| 08.09.2023. | Predlog zakona o građanskom partnerstvu |
odbačen
|
| 16.05.2023. | Predlog zaključka o propustima u radu Saveta Regulatornog tela za elektronske medije i potrebi hitnog razrešenja njegovih članova |
odbačen
|
| 25.02.2023. | Predlog odluke o obrazovanju Komisije za utrvrđivanje činjenica i okolnosti u vezi sa nepostupanjem Narodne skupštine po narodnoj inicijativi za donošenje Zakona o izmeni i dopuni Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima predatoj 18. maja 2022. Godin |
odbačen
|
odgovoreno za 20 dana i 23 sata
Poštovani profesore, Pišem Vam kao članu Odbora za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo u senci događaja u Turskoj, koja srećom nisu moguća u Srbiji. Međutim to ne znači da treba zanemariti značaj nauke s obzirom da se Srbija ipak nalazi na trusnom području.
odgovoreno za 1 mesec i 27 dana i 23 sata
Podneo sam podnesak Narodnoj skupštini Republike Srbije koji sam naslovio na Odbor za rad,..., i Odbor za Finansije,..., Podnesak je zavedn pod brojem 07/2409-2022 21.11.2022. godine. i dat je Odboru za rad,...
odgovoreno za 5 dana i 14 sati
Poštovani, Stanovnici Bežanijske kose su ugroženi otvaranjem Groblja za kućne ljubimce , koje KRIJE spalionicu animalnog i medicinskog otpada. Po našim istraživanjima ovakav objekat,a mislimo na spalionicu ,nije u skladu sa Detaljnim urbanističkim planom i po odgovorima nije urađena studi...
Poštovani predsedavajući, poštovani građani i građanke Srbije, da je Republika Srbija zaista ono što piše u njenom Ustavu zasnovana na vladavini prava i socijalnoj pravdi, ljudskim i manjinskim pravima i slobodama i pripadnosti evropskim principima i vrednostima, mi bismo zaista danas mogli normalno da diskutujemo o kandidatkinji za predsednicu Narodne skupštine, da pričamo o njenoj biografiji i da pričamo o njenim sposobnostima, da poštuje dostojanstvo ovog doma i čuva reprezentativnu, zakonodavnu i izbornu i kontrolnu funkciju parlamenta. O biografiji se svašta može reći, o sposobnostima za čuvanje dostojanstva parlamenta malo manje, na žalost mi smo imali prilike da vidimo kada je gostovala kandidatkinja ovde kao premijerka, kako je to izgledalo.
Pre svega toga, pošto mi na žalost nismo zemlja vladavine prava i socijalne pravde, kontekst ove rasprave jeste krađa izbora i nekažnjivost koja se normalizuje u ovoj zemlji.
1/2 VS/MP
Dakle, to sve od nas zahteva da pogledamo kako je Srbija izgledala i u šta se pretvorila u ovih sedam godina, kako je Ana Brnabić bila premijerka ove zemlje.
Ona je juče, ne znam po kom osnovu imala pravo da govori, ali je tvrdila kako nigde ne piše kakva je ova zemlja, da su ovde izbori pokradeni i da ovde nema slobode izbora. Evo da kažem neke , da vas uputim na neke izveštaje.
Prema nedavno obavljenom izveštaju švedskog Instituta iz Geteborga
WDM, dakle to je skraćenica od varijacija, demokratija, mere, prave indekse demokratije, Srbija je na 107. mestu od 179 zemalja po indeksu liberalne demokratije, najgore na zapadnom Balkanu, već deset godina spada u kategoriju izbornih autokratija, sa autoritarnom stabilizacijom poslednjih tri ili četiri godina. Posebno, eksplicitno piše da se autokratske Vlade Srbije, među njima koriste dezinformacijama, kao svojim oruđem da ostanu na vlasti.
Izveštaj „Fridom hausa“ koji je obavljen dan nakon ODIR-a, mi smo delimično slobodna zemlja, tako je od 2019. godine, sada već imamo manje bodova, najgore smo prošli na političkim slobodama, koje se tiču konkretno selektivno i pristrasne primene izbornih zakona, jednako su loše ocene najniže za transparentnost Vlade, posebno u vezi sa projektima kakav je „Ekspo 2027“ ili borbu protiv korupcije. U samom izveštaju ODIR-a, za koji bivša premijerka kaže da ga nismo čitali, piše da je zamagljena granica između države i stranke i da to dokazuju, pa citiram „ slučajevi pritiska na zaposlene u javnom sektoru, zloupotreba javnih resursa i šeme za podsticanje birača“, koji su izazvali zabrinutost u pogledu i sposobnost birača da naprave izbor bez nepotrebnog pritiska.
Jasno je da u Srbiji kada mi govorimo o vladavini nekoga, tu pre svega mislimo na Aleksandra Vučića, ne na Anu Brnabić, na žalost, a to dosta zapravo govori o tome da mi nismo baš parlamentarna demokratija. Danas autokratijama ne upravlja samo autokrata, već mreže sastavljene od kleptokratskih finansijskih struktura, službe bezbednosti i svih onih koji zloupotrebljavaju sektor bezbednosti i propagandista.
Članove ovih mreža povezani su ne samo unutar jedne zemlje, autokratije se međusobno podržavaju, u toj strukturi Ana Brnabić ima svoju značajnu ulogu.
2/1 GD/CG 10.20 – 10.30
Dakle, kada je reč o njenom izboru na mestu premijerke svojevremeno, to je tada bio jedan dobar potez za biznis elitu, za političko-ekonomsku elitu, koja je u suštini posebno pokazala kako će izgledati feudalizam u ovoj zemlji. Nastala je jedna feudalna kasta koja funkcioniše po principu da političari i njihove familije razviju porodične biznise, koji onda, iako su ti biznisi pre toga imali minornu zaradu, odjedanput sklapaju ugovore sa državom u iznosima koji se mere stotinama miliona dinara godišnje. Takav primer je firma „Aseko“, čiji je direktor bio premijerki brat.
Ana Brnabić je bila osnivač, član, predsednik Upravnog odbora NALED-a kojem je dodatno otvorila vrata na NALED postane suštinski Vlada umesto Vlade, zastupa poslovne interese, bude član ogromnog broja radnih grupa za pisanje zakona. Mnogi su antiradnički, poput Zakona o radu, a neki su najkoruptivniji koje smo ikada ovde izglasali. Mi smo bili protiv, a vi ste, gospodo, izglasali Zakon o planiranju i izgradnji, kojim se ukida konverzija i naknada za konverziju.
Ono čime se Ana Brnabić takođe hvali, nije urađeno. Evo ovih dana čujemo da radni staž za dobar deo zaposlenih, pre svega u IT sektoru, nekadašnjih frilensera, kojima je država obećala da će subvencionisati deo PIO troškova ako se zaposle za stalno, još nije upisan. Dakle, država nije uplatila svoj deo subvencija koje je dogovorila sa radnicima.
Kada je reč o bezbednosnim strukturama i vezama sa kriminalom, iako ovu eru, kažem, nećemo zvati po njoj, nego po njenom šefu, ne znači da je ona bila nevažna za propadanje Srbije. Ona nije „oskar“, iako je samoj bilo krivo što možda niko nije pomislio da bi ona to mogla da bude, ali ona ima značajnu odgovornost za nešto drugo. Krađa izbora od 17. decembra 2023. godine sprovedena je kao jedan organizovani kriminalni poduhvat. Nalazi posmatračke misije CRTA-e pokazuju ozbiljne neregularnosti na 13% biračkih mesta na parlamentarnim izborima, na beogradskim čak 21.
Ona je direktno odgovorna, jer su u operaciji krađe izbora učestvovali MUP, Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, čelnici lokalnih samouprava, stranački aktivisti SNS-a, ali i pripadnici kriminalnih grupa. Svi smo videli snimke kako napadaju nezavisne posmatrače i ona je to samo priznala. Ništa povodom toga nije urađeno. Kao što su svojevremeno i sama premijerka i ministri govorili da sistem nije zakazao nakon dve tragedije u „Ribnikaru“ i selima oko Mladenovca, tako i sada kažu kako je birački spisak najažurnija moguća evidencija u zemlji. Umesto da se obavi neki inspekcijski nadzor, da se kaže – hajde da vidimo zašto je javnost tako duboko zabrinuta, oni napadaju sve one koji na problem ukazuju. To je ponašanje krivca, ako mene pitate, koji pokušava da prikrije svoje nedelo.
Krađa izbora se ovog puta ne oslanja samo na kvote sigurnih glasova koje partijski funkcioneri SNS-a, direktori firmi, ali i zaposleni moraju da ispune da bi ostali na svojim funkcijama, odnosno radnim mestima, već se oslanjaju na kriminalni i organizovani poduhvat u vezi sa prekrajanjem biračkog spiska na osnovu manipulacije promenom prebivališta, kupovinom glasova, masovnim i organizovanim dovoženjem birača, posebno u Beogradu. Više no ikada vi ste pokazali ne samo da ste iskrivili uslove za takmičenje, nego da čak ni onda u tim uslovima ne možete da pobedite, nego morate da kršite sopstvene loše zakone koje ste doneli.
To što mi govorimo o manipulacijama biračkim spiskom, o tome ko ima prava da bude na njemu, o tome ko nema prava da nosi izvode iz biračkog spiska kada ide u kampanju od vrata do vrata, vi nazivate nacizmom i time vređate žrtve nacizma.
2/2 GD/CG
Relativizujete nacizam, ali to je vama na čast, mešetaranjem sa biračkim spiskom, gde se pasiviziraju neki birači, a to znamo, jer mnogi od njih su došli da glasaju na mesta na kojima su godinama glasali, nisu bili na spisku. Na njihova mesta se upisuju neki drugi. Dakle, to sve zadire u osnovno pitanje demokratije, ko ima prava da odlučuje o određenim političkim pitanjima, koga se to tiče, na koga će se odnositi odluke politike koja će se sprovoditi.
Prebivalište je centar životnih aktivnosti i na osnovu njega imamo ličnu kartu i pravo da glasamo na lokalnim izborima. Na mene utiče zagađenje vazduha u Beogradu, loš saobraćaj, cene stanova. Ja ovde živim i ovde je centar mojih životnih aktivnosti. Tako je i bilo kada sam studirala ovde, ali tada nisam imala prebivalište i nisam ovde glasala. Na ljude koji žive u Maloj Krsni ili Višegradu to ne utiče na jedan način. Svi smo mi državljani ove zemlje i treba da glasamo o nacionalnim pitanjima, ali ne o lokalnim. To bi trebalo svima da je očigledno i jasno, ali vi stalno menjate teze i to onda vama nije jasno.
Zloupotrebljavate ljude koji jedva sastavljaju kraj sa krajem, koji žive od socijalne pomoći, koje suštinski primoravate da glasaju za vladajuću stranku, jer će im se onda oduzeti socijalna pomoć, na koju po zakonu ima pravo.
Vaši ljudi neovlašćeno koriste podatke o korisnicima socijalne pomoći, o penzionerima. Dakle, setimo se da je predsednik poslao pismo penzionerima, gde je PIO fond dao podatke o tome ko prima penziju i da je na osnovu toga poslato jedno pismo. Dakle, znajući da su ti ljudi ranjivi, njih targetirate kao zelenaše. Novac koji dajete za kupovinu glasova mogli ste da date legalno kroz socijalnu pomoć koju nećete da uvećate. Umesto toga, vi usvajate Zakon o socijalnoj karti pomoću kojeg ste skinuli najmanje 44 hiljada ljudi sa novčane socijalne pomoći.
Srbija u međuvremenu nema strategiju socijalne zaštite, niti smanjenje siromaštva, podsećam to danas na Međunarodni dan socijalnog rada.
Sama bivša premijerka je svojevremeno rekla da su u Srbiji iskorenjeni ekstremni vidovi siromaštva. Toliko je njoj stalo do toga, iako podaci iz 2020. govore da je čak 7% ekstremno siromašnih. Dakle, to je pola miliona ljudi. Nakon toga podatke nemamo, jer je ukinut tim za smanjenje siromaštva.
Dakle, koliko je ovoj vlasti stalo do privatnosti koju koristi kao izgovor što nije do sada ažurirala birački spisak jeste što se aktivisti SNS-a šetaju sa tim izvodima u kampanji od vrata do vrata, a kada vas uhvate u krađi, kada vas uhvate u nepoštovanju zakona, vi onda to relativizujete, te kažete – pa, eto, i aktivisti Zeleno-levog fronta rade kampanju od vrata do vrata. Tačno, radimo je i time se ponosimo, ali radimo je sa praznim papirima. Ljudi onda kažu šta mi tu želimo da upišemo, da li žele da ostave svoje podatke, nemamo izvode iz biračkog spiska, ne ucenjujemo ih ničim, jer ni ne možemo ničim da ih ucenimo, a vi možete, jer sva je moć u vašim rukama. Zloupotrebljavate sve sisteme koje ste zauzeli.
Inače, kada se desi takvo nasilje koje vi nazivate nasiljem, a zapravo je reakcija na kršenje zakona, bivša premijerka drži konferenciju za medije samo kada to instrumentalizuje rodnu ravnopravnost samo kada je reč o aktivistkinjama SNS-a koje krše zakon, ali se ni u jednom trenutku ne usudi da odbrani možda jedinu dobru stvar koju je njena Vlada uradila, a to je Zakon o usvajanju Zakona o rodnoj ravnopravnosti. Dakle, ona potpuno ćuti i dopušta ismevanje isto i od bivših ministara iz njene Vlade, odnosno još uvek sada u tehničkoj Vladi kada pričamo o problemu femicida.
2/3 GD/CG
Dakle, to što je nekada možda isto delovalo za međunarodnu javnost da je izbor Ane Brnabić jedan dobar PR potez, da će u nedostatku demokratije delovati progresivno da jedna žena i pripadnica LGBT zajednice može da zamaskira manjak demokratije, to se pokazalo kao nešto od čega niko nije imao koristi, ni mi žene, ni LGBT zajednica. Ništa niste uradili za ove dve zajednice.
Na sve to vi kažete da ne čitamo izveštaje ODIR-a, a vi ne čitate šta tamo piše. Tamo eksplicitno piše da u Radnoj grupi za unapređenje izbornih uslova treba da uključite relevantna organizaciona društva. To niste uradili. Tamo eksplicitno stoji, preporuka 4, da birački spisak mora da se sredi uz učešće opozicionih političkih partija i organizacija civilnog društva. To isto tako niste uradili.
Mi smo kao opozicija predložili formiranje Komisije za kontrolu izbora koju bi činili predstavnici vlasti, opozicije i civilnog društva, baš kao što glasi u preporuci ODIR-a, preporuci 4.
Tražili smo, naravno, i pluralizam i ravnomernu zastupljenost u medijima. Tražili smo isto tako i krivičnu i prekršajnu odgovornost za one koji su učestvovali u izbornim manipulacijama i krađi. Ako ste stvarno tako spremni na dijalog, kao što kažete, evo, mi smo jedan predlog izneli. Možete da se upoznate sa njim.
Zahvaljujem.
Član 100. koji kaže da predsednik Narodne skupštine, u ovom slučaju vi kao predsedavajući, kada želite da učestvujete u pretresu morate to da prepustite nekom drugom.
Dakle, vi ne možete, zapravo, da učestvujete u pretresu, ne možete da govorite kao što ste sad govorili. Ja stvarno moram da vam dam Oskara, zapravo Zlatnu malinu za jako lošu glumu. Dugo ste svi ovo vežbali, ovaj performans u kome vi svoje dostojanstvo, koje bi trebalo, jel da, zahvalite predsedniku što vam je dopustio da ga podržite. Ali, kad ste se toliko unizili već sa ovim položajem, ja bih zaista bih zamolila sve da se malo upute, takođe u to kako im vi fingirate napredak dok podržavate ovu fingiranu naprednu Srbiju.
Dakle, to kakav ste vi naučnik dosta govore i oni koji su analizirali vaš citatni kartel i vaše fingiranje napretka. Zato učestvujete u ovoj šaradi. Zato Zlatna malina, a ne Oskar. Niste ga još uvek zaslužili.
Konačno da se malo priča o temi.
Koristiću vreme predsednika poslaničke grupe, pošto se našem predsedniku Narodne skupštine sinoć mnogo žurilo da se što pre ide na te izbore i da se što pre situacija u ovom domu promeni, nisam imala prilike u tom smislu da govorim tada, pa ću sada iskoristiti priliku da prvo nešto kažem generalno o budžetu, a onda i o našem amandmanu.
Dakle, Zeleno-levi front, neće glasati za budžet za 2024. godinu, kao ni na završni račun za 2022. godinu, niti za zakon o pljački veka, što je nešto što vi nazivate projektom EKSPO 2027, a ni za medijske zakone ukoliko ne prihvatite razumne amandmane koje smo podneli. Nećemo podržati ni zaduživanje zemlje koje sada je više nego duplirano u odnosu na prošlu godinu.
Sada moram da kažem, na početku, bilo je nekih zakona u skupštinskoj proceduri za koje sam se ja vrlo rado spremala da ovde kažem da ću glasati za njih, nažalost niste ih stavili na dnevni red. To je recimo zakon kojim mi pozivamo da bude ovde na dnevnom redu i da podržimo, Zakon o kontroli opasnosti od velikih udesa koji uključuje opasne supstance, to je zakon kojim se prenosi evropska SEVESO tri direktiva u naš pravni poredak. Dakle, to je konačno ušlo u skupštinsku proceduru, posle osam godina, raznih verzija, nacrta i predloga, ali opet nije zaslužilo da bude na dnevnom redu. Iz nekog razloga vaši poslanici nisu došli na Odbor za zaštitu životne sredine da to izglasaju.
Mislim da je to jedna veoma poučna priča o tome da neki zakon, na njemu se radi osam godina, samo treba da se prenese direktiva u naš pravni poredak. Znači nije se sada izmislio potpuno novi zakon, naravno treba da se prilagodi našem kontekstu, ali vi to osam godina ne možete da uradite. To dosta govori o zaštiti životne sredine, o zaštiti građana od velikih udesa, a tu i tamo i dalje imamo različita izlivanja amonijaka i incidente situacije, to i te kako govori o procesu evropskih integracija, ali bogami i o kapacitetima SNS kadra, pogotovo kada recimo, vodi Ministarstvo za životnu sredinu.
Ministar finansija se juče hvalio da je nešto ne čuveno što mi dobijamo budžet i završni račun na jednoj sednici, kao da je time sav posao završen. Ja bih da to dovedem malo u pitanju. Dakle, šta mi iz tih dokumenata zapravo vidimo? Pa, vidimo, a ja sam o tome govorila i prošle godine na sednici o budžetu, pa ću samo praviti neku komparaciju, jednu ne transparentnost u prikazivanju toga kako se mimo redovne budžetske procedure troše tekuće budžetske rezerve. To je zapravo način na koji mi tek godinu dana kasnije možemo da ispratimo, ali ne baš da iskontrolišemo kako ste vi trošili novac.
E, sada, to je nešto što ste pogotovo vi kao SNS vodeći ovu državu 11 godina stalno uvećavali. Dakle, od jedan i po posto, došli smo do toga da na takav način možete menjati budžetske aproprijacije, do četiri posto planiranih prihoda. Dakle, to ste vi uradili. Ne možete se vi sada pozivati na neku prethodnu vlast.
Kada to radite, dakle, postoji mogućnost da proglasite za državnu tajnu ukoliko se radi o nekim bezbednosnim razlozima i recimo to je onda kada tako menjate mimo redovne budžetske procedure kako se troše tekuće budžetske rezerve, recimo za MUP ili BIA, znači za neke sektore bezbednosti, ali vi vrlo često to ne radite samo za ove sektore bezbednosti nego i za neke druge budžetske korisnike.
Pa, sada da napravimo jedno poređenje u odnosu na prošlogodišnju situaciju. Dakle, prošle godine promenjena aproprijacija, dakle, to smo videli u završnom računu za 2021. godinu, dakle za 22 milijarde dinara koje su proglašene državnom tajnom, a sada dođemo u 2022. godinu završni račun nam kaže da ste promenili, dakle preko budžetske rezerve, promenili aproprijaciju u iznosu od rekordnih 122 milijarde dinara, preko jedne milijarde evra, dakle rekord od kada postoji taj institut, a takođe da je od toga 61 milijarda dinara proglašena državnom tajnom. Niste dali nikakav razlog zašto je to tako.
Pa, ministar finansija je možda pre nekih sat vremena, pre nego što je krenula ova saga o psu i živini, rekao da mi vodimo, odnosno vi vodite računa o svakom dinaru. Mislim da je naš posao da vodimo računa, jer mi imamo kontrolnu funkciju, pa da vidimo kako, gde odoše tih 61 milijarda dinara koji su državna tajna. Šta nama kažu, odnosno šta kaže državni račun. Dakle, kaže da je samo jedan i po milijarda otišla za MUP i BIA, znači, nešto malo manje od 60, državna tajna, a nije bezbednosni sektor. Prošle godine koje su to institucije koristile, dakle, ovo što je bilo proglašeno državnom tajnom, Ministarstvo finansija, dakle vi ministre, Generalni sekretarijat Vlade i službe Vlade.
Ove godine, to su Uprava za rezerve energenata, Republička direkcija za robne rezerve i ponovo Generalni sekretarijat Vlade koji očito nešto tajno radi sa budžetom Republike Srbije. Pa, ja moram da pitam šta to tajno radi generalni sekretar Novak Nedić sa moguće, mi ne znamo pošto nije uopšte transparentno, desetinama milijardi dinar, kome ih on to raspoređuje?
Imaju li osiromašeni građani Srbije poverenja u jednog takvog čoveka, samo u kontekstu ovog trošenja novca koje je potpuno nevidljivo za sve nas, dakle, ne samo za njih nego ni za nas kao narodne poslanike, a kamo li za čoveka koji ima bogami takvu biografiju da bi samo zbog njega vaša Vlada trebala da padne više puta.
Dakle, sastaje se sa članovima kriminalne grupe, koristi vojna strelišta sa ljudima, druži se sa ljudima optuženim za šverc narkotika, pranje novca, organizuje batinaše, dovodi se u vezu sa klanom Belivuka, dakle, ja bih rekla da građani Srbije apsolutno nemaju poverenja u takvog čoveka i nemaju poverenja to kako vi trošite novac i to će se pokazati na predstojećim izborima.
E, sad pored toga što vi trošite novac na načine koje proglašavate državnom tajnom i mi to ne možemo da ispratimo, vi ste čak i nesposobni da novac koji imate potrošite na način koji bi bio u korist građana koji bi poboljšao njihov kvalitet i tu posebno mislim na stvari poput zaštite životne sredine, već pomenute prosvetu ili zdravstvo.
Ako pogledamo na šta je najviše otišlo neiskorišćenih sredstava to je baš za ove oblasti. Pa recimo, projekat za koji mi čak mislimo da nije dobar, čista Srbija, vi niste potrošili novac, dakle, niste potrošili novac IPA programa u oblasti zaštite životne sredine, niste potrošili novac programa u okviru Zelene agende, niste potrošili novac u projektu Svetske banke za digitalizaciju zdravstva i obuke za zaposleno zdravstvo, za program lečenja i oboljenja koja se ne mogu uspešno lečiti u Republici Srbiji, za rekonstrukciju Univerzitetskog kliničkog centra Novi Sad.
S druge strane, Ministarstvo odbrane potroši sav novac, BIA potroši sav novac, ali zašto ova ministarstva koja se bave pitanjima od osnovnih značaja za zadovoljenje osnovnih ljudskih potreba građana Srbije, poboljšanje njihovog životnog standarda, vi to ne umete da potrošite, vi ste nesposobni očito pored toga što krijete na šta drugo trošite novac zašta se očito sposobni.
Dakle, kako to tehnički štedite na razvoju od koje bi građani imali koristi, ali ne štedite nego ste čak nonšalantni sa bacanjem novca, zaduživanje u naše ime za velike projekte poput EKSPO 20-27. od kog obično ljudi neće imati ništa.
I najzad moram da kažem pored toga što ste nesposobni da iskoristite sredstva koja imate, vi ste sposobni da plaćate i te kako mnogo za kazne i penala, to zapravo plaćamo mi.
Pa recimo, od kako ste vi došli na vlast od 2013. do 2022. godine, isplatili ste 131,3 milijardi dinara na kazne i penale i to najčešće ide na isplaćivanje od strane sudova zbog toga što kod nas nije moguće suđenje u razumnom roku očigledno iako se vi hvalite da smo mi neka zemlja od vladavine prava.
Dakle, očito je dok vi vladate mi nećemo imati dobre radne uslove za radnike, narušavaju se prava građana u zatvorima, vi pritvarate ljude bez dokaza, a nekim se kaznama i penalima Ministarstvo odbrane uopšte i ne može ući u trag. Dakle, eto to su neka moja pitanja za ministra finansija, možda bi mogao da nam pojasni na šta se troši taj novac koji je proglašen državnom tajnom.
E, sad bi prešla na naš amandman. Naš amandman se tiče uvećanje poreza na dobit pravnih lica, mi smatramo da bi prihodi u budžetu mogli da se povećaju ukoliko bi se porez na dobit pravnih lica kada se radi o priređivačima igara na sreću povećao za 50%. U Srbiji ima 2.900 kockarnica.
To je tri puta više po glavi stanovnika od Italije, pet puta više po glavi stanovnika od Velike Britanije, šest puta više po glavi stanovnika od Španije, u ovim zemljama kao i brojnim drugim evropskim zemljama i te kako se vodi javna rasprava o tome kako destimulisati igre na sreću koje izazivaju jedan ozbiljan oblik bolesti i zavisnosti, to je kockanje.
Tako da je naš predlog da se poveća stopa kojom se Srbija oporezuje dobit priređivača igara na sreću umesto opšte stope od 15%, po stopi od 50%, za sve obveznike koji ostvaruju prihode od igara na sreću bez obzira da li im je to pretežna delatnost ili nije.
Ja bih podsetila da smo mi prošle godine na istoj ovoj sednici o budžetu podneli jedan sličan amandman zato što smo isto tada podneli jedan predlog zakona koji bi isto uvećao prihode o budžetu, to je tada bio zakon o vanrednom kriznom porezu na dobit pravnih lica i već tada smo predvideli da bi tim vanrednim porezom bile obuhvaćene i delatnosti kockanja i klađenja.
Dakle, pokušali smo da vam skrenemo pažnju na to, građani pričaju o tome, to ih jako boli, to ih jako brine, a vas to baš i ne interesuje. Dakle naš je predlog da prosto na ovaj način uvećate prihode, a da onda taj povećani prihod koji bi država ostvarila, usmerite na podršku lečenja od bolesti zavisnosti.
Mi imamo još neke predloge kada je reč o borbi onoga što vi radite, a to je prosto apsolutna promocija industrije kockanja i klađenja u ovoj zemlji na račun zdravlja građana, i njihovog prosperiteta, i to su mere poput ukidanja faktičkog totalnog oslobođenja od poreza na dohodak od igara na sreću, tako da se ukinu sva oslobođenja od poreza na dohodak igara na sreću, za iznose veće od 20 hiljada dinara itd, neću sada sve detalje o tome, tehničke, mogu o tome kasnije, dakle povećanje stope, to sam već navela kojom se u Srbiji oporezuje dobit priređivača igara na sreću od 50 posto, ali bih istakla i jednu meru koja je dosta laka da se uvede, a to je potpuna zabrana reklamiranja igara na sreću i to su mnoge evropske zemlje uvele.
Dakle, ako mogu da se zabrane reklame alkoholnih pića sa više od 20 posto alkohola, duvanskih proizvoda, reklamiranja lekova, mislim da mogu da se zabrane i reklame kockarnica i kladionica.
I najzad, tražimo obavezno navođenje jasno postavljenih upozorenja o štetnosti kocke i bolesti zavisnosti, koju kocka izaziva, na svim objektima u kojima se priređuje igre na sreću sa istim spoljnim izgledom. Eto, to je naš amandman i nadam se da ćete ga razmotriti.
Znam da ste prošle godine ministre govorili da vam ne pada na pamet da pričate o vanrednom kriznom porezu da bi to upropastilo privredu ove zemlje, i nisam sigurna da se to baš pokazalo u praksi sa privredama evropskih zemalja, ali dobro, vi govorite šta vi govorite, a građani će reći svoje 17. decembra, proleće može da bude i u decembru ove godine. Hvala.
Zahvaljujem predsedavajući.
Imam pitanje za Ministarstvo zdravlja. Mi živimo u relativno siromašnoj zemlji i morali smo najviše da ulažemo u preventivu, to rade i mnogo bogatije zemlje, posebno zbog toga što su troškovi lečenja građana iz godine u godinu sve skuplja i veliki su izazov za bilo koji zdravstveni sistem.
Kako smo bili već više od dve godine i epidemiji, ceo sistem se borio sa njom i pristup lekarima za građanke i građane Republike Srbije je bio dosta limitiran. Pitanje za ministarku zdravlja - imamo li strategiju kako da krenemo seriju preventivnih pregleda po centrima Srbije za bolesti od koje naše stanovništvo najčešće oboljeva? Imamo li mogućnosti da jedan deo od 55 skenera kupljenih od kredita Svetske banke prošle godine stavimo na raspolaganje na skrining pluća, imajući u vidu da smo prvi po smrtnosti od raka pluća u Evropi?
S tim u vezi, takođe imam nekoliko pitanja za Ministarstvo finansija. Budžet za zdravstvo ove godine smanjen je u odnosu na prošlu godinu, dakle, izdvojeno je 31 milijarda dinara u odnosu na 44,3 milijarde dinara za 2022. godinu. Opravdanje je bilo, sada više ne moramo da se borimo sa pandemijom, iako kao što sam upravo rekla postoje druge zdravstvene posledice protiv pandemije, a to su sve ostale bolesti koje nisu sprečene zbog toga što su građani imali zapravo ograničen pristup zdravstvene veze i pristup lekarima. I pored svega toga, ministar finansija je i pored bavljenja sopstvenim resorom smatrao da treba da uzme učešće i u sređivanju resora zdravstva, a kao što znamo da vodio i resor privrede, pa je početkom ove godine najavio da će se centralizovati javne nabavke i tako napraviti značajne uštede, kako bi se novac koji država izdvaja za zdravstvo racionalno koristio.
Dakle, pitanje za ministra finansija Sinišu Malog - jesmo li išta uštedeli od kad ste vi doneli ovu odluku, koliko smo to tačno novca uštedeli i na šta taj novac planirate da ide? Da vas podsetim tada je ministar govorio da ušteđeni novac da ne bi trebao da se vrati u budžet, nego da se upotrebi upravo u druge svrhe za koje zdravstvo misli da su neophodne. Evo jednog predloga, moglo bi da se opredelilo novac za održavanje kapitalne opreme koju kupuje Ministarstvo zdravlja, obzirom na to da sada ustanove tercijalnog i sekundarnog nivoa nemaju svoj novac da redovno servisiraju opremu, nego čekaju da se oprema pokvari, upućuju zahtev Ministarstvu zdravlja, organizuje se onda tender, po dobijanju saglasnosti i cela ta procedura traje najmanje mesec dana, često dva, tri meseca. Za to vreme pacijenti pate iako nam je stvarno do njih stalo, dakle, mora se pronaći način da ovaj oprema funkcioniše ne smetano.
Na sve to, moramo da imamo u vidu da smo imali poplave koje ćemo nažalost imati sve više zbog klimatskih promena. One su prouzrokovale štetu na objektima 19 zdravstvenih ustanova i sve će se to odraziti na pristup građana i građanki Srbije kada je reč o zdravstvenoj zaštiti.
Takođe, imam pitanje za Ministarstvo prosvete. Ovo pitanje je više puta ponavljano. Ja sam na jednoj sednici Odbora za obrazovanje postavila pitanje predstavnicima Ministarstva prosvete o tačnom broju deficitarnog nastavnog kadra u osnovnim i srednjim školama, tada mi je rečeno da oni te brojeve negde imaju, ali da pitaju zvanično, pa će nam ih poslati. Moj kolega prof. dr Đorđe Pavićević je to pitanje ovde postavio, takođe tražeći informacije tada se već uveliko diskutovalo o zahtevima direktora škola da se nastavni kadar popuni tako što će se angažovati nesvršeni studenti ili nastavnici koji su već u penziji, što su sve očajničke mere i ne rešavaju dugoročni problem.
Dakle, pitanje ponovo postavljam, jer nam na to pitanje nije odgovoreno – koliko nastavnog kadra nedostaje u osnovnim i srednjim školama, za koje predmete ne dostaju nastavnici, profesori, koliko nedostaje nastavnog kadra po regionima? Ovo je posebno važno da bi smo znali da li ste odustali uopšte od politike jednakog, dostupnog i kvalitetnog obrazovanja za sve? Šta Ministarstvo prosvete planira da uradi ovim povodom kako bismo osigurali da imamo nastavni kadar u državnim školama?
Sada bih iskoristila priliku da vam kažem nešto o čemu ste mogli da čitate ovih dana i u medijima. Na Fizičkom fakultetu u Beogradu, za smer opšta fizika prijavio se samo jedan brucoš od 25, na Hemijskom fakultetu za smer nastavnik hemije prijavilo se samo sedam brucoša, a mesta ima za 25. Na matematičkom fakultetu na smeru opšta matematika 135 kandidata prijavljeno, a broj planiranih mesta 250. Na Filološkom fakultetu za srpski jezik i književnost javilo se 24 kandidata od 100 planiranih mesta. Već devetu godinu mali broj studenata se interesuje za nastavničke smerove na fakultetima i to ima dalekosežne posledice. Mi smo ovde nedeljama govorili o položaju nastavnika i upravo njihov položaj utiče na ovako smanjeno interesovanje za ove smerove. Molimo vas za odgovore na ova pitanja. Zahvaljujem.
Zahvaljujem.
Od trenutka kada smo kao poslanici opozicionih poslaničkih klubova 5. maja nakon dana masakra u OŠ „Vladislav Ribnikar“ i masakra u Duboni i Malom Orašju pozvali građane na protest, izneli zahteve protesta Srbija protiv nasilja, vladajuća koalicija nas napada da smo hijene i lešinari, da politizujemo, odnosno kako oni razumeju politizaciju zloupotrebljavamo tragediju. Nije njima zapravo važno šta se stvarno dešavalo u svetu i kakve su se rasprave i protesti odigravali nakon tragedija, šta je suština, onoga što tražimo, jer da je ste i sami bih shvatili da bi trebali jednako da vrednujem ljudski život i da jednako vrednujemo javni interes, ali za njih je najvažnije da oni nisu odgovorni, a to se najbolje postiže tako što se razgovor odgovornosti premešta na napadanje političkih protivnika uz često ponavljanje neistina o njima. Što se više puta one ponove, čak i onih koji ih izgovaraju poveruju u njih, a kad i oni sami poveruju, pošto trenutno zapravo ni sami ne veruju, onda možda i uspeju da ubede nekoga ko je neiformisan.
Problem je što oni koji te napada iznose toliko slabog i nepostojećeg integriteta, da oni i sami sebi ne veruju, a ne veruje više niko ni od građana.
Jedna od stvari koja se prethodnih dana takođe govorila je da zahtevi protesta Srbija protiv nasilja nemaju nikakve veze za zahtevima roditelja. Ja bih očekivala u tom slučaju da nam je Vlada odavno rekla kako je ispunila apsolutno sve zahteve roditelja. Dakle, da su oni davno ispunjeni, jer mislim da bi ovo društvo apsolutno trebalo da postoji saglasnost da u ovakvim kriznim situacijama oni imaju prioritet i njihovi zahtevi, ali da li je baš tako?
Dakle, pitanje za Vladu Republike Srbije šta ste uradili da se ispuni sedam zahteva roditelja dece iz odeljenja VII2 OŠ „Vladislav Ribnikar“ i posebno pitanje o tome šta ste uradili povodom zahteva roditelja da se utvrdi odgovornost ljudi koji su izneli u javnost spisak sa imenima dece iz VII2 odeljenja koji je obišao ceo svet, kao i slike roditelja i dece i da li je za to neko odgovarao u skladu sa zakonom?
Dok se nama zamera što protestvujemo protiv nasilja, što ćemo opet učiniti u subotu 3. juna u 18.00 časova ispred Narodne skupštine, što tražimo odgovornost, vlast istovremeno gazi javni interes na drugim poljima onda kada je sva pažnje usmerena na suočavanje u prevazilaženje ove najveće tragedije.
Tako na sednici Vlade, samo dan nakon masovnog ubistva u školi Ribnikar, Vlada je usvojila Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji kojima se ukida naknada za konverziju prava korišćenja o pravu svojine za određene privilegovane kategorije lica koje će tako steći privatnu svojinu na državnom građevinskom zemljištu besplatno, a sve u cilju izgradnje 15 miliona novih kvadrata.
Dakle, moram da postavim pitanje Vladi Republike Srbije da li je zaista taj interes privatnih investitora bio toliko hitan da se taj zakon razmatrao dan nakon masakra u OŠ?
Da li ste upoznati sa mišljenjem vašeg Saveta za borbu protiv korupcije, koja ukazuje na štetnost ovakvog predloga zakona? Kako se kao izvršna grana vlasti odnosite prema činjenici da je Ustavni sud Srbije još 2013. godine u jednoj odluci utvrdio da privatizacija ne podrazumeva prodaju zemljišta, subjekata privatizacije, bez obzira na obim, vrstu i titulara prava na zemljištu, samo promenu vlasništva na društvenim, odnosno državnim kapitalom u ovim subjektima, te da …neustavna odredba kojom je omogućena konverzija prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu bez naknade.
Isto tako Vlada je neposredno pre svog kontramitinga usvojila Predlog zakona o upravljanju privrednim društvima koje su vlasništvo Republike Srbije kojim planira ono što je u EPS-u već započela, promenu forme organizacije koja omogućava privatizaciju.
Dakle, u tom Predlogu zakona se ne navodi koje su to preduzeće, govori se o nekih 23 javnih preduzeća, neću čitati sva samo neka, „Jugoimport“, Nacionalni parkovi Đerdap, Tara, „Službeni glasnik“, „Pošta Srbije“, „Srbijašume“, Javno preduzeće za skloništa Beograd, Javno preduzeće za gazdovanje zaštitnim šumama, parkovima, lovištima, Nacionalni park Fruška Gora, „Srbijagas“, „Putevi Srbije“, skijališta Srbije, Zavod za udžbenike.
Pitanje za premijerku Anu Brnabić i čitavu Republike Srbije – šta je stvarna svrha ove promene koja nam se sprema, ako to nije lakša prodaja, privatizacija državne imovine ili netransparentno upravljanje onih koji nisu privatizovani ili delom privatizovani.
Pitanje za čitavu Vladu Republike Srbije – da li ste više osećate kao hijene ili kao lešinari? Zahvaljujem.
Zahvaljujem.
Imam nekoliko pitanja. Jedno je za Vladu Republike Srbije.
Tražim da mi se dostavi struktura uvoza i cene uvezene nafte u poslednjih šest meci od strane Naftne industrije Srbije.
Takođe, imam pitanje za ministra unutrašnje i spoljne trgovine, tražim da mi dostavite izveštaj ili makar formulu na osnovu koje određujete cenu goriva, dizela i benzina za motorna vozila u veleprodaji u poslednjih šest meseci?
Imam nekoliko pitanja za ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.
Srbija zemlja sa gotovo pola miliona građana u apsolutnom siromaštvu i sa oko dve i po miliona građana na pragu rizika od siromaštva. Način na koji se Republika Srbija bori protiv siromaštva je uvođenjem netransparentnog algoritma i sistema socijalne karte.
Do sada je po našim saznanjima iz tog sistema socijalne zaštite nakon primene ovog netransparentnog algoritma iz registra, veliki broj korisnika socijalne zaštite isključen, a da se socijalni radnici o tome ništa nisu pitali, već je to odlučio algoritam na osnovu čak 135 podataka o licima korisnicima ovih usluga.
Tražim da mi dostavite algoritam za obavljanje poslova obrade podataka radi utvrđivanja činjenica neophodnih za utvrđivanje prava i usluga iz oblasti socijalne, dečije, boračke invalidske zaštite koji je uspostavljen Zakonom o socijalnoj karti.
Takođe, tražim Izvorni kod, „source code“ softver aplikacije koji izvršava sistem Socijalne karte. Takođe, da ne bi bilo spekulacija kako mi izmišljamo koliko je lica zapravo skinuto iz ovog sistema korisnika socijalne zaštite tražim informaciju o tome. Koliko je lica pre uspostavljanje registra dobijalo socijalnu pomoć, a koliko njih dobija socijalnu pomoć danas? Dakle, koliko ste korisnika socijalne zaštite isključili iz sistema socijalne zaštite od formiranja Registra do danas.
Najzad, poslednje pitanje za ministra za rad, zapošljavanje boračka i socijalna pitanja - kada ćete pripremiti akcioni plan na strategiji za borbu protiv rodno zasnovanog nasilja nad ženama sa čijim se usvajanjem ozbiljno kasni?
Zahvaljujem.
(Beograd, 29.08.2022.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 37242.00 | RSD | 01.08.2022 - |
| Fakultet političkih nauka u Beogradu (Docent) | Javni prihod | Mesečno | 119564.00 | RSD | 01.04.2019 - | |
| Fakultet političkih nauka u Beogradu (Naučno istraživačka delatnost) | Javni prihod | Mesečno | 25538.00 | RSD | 01.04.2019 - |