Danima slušamo od predsednice Narodne skupštine, kako smo kao opozicioni poslanici neodgovorni, pa moram da joj postavim pitanje – kako je moguće da je gospođa Brnabić, tada kao već iskusna premijerka u drugom mandatu 2022. godine potpisala nestručno napisanu Uredbu o prestanku važenja Uredbe o utvrđivanju plana područja posebne namene za realizaciju projekta „Jadar“, za koju je Ustavni sud 12. jula 2024. godine rekao da nije u saglasnosti sa Ustavom i zakonom. Da li ste vi gospođo Brnabić, samoneznalice, totalni diletanti, ili možda korumpirani prevaranti, pa ste to namerno učinili, baš da bi nakon podnošenja inicijative za ocenu ustavnosti ove uredbe, koju je podnela kompanija Rio Sava eksporejšen, ova uredba pala na Ustavnom sudu. S obzirom da ste i pre usvajanja ove uredbe koju ste potpisali pretili građanima Srbije da ćemo kao zemlja biti izloženi tužbama za odštetu od kompanije Rio Tinto, nije li logično da kao najodgovornija javna funkcionerka, vrlo pazite šta potpisujete?

Evo, šta o ovom pitanju kaže sudija Ustavnog suda prof. Pravnog fakulteta Milan Škulić u svom izdvojenom mišljenju, citiram – ako bi podnosilac inicijative odlukom samog Ustavnog suda dobio oficijalnu i ultimativno autoritativnu ustavno sudsku potvrdu da je Uredba čiji osnovni efekat bio ustavljanje, zamrzavanje, svih započetih aktivnosti otvaranja konkretnog rudnika itd, a to traje već oko par godina, neustavna, i nezakonita, što je očigledno, i osnovna intencija samog podnosioca inicijative, to bi pretpostavljam, kaže profesor Škulić, tek onda bio, postao, veoma jak pravni argument da konkretna multinacionalna i realno, moćna kompanija odgovarajućim sudskim i arbitražnim postupcima, zahteva, a možda i dobije naknadu štete zbog izgubljene dobiti usled odlaganja projekta, nastalih dodatnih troškova i slično, a sve to na osnovu neustavne i nezakonite Uredbe, kako to svojom utvrđujućom konstatuje sam Ustavni sud.

Pitanje za bivšu premijerku – da li ste se gospođo Brnabić ikada izvinili građankama i građanima Srbije, što ste ih svojom nestručnošću, neznanjem, neodgovornošću, ili korumpiranošću, ne znam šta je od svega toga, gore, doveli u ovakvu opasnost. Kako vi snosite odgovornost za svoje odluke?

Imam još jedno pitanje za Vladu Republike Srbije i posebno za ministarku životne sredine Irenu Vujović – kako to da ni nakon devet, odnosno, šest godina, mi kao zemlja nismo uspeli da harmonizujemo ključne zakone sa evropskim direktivama u oblasti životne sredine? Postupci izrade nacrta zakona o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu, i nacrta zakona o proceni uticaja na životnu sredinu, pokrenuti su 2018. godine. Izračunajte kada je to bilo. Izrade nacrta zakona o kontroli opasnosti od velikih udesa, koji uključuju opasne supstance, tzv. SVESO3, kojim bi se u SVESO postrojenja svrstala rudnička jalovišta, koja to trenutno nisu, pokrenut je 2015. godine, pre devet godina. Nijedan od ovih zakona još uvek nije usvojen, a u međuvremenu ste čak dva puta menjali Zakon o rudarstvu i geološkim istraživanjima. Da li je i za to kriva bivša vlast? Možda Zeleno-Levi front, koji tada nije ni postojao, a kamo li bio u Vladi, ili ste čekali da veliki strani investitori mogu da investiraju u zemlju, koja zapravo nema i ne želi najviše ekološke standarde, kako bi to po njih, a i po vas bilo povoljnije.

Kako ćete objasniti građanima Srbije to što je Rio Tinto podneo zahtev za određivanje obima i sadržaja studije o proceni uticaja na životnu sredinu, koji obuhvata samo deo projekta „Jadar“, jer po navodima RERI-ja nije prikazan uticaj prerade rude na životnu sredinu. Time se pokušava da se potencijalni uticaj na životnu sredinu prikaže manjim nego što jeste, i to zato što vi šest godina ne možete da donesete, ne možete ili ne želite da donesete zakon za koji sami kažete da treba da se usvoji da bi se sprečilo upravo, ovakvo izbegavanje primene zakona, praksom cepanja projekata na više manjih celina, što kompaniji poput Rio Tinta sada, a Linglong ranije, baš kako bi izbegli sprovođenje ocene uticaja na životnu sredinu za celokupni projekat, tzv. „salamis slajsing„. Kako vi gospodo snosite odgovornost za svoj nerad, odnosno rad kojim štetite građanima Srbije?

Zahvaljujem predsedavajući.

Imam pitanje za Ministarstvo zdravlja. Mi živimo u relativno siromašnoj zemlji i morali smo najviše da ulažemo u preventivu, to rade i mnogo bogatije zemlje, posebno zbog toga što su troškovi lečenja građana iz godine u godinu sve skuplja i veliki su izazov za bilo koji zdravstveni sistem.

Kako smo bili već više od dve godine i epidemiji, ceo sistem se borio sa njom i pristup lekarima za građanke i građane Republike Srbije je bio dosta limitiran. Pitanje za ministarku zdravlja - imamo li strategiju kako da krenemo seriju preventivnih pregleda po centrima Srbije za bolesti od koje naše stanovništvo najčešće oboljeva? Imamo li mogućnosti da jedan deo od 55 skenera kupljenih od kredita Svetske banke prošle godine stavimo na raspolaganje na skrining pluća, imajući u vidu da smo prvi po smrtnosti od raka pluća u Evropi?

S tim u vezi, takođe imam nekoliko pitanja za Ministarstvo finansija. Budžet za zdravstvo ove godine smanjen je u odnosu na prošlu godinu, dakle, izdvojeno je 31 milijarda dinara u odnosu na 44,3 milijarde dinara za 2022. godinu. Opravdanje je bilo, sada više ne moramo da se borimo sa pandemijom, iako kao što sam upravo rekla postoje druge zdravstvene posledice protiv pandemije, a to su sve ostale bolesti koje nisu sprečene zbog toga što su građani imali zapravo ograničen pristup zdravstvene veze i pristup lekarima. I pored svega toga, ministar finansija je i pored bavljenja sopstvenim resorom smatrao da treba da uzme učešće i u sređivanju resora zdravstva, a kao što znamo da vodio i resor privrede, pa je početkom ove godine najavio da će se centralizovati javne nabavke i tako napraviti značajne uštede, kako bi se novac koji država izdvaja za zdravstvo racionalno koristio.

Dakle, pitanje za ministra finansija Sinišu Malog - jesmo li išta uštedeli od kad ste vi doneli ovu odluku, koliko smo to tačno novca uštedeli i na šta taj novac planirate da ide? Da vas podsetim tada je ministar govorio da ušteđeni novac da ne bi trebao da se vrati u budžet, nego da se upotrebi upravo u druge svrhe za koje zdravstvo misli da su neophodne. Evo jednog predloga, moglo bi da se opredelilo novac za održavanje kapitalne opreme koju kupuje Ministarstvo zdravlja, obzirom na to da sada ustanove tercijalnog i sekundarnog nivoa nemaju svoj novac da redovno servisiraju opremu, nego čekaju da se oprema pokvari, upućuju zahtev Ministarstvu zdravlja, organizuje se onda tender, po dobijanju saglasnosti i cela ta procedura traje najmanje mesec dana, često dva, tri meseca. Za to vreme pacijenti pate iako nam je stvarno do njih stalo, dakle, mora se pronaći način da ovaj oprema funkcioniše ne smetano.

Na sve to, moramo da imamo u vidu da smo imali poplave koje ćemo nažalost imati sve više zbog klimatskih promena. One su prouzrokovale štetu na objektima 19 zdravstvenih ustanova i sve će se to odraziti na pristup građana i građanki Srbije kada je reč o zdravstvenoj zaštiti.

Takođe, imam pitanje za Ministarstvo prosvete. Ovo pitanje je više puta ponavljano. Ja sam na jednoj sednici Odbora za obrazovanje postavila pitanje predstavnicima Ministarstva prosvete o tačnom broju deficitarnog nastavnog kadra u osnovnim i srednjim školama, tada mi je rečeno da oni te brojeve negde imaju, ali da pitaju zvanično, pa će nam ih poslati. Moj kolega prof. dr Đorđe Pavićević je to pitanje ovde postavio, takođe tražeći informacije tada se već uveliko diskutovalo o zahtevima direktora škola da se nastavni kadar popuni tako što će se angažovati nesvršeni studenti ili nastavnici koji su već u penziji, što su sve očajničke mere i ne rešavaju dugoročni problem.

Dakle, pitanje ponovo postavljam, jer nam na to pitanje nije odgovoreno – koliko nastavnog kadra nedostaje u osnovnim i srednjim školama, za koje predmete ne dostaju nastavnici, profesori, koliko nedostaje nastavnog kadra po regionima? Ovo je posebno važno da bi smo znali da li ste odustali uopšte od politike jednakog, dostupnog i kvalitetnog obrazovanja za sve? Šta Ministarstvo prosvete planira da uradi ovim povodom kako bismo osigurali da imamo nastavni kadar u državnim školama?

Sada bih iskoristila priliku da vam kažem nešto o čemu ste mogli da čitate ovih dana i u medijima. Na Fizičkom fakultetu u Beogradu, za smer opšta fizika prijavio se samo jedan brucoš od 25, na Hemijskom fakultetu za smer nastavnik hemije prijavilo se samo sedam brucoša, a mesta ima za 25. Na matematičkom fakultetu na smeru opšta matematika 135 kandidata prijavljeno, a broj planiranih mesta 250. Na Filološkom fakultetu za srpski jezik i književnost javilo se 24 kandidata od 100 planiranih mesta. Već devetu godinu mali broj studenata se interesuje za nastavničke smerove na fakultetima i to ima dalekosežne posledice. Mi smo ovde nedeljama govorili o položaju nastavnika i upravo njihov položaj utiče na ovako smanjeno interesovanje za ove smerove. Molimo vas za odgovore na ova pitanja. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Od trenutka kada smo kao poslanici opozicionih poslaničkih klubova 5. maja nakon dana masakra u OŠ „Vladislav Ribnikar“ i masakra u Duboni i Malom Orašju pozvali građane na protest, izneli zahteve protesta Srbija protiv nasilja, vladajuća koalicija nas napada da smo hijene i lešinari, da politizujemo, odnosno kako oni razumeju politizaciju zloupotrebljavamo tragediju. Nije njima zapravo važno šta se stvarno dešavalo u svetu i kakve su se rasprave i protesti odigravali nakon tragedija, šta je suština, onoga što tražimo, jer da je ste i sami bih shvatili da bi trebali jednako da vrednujem ljudski život i da jednako vrednujemo javni interes, ali za njih je najvažnije da oni nisu odgovorni, a to se najbolje postiže tako što se razgovor odgovornosti premešta na napadanje političkih protivnika uz često ponavljanje neistina o njima. Što se više puta one ponove, čak i onih koji ih izgovaraju poveruju u njih, a kad i oni sami poveruju, pošto trenutno zapravo ni sami ne veruju, onda možda i uspeju da ubede nekoga ko je neiformisan.

Problem je što oni koji te napada iznose toliko slabog i nepostojećeg integriteta, da oni i sami sebi ne veruju, a ne veruje više niko ni od građana.

Jedna od stvari koja se prethodnih dana takođe govorila je da zahtevi protesta Srbija protiv nasilja nemaju nikakve veze za zahtevima roditelja. Ja bih očekivala u tom slučaju da nam je Vlada odavno rekla kako je ispunila apsolutno sve zahteve roditelja. Dakle, da su oni davno ispunjeni, jer mislim da bi ovo društvo apsolutno trebalo da postoji saglasnost da u ovakvim kriznim situacijama oni imaju prioritet i njihovi zahtevi, ali da li je baš tako?

Dakle, pitanje za Vladu Republike Srbije šta ste uradili da se ispuni sedam zahteva roditelja dece iz odeljenja VII2 OŠ „Vladislav Ribnikar“ i posebno pitanje o tome šta ste uradili povodom zahteva roditelja da se utvrdi odgovornost ljudi koji su izneli u javnost spisak sa imenima dece iz VII2 odeljenja koji je obišao ceo svet, kao i slike roditelja i dece i da li je za to neko odgovarao u skladu sa zakonom?

Dok se nama zamera što protestvujemo protiv nasilja, što ćemo opet učiniti u subotu 3. juna u 18.00 časova ispred Narodne skupštine, što tražimo odgovornost, vlast istovremeno gazi javni interes na drugim poljima onda kada je sva pažnje usmerena na suočavanje u prevazilaženje ove najveće tragedije.

Tako na sednici Vlade, samo dan nakon masovnog ubistva u školi Ribnikar, Vlada je usvojila Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji kojima se ukida naknada za konverziju prava korišćenja o pravu svojine za određene privilegovane kategorije lica koje će tako steći privatnu svojinu na državnom građevinskom zemljištu besplatno, a sve u cilju izgradnje 15 miliona novih kvadrata.

Dakle, moram da postavim pitanje Vladi Republike Srbije da li je zaista taj interes privatnih investitora bio toliko hitan da se taj zakon razmatrao dan nakon masakra u OŠ?

Da li ste upoznati sa mišljenjem vašeg Saveta za borbu protiv korupcije, koja ukazuje na štetnost ovakvog predloga zakona? Kako se kao izvršna grana vlasti odnosite prema činjenici da je Ustavni sud Srbije još 2013. godine u jednoj odluci utvrdio da privatizacija ne podrazumeva prodaju zemljišta, subjekata privatizacije, bez obzira na obim, vrstu i titulara prava na zemljištu, samo promenu vlasništva na društvenim, odnosno državnim kapitalom u ovim subjektima, te da …neustavna odredba kojom je omogućena konverzija prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu bez naknade.

Isto tako Vlada je neposredno pre svog kontramitinga usvojila Predlog zakona o upravljanju privrednim društvima koje su vlasništvo Republike Srbije kojim planira ono što je u EPS-u već započela, promenu forme organizacije koja omogućava privatizaciju.

Dakle, u tom Predlogu zakona se ne navodi koje su to preduzeće, govori se o nekih 23 javnih preduzeća, neću čitati sva samo neka, „Jugoimport“, Nacionalni parkovi Đerdap, Tara, „Službeni glasnik“, „Pošta Srbije“, „Srbijašume“, Javno preduzeće za skloništa Beograd, Javno preduzeće za gazdovanje zaštitnim šumama, parkovima, lovištima, Nacionalni park Fruška Gora, „Srbijagas“, „Putevi Srbije“, skijališta Srbije, Zavod za udžbenike.

Pitanje za premijerku Anu Brnabić i čitavu Republike Srbije – šta je stvarna svrha ove promene koja nam se sprema, ako to nije lakša prodaja, privatizacija državne imovine ili netransparentno upravljanje onih koji nisu privatizovani ili delom privatizovani.

Pitanje za čitavu Vladu Republike Srbije – da li ste više osećate kao hijene ili kao lešinari? Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Imam nekoliko pitanja. Jedno je za Vladu Republike Srbije.

Tražim da mi se dostavi struktura uvoza i cene uvezene nafte u poslednjih šest meci od strane Naftne industrije Srbije.

Takođe, imam pitanje za ministra unutrašnje i spoljne trgovine, tražim da mi dostavite izveštaj ili makar formulu na osnovu koje određujete cenu goriva, dizela i benzina za motorna vozila u veleprodaji u poslednjih šest meseci?

Imam nekoliko pitanja za ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

Srbija zemlja sa gotovo pola miliona građana u apsolutnom siromaštvu i sa oko dve i po miliona građana na pragu rizika od siromaštva. Način na koji se Republika Srbija bori protiv siromaštva je uvođenjem netransparentnog algoritma i sistema socijalne karte.

Do sada je po našim saznanjima iz tog sistema socijalne zaštite nakon primene ovog netransparentnog algoritma iz registra, veliki broj korisnika socijalne zaštite isključen, a da se socijalni radnici o tome ništa nisu pitali, već je to odlučio algoritam na osnovu čak 135 podataka o licima korisnicima ovih usluga.

Tražim da mi dostavite algoritam za obavljanje poslova obrade podataka radi utvrđivanja činjenica neophodnih za utvrđivanje prava i usluga iz oblasti socijalne, dečije, boračke invalidske zaštite koji je uspostavljen Zakonom o socijalnoj karti.

Takođe, tražim Izvorni kod, „source code“ softver aplikacije koji izvršava sistem Socijalne karte. Takođe, da ne bi bilo spekulacija kako mi izmišljamo koliko je lica zapravo skinuto iz ovog sistema korisnika socijalne zaštite tražim informaciju o tome. Koliko je lica pre uspostavljanje registra dobijalo socijalnu pomoć, a koliko njih dobija socijalnu pomoć danas? Dakle, koliko ste korisnika socijalne zaštite isključili iz sistema socijalne zaštite od formiranja Registra do danas.

Najzad, poslednje pitanje za ministra za rad, zapošljavanje boračka i socijalna pitanja - kada ćete pripremiti akcioni plan na strategiji za borbu protiv rodno zasnovanog nasilja nad ženama sa čijim se usvajanjem ozbiljno kasni?

Zahvaljujem.