Zahvaljujem, uvaženi predsedniče.
Predsedništvo, gospođo ministre, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, u predviđenom vremenu ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe SVM prilikom rasprave u načelu o izmenama i dopunama Zakona o kulturi, mi smo već izneli i našu zahvalnost što su zapravo predložene primedbe nacionalnih saveta nacionalnih manjina prihvatile. Još jednom bih tokom ove rasprave u pojedinostima želela da naglasim značaj ovog amandmana.
Naime, nacionalni saveti nacionalnih manjina se, kao što znamo, staraju o sprovođenju kulturne autonomije i izuzetno je značajno da se zakonom zagarantovana prava nacionalnih manjina, da se obezbedi njihovo sprovođenje u praksi, jer često možemo da čitamo u raznim izveštajima o Srbiji, npr. izveštaj Evropske komisije, kada pričamo o nacionalnim manjinama da je zakonodavni okvir dobar, a da kaskamo sa sprovođenjem.
S druge strane, jako značajno uskladiti, u ovom slučaju, Zakon o nacionalnom savetu nacionalnih manjina koji je donet 2009. godine i izmene i dopune Zakona o kulturi. Naime, bez obzira na to što se određene odredbe Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjinama proglašene protivustavnim, on se i menjao od 2009. godine od kada je prvobitno donet, odredbe koje se odnose na pravo nacionalnih saveta nacionalnih manjina, da one određene ustanove proglase ustanovama od posebnog značaj, kao i njihovo pravo, znači da predlože, zapravo osnivačima, da li je to republika, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave, znači da su za njih te ustanove od posebnog značaj i da budu suosnivači.
Znači, osnivači ili suosnivači tih ustanova, znači da delimično preuzmu ta prava, pa samim tim i odgovornost doveli su do toga da se u praksi npr. i sada već vidimo u slučaju Gradskog muzeja u Subotici ili Gradskog muzeja u Somboru, ali da ostanem samo pri Subotici, da je taj muzej proglašen od posebnog značaja za četiri nacionalne manjine, - hrvatsku, bunjevačku, mađarsku i romsku. U skladu sa Zakonom o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, svi oni mogu da predlažu jednog člana upravnog odbora, potpuno je jasan stav, odnosno namera Ministarstva da ovim zakonom reši da ti upravni odbori, nadzorni odbori, budu efikasniji.
Samim tim, kada je stajalo u predlogu da, jednostavno, treba da se smanji broj članova upravnog odbora na pet, onda bi smo, recimo, u Subotici došli do toga da od tih pet članova četiri daju nacionalni saveti nacionalnih manjina, što se verovatno jedinici lokalne samouprave, ili ti osnivaču, ne bi svidelo.
S toga, SVM svakako podržava što je Vlada Republike Srbije i sama potpredsednica i ministarka za kulturu bila potpuno otvorena i imala razumevanje za ovo i da smo zapravo ovim amandmanom rešili pitanje, jer tu tačno stoji da se u ovim slučajevima povećava broj članova upravnog odbora i to ne samo za jednog, već se povećava za onoliko koliko je nacionalnih saveta nacionalnih manjina proglasilo te ustanove od posebnog značaja.
Znam da je vreme ograničeno i zaista sam se trudila da u raspravi u načelu da u ime SVM iznesem sve zanimljive stvari koliko je to moguće u ograničenom vremenu, ali dozvolićete mi zaista da još u minutu objasnim zašto je to značajno i u kolikom broju ustanova mi pričamo. To su najčešće ustanove na lokalu, jer prema podacima Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje, propisa uprava nacionalnih manjina nacionalne zajednice iz marta 2019. godine, Nacionalni savet mađarske nacionalne manjine je osnivač ili suosnivač. Dakle, osnivačka prava su u celini ili delimično preneta na Nacionalni savet mađarske nacionalne manjine, u slučaju 19 ustanova, Nacionalni savet hrvatske nacionalne manjine na dve ustanove, Slovački nacionalni savet na šest, Nacionalni savet rumunske nacionalne manjine tri, Rusinski nacionalni savet četiri, Nacionalni savet bunjevačke nacionalne manjine na tri ustanove.
Šta su rezultati takvog pristupa, pokazuje takođe istraživanje iz 2019. godine, institucionalni okvir ostvarivanja prava nacionalnih manjina koje je sproveo Pokrajinski Zaštitnik građana, Ombudsman, a ilustrovaću samo na primeru Mađarske nacionalne manjine.
Naime, ona je pokrenula ukupno 618 lokalnih kulturnih centara, a osnovano je i 58 institucija za očuvanje nacionalnog identiteta sa sedištima, između ostalog, u Adi, Beloj Crkvi, Hajdukovu, Malom Iđošu, Kanjiži, Mužlji, Zrenjaninu, Kikindi, Bečeju, Pančevu, Subotici, Bačkoj Topoli, Totovom Selu, Novom Sadu, Senti i Somboru.
Dakle, skoro svuda u Vojvodini gde pripadnici mađarske nacionalne manjine žive u manjem ili u većem procentu ili u broju, s toga nas izuzetno raduje što ove izmene i dopune Zakona o kulturi su u potpunosti sada usklađene sa Zakonom o nacionalnim savetima nacionalnih manjina i na tome se zahvaljujem.