| 26.10.2023. |
|
||
|
|||
|
odgovoreno za 20 dana i 22 sata
Poštovani profesore, Pišem Vam kao članu Odbora za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo u senci događaja u Turskoj, koja srećom nisu moguća u Srbiji. Međutim to ne znači da treba zanemariti značaj nauke s obzirom da se Srbija ipak nalazi na trusnom području.
odgovoreno za 1 mesec i 27 dana i 23 sata
Podneo sam podnesak Narodnoj skupštini Republike Srbije koji sam naslovio na Odbor za rad,..., i Odbor za Finansije,..., Podnesak je zavedn pod brojem 07/2409-2022 21.11.2022. godine. i dat je Odboru za rad,...
odgovoreno za 5 dana i 14 sati
Poštovani, Stanovnici Bežanijske kose su ugroženi otvaranjem Groblja za kućne ljubimce , koje KRIJE spalionicu animalnog i medicinskog otpada. Po našim istraživanjima ovakav objekat,a mislimo na spalionicu ,nije u skladu sa Detaljnim urbanističkim planom i po odgovorima nije urađena studi...
Zahvaljujem.
Uvek podnosim ovaj amandman i nastaviću to da činim, tiče se pitanja oporezivanja kockarnica i kladionica. Pre dva dana predložila sam takođe da se na dnevni red dodaju izmene Zakona o oglašavanju vezano za zabranu reklamiranja kladionica i kockarnica, to ste odbili, ali dakle, mi imamo još mera u borbi protiv bolesti zavisnosti, u ovom slučaju patološke zavisnosti od kocke, s obzirom da ova vlast, vlast SNS i te kako promoviše igre na sreću, kao dobar način života. Često se to obrazlaže time da Srbija takođe prihoduje značajna sredstva od priređivača igara na sreću, ali mi ovim amandmanom, dakle čitav Zeleni front stoji iza ovoga, smatramo da to može da bude i više i da se time šalje poruka, ne ona koju vi šaljete, da je to dobar način života, nego da se šalje poruka da to treba da se sankcioniše.
Naravno, ne može da se zabrani, ljudi imaju prava da, nažalost nanosi štetu sebi i svojim porodicama, ali makar da se sankcioniše, da se pošalje poruka da to nije dobar način života.
Dakle, predlažemo da se poveća porez na dobit pravnih lica kada se radi o priređivačima igara na sreću. Dakle, sada 15% za sve na 50%. Inače to je bio čak jedan element našeg predloga o vanrednom kriznom porezu koji smo predlagali još pre, sada već tri godine, tada sa glavnim fokusom na ratne profitere poput NIS-a, dakle koji su se obogatili na energetskoj krizi, ali tada smo spomenuli u tom predlogu, isto tako kladionice i kockarnice.
Ovom temom se bavimo više godina i ovde je naš glavni argument da prihodi i ova značajna sredstva koja bi se onda prihodovala kada bi se uvećao porez na dobit priređivača igara na sreću, da bi to trebalo da zapravo se omogući da se stavi u funkciju lečenja bolesti zavisnosti. Trenutno se lečenje od bolesti zavisnosti na neki način u stvari privatizuje. Dakle, država nešto prihoduje, govori da je to, šalje poruku građanima Srbije da je to dobar način života, porodice propadaju, mladi siromašni, posebno jer u tome vide nekakav srpski san, da se možda brzo obogate i da možda brzo reše probleme u svom životu. Onda se porodice ostavljaju same da to rešavaju.
Dakle, te izuzetno štetne posledice bolesti zavisnosti trpe građani, a onda i čitavo društvo jer se razaraju naše porodice. Tako da ovo vidimo i kao jedno pitanje zdravlja, jer je patološko kockanje jedno od najzastupljenijih nehemijskih zavisnosti. Dakle, hemijske zavisnosti su one od alkohola i narkotika, ali ljudi često potcenjuje nehemijske zavisnosti kao što je patološko kockanje i zbog toga predlažem ovaj amandman. Hvala vam.
Zahvaljujem.
Poslanička grupa Zeleno-levi front predlaže dopunu dnevnog reda Predlog zakona o izmenama Zakona o oglašavanju.
Srbija spada u zemlje sa najliberalnijim odnosom prema oglašavanju igara na sreću. Drugim rečima, povlađivanju interesima priređivača igara na sreću, posebno kada je reč o oglašavanju. Zbog toga snosi jako mnogo štetnih posledica. Posebno te štetne posledice snose mladi i siromašni građani ove zemlje.
Relevantna naučna istraživanja pokazuju direktnu vezu između reklamiranja kockarnica i kladionica i patološkog kockanja. Isto tako pokazuju i direktnu vezu između blizine kockarnica sa povećanjem stope patološkog kockanja u zajednici oko kockarnica i kladionica. To je prepoznato u stručnoj javnosti.
Ako ima restriktivne zakone, odnosno zakon kada je reč o oglašavanju alkohola i duvana, nema razloga da sličan model ne primenimo i na reklamiranje kockarnica i kladionica. To je ono što ovaj naš predlog izmena Zakona o oglašavanju i predlaže.
Dakle, tražimo da se smanji pristupačnost, vidljivost za reklamiranje kockarnica, da se potpuno zabrani reklamiranje igara na sreću u javnom prostoru i putem elektronskih medija, ali i da se zabrani reklamiranje preko humanitarnih aktivnosti koje pominju naziv priređivača igara na sreću, uključujući tu i same fondacije koje priređivač ili sa njime povezana lica mogu osnivati, jer se na taj način preko fondacija obnavljanjem škola, dečijih igrališta šalje poruka mladima, učenicima. Slušali smo o tome i maločas, da je kocka prihvatljiv i dobar način života.
Da vas uputim u to, pretpostavljam da ste pratili ako pratite fudbal ili košarku da je zabrana reklamiranja kladionica i kockarnica jedan širi trend u Evropi koji se posebno vidi preko zabrane reklamiranja kladionica i kockarnica na utakmicama. Evo, nedavno je košarkaški klub Crvena zvezda, objavio da štampa posebne dresove kada igra u Španiji u Evro ligi bez logoa glavnog sponzora Meridijan beta, tamo je zabranjeno, u Španiji je zabranjeno reklamiranje kompanije iz takozvane beting industrije na utakmicama. Španija vidite brine o svojim građanima, ali u Srbiji se lige zovu prema kladionicama, najveći klubovi, recimo u košarci Partizan Mozzart Bet, Crvena zvezda Meridianbet.
Dakle, pozivam da stavite ovaj zakon na dnevni red. Znam da je Vlada u prošloj godini pripremila jedan drugi manje restriktivan zakon u odnosu na predlog koji mi predlažemo, ali ga od tada ne stavlja na dnevni red, da li je to zato što ga je radio nekadašnji ministar trgovine Momirović ili zbog jakih lobista igara na sreću, juče skinuti sa dnevnog reda Odbora za privredu. Ipak, mislim da bi ovo hitno moralo da se nađe na dnevnom redu Narodne skupštine. Zahvaljujem.
Poštovani građani i građanke Srbije, ima neke ironije u tome da je pre, čini mi se, nedelju dana Evropski sud za ljudska prava potvrdio da je projekat „Beograd na vodi“ zasnovan na leks specijalisu protiv koga se tada bunila inicijativa „Ne davimo Beograd“ iz koje je nastala stranka Zeleno-levi front utemeljena u bezakonju pre 10 godina.
Evropski sud za ljudska prava još uvek nije doneo odluku o fantomima koji su rušili u Hercegovačkoj a sada nam kroje budžete, ali ja ne sumnjam da će se i to uskoro dogoditi. Fantomi su onda rušili, policija nije reagovala, suspendovan je ustavni poredak u centru Beograda. Tako je uspostavljena savamalska oligarhija, na kršenju zakona, na kršenju građanskih prava, na privatizaciji javnog interesa, i to sve na dan izbora. To se nastavlja u narednih 10 godina.
Bilo je nas koji smo bili protiv. Nažalost, bilo je i onih koji su poverovali da ste stvarno hteli da uklonite pacove, zmije i narkomane. Poverovali su u vaš progres, stabilnost, evropski put ili je možda bilo lakše poverovati da je tako, jer im niste direktno zadirali u imovinu, posao, živote, ali i to se danas promenilo.
Međutim, poredak zasnovan na bezakonju, oligarhija čiji je cilj bio samo da izvlači za sebe profit, a to predstavlja kao patriotizam i da sve sopstvene protivnike napada kao izdajice i strane plaćenike, da građanima ogadi politiku i ne može da dođe u drugačiji stadijum do u onog u kome danas njeni ministri ubeđuju ljude da učestvuju u sprovođenju krivičnih dela, kako bi se umesto navodnog zmijarnika sada rušio Generalštab, a sa njim rasprodao i centar Beograda, kako bi se na mestu od izuzetnog političkog, istorijskog, kulturnog, arhitektonskog značaja gradili komercijalni sadržaji u vlasništvu stranaca.
Kao i pre 10 godina, diskretni heroji ovog društva su stručnjaci koji će se boriti do zadnjeg dana za kulturno nasleđe, poput Stele Radonjić Živkov, nekadašnje zamenice direktora Republičkog zavoda za zaštitu spomenika, koju je prema tekstu BIRN-a, na osnovu saslušanja Aleksandra Ivanovića, vršioca dužnosti direktora Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda, datog u Tužilaštvu za organizovani kriminal, ministar Selaković nazvao ustašom zato što je javno iznela informaciju prošle godine da zavod nije dao saglasnost da se skine zaštita sa Generalštaba.
Zamislite, građani i građanke Srbije, kakva je to perverzija, da ministar kulture naziva ustašom ženu koja čuva kulturno nasleđe Srbije, a on smatra da je patriota i onda ruši i prodaje Generalštab. U toj pervertiranoj realnosti mi živimo.
Sve je upravo obrnuto od onoga što režim kaže. Kada kažu opšti interes, u stvari, to je posao za gomilu podizvođača bliskih vlasti.
U toj realnosti Milenko Jovanov predlaže autentično tumačenje za već neustavni leks specijalis, kako bi urušio kulturno nasleđe još 13 drugih kulturnih objekata i ne bi li naprednjačka oligarhija umilila se jednoj drugoj oligarhiji.
Istovremeno nam predlaže i Zakon o udžbenicima, u kojem se udžbenici od nacionalnog značaja definišu kao, pa citiram, oni koji prenose vrednosti, tradiciju, jezik i kulturu, zbog čega predstavljaju osnovno sredstvo izgradnje i očuvanja identiteta i nacionalne kohezije, stabilnosti i otpornosti Republike Srbije na spoljne uticaje i jedan od stubova nacionalne bezbednosti.
Ne samo što funkcija udžbenika nije da bude stub nacionalne bezbednosti, već alat za prenošenje znanja i učenja, posebno je licemerno da to dođe od vas, da vi to pravdate kao oruđe otpornosti na spoljne uticaje, dok istovremeno urušavate kulturno-istorijsko nasleđe Republike Srbije radi izgradnje Trampovog hotela.
Dok udžbenicima jurišate ka osvajanju nacionalne bezbednosti Srbiji je ugrožena energetska bezbednost. Na sednicu smo došli sa apokaliptičnim najavama oko NIS-a, a nakon uvedenih američkih sankcija u oktobru, za koje smo znali još od januara i saopštenjima sa sednica Vlade prethodnih dana da ne treba da brinemo, kao da kao zemlja nismo mogli da se pripremimo za ono što nam se dešava, a mogli smo i Zeleno-levi front vas je upozoravao. Srbija troši poslednje strateške rezerve goriva, rezerve koje se čuvaju za ratno stanje i velike elementarne nepogode zato što je politika Aleksandra Vučića jedna velika elementarna nepogoda.
Pre tri godine na ovoj sednici o budžetu Zeleno-levi front je predlagao uvođenje vanrednog kriznog poreza, da se oporezuje dobit koju je NIS ostvarivao tako što je kupovao jeftinu naftu na međunarodnom tržištu i istu prodavao po nekim od najviših cena u Evropi građanima Srbije - em je profitirao na ratu, em su građani Srbije de fakto kreditirali NIS. To što je tada pljačka građana Srbije omogućila NIS-u da u jednoj godini, 2022, ostvari dobit za koju bi mu inače trebalo pet godina nije bio problem koji se ticao Siniše Malog, Aleksandra Vučića, SNS ili SPS. Tada smo mi podneli predlog zakona koji bi državi mogao da obezbedi 50 milijardi dinara vanrednih prihoda i po ugledu na mere koje su sprovele sve evropske zemlje.
U januaru ove godine, kada je postalo jasno da će Rusi morati da izađu iz vlasništva nad NIS-om, predlagali smo da Srbija preuzme ovu strateški važnu kompaniju po ugledu na brojne zemlje u Evropi, te da nacionalizuje NIS. Režim je izabrao da čeka, da i dalje laže građane Srbije i svoje birače kako nas od Rusa ništa ne sme odvojiti, pa su nas u prethodnih dana zamajavali time da se strateški resursi zemlje prodaju tajno, ponovo nekim čudnim arapskim, ili ko zna zapravo čijim kompanijama. Danas saznajemo da od toga nema ništa. Rafinerija uskoro prestaje da radi.
Danas smo od Aleksandra Vučića čuli da je Srbija čak četiri puta imala mogućnost, a nije iskoristila pravo preče kupovine NIS-a 2022. godine i u februaru, martu, maju 2025. godine iz poštovanja prema Rusima. Zašto Rusi, kojima ne uvodimo sankcije, tri i po godine, mi smo jedina zemlja kandidat za članstvo u EU koja to nije uradila, koja nije uskladila svoju spoljnu politiku sa zajedničkom spoljnom bezbednosnom politikom EU, zašto Rusi nama ne veruju? Zašto nam ne ponude da otkupimo NIS, kompaniju vitalnu za našu privredu. Kakvi su nam to prijatelji? Jasno je da nemaju političku volju da nam pomognu.
Zato i kažemo da Srbija mora biti prijatelj svojim građanima, braniti javni interes. Nacionalizujte NIS. Nemojte da zahtev za nacionalizacijom NIS-a da mešate sa poštovanjem prava na imovinu, jer ponoviću - Evropski sud za ljudska prava rekao je da vaša savamalska oligarhija u koju ste pretvorili Srbiju povredila pravo na imovinu kompanije „Iskra“, čiji su objekti srušeni radi projekta „Beograd na vodi“. Vi poštujete samo pravo na imovinu onih koji su bliski vama. Nacionalizacija nije i konfiskacija.
U budžetu za 2026. godinu nema novca za izdatke za NIS. Kao da se ovo što se dešava nema nikakve veze sa budžetom, a jasno je svima da to ne može biti tako. Uzgred, smanjuju se i troškovi za obavezne rezerve nafte, derivata nafte i prirodnog gasa, što bi trebalo to da nam objasnite.
Ovo kockanje sa sudbinom Srbije znak je posebne nedostojnosti da Srbiju vodite, posebne vrste bahatosti u kojim u različitim okolnostima različite grane vlasti uzurpiraju vlast. Narodna skupština uzurpira vlast preko autentičnog tumačenja. Mnogo češće ovde mi smo se suočavali sa uzurpacijom vlasti od Vlade, posebno kada je reč o trošenju našeg novca putem tekuće budžetske rezerve.
Tekuća budžetska rezerva je nezaobilazna tema na ovim sednicama o budžetu, jer se koristi van svoje osnovne svrhe, a za preraspodelu u budžetu za finansiranje ranije nekih novih ad hok ekonomskih politika bez javne rasprave i skupštinskog usvajanja, ali uvek za netransparentno trošenje, a bez objašnjenja za koje konkretne namere su sredstva preusmerena i da li je to bilo opravdano i čim se to krije, biće da nije.
U završnom računu vidimo da je tokom 2024. godine iz tekuće budžetske rezerve prebačeno ukupno 84.131.472.238 dinara, a prema prosečnom kursu to je 719 miliona evra. Sva sredstva su prebačena na osnovu pojedinačnih rešenja Vlade, a van saglasnosti Narodne skupštine, što predstavlja ozbiljan problem u pogledu transparentnosti i budžetske kontrole. Ukupno je doneto 297 rešenja o korišćenju tekuće budžetske rezerve. Od toga 49 rešenja je označeno kao „strogo poverljivo“, te podaci o nameni i korisnicima ovih sredstava nisu dostupni javnosti, pa ni nama narodnim poslanicima. Piše kojem korisniku se oduzimaju sredstva, kome se daju, datum rešenja, to se ne objavljuje u „Službenom glasniku“.
U ovom slučaju dominiraju odbrana, Generalni sekretarijat Vlade, ali i BIA. Posebno je upadljivo da je BIA tri puta dobijala dodatna sredstva tokom decembra 2024. godine, a upravo u periodu kada su započeli masovni studentski i građanski protesti. Sva ta rešenja, takođe, su bila klasifikovana „strogo poverljivo“.
Pošto smo imali ovu raspravu nekoliko puta sa ministrom finansija, a za građane da objasnim, „strogo poverljivo“ je stepen tajnosti koji se određuje radi sprečavanja nastanka štete po interes Republike Srbije, a kriterijume za određivanje stepena tajnosti određuje Vlada uz pribavljeno mišljenje Saveta za nacionalnu bezbednost. U prevodu, u ovoj savamalskoj oligarhiji to znači tako da oni između sebe dogovore šta im treba, kome treba da se deli novac, ko treba da se prisluškuje, prati, zastrašuje, a onda kako da se to sakrije, i to se onda proglasi „državnom tajnom“ ili se stavi ovo S.P, „strogo poverljivo“.
Na kraju, moram da kažem nešto o još dve teme na dnevnom redu, a koji je bogat raznim stvarima koje su nama važne, ali ja želim da govorim još o dve.
Jedna se tiče izbora Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Do sada su to bile dve Poverenice, od kako postoji ta institucija. U oba slučaja, Nevena Petrušić i Brankica Janković gradile su nezavisnu instituciju, podizale joj ugled, branile su prava građana i posebno su stale u odbranu ženskih prava. Važno mi je da to kažem na Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama.
Zeleno-levi front je na ovu poziciju kandidovao Milenu Vasić, advokaticu koja se jako dugo bori za zaštitu ljudskih prava, a čime je zaslužila poverenje preko 60 relevantnih organizacija civilnog društva, stručnih tela, medija i javnosti. Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo je umesto nje, za kandidata, za Poverenika za zaštitu ravnopravnosti predložio Milana Antonijevića, kandidata SNS, koji je odabrao, nažalost, da ga ljudi pamte po tome što relativizuje nasilje koje sprovodi SNS. Ovo je preuzimanje i poslednje nezavisne institucije. Mi smo protiv toga, kao i brojne organizacije za zaštitu ljudskih prava u Srbiji.
Još jedna tema o kojoj želim da govorim, a nama kao Zeleno-levom frontu je veoma važna. Tiče se dva poreska zakona koja se uvode zbog tzv. CBAM-a – Carbon border adjustment mechanism ili finansijskog mehanizma prekograničnog usklađivanja cene ugljenika. To su Zakon o porezu na uvoz ugljenično intenzivnih proizvoda i Zakon o porezu na emisiju gasova sa efektom staklene bašte.
Za CBAM se zna još od maja 2023. godine, a kada je usvojena Evropska uredba o naplati prekograničnih emisija i znalo se da je konačni rok za primenu 1. januar, a kada kreće primena, 2026. godine. Od tada će kompanije u EU plaćati porez na robu koja je uvezena iz zemalja u kojima ne postoji uspostavljen sistem naplate za emisije ugljendioksida, ali na tome se ništa nije radilo do maltene poslednjeg trenutka i zakoni dolaze na dnevni red mesec dana pre početka primene CBAM-a.
S obzirom da dve trećine našeg izvoza ide na tržište EU, da domaća privreda ima znatno veći ugljenični otisak po jedinici proizvoda u poređenju sa konkurencijom iz EU, jasno je da sve to umanjuje konkurentnost domaćih proizvoda. Najizraženija razlika vidi se u proizvodnji električne energije, gde su emisije u Srbiji tri do četiri puta više nego u EU.
Zeleno-levi front se zalaže za pravednu energetsku tranziciju, za Srbiju u EU. Međutim, jako je važno da se zakoni poput ovoga, koji imaju izuzetan uticaj na građane i na privredu, usvajaju nakon komunikacije, debate i diskusije upravo sa građanima i sa privredom.
Godina 2034. kada će CBAM naplata emisija biti 100% je jako blizu, to je za svega osam godina. Ako ne promenimo pristup, možemo očekivati da naši proizvodi postanu još manje konkurentni.
Vlada je izabrala lakši put - porez na ugljenik, umesto implementacije sistema trgovine emisijama, koji se već primenjuje u EU. Kada bismo stvarno želeli da što pre postanemo deo EU, možda bi bilo bolje da smo primenili ovo drugo, a ne porez na ugljenik, koji će morati da se svake godine zakonski reguliše prema ovom predlogu.
Ovo je jedan od primera koji pokazuje da Srbija ne ide stvarno ka EU niti je stvarno zanima borba protiv zagađenja, niti planiranje pravilne energetske tranzicije, već radi stvari kako bi se samo prividno prilagodila i kako ne bi izgubila tržište.
Čak i ovakvom odlukom da idemo sa ugljeničnim porezima, potrebno je hitno definisanje jasnog puta za sektor električne energije, uključujući plan kako će se EPS postepeno približavati ovom evropskom sistemu trgovine emisijama i režimu, na koji način će se smanjiti udeo uglja i kojim modelima će se štititi ranjivi potrošači i industrija. Bez tih elemenata Srbija rizikuje ili velike SVAM troškove ili ulazak u ITS sistem pod izrazito nepovoljnim uslovima.
Srbija bi trebalo da obezbedi aktivnu saradnju sa institucijama EU radi pristupa fondovima i prelaznim mehanizmima. Zemlje centralne i istočne Evrope su ovakvim pregovorima obezbedile besplatne dozvole i velike investicione fondove. Srbija bi trebalo da prati isti princip, prilagođen statusu zemlje kandidata. Nažalost, ona se tako ne ponaša.
Ovo bi sve radila odgovorna vlast, vlast koja stvarno teži članstvu u EU, kao način da unapredi život svojih građana, vlast kojoj nije najteža odluka da stavi srpski interes ispred ruskog interesa. To ne može da radi savamalska oligarhija koja je zarobila našu zemlju.
Ali, važno mi je da kažem - Srbija niste vi, Srbija nije savamalska oligarhija, Srbiju i dalje činimo mi, njeni građani, koji ne prodajemo, koji štitimo kulturno-istorijsko nasleđe, koji ćemo se boriti za njenu budućnost, u kojoj ćemo svi biti ravnopravni i slobodni. I izborićemo se. Hvala.
Zahvaljujem.
Četrdeset pet dana od početka nove školske godine, više srednje škole u blokadi, imamo štrajkove, mnogi prosvetari su ostali bez posla, policija patrolira u Gimnaziji u Valjevu. Za to je direktno odgovoran ministar prosvete, već ga svi zovemo ministar osvete, jer svojim postupcima direktno ugrožava obrazovni proces u više škola postavljanjem neadekvatnih v.d. direktora.
Hajde da pogledamo šta se dešava u komšiluku Narodne skupštine, u Petoj beogradskoj gimnaziji. Peta gimnazija je u blokadi. Blokiraju đaci koji su postavili četiri sasvim razumna zahteva – smenu direktorke Danke Nešović, vraćanje na posao otpuštenih nastavnika, formiranje školskog odbora i izbor novog direktora iz kolektiva škole. Tamo je 19 nastavnika ostalo bez posla, pet je suspendovano, ugovori onima koji su bili na određeno nisu produženi, a pravni osnov za suspenzije nije jasan ili ne postoji. Na njihova mesta su dovedeni ljudi sa vrlo upitnim kvalifikacija ili pak nije doveden niko. Zbog toga se nastava ne odvija regularno od početka školske godine, kvalitet nastave je u padu, nije uspostavljen stabilan raspored, deca gube značajan broj časova, izborni predmeti se uopšte ne održavaju.
Školski pedagog i psiholog su suspendovani i na njihova mesta su dovedeni ljudi krajnje upitnih kvalifikacija, i to tek nakon nekoliko nedelja. Roditeljima je zabranjen ulazak u školu, dok v.d. direktorka dolazi sa obezbeđenjem, za koje nije jasno da li je privatno ili je reč o policijskoj pratnji, đaci se ne osećaju bezbedno, roditelji su zabrinuti.
Savet roditelja je raspušten i blokira se formiranje novog, rad školskog odbora je blokiran. Roditelji su podneli zahteve za stručno -pedagoški nadzor Gradskom sekretarijatu za obrazovanje i dečju zaštitu, Školskoj upravi za grad Beograd i školskom odboru, ali ni na jedan od zahteva do danas nije odgovoreno. Na višestruke pozive na razgovore v.d. direktorka škole se nije odazvala, umesto toga, ona sa roditeljima i đacima komunicira preko uvreda i pretnji upućenih tokom gostovanja na tabloidnim televizijama, spetakl.
Idemo dalje. Osnovna škola iz mog komšiluka „Pavle Savić“ iz Mirijeva. Smenjen je direktor iz kolektiva i doveden nov, opet zanimljivo za moju ličnu istoriju, nekadašnji direktor Osnovne škole koju sam ja završila „Branko Radičević“ iz Bujanovca, nije se baš tamo proslavio, možete da proverite. Najpre školska godina nije počela zbog protesta, onda je počela, sad su nastavnici stupili u štrajk jer v.d. direktor ne radi svoj posao. Jedno odeljenje sedmog razreda do danas nije imalo nijedan jedini čas matematike od početka školske godine. Nisam čula da se žalite zbog toga, kao što ste to imali običaj da radite ranije. Školski odbor, njime predsedava sekretarka predsednika opštine Zvezdare, koja je tu izabrana ispred roditelja, liči to na sukob interesa.
Idemo dalje. U Valjevu, u gradu u kome je pre dva meseca policija tukla sve pred sobom, nedavno su pokrenute krivične prijave protiv 28 policajaca, patrolirala je naoružana policija u Valjevskoj gimnaziji. Jel Valjevska gimnazija postala policijska stanica, sa naoružanjem u Valjevskoj gimnaziji?
Idemo dalje. Sada se nastavlja sa Gimnazijom „Jovan Jovanović Zmaj“ iz Novog Sada. Direktor škole Radivoje Stojković nije angažovao univerzitetske profesore, zbog kojih su mnoga deca uopšte upisivala tu školu, pa sada je pao kvalitet nastave, više od 30 đaka se ispisalo i mnogi najavljuju takođe da će to slično i uraditi. Organi škole ne rade, roditelji traže hitno uspostavljanje rada svih organa škole, konstituisanje saveta roditelja i učeničkog parlamenta, sazivanje nastavničkog veća i izbor pravog školskog odbora.
Imamo dalje još i Gimnaziju „Uroš Predić“ u Pančevu, takođe tamo je blokada zato što je postavljen novi direktor koji je prethodno isto tako smenjen zbog nezakonitosti rada.
Dakle, sve ono protiv čega se zaposleni roditelji i učenici bune je politička kontrola škola i pokušaj da se nastavnici i đaci disciplinuju. Zeleno-levi front je još od januara meseca zapravo tražio da se ponovo uspostavi pravo kolektiva da bira svoje direktore samostalno, koji će biti predstavnici kolektiva, a ne instrumenti vlasti, za tako nešto je potrebno da se zakon izmeni, kako direktora ne bi postavljao ministar iz Beograda.
Zbog toga pitanja za ministra prosvete. Koliko ste u vašem mandatu v.d. direktora postavili u školama, a da ne dolaze iz kolektiva? Šta su vaša obrazloženja, zašto ljudi van kolektiva mogu da dobro vode škole? Koliko je škola u Srbiji u štrajku od septembra? Koliko je škola u obustavi iz razloga koji se tiču postavljanje direktora
van kolektiva? Zašto se grčevito držite toga da direktorka Pete beogradske gimnazije bude Danka Nešović, Novosadske „Jovine“ gimnazije Radivoje Stojković, Pančevačke gimnazije „Radisav Milić“, Osnovne škole „Pavle Savić“ Nenad Tasić? Koliko je nastavnika ostalo bez posla od početka školske godine? Koliko časova od 1. septembra nije održano, jer nema nastavnika da ih održe? Vodi li neko evidenciju o tome? Zahvaljujem.
Pre nego što postavim pitanje republičkim organima, moram da upitam sve građane i građanke Srbije – jesmo li mi izgubili Republiku, jesmo li izgubili državu? Ko su ljudi koji će uskoro ovde da zauzmu mesta koja su rezervisana za ministre? Čija je ovo Skupština kada se stalno uzurpira?
Ovo moram da pitam jer sam i sama prethodnih dana govorila da je država u ratu protiv sopstvenih građana. Ali, želim malo da se ispravim, to ne može biti naša država, već nešto što je svima nama SNS preoteo želevši da našu državu pretvori u mašinu za nekažnjivost u prostoru u kome za njih ne važi zakon, već lojalnost, u kome institucije nisu čuvari prava, već privatne firme,
scenografija za predstave moći jedne kaste, u kojem je policija stranačka milicija, a režimski mediji megafon opasne propagande, u kojem nema mesta za normalan život građana, samo za naprednjačke podanike.
Činilo se da SNS-u u tome dobro ide. No, način vladanja zasnovan na kriminalu, korupciji, lažima, nasilju, padom nadstrešnice počeo je da urušava i osnovne noseće stubove društva koje su prethodne generacije zajedno gradile. Rastače se bazično poverenje i odgovornost onih na vlasti. Oni koji se tako ponašaju nisu državnici. Ono što oni predstavljaju nije država. Ono što oni brane nije ustavni poredak. Naprotiv, oni su glavni rušitelj ustavnog poretka, ma kako da pokušavaju da obrnu priču. Suverenost i dalje potiče od građana i samo od građana.
Ovih dana stigla je vest da je pravnosnažno oslobođen student Pravnog fakulteta koji je proveo mesec dana u Studentskom domu u pritvoru, zato što je optužen za nasilničko ponašanje na protestu posle pokradenih izbora 2023. godine. On je isprva optužen da je bacio kamen na Gradsku skupštinu i da je tim činom napao ustavni poredak. Posle je kvalifikacija izmenjena. Bila sam tada da ga posetim u domu. Odnela sam mu knjigu: „Kako ostati bez države, sedam koraka od demokratije do diktature“. Nepunih dve godine kasnije, brojni studenti i aktivisti su u pritvoru, u kućnim pritvorima, neki u egzilu, protiv brojnih se vode mnogi namešteni, inscenirani postupci.
To što je jedan student oslobođen za nešto što je vrlo jasno da je bila odmazda režimskog tužioca, znači da i dalje u ovoj zemlji ima ljudi koji profesionalno obavljaju svoj posao, ali da je pravda spora i da režim ide na to da građanima troši dragoceno vreme, da se povuku iz borbe za demokratiju, da odustanu od zahteva za pravdom, ali biće na slobodi. I oni koji su sada u pritvorima, u kućnim pritvorima nasumično optuživani za napade na ustavno uređenje, izazivanje panike i nereda, drsko i bezobzirno ponašanje, svi će oni jednom biti na slobodi. Izgubiće neko vreme, ali ne brinite, njihovo vreme tek dolazi.
No, pravo pitanje je koliko je režim spreman daleko da ide u urušavanju države i po koju cenu po samu državu? Zato pitam ministarstvo prekornog rada koliko je ljudi ostalo bez posla u javnom sektoru jer im nisu produženi ugovori na određeno zato što nisu hteli da idu na SNS skupove protiv blokada, iako rade poslove koje niko drugi ne može da obavlja? Koliko je novih naprednjačkih lojalista zauzelo njihova nesigurna radna mesta, nesigurna jer ih takvim namerno održavate kako biste politički i ekonomski kontrolisali ljude na tim pozicijama?
Posebno pitanje za Ministarstvo prosvete, odnosno osvete, koliko časova se od 1. septembra nije održalo jer nema nastavnika da ih održe zato što su otpušteni ili im nisu produženi ugovori o radu zbog osvete? Koliko dana je dovoljno da roditelji jure v.d. direktore koje ste postavili da biste se svetili i disciplinovali škole, iako nikada neće dobiti podršku kolektiva? Koliko dana je potrebno da biste prestali sa obračunavanjem sa obrazovanjem?
Pitanje za ministarstvo partijske uprave i lokalne nesamouprave – kada ćete preimenovati Zakon o državnim službenicima u zakon o partijskim službenicima? Da li vas uopšte brine potreba za minimalnim funkcionisanjem tih institucija i potrebom da je vode stručni kadrovi ili su to za vas nepotrebne dileme? Koje metode koristite da se borite protiv onih profesionalaca koji se odupiru političkim pritiscima?
Najzad, pitanje za ministarstvo nepravde – radite li na nekoj analizi koja treba da pruži odgovor na pitanje kako ovaj poredak koji vi branite uopšte opstaje, ako ga maltene svaki drugi građanin, prema vašim rečima, urušava time što želi da slobodno misli, izražava, okuplja se, protestuje, blokira i kaže da vi niste legitimna vlast?
Pre tri dana u Beogradu je održan najveći skup u našoj istoriji, preko trista hiljada ljudi, to je konzervativna procena bilo je na njemu iako se režim svojski trudio da spreči ljude da dođu, onemogućavanjem prevoza i širenjem straha, te namere su bile jasne i predvidive. Danima ranije adekvatno se reagovalo pozivima na uklanjanje kontra skupa i pravovremenom reakcijom studenata redara.
Ono što nismo mogli ni da pretpostavimo je da će režim upotrebiti zvučni top, oružje zabranjeno zbog štetnog dejstva na zdravlje, ali i zbog mogućnosti masovnog povređivanja usled panike i efekata stampeda. Posebna bezobzirnost je što se napad desio tokom petnaesto minutnog pomena za žrtve u padu nadstrešnice. Ovaj čin predstavlja direktan zločin režima protiv sopstvenog naroda.
Onda kreće još veća neverica, režim se pravi lud, nema veze sa njima, tretira građane koji su svedočili ovom napadu o tome šta su doživeli kao lude, još planira da ih optuži za laž i širenje panike i to prema instrukciji predsednika koji diktira ministarki pravde bez legitimiteta kako ministarstvo i tužilaštvo treba da reaguju.
U ovom trenutku preko tri hiljade ljudi svedočilo je respektabilnim organizacijama civilnog društva i pravnim timovima političkih partija, uključujući i Zeleno-levi front o tome šta su doživeli na prostoru od Trga Slavije do Terazija i okolnim ulicama tokom 15 minuta tišine, da je to bio snažan zvučni udar, praćen talasom vrućine ili vetra. Snažan huk nalik avionskom motoru ili vozu u tunelu. Osećaj da se nevidljiva sila obrušava na masu izazivajući paniku i instiktivni strah. Moja drugarica je to opisala kao da nadolazi tenk koji je spreman da zgazi sve pred sobom. Opisali su ljudi da je to intenzivan strah, panika, šok, uz ubrzan rad srca, drhtavicu, dezorijentaciju i osećaj gubitka kontrole, glavobolju, pritisak u ušima, zujanje, mučninu, povraćanje. U stampedu koji je nastao, a koji na svu sreću zbog pribranosti ljudi bio manji nego što je mogao da bude, veliki broj ljudi je povređen.
Pitanje za odlazećeg ministra policije, Ivicu Dačića, koji negira da MUP stoji iza napada na građane, ko je koristio nelegalno oružje protiv mirnih građana ako niste vi? Ne možete nas ostaviti bez objašnjenja ko je, ako ne kontrolišete delove svoje službe, neku parapoliciju koja ima moć da na ovaj način krene protiv građana? Ili ako je napad izvršila organizacija van sistema bezbednosti, morate nam to reći. Kako je Branko Ružić, da li je imao tegobe?
Danas je odlazeći ministre, policija tukla novosadske studente koji su blokirali ulaze u Skupštinu grada Novog Sada, a među njima ima i povređenih. Ko je naredio da policija tuče studente? Da li ste spremni za prolivanje krvi studenata i nedužnih građana i da budete oruđe, top za zaštitu vlasti?
Pitanje za odlazećeg ministra zdravlja, Zlatibora Lončara, koliko je bilo ljudi koji su se obratili zdravstvenim ustanovama za pomoć nakon napada zvučnim topom? Kako ste unapred bez istrage utvrdili da ljudi lažu i da su bili instruisani da se jave Urgentnom centru? Zdravstvene ustanove ne smeju biti poluga režima za obračun sa građanima i njihovu diskriminaciju. Onaj ko je prekršio zakletvu, za to mora da odgovara i to od vas traže i studenti medicinskom fakulteta.
Pitanje za v.d. direktora Instituta za javno zdravlje Srbije doktor Milan Jovanović Batut, zašto ne izdate saopštenje za stanovništvo o štetnom uticaju i rizicima po zdravlje ljudi i životinja nakon primene zvučnih udara, kao i preporuke za dalje postupanje građana koji osećaju tegobe? To što ste javno podržali SNS ne sme od vas učiniti saučesnika u zločinu i negiranju realnosti.
I, pitanje za sve narodne poslanike, koalicione partnere SNS-a, ali i za sve vas poslanike SNS-a, da li ste spremni da budete odgovorni za zločine protiv sopstvenog naroda? Mislite li da ćete biti mirni, da ćete moći mirno da spavate ako neka služba parapolicije, kriminalna organizacija tuče narod u vaše ime, a vi ćutite? Mislite li da nema članova vaših porodica na ulicama? Mislite li da su bezbedni ljudi koje volite? Mislite li da to ne može da se dogodi vama?
Postoji li neka crvena linija posle kojeg kažete, ja više u ovome neću da učestvujem, neću da budem saučesnik u opravdavanju autokratinog režima u kome se vlada pomoću topa, napada se sopstveni narod i tuku se studenti? Razmislite o tome?
(Beograd, 29.08.2022.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 37242.00 | RSD | 01.08.2022 - |
| Fakultet političkih nauka u Beogradu (Docent) | Javni prihod | Mesečno | 119564.00 | RSD | 01.04.2019 - | |
| Fakultet političkih nauka u Beogradu (Naučno istraživačka delatnost) | Javni prihod | Mesečno | 25538.00 | RSD | 01.04.2019 - |