| 26.10.2023. |
|
||
|
|||
|
odgovoreno za 20 dana i 22 sata
Poštovani profesore, Pišem Vam kao članu Odbora za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo u senci događaja u Turskoj, koja srećom nisu moguća u Srbiji. Međutim to ne znači da treba zanemariti značaj nauke s obzirom da se Srbija ipak nalazi na trusnom području.
odgovoreno za 1 mesec i 27 dana i 23 sata
Podneo sam podnesak Narodnoj skupštini Republike Srbije koji sam naslovio na Odbor za rad,..., i Odbor za Finansije,..., Podnesak je zavedn pod brojem 07/2409-2022 21.11.2022. godine. i dat je Odboru za rad,...
odgovoreno za 5 dana i 14 sati
Poštovani, Stanovnici Bežanijske kose su ugroženi otvaranjem Groblja za kućne ljubimce , koje KRIJE spalionicu animalnog i medicinskog otpada. Po našim istraživanjima ovakav objekat,a mislimo na spalionicu ,nije u skladu sa Detaljnim urbanističkim planom i po odgovorima nije urađena studi...
Poštovane građanke i građani Srbije, Srbija, nažalost, već jako dugo nema Vladu koja služi građanima, već administraciju koja služi Aleksandru Vučiću i savamalskoj oligarhiji.
Vlada Đure Macuta nije mogla ni da bude drugačija i nastavila je politiku koja je razorila poverenje građana u institucije, nastavila je ponižavanje obrazovanja, pretvorila policiju u instrument političke represije i spoljnu politiku svela na trgovinu bez principa, zarad opstanka autokratske vlasti.
Počeću od nečega što je meni najvažnije, a to je obrazovanje.
Premijer je univerzitetski profesor i u ovih 16 meseci nije ukinuo neustavnu i nelegalnu Uredbu P 35, donetu u tehničkom mandatu prethodne vlade, odnosno nastavnog i istraživačkog rada, koja i dalje služi kao sredstvo pritiska na akademske institucije i u suprotnosti je sa akreditacionim pravilima.
Premijer, univerzitetski profesor, nije rekao ni reč o odmazdi prema Filozofskom fakultetu u Nišu, o ukidanju budžetskih kvota za taj fakultet za neke mlade ljude koji vole istoriju i srpsku književnost, koji vole ruski jezik i književnost i koji su svoj prijemni na fakultetu položili i stekli pravo da studiraju na teret budžeta. Dakle, Vlada koja se kune u patriotizam, u brigu o identitetskim naukama, bez obrazloženja, preko noći, oduzima mladima budžetska mesta i sada kažnjava ceo fakultet zbog toga što to hoće njima da nadoknadi.
Umesto zaštite autonomije univerziteta, imamo pokušaj političke kontrole, delegitimizaciju kritičkog mišljenja i, pazite sad, najavu dovođenja stranih univerziteta, da bi se urušili domaći. Patriotski, nema šta.
Obrazovanje nije neprijatelj države. Studenti nisu teroristi. Oni su budućnost Srbije. Kada vlast počinje da tretira znanje, obrazovanje i plaši ga se više nego kriminala i korupcije, nije problem ni znanje ni obrazovanje, problem je vaša vlast. I to građani vide. To se vidi i po tome koliko ugled raste kada je reč o državnim univerzitetima i to dokazuju brojke upisa na Univerzitetu u Beogradu, pa i na mom matičnom fakultetu, koji je nikad već nego prethodne tri godine.
S druge strane, rad u policiji nije baš više tako poželjan. Primećuje se da vam ljudi ne dolaze, ne prijavljuju se za Specijalnu antiterorističku jedinicu, produžavate konkurse. Dobri kadrovi neće da rade u policiji gde treba da biju studente, komšije, građane koji mirno protestuju. Oni žele da polože zakletvu Republici Srbiji i njenim građanima, a ne SNS-u ili SPS-u.
34/3 AL/LjL
A o poverenju srpskoj policiji posebno govori i to što je Interpol, najveća svetska mreža za saradnju policija, u vezi sa zahtevom organa gonjenja Srbije da se izda međunarodna poternica za šestoro aktivista grupe Stav, sa kojima je za aktiviste Pokreta slobodnih građana, počela sramna praksa optuživanja studenata za pripremu dela protivustavnog poretka, dakle, taj Interpol je utvrdio da je u pitanju politički progon, te da ne dozvoljava da se Interpol tako instrumentalizuje i toliko o tom ugledu.
Juče se govorilo o slučaju iz Mrčajevaca, gde je vršnjačko, seksualno nasilje nad dečakom sedmog razreda svedeno na egzibicionizam. Roditelji i meštani traže odgovornost, jer sumnjaju da škola, policija i tužilaštvo nisu uradili svoj posao. Zvanični zapisnik školskog tima za zaštitu učenika od 12. juna jednoglasno je utvrdio sumnju na treći nivo nasilja – seksualno nasilje. Nekoliko dana kasnije Više javno tužilaštvo u Čačku saopštilo je da nije bilo ni silovanja, ni zlostavljanja, već neprimerenog ponašanja radi egzibicionizma. Kako je moguće da se za nekoliko dana slučaj kvalifikuje potpuno drugačije dok je dete četiri dana u zdravstvenoj ustanovi? Roditelji iznose i ozbiljnu tvrdnju da je policijski inspektor tokom saslušanja dece svedoka vršio pritisak da menjaju izjave kako bi se seksualno nasilje ublažilo u neprimereno ponašanje. I to je dužnost ministra unutrašnjih poslova da nam na ova pitanja odgovori, da se ovo proveri.
Roditelji pitaju – kada će škola u Čačku dobiti školske policajce? To ste obećavali pre tri godine, posle tragedije u Ribnikaru, veću bezbednost u školama. Ni to obećanje niste ispunili. I mi se pridružujemo zahtevu roditelja da se ceo slučaj ponovo preispita. Umesto da država jasno pokaže da niko u školama, policiji ili tužilaštvu neće moći da zataškava ovakve slučajeve, lokalni funkcioneri razmatraju kako da kazne ljude koji su ovaj slučaj izneli u javnost, a nama se poručuje da zloupotrebljavamo događaj. Ali ja vas zato danas pitam – da li štite dete ili štite sistem koji izbegava odgovornost? Meni deluje da je vama najveća opasnost u tome što se o nasilju saznalo, što se o tome priča u javnosti, zato što institucije nisu radile svoj posao, umesto što bi trebalo da vas brine da deca i roditelji ne veruju da će institucije, koje ste zarobili, učiniti sve da ih zaštite. Društvo koje zaista štiti decu kažnjava odgovorne i menja sistem, kako se nasilje nikada ne bi ponovilo.
35/1 MV/JG 16.40 – 16.50
I konačno spoljna politika. Vlada tvrdi da vodi uravnoteženu politiku, a zapravo prati globalni talas autoritarizma. U trenutku kada se međunarodno pravo urušava i kada smo gledali genocid uživo u Gazi, Srbija nema pravo da ćuti, a još manje da podržava i saučestvuje u takvoj politici prodajem oružja Izraelu i otvaranjem izraelske fabrike dronova „Elbit Sistems“. Ne možemo graditi partnerstva sa politikama koje relativizuju ljudska prava, napadaju univerzitete i potkopavaju međunarodne institucije. Politika Donalda Trampa simbolizuje upravo takav zaokret od međunarodnog prava ka politici sile. Tramp preti Evropskoj uniji i njenim državama članicama.
Juče nam se ministar evropskih integracija hvalio da je Srbija to ono što želi da postane, iako je dobar deo govora posvetio tome da je Vlada zapravo radila sve da dokaže građanima da je Evropska unija ne želi. Srbiji nije mesto među siledžijama, ministru spoljnih poslova nije mesto na skupovima državnog sekretara SAD-a, Marka Rubijana, kojima se antifašisti i socijalisti, radikalna levica proglašavaju teroristima, gde Đurić onda sam studentski pokret i omladinu Srbije svrstava među teroriste. Nama je potrebna politika koja će braniti mir, solidarnost, ljudska prava i dostojanstvo svakog čoveka u Novom Sadu, Valjevu, Mineapolisu, Kijevu ili Gazi.
Pitao je juče Dačić gde su naši preci. Naši preci bili su seljaci, Solunci, partizani, antifašisti, borili su se za Srbiju, za slobodnu Srbiju i za institucije koje vi danas urušavate. Nemate pravo da se pozivate na tradiciju nesvrstanih, a da saučestvujete u genocidu. Nemate pravo da se pozivate na slobodarsku tradiciju Srbije, a da sarađuje sa autokratama u naše ime i nemate pravo da se pozivate na patriotizam, a da uništavate srpske univerzitete.
Zato glasamo za nepoverenje ovoj vladi, jer želimo Srbiju u kojoj su deca zaštićena, univerziteti autonomni, policija radi u službi građana, a spoljna politika je zasnovana na miru, solidarnosti, ljudskim pravima i poštovanju međunarodnog prava. Hvala.
Zahvaljujem.
Naš amandman je sličan kao i ovaj koji je kolega Škrijelj obrazlagao.
Dakle, ja sam i o tome govorila u raspravi u načelu, da su prosto kazne u Srbiji neefikasne, nisu proporcijalne i zapravo uopšte ne rade ono što bi trebali da rade, da odvraćaju velike zagađivače od toga da ne poštuje zakon. Naprotiv, one apsolutno podstiču nepoštovanje zakona. To podstiče i samo ministarstvo koje na to ne reaguje.
Dakle, ja sam tada govorila o tome da, između ostalog, kompanija „Ziđin“ nema integrisanu dozvolu, a da je, kada je konačno kažnjena zbog toga što je nema, kažnjena sa tek 250.000 dinara zbog godinu dana nezakonitog rada. To je tada kažnjeno, ona zapravo ona mnogo duže radi nezakonito, a odgovorno lice samo sa 30.000 dinara.
Složićete se da je to zaista potpuno nesrazmerno i da je kontra svakakvoj logici načela - zagađivač plaća, pošto se ovde očito ne plaća ništa, tako da je naš predlog da se najviši iznosi kazni formulišu tako da kazna bude do 3% godišnjeg prometa pravnog lica.
Naravno, obrazloženje koje je dato za odbijanje ovih amandmana jeste da to nije u skladu sa zakonom o privrednim prestupima, ali prosto i te zakone treba menjati zato što ovo su stvarno sramotne kazne i prosto neće odvraćati nikoga od toga da se zakon ne poštuje. Dakle, prosto računaće se, kao što je kolega Škrijelj rekao, sa tim i mi ćemo tako funkcionisati i donosićemo zakone koje na papiru izgledaju dobro, ali neće nikoga odvraćati od toga što se oni ne poštuju. Mislimo da prosto to mora da se menja i ako to ne budete menjali ni na koji način niste kredibilni da se zapravo stvarno zainteresujete za životnu sredinu. Zahvaljujem.
Zahvaljujem.
Ja sam i u načelu govorila o tome da ako je ovaj zakon ušao u hitnu proceduru pre nedelju dana prosto je nerazumljivo zašto su onda rokovi za donošenje podzakonskih akata sramotno dugi. Dakle, za sve ono što je u stvari unapređenje koje dolazi iz usklađivanja sa evropskom-industrijskom direktivom, dakle, rokovi za podzakonske akte su dve godine i zbog toga je ovaj naš amandman da se oni skrate na godinu dana, a ovo što je godinu dana skrati na šest meseci. Dakle, prosto da bismo imali makar na papiru, kad u praksi, dok vas ne smenimo, ne možemo da imamo sprovođenje zakona, makar na papiru da se nešto priprema.
E, sad, želim isto da kažem nešto i o toj raspravi u načelu. Dakle, ja sam govorila o tome kako „Ziđin“ nema integrisanu dozvolu i tada ministarka nije ništa prokomentarisala što „Ziđin“ nema integrisanu dozvolu i što prosto Ministarstvo na to ćuti, nego se pitala da li moje isticanje određenog stranog investitora, odnosno kineske kompanije, sad parafraziram, u stvari posledica toga što se ja srdim i ljutim što kad njih nekoliko iz izvršne i zakonodavne vlasti odu jednu nedelju u Brisel i naprave, kroz prezentovanje konkretnih rezultata Republike Srbije, pozitivan iskorak i dobijen pozitivan impuls, dakle, ovo je citat, dakle meni je zbog toga krivo, jer ja tamo idem mnogo češće od njih. I, sad, kako da vam kažem to je bilo u ponedeljak, a danas je petak, malo to zvuči arogantnije nego što je zvučalo u ponedeljak, mada i tad je zvučalo dosta arogantno zato što ispada da je efekat te vaše posete da više zemalja ima protiv toga da Srbiji se otvori Klaster 3, nego što je bilo pre posete. I odmah da vam kažem to je sve suprotno od onoga što ja želim, zato što bih ja želela da Vlada ove Srbije u stvari radi u interesu građana, a ne protiv njih, što vi radite.
13/2 AL/MJ
I ministarka je još tada pitala – što ja nisam pomenula neki druge kineske kompanije, koje su ishodovale IPPC dozvolu, pa bih ja da to kažem, pošto ona nije rekla, a onda posle da kažem još nešto nije rekla, a trebalo bi. Dakle, od kineske kompanije samo Smederevska „Železara“ ima IPPC dozvolu, ali sa prelaznim periodom za usklađivanje emisije u skladu sa najbolje dostupnim tehnikama, dakle, da se uskladi od 2027 do 2030. godine za sve delove procesa.
Sad bih htela da govorim malo detaljnije, moj kolega Robert Kozma je o tome već govorio, ali nije stigao da pokrije sve. Dakle, ja bih htela da govorim o jednoj drugoj kineskoj investiciji, investiciji u Fabriku automobilskih guma "Linglong" zato što je ona nešto drugačija u odnosu na Bor i na Smederevo, jer je ovo investicija koja je u stvari grinfild investicija, što znači da su investitori zapravo imali apsolutnu mogućnost, od samog početka, da obrate pažnju na ekološke standarde i izgrade kapacitete da obezbede njihovo poštovanje. Dakle, ako u ovim drugim sredinama možemo da pričamo da je zagađenje već postojalo, ovde je konkretno ova investicija mogla sve da radi otpočetka kako treba.
Ali, šta se stvarno desilo? Fabrika se gradila pre nego što je postojala saglasnost studije o proceni uticaja na životnu sredinu. Projekat je seckan na delove. Ograda posebno, trafo-stranica posebno, mikser posebno, da bi se izbegla jedinstvena procena za kompleks od skoro 100 hektara. Fabrika je svečano otvorena u septembru 2024. godine. Naravno, ko je tu bio – predsednik Republike. A saglasnost na studiju o proceni uticaja dobila je 17. januara 2025. godine. Znači, tradicionalno za vas prvo se preseče vrpca, a tek onda stigne procena da li postrojenje ugrožava životnu sredinu. Ja mislim da građane Republike Srbije to strašno podseća na neke tragične događaje i na nekakav obrazac ponašanja, ali čak i to nije došlo dobrovoljno nego po presudi Upravnog suda u ponovljenom postupku četiri godine posle podnog zahteva.
"Linglong", koja od sredine 2023. godine proizvodi gume u Zrenjaninu, već u studijama o proceni uticaja na životnu sredinu iz 2020. godine tvrdila je da u proizvodnji neće koristiti opasne materije koje po vrsti i količinama mogu dovesti do velikih hemijskih nesreća, te da pogon nije prepoznat kao seveso postrojenje. Stručnjaci ukazuju da su te studije bile nepotpune jer nisu sadržale analizu posledica udesa, niti plan zaštite od udesa izrađen po seveso metodologiji, što je moralo biti obavezno. Time je kompanija prikrila podatke koji bi je jasno svrstali u seveso postrojenje višeg reda.
Tek u decembru 2025. godine, dakle, nedavno, dve i po godine nakon pokretanja proizvodnje kompanija je podnela Ministarstvu zaštite životne sredine sevese dokumentaciju, izveštaj o bezbednosti sa planom zaštite od udesa. Saglasnost na tu dokumentaciju do danas nije izdata. Prema važećim propisima dok ta saglasnost nije pravosnažna fabrika ne bi smela da radi. Ako jedan deo kompleksa radi, a obaveze za ceo kompleks nisu ispunjene, to predstavlja direktno kršenje seveso zakona. To smo, uzgred, usvojili isto ovde, isto u skladu sa nekim evropskim direktivama, i vidimo kako se to poštuje. Dakle, time se dovodi u pitanje bezbednost radnika, građana Zrenjanina i čitavog regiona.
Gradska uprava Zrenjanina, tamo nismo mi na vlasti, nego ste vi, od decembra prošle godine odbija zahteve za upotrebne dozvole jer bezbednosna dokumentacija nije potpuna, ali je zato Pokrajinski sekretarijat za građevinarstvo, opet, tamo ste vi na vlasti, 30. decembra 2025. godine izdao rešenje kojim se dozvoljava upotreba objekata, a u tom rešenju se uopšte ne pominje da je kompleks svrstan u seveso postrojenja višeg reda i da čeka neophodne saglasnosti Ministarstva.
13/3 AL/MJ
Dakle, reč je o velikoj industrijskoj lokaciji koja obuhvata više povezanih tehnoloških celina, pripremu sirovina, mešanje komponenti, vulkanizaciju, skladište i energetska postrojenja, sve pod istim operaterom i na istoj lokaciji, a zakon je jasan – obaveze se propisuju i sprovode na navou celog kompleksa, na ne pojedinačnih delova. Bez saglasnosti sa seveso propisima tehnički pregled nije smeo da prođe nijedan deo fabrike.
I da dođemo do još ključnog dela, 18. decembra 2025. godine carinska i granična služba SAD izdala je nalog kojim se gume iz Zrenjanina zaustavljaju u svim američkim lukama zbog prinudnog rada. Američka carina je posle sprovedene istrage utvrdila prisustvo svih ključnih pokazatelja prinudnog rada po definiciji međunarodne organizacije rada – oduzimanje ličnih dokumenata, pretnje i zastrašivanje, izolacija, uskraćivanje zarada, dužničko ropstvo. Mesec dana pre toga nemački MAN izbacio je pre toga te gume iz svoje nabavke. Evropski parlament je još 2021. godine rezolucijom tražio od Srbije istragu prinudnog rada u toj fabrici. Do danas nije dobio odgovor, ali možda jeste. Ja sam postavila pitanje danas raznim ministrima u vezi sa ovim, pa ako ste nešto odgovorili, valjda ćete i meni odgovoriti. Ja ću obavestiti javnost. A 14. decembra 2027. godine počinje primena Evropske uredbe koja zabranjuje proizvode prinudnog rada na celom tržištu Evropske unije. Dakle, na tržištu radi koje ova fabrika uopšte postoji. Ista ova fabrika dobija je od Srbije 75,8 miliona evra subvencija i 96 hektara najplodnije banatske zemlje na poklon. Dakle, ukupno preko 83 miliona evra uz još oko sedam miliona koje je grad platio za infrastrukturu i razminiravanje. Poslednja tranša te pomoći po ugovoru isplaćuje se ove 2026. godine.
14/1 MV/MP 12.15 – 12.25
Dakle, da ponovim, ova Vlada Republike Srbije platila je preko 90 miliona evra za fabriku čiji je proizvod zabranjen u Americi zbog prinudnog rada, koju je MAN izbacio iz nabavke i kojoj od decembra 2027. godina ista zabrana preti i u EU. Da li se vi uopšte pitate šta je pošlo naopako u čitavoj ovoj priči? Dakle, vi i dalje spremate nekakav novi paket subvencija. Nema nikakve ideje o tome da možda sa tim treba da se prekine kompanijama koje ne poštuju zakon? Da ponovim ono što je rekao kolega Jonić – u ovoj zemlji očigledno zagađivaču se plaća.
Nema govora na sednicama odbora.
(Beograd, 29.08.2022.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 37242.00 | RSD | 01.08.2022 - |
| Fakultet političkih nauka u Beogradu (Docent) | Javni prihod | Mesečno | 119564.00 | RSD | 01.04.2019 - | |
| Fakultet političkih nauka u Beogradu (Naučno istraživačka delatnost) | Javni prihod | Mesečno | 25538.00 | RSD | 01.04.2019 - |