovnih informacija od nezakonitog pribavljanja, korišćenja i otkrivanja, a druga je Direktiva broj 48 Evropskog parlamenta i Saveta još iz 2004. godine, 29. aprila, a to je Direktiva o sprovođenju prava intelektualne svojine.
Šta se zapravo štiti? Zaštitom poslovne tajne se štite investicije privrednih subjekata u sticanje, razvoj i primenu znanja i iskustva i drugih informacija, kao što smo čuli, svih onih informacija kojima obezbeđuju prednost nad konkurencijom.
Investiranje u stvaranje i primenu intelektualnog kapitala štiti se pravima intelektualne svojine, patentnom, dizajnom ili autorskim pravom, kao i zaštitom pristupa znanju koje je privrednom subjektu dragoceno.
Znanje i iskustvo i neotkrivene poslovne informacije predviđene da ostanu kao poverljive čine poslovnu tajnu. Štite se različite vrste informacija. Čuli smo od uvažene ministarke koje one mogu da budu. Zanimljivo je možda još naglasiti da su podaci o testovima i raznim rezultatima ispitivanja da oni takođe predstavljaju posebnu vrstu tajnih podataka koje lice koje ih po zakonu kontroliše mora da objavi, otkrije prilikom podnošenja nadležnom organu.
Kreativne tvorevine koje se štite pravima intelektualne svojine mogu u sebi da sadrže takođe poslovnu tajnu koja ima komercijalnu vrednost i koja kao takva treba da bude zaštićena od nelojalne konkurencije. Smisao zaštite poslovne tajne je da se pravno sankcioniše, dakle kažnjava, svaki akt neovlašćenog otkrivanja, umnožavanja, sticanja ili korišćenja od strane trećih lica.
Predlogom ovog zakona, koji je, moram naglasiti, sada potpuno nov, definiše se poslovna tajna, precizira se koje informacije i pod kojim uslovima uživaju zaštitu kao poslovna tajna, uređuje se pod kojim uslovima pribavljanje, korišćenje i otkrivanje informacije koje predstavlja poslovnu tajnu, pod kojim uslovima se to smatra zakonitim, a pod kojim uslovima se smatra nezakonitim.
Ovim predlogom zakona se predlaže da povreda poslovne tajne bude sankcionisana kao privredni prestup, a ukoliko je sačinjena od strane privrednog subjekta, privredno društvo, odnosno odgovornog lica u tom privrednom društvu, a da se sankcioniše kao prekršaj ukoliko je sačinjena od strane fizičkog lica ili preduzetnika.
Mi smo čuli da je zapravo na samoj sednici Odbora za evropske integracije, da je, ukoliko se ne varam, 2011. godine donet zakon, ali sada je to ovo ipak potpuno novi, drugi, i zapravo, posle analize i ovih direktiva, najpre direktive koju sam spomenula iz 2016. godine 943, ali i direktivom 48 se shvatilo da mora da se dođe izrade potpuno novog zakona i da je to sada prvi put zapravo u ingerenciji Ministarstva privrede. I zapravo je cilj donošenja ovog zakona da se pospeši i unapredi zaštita poslovne tajne.
Odbor za evropske integracije, naravno, u načelu je podržao ovaj predlog zakona. Zahvaljujem na pažnji.