Zahvaljujem uvaženi potpredsedniče.
Predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, najpre bih želela da se izvinim najvećoj poslaničkoj grupi, pošto nije praksa da posle njihovog ovlašćenog predstavnika još neko od ovlašćenih predstavnika dobije reč, ali to je upravo zbog toga što sam ja lično kao član jedne od delegacija, o kojima danas raspravljamo, odnosno članica, trenutno i paralelno na onlajn sednici odbora pa nisam stigla ranije. S toga se zaista izvinjavam. Nije to bio moj plan. Zaista sam planirala da govorim ranije.
Kao ovlašćeni predstavnik Poslaničke grupe SVM kada već raspravljamo o tri tačke, a jedna od toga je, mi to zovemo POSP ili Parlamentarni odbor za stabilizaciju i pridruživanje, ću pokušati nekako da približim građanima i medijima, šta je zapravo POSP i njegov značaj, jer mislim da se malo bavimo time i vrlo malo ću govoriti o delegacijama. Neko od uvaženih prethodnih govornika je rekao – mogao bih satima. Ja kao neko ko je 14 godina npr. u delegaciji Parlamentarne skupštine Saveta Evrope bih mogla satima da pričamo o ovim temama i raduje me što do sada ovo nije bila praksa, ali što danas imamo priliku da pričamo i o značaju parlamentarne diplomatije, a i da naglasimo značaj recimo Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i samog Parlamentarnog odbora.
Težnja Republike Srbije da postane članica EU predstavlja rezultat zaista snažne privrženosti idejama, vrednostima i dostignućima na kojima je zasnovana EU. Članstvo u EU, kao što to često čujemo i što je činjenica, je strateški cilj Republike Srbije, koji zapravo istovremeno predstavlja i sredstvo pomoću kojeg Srbija modernizuje kako svoj pravni, tako i svoj ekonomski i institucionalni sistem.
Pristupanje podrazumeva prihvatanje prava i obaveza na kojima se zasniva Unija, kao i njenog institucionalnog okvira pod nazivom, kao što mi to često koristimo, pravne tekovine EU. Pored toga, nije dovoljno samo usaglašavanje zakonodavstva, već pristupanje podrazumeva i blagovremeno i delotvorno sprovođenje ovih zakona, uključujući i efikasnu potpunu primenu usklađenih zakona.
Kao što sam spomenula, jedan od najznačajnijih osnovnih dokumenata je Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. Potpisivanjem tog sporazuma Republika Srbija se zaista obavezala na postepeno usklađivanje svog zakonodavstva sa pravnim tekovima EU, kao i njihovu doslednu primenu.
Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju ili SSP je prelazni sporazum o trgovini i trgovinskim pitanjima potpisani su još 2008. godine, tačnije 29. aprila 2008. godine. Narodna skupština Republike Srbije, ovaj visoki dom je u septembru, 9. septembra 2008. godine ratifikovao SSP. Poštujući upravo obaveze preuzete sporazumom Republika Srbija je odlučila da odmah na početku sledeće godine, 2009. godine i to 30. januara, sa svoje strane otpočne tzv. jednostranu primenu Prelaznog trgovinskog sporazuma i liberalizaciju trgovine sa EU.
Posle određenih procedura sa strane EU sam Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju je stupio na snagu konačno 2013. godine i to 1. septembra 2013. godine, čime je naša zemlja, Republika Srbija dobila status države pridružene EU.
Zašto o tome govorim povodom ove tačke? Upravo zbog toga što je saradnja ovog doma, Narodne skupštine Republike Srbije sa Evropskim parlamentom institucionalizovana, postojala je naravno i do tada u nekoj drugoj formi, ali tada je podignuta na viši nivo, viši institucionalni nivo upravo uspostavljanjem POSP ili ti Parlamentarnog odbora za stabilizaciju i pridruživanje Srbija i Evropski parlament upravo tada stupanjem na snagu SSP 2013. godine - Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, sa jedne strane evropska zajednica, njene države članice, a sa druge strane je Republika Srbija.
Prema članu 12. SSP-a politički dijalog na parlamentarnom nivou se odvij u okviru ovog spomenutog parlamentarnog odbora, koji nije ni klasičan odbor, a nije ni klasična delegacija, već nešto između i nešto specifično. Njega čine poslanici kako Evropskog parlamenta, tako i poslanici Narodne skupštine Republike Srbije u istom broju, 15 i 15 članova, u skladu sa dogovorom, kao što smo to čuli u jednom od prethodnih izlaganja, u skladu sa dogovorom političkih grupa. Naravno, uvek je predstavljena pozicija i opozicija.
Kada su normalna, kako bi mi rekli mirnodopska vremena, ovaj parlamentarni odbor se sastaje najmanje dva puta godišnje. Praksa je da se on sastaje jednom u Strazburu, a jednom u Beogradu. U poslednjih godinu i po dana, svi znamo zbog pandemije virusom korona, se i sednice ovog tela organizuju u onlajn formi. Poslednja sednica je bila u ovom sazivu u januaru ove godine, kada su naši članovi delegacija, pošto Narodna skupština Republike Srbije radi, bili prisutni ovde, ali se nisu videli fizički, već u onlajn formi sa predstavnicima Evropskog parlamenta, pošto su njihova pravila takva da oni još uvek ne putuju.
Praksa je da se na kraju svakog sastanka POSP-a donese zajednička deklaracija i preporuke koje se upućuju, što je izuzetno značajno, Savetu za stabilizaciju i pridruživanje, kao i zvaničnim institucijama kako Republike Srbije, tako i EU.
Mi u poslaničkog grupi SVM smatramo da je POSP odličan način za jačanje institucionalnih veza. Dakle, POSP je platforma za bolje razumevanje političkog pravca Srbije, promovisanje stavova našim parlamentarnih stranaka u smislu poštovanja standarda i vrednosti EU, kao i, još jednom bih naglasila, strateškog cilja Republike Srbije, a to je članstvo, punopravno članstvo u EU.
Još nekoliko stvari da objasnim. Znači, parlamentarni Odbor za stabilizaciju i pridruživanje je zapravo formiran na osnovu Odluke konferencije predsednika Evropskog parlamenta od 3. oktobra te 2013. godine, koju sam spomenula, ali i Odluke Narodne skupštine Republike Srbije o utvrđivanju sastava POSP-a od 6. novembra 2013. godine, kao i samog SSP-a, iliti Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.
Na ovaj način i sam parlamentarni odbor, ali i sama Narodna skupština, znači plenum, imaju jaču i direktnu vezu sa kolegama iz Evropskog parlamenta. Ovo je dobar način, mogućnost da informacije iz Srbije dolaze direktno do evropskih zvaničnika bez bilo kakvih posrednika.
Praksa je takva, i to je zaista i funkcioniše, da parlamentarnim odborom naizmenično predsedavaju član Evropskog parlamenta i član našeg odbora iliti predsednik koji je već dugi niz godina, sada i potpredsednik Narodne skupštine, dr Vladimir Orlić. Sednice, kada su normalna vremena, traju čak i dan i po i zaista se naizmenično vrši predsedavanje od strane predsedavajućeg sa strane Evropskog parlamenta i našeg.
U poslednje vreme, kažem, ove onlajn sednice su nažalost kraće i poslednjom prilikom nismo doneli ni zajedničku deklaraciju, ali se nadamo da ćemo za nekoliko meseci uspeti da nastavimo normalan rad i da ćemo i u ovom sazivu i u ovoj godini najpre imati minimum dve sednice ovog tela.
Svrha parlamentarnog odbora jeste parlamentarna kontrola celog procesa i, ono što je takođe izuzetno značajno, davanje demokratskog legitimiteta putem upoznavanja Narodne skupštine sa svim elementima procesa.
Kao što je to poznato i kao što je aktuelno, u poslednje vreme se dosta pričalo o tome. Kada već pričamo o Evropskom parlamentu i pošto je pre svega nekoliko nedelja doneta Rezolucija iliti Izveštaj Evropskog parlamenta u Srbiji, znači postoji izveštaj Evropske komisije godišnji o tzv. napretku koji se objavljuje u septembru, oktobru i na osnovu toga posle i Evropski parlament priprema izveštaj koji je krajem marta, 25, 26. marta je usvojen i Rezolucija o Srbiji, u ovom slučaju.
Rezolucije Evropskog parlamenta, značajno je naglasiti, nema obavezujući karakter, ali zaista služe kao važne politike poruke, kako samoj zemlji koja se nalazi u procesu evropskih integracija, znači u našem slučaju za nas, tako i zemljama članicama EU.
Mi u SVM smatramo da je proširenje izuzetno dobro, najznačajniji alat zajedničke spoljne politike EU, ali nažalost svi moramo biti svesni toga da proširenje trenutno nije prioritet i da kako EU, tako njeno najznačajnije telo, Vlada, kako vam se sviđa, Evropska komisija se bavi samim sobom, traženjem rešenja za vlastite probleme koji su počeli, prvo ekonomskom, pa nekom unutrašnjom krizom, što je sve pojačano naravno i migrantskom krizom, Bregzitom, odnosima sa SAD, ovde spomenutom Rusijom i Kinom i nažalost u poslednjih, sada već možda i godinu i po dana, sa pandemijom Kovid 19.
Integracija Republike Srbije u EU je zaista kontinuirano glavni spoljno politički prioritet i strateško opredeljenje Republike Srbije. To je jedan od onih procesa koji uživa podršku većine građana još uvek. Naravno da je ona dosta opala u poslednje vreme, ali pošto imamo redovna istraživanja koja organizuje Ministarstvo za evropske integracije znamo da je podrška građana uvek oko 50%, da li je to 51,52, 53% i mislim da je značajno naglasiti da u ovo sazivu Narodne skupštine Republike Srbije sve parlamentarne stranke koje su ovde su za priključenje Republike Srbije u EU.
Smatram da je značajno naglasiti da svi mi u tom procesu imamo odgovornost. Odgovornost da budemo svesni svoje uloge u ovom procesu, odgovornost da se ponašamo u skladu sa jasnim nadležnostima i obavezama koje proizilaze iz izbornog legitimiteta. Ispunjenje političkih kriterijuma, jer o njima se najviše priča nije samo preduslov za pristupanje EU, već ispunjenje političkih kriterijuma bi trebala da bude i odluka svakog funkcionalnog društva. Politički kriterijumi obezbeđuju najvažnije faktore, a to je poverenje građana u svoje institucije na kome još uvek treba da radimo nažalost. Poverenje građana i u samu Narodnu skupštinu Republike Srbije je dosta nisko.
Još malo o samom Evropskom parlamentu. Svesni smo da su poslednji izbori za Evropski parlament bili u maju 2019. godine i da je ovaj novi tzv. sada možda ne toliko novi, ali novi saziv Evropskog parlamenta koji traje od 2019. do 2024. godine dokazuje da su ipak bez obzira na evroskepticizam koji se pojavio u samim zemljama članicama EU, da su ipak proevropske snage i dalje jake. One jesu dobile većinu, mada je trenutna koalicija u Evropskom parlamentu vrlo šarolika. Ipak mora da se naglasi da trenutni, aktuelni, dakle Deveti saziv Evropskog parlamenta ima prilično izmenjenu strukturu i u samom Evropskom parlamentu, kao i ovde u Narodnoj skupštini 60% ovde narodnih poslanika, a tamo tzv. MEP, članove Evropskog parlamenta su novi, znači prvi put se nalaze na toj funkciji. To znači da je novi saziv od 2019. do 2024. godine Evropskog parlamenta doneo i dosta promena po pitanju ljudi, osoba koje se bave Srbijom, koji prate. Znamo da je dugi niz godina sadašnji predsednik Afeta, njihovog Odbora za spoljne poslove Dejvid Mekalister bio izvestilac za Srbiju, međutim u ovom sazivu imamo novog izvestioca koji je iz Slovačke, ponovo iz Evropske narodne partije Vladimir Bilčik.
Kada govorimo o ulozi Narodne skupštine, u procesu Evropskih integracija Republike Srbije, jasno je da Narodna skupština u ovom procesu ima najpre kontrolnu ulogu, ali i zakonodavnu u smislu ispunjavanja svojih obaveza, usklađivanja zakonodavstva i spomenutom Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, kao i obaveze iz Nacionalnog programa za usvajanje pravnih tekovina EU i mi konstantno pratimo u kom procesu je on zapravo ispunjen.
Posebno važan aspekt rada Narodne skupštine o kojem danas razgovaramo je i izuzetno značajna parlamentarna diplomatija koja otvara prostor ponovo za politički dijalog i za razmatranje zaista raznovrsnih pitanja iz procesa evropskih integracija, a i šire.
Kroz parlamentarnu diplomatiju se olakšava proces približavanja EU u saradnji pre svega, najpre, sa državama regiona, susedima, državama članicama EU, ali i sa parlamentarnim skupštinama kako evropskih, tako i međunarodnih organizacija. Ovde se u prethodnim izlaganjima pominjalo nekoliko, ne bih da merim značaj, mi sada na dnevnom redu imamo upravo Delegaciju u NATO, ali znam da su svi poslanici bilo novi, bilo stari, izuzetno posvećeni i poslu u tim delegacijama.
Meni je žao što mediji, javnost ne prate dovoljno taj posao koji je značajan, već obično napadaju poslanike koji su u tim delegacijama, zato što troše mnogo novca za putovanja, hotele itd. Možda to nije aktuelno u poslednjih godinu i po dana, ali verovali ili ne, bez putovanja mi radimo u tim delegacijama, i to u on-lajn formi već nekoliko meseci u ovom sazivu.
Polako da zaključim, pošto sam se u izlaganju o samom POSP-u, Parlamentarnom odboru za stabilizaciju i pridruživanje evropskim integracijama, najviše bavila naravno i evropskim integracijama, želela bih još jednom da podsetim na mnogo značajniji Izveštaj Evropske komisije od Izveštaja od Evropskog parlamenta, iliti rezolucije Evropskog parlamenta, koji je poslednji bio objavljen u oktobru prošle godine. Ovaj visoki dom je raspravljao o njemu krajem decembra ove godine.
Samo da spomenem, još jednom da podvučem one preporuke ili ako tako želimo, kritike, koje su se odnosile na samu Narodnu skupštinu i da delimično i odgovorim na njih. Jer, u tom Izveštaju Evropske komisije je rečeno, deo koji se odnosi na rad Narodne skupštine, da je potrebno pojačati kontrolnu ulogu nad izvršnom vlašću, što mi verujem, konstantno radimo, pojačati efikasnost nezavisnost i transparentnost parlamenta, kao i da je potrebno nastaviti posvećenost međustranačkom dijalogu vlasti i opozicije, koji je u toku 2019/20. godine vođen uz posredovanje Evropskog parlamenta. Podsetila bih sve nas da se ovaj dijalog nastavlja sledeće nedelje.
Takođe, su pohvaljeni u ovom Izveštaju i koraci preduzeti ka rešavanju nedostataka u radu, kao što je smanjenje hitnih postupaka. Mi od početka ove godine nismo stavili ništa na dnevni red po hitnom postupku. Takođe tu je navedeno da je potrebno nastaviti sa praksom razmatranja izveštaja o radu nezavisnih regulatornih tela, što smo radili krajem decembra i pošto su već neki izveštaji u skupštinskoj proceduri, što ćemo i nastaviti da radimo, i da matični odbori formiraju zaključke na osnovu ovih izveštaja, a mi treba i da pratimo izvršenje preporuka i zaključaka iz tih izveštaja, kao i da je potrebno nadgledati implementaciju ovih preporuka ispunjavanja od strane izvršnih organa.
U sklopu svoje kontrolne uloge Narodne skupštine pomenuta su i javna slušanja, jer imali smo jedan period pre dve godine, kada je bio izuzetno nizak broj javnih slušanja u Skupštini. Mene raduje što ovih nedelja možemo da vidimo, ovih dana, da uglavnom u pripremnoj, a kasnije u implementacionoj fazi nekih zakona, je sve češća praksa da matični odbori, kompetentni odbori, ovde u Skupštini organizuju javna slušanja i da zaista postoji širok dijalog.
Da zaključim, naravno, poslanička grupa SVM će u danu za glasanje podržati ove usklađene predloge. Zahvaljujem.