Iako je predsednica Narodne skupštine zapravo, ne stavljanjem našeg zahteva za opoziv Vlade, u suštini, kršila podelu vlasti, jer se ponaša kao premijerka, a ne kao predsednica Narodne skupštine, ipak dnevni red ove sednice poručuje da nas korupcija ne samo skupo košta već i da nas ubija i da nas ubija na različite načine. Prvog novembra ubila je 15 ljudi nakon rekonstrukcije nadstrešnice železničke stanice u Novom Sadu, koja se izbegavala da se kaže da se dogodila, dve osobe se još uvek bore za život, a Srbija vam od tih dana poručuje „krvave su vam ruke“.

Korupcija nažalost ne ubija samo na ovaj način, korupcija ubija na mnoge načine i zato smatramo da ovaj dnevni red treba dopuniti predlogom zakona o izmenama zakona o oglašavanju. Do 1. novembra smo imali saznanja da ćete ga vi uvrstiti u dnevni red kao predlog Ministarstva trgovine, zajedno u paketu sa Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona na sreću, ali da li zbog toga što je na čelu tog ministarstva do ostavke bio prethodni ministar građevinarstva Tomislav Momirović koji se setio da je odgovoran bez da to kaže 20 dana nakon tragedije ili zbog jakih lobista priređivača igara na sreću taj nacrt nije postao predlog i nema ga ovde danas. On ne ide svakako dovoljno daleko, naš predlog je restriktivniji, ali svakako smatramo da mu je mesto na ovoj sednici.

Srbija spada u države sa najliberalnijim odnosnom prema pravu na oglašavanje igara na sreću i mi imamo užasno mnogo štetnih posledica zbog ovoga. To pogađa mlade, to pogađa siromašne. Relevantna naučna istraživanja pokazuju direktnu vezu između reklamiranja i patološkog kockanja. Takođe, direktnu vezu između blizine kockarnice sa povećanjem stope patološkog kockanja u zajednici oko kockarnice. Dakle, u stručnoj javnosti je prepoznato da ako imamo neke restrikcije koje su mnogo veće kada je reč o reklamiranju igara na sreću u vezi sa alkoholom, a svakako restriktivno je onako kako tražimo za igre na sreću kada je reč o duvanu. To bi trebalo primeniti i na pristupačnost, vidljivost i reklamiranje kockarnica. To je naš predlog, dakle, da se potpuno zabrani reklamiranje igara na sreću u javnom prostoru i putem elektronskih medija, ali i da se zabrani reklamiranje suštinski preko humanitarnih aktivnosti koje pominju naziv priređivača igara na sreću, uključujući tu i same fondacije koje priređivač ili sa njime povezana lica mogu osnivati, jer to je način na koji kockarnice šalju poruku mladima, rekonstrukcijom škola, da je kocka prihvatljiv i dobar način života.

Danima slušamo od predsednice Narodne skupštine, kako smo kao opozicioni poslanici neodgovorni, pa moram da joj postavim pitanje – kako je moguće da je gospođa Brnabić, tada kao već iskusna premijerka u drugom mandatu 2022. godine potpisala nestručno napisanu Uredbu o prestanku važenja Uredbe o utvrđivanju plana područja posebne namene za realizaciju projekta „Jadar“, za koju je Ustavni sud 12. jula 2024. godine rekao da nije u saglasnosti sa Ustavom i zakonom. Da li ste vi gospođo Brnabić, samoneznalice, totalni diletanti, ili možda korumpirani prevaranti, pa ste to namerno učinili, baš da bi nakon podnošenja inicijative za ocenu ustavnosti ove uredbe, koju je podnela kompanija Rio Sava eksporejšen, ova uredba pala na Ustavnom sudu. S obzirom da ste i pre usvajanja ove uredbe koju ste potpisali pretili građanima Srbije da ćemo kao zemlja biti izloženi tužbama za odštetu od kompanije Rio Tinto, nije li logično da kao najodgovornija javna funkcionerka, vrlo pazite šta potpisujete?

Evo, šta o ovom pitanju kaže sudija Ustavnog suda prof. Pravnog fakulteta Milan Škulić u svom izdvojenom mišljenju, citiram – ako bi podnosilac inicijative odlukom samog Ustavnog suda dobio oficijalnu i ultimativno autoritativnu ustavno sudsku potvrdu da je Uredba čiji osnovni efekat bio ustavljanje, zamrzavanje, svih započetih aktivnosti otvaranja konkretnog rudnika itd, a to traje već oko par godina, neustavna, i nezakonita, što je očigledno, i osnovna intencija samog podnosioca inicijative, to bi pretpostavljam, kaže profesor Škulić, tek onda bio, postao, veoma jak pravni argument da konkretna multinacionalna i realno, moćna kompanija odgovarajućim sudskim i arbitražnim postupcima, zahteva, a možda i dobije naknadu štete zbog izgubljene dobiti usled odlaganja projekta, nastalih dodatnih troškova i slično, a sve to na osnovu neustavne i nezakonite Uredbe, kako to svojom utvrđujućom konstatuje sam Ustavni sud.

Pitanje za bivšu premijerku – da li ste se gospođo Brnabić ikada izvinili građankama i građanima Srbije, što ste ih svojom nestručnošću, neznanjem, neodgovornošću, ili korumpiranošću, ne znam šta je od svega toga, gore, doveli u ovakvu opasnost. Kako vi snosite odgovornost za svoje odluke?

Imam još jedno pitanje za Vladu Republike Srbije i posebno za ministarku životne sredine Irenu Vujović – kako to da ni nakon devet, odnosno, šest godina, mi kao zemlja nismo uspeli da harmonizujemo ključne zakone sa evropskim direktivama u oblasti životne sredine? Postupci izrade nacrta zakona o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu, i nacrta zakona o proceni uticaja na životnu sredinu, pokrenuti su 2018. godine. Izračunajte kada je to bilo. Izrade nacrta zakona o kontroli opasnosti od velikih udesa, koji uključuju opasne supstance, tzv. SVESO3, kojim bi se u SVESO postrojenja svrstala rudnička jalovišta, koja to trenutno nisu, pokrenut je 2015. godine, pre devet godina. Nijedan od ovih zakona još uvek nije usvojen, a u međuvremenu ste čak dva puta menjali Zakon o rudarstvu i geološkim istraživanjima. Da li je i za to kriva bivša vlast? Možda Zeleno-Levi front, koji tada nije ni postojao, a kamo li bio u Vladi, ili ste čekali da veliki strani investitori mogu da investiraju u zemlju, koja zapravo nema i ne želi najviše ekološke standarde, kako bi to po njih, a i po vas bilo povoljnije.

Kako ćete objasniti građanima Srbije to što je Rio Tinto podneo zahtev za određivanje obima i sadržaja studije o proceni uticaja na životnu sredinu, koji obuhvata samo deo projekta „Jadar“, jer po navodima RERI-ja nije prikazan uticaj prerade rude na životnu sredinu. Time se pokušava da se potencijalni uticaj na životnu sredinu prikaže manjim nego što jeste, i to zato što vi šest godina ne možete da donesete, ne možete ili ne želite da donesete zakon za koji sami kažete da treba da se usvoji da bi se sprečilo upravo, ovakvo izbegavanje primene zakona, praksom cepanja projekata na više manjih celina, što kompaniji poput Rio Tinta sada, a Linglong ranije, baš kako bi izbegli sprovođenje ocene uticaja na životnu sredinu za celokupni projekat, tzv. „salamis slajsing„. Kako vi gospodo snosite odgovornost za svoj nerad, odnosno rad kojim štetite građanima Srbije?

Zahvaljujem.

Investicija Rio Tinto je izazvala najveće kontraverze u novijoj istoriji Srbije. Doduše imali smo strašne, štetne projekte i nažalost možda smo se konačno opametili i da pokušamo da neki sprečimo. Ovog puta nadam se uspešno.

Da je ovo demokratska zemlja, da je ovo zemlja koja ima vladavinu prava, mogli smo ovo da rešimo drugačije. Vi ste nas naterali da idemo na najradikalnije mere, da potežemo tešku artiljeriju promene zakona. Pošto nemamo demokratiju, moramo da koristimo takve instrumente da bi zaustavili štetnu politiku u pogledu rasprodaje mineralnih resursa, uništavanja životne sredine, ugrožavanja zdravlja stanovništva, promene načina života na koje terete ljude koji to neće, niste ih ni pitali. Dakle, važno je da se ovakvi projekti obustave.

E, sad, ja bih da prođem, izvinite na tome, to je profesionalna deformacija, argumente koje ste vi iznosili, vi ste i dalje vlast, to što mi ovde imamo, što smo predlagači jasno je u kojim smo pozicijama, mada ste vi pokušavali malo da se ponašate kao opozicija sopstvenoj vlasti, pa da vidimo šta ste tu govorili.

Dakle, tvrdnja je bila - bivša vlast, mi nemamo majke mi ništa sa tim, ti zakoni, taj štetni zakon iz 2006. godine toliko je toga promenio da posle niko ništa nije mogao da uradi.

Ja nemam problem da se kaže da je to bio loš zakon, mi nemamo isto ništa s tim.

Da vam kažem, u vreme koje vi govorite kada je došao Rio Tinto ja nisam imala pravo glasa, tek posle nekog vremena sam ga stekla. Dakle, ja nemam problem s tim. Ja imam problem s tim što vi ne možete ljudi da se odlučite, jer vi to kritikujete ili ne, jer nekako stanete do 2012. godine, ne pričate šta ste vi pričali u ovom domu 2015. godine na primer.

Dakle, što niste na primer rekli – okej, možda ne možemo po onom zakonu da zaustavimo taj štetni projekat, tu strašno lošu kompaniju Rio Tinto, ali možemo neke buduće, ali ne. Ono što ste vi govorili u ovom domu zapravo meni govore da nema razlike između bivše vlasti, koju vi kritikujte, koja je u međuvremenu prešla u vaše redove i sadašnja vlasti i jedini način na koji zapravo treba da objasnite građanima Srbije da ste vi nešto bolji, ali da stalno imate tog žrtvenog jarca, tu bivšu vlast.

Pročitaću vam šta je govorio 2015. godine kada ste menjali Zakon o rudarstvu i energetici tadašnji ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić. Kaže, tada se prvi put uvode litijum i bor kao strateške sirovine, citiram – ako tome dodamo potencijale koje imamo vezano za olovo i cink, ako tome dodamo neke u ovoj fazi još uvek pretpostavljene potencijale koje imamo kada su u pitanju toliko popularni škriljci, to sve nameće potrebu da kao država imamo jedan moderan aktivan Zakon o rudarstvu i geološkim istraživanjima, zakon koji će pokušati da bez previše administriranja, ali sa jednim potpuno odgovornim pristupom prema tim vrednim sirovinama koje imamo sve to stavi u funkciju i privuče investitore.

Za tako velike investicije, za takvu hrabrost da neko uđe u istraživanja neophodno je da naš zakonski osnov bude takav da tim ljudima i tim kompanijama daje vrstu garancije da će taj novac koji ulažu, da će ta prava na eksploataciju zaista i ostvariti.

Pa jedan sadašnji ministar, Đorđe Milićević kaže – važno je, slažemo se u potpunosti sa vama, gospodine ministre, pružiti sigurnost kompanijama koje ulažu u Srbiju, važno je da je stvorena atmosfera da onaj koji ulaže novac svakako ima svu neophodnu podršku države, Vlade, resornog ministarstva da dođe do onog krajnjeg cilja do finalizacije, a to je otvaranje rudnika.

Nemamo mi majke mi ništa sa tim. To je sve bivša vlast.

Sada pitanje odštete. Dakle, Ana Brnabić je dosta govorila o tome kako mi se otvaramo ovde za odštete i jedini način da to sprečimo tvrdnja je ova Studija o proceni uticaja na životnu sredinu, o tome nešto kasnije. Dakle, ja sam jutros postavila pitanje. Vi niste bili tu, ali poslaće vam služba – kako ste onda mogli kada ste nas toliko upozoravali na taj problem odštete da potpišete loše napisanu uredbu kojom stavljate van snage projekat na način na koji zapravo dajete pravni argument kompaniji da traži odštetu.

Dakle, vi ste nas ovde izložili opasnosti od odštete od kompanije, a nismo mi. Dakle, prvo nam vi to odgovorite. Jedino utešno za građane i građanke Srbije koji su spremni da plate odštetu, jer je važnije zaštiti našu zemlju, jedino utešno je što je ako ste bili toliko korumpirani da to uradite namerno, to je onda dobar razlog i dobar osnov i dobar argument da mi u nekoj budućoj arbitraži zapravo taj spor dobijemo protiv kompanije. Ima takvih odluka arbitražnih tribunala i pravo da vam kažem gotovo da bih više volela da ste korumpirani nego da ste nestručni, jer to bi bilo dobro za građane Srbije.

Što se tiče najviših standarda koje ste zagovarali da ćemo ih imati ovde i da će se kopati samo po najvišim standardima takođe i te Studije o proceni uticaja na životnu sredinu, moram da pitam – da li iko veruje da glavna osoba koja je sada na braniku najviših ekoloških standarda je ministarka za životnu sredinu Irena Vujović? Jel to osoba od najvećeg poverenja u ovoj zemlji? Ja nisam sigurna da je tako.

Da je kompanija zaista želela da postupak sprovede po najvišim standardima zaštite životne sredine sačekala bi usvajanje novog zakona o proceni uticaja na životnu sredinu koji zabranjuje taj „salamit slajsing“, veštačko cepanje projekata na više delova, da se zapravo ne bi obavila studija o celokupnom uticaja projekta na životnu sredinu. Ali, kako da vam kažem, ja i nemam razloga da verujem kompaniji, niti mislim da treba da se oslanjamo na kompaniju, a mislim da građani Srbije misle da treba da se oslanjamo na državu. Ali, nažalost, vi niste u stanju ili niste namerno hteli da usvojite strožije zakone, te najviši ekološki standard od devet godina i tako mi sada ne možemo da se uzdamo ni u zemlju koju ste zaposeli.

Na samom kraju nešto o Zelenoj agendi. Dakle, vi ste ovde Zelenu agendu sveli na baterije za električne automobile. To, kako da vam kažem, mali, malecni delić Zelene agende nije najvažniji, a svakako te električne automobile neće voziti građani Srbije.

Proces prelaska sa fosilnih goriva na obnovljive izvore energije radi smanjenja štetnih emisija treba da bude jasan i uključiv za sve, a ne da to bude …

…da zarađuju, za Nemce da voze električne automobile, a da građani uvoze vozila koja su zabranjena u EU. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Narodna poslanica, ne narodni poslanik, moj amandman je otprilike sličan kao i koleginici koja je govorila pre mene.

Dakle, mi predlažemo da se s obzirom na to da se urušavaju plafoni u školama širom Srbije iznos koji se svake godine sve više uvećava za BIA sa jednom stavkom bez ikakvom obrazloženja kuda ide taj novac, jedan deo tog iznosa prebaci na obnovu i izgradnju objekata nove namene u oblasti prosvete i nauke. Dakle, pored toga što imamo plafone koji se urušavaju na učenike imamo isto tako i situacije da se širom škola u Srbiji, a ja ću govoriti iz iskustva u Beogradu koje imam, od roditelja se traže donacije da bi obnovile toalete, da bi obnovile školska dvorišta, a mi, evo kažem, kako imamo mnogo mnogo više para u budžetu i najveći deo toga ide na EKSPO. I to je zapravo lažni EKSPO. Ja bih zamolila svoje kolege da ga ne zovemo EKSPO jer to nije pravi EKSPO. Mi smo uleteli u tu jednu zamku, nacionalni stadion itd.

Tako da, u tom smislu potpuno podržavam i prethodni amandman, ali i zahtevam malo detaljnije objašnjenja kuda ide naš novac kada se kaže da BIA ima samo jednu stavku bez ikakvom objašnjenja. Budžet bi morao da bude transparentan i morali bi da znamo na šta ide novac. Nije dovoljno samo da kažemo da želimo da budemo bezbedniji, a da mi zapravo se osećamo stalno nebezbedniji i ne vidimo efekte tog rada po bezbednost građana a ne po bezbednost samo vas kao korumpirane političke elite. Hvala.

Po amandmanu, ako mi date reč po tom. Koristiću i vreme predsednika poslaničke grupe. Drago mi je da ste se vratili i nadam se da ste bolje.

Ja moram da odgovorim isto tako na ove obmane da mi odugovlačimo sednicu. Vi bi kao predsednica Narodne skupštine takođe morali da vodite računa o vremenu i redosledu zahteva koji su vam pristizali.

Dakle, mi smo zahtev za vanrednom sednicom podneli 10. septembra. Vlada je mogla da usvoji i usvojila je rebalans tek 19. septembra, tek tada je to stiglo u ovaj parlament. Dakle, vi niste mogli nikako da to sazovete pre sednice koju smo mi tražili.

Dakle, kada pričate o odugovlačenju i kada spominjete neverovatnih 146 amandmana, ja sam kratko poslanica, ali mislim da je na svakoj sednici bilo više amandmana od tog broja, tako da prosto nemojmo ovde da obmanjujemo građane da ovde neko odugovlači.

Takođe, ja ne verujem da ću ovo sada da izgovorim, ali da podsetim isto tako građane da je prošle godine, nakon dva masakra, kada je opozicija tražila sednicu povodom bezbednosne situacije u zemlji i tražila izveštaje i REM-a i MUP-a i smenu ministra Gašića itd, vaš prethodnih, Vladimir Orlić, je sazvao sednicu u toku redovnog zasedanja, pa to možete i vi. Ja sam šokirana da ću sada zapravo da vas pozovem da pratite praksu Vladimira Orlića, pošto ste do sada bili nešto bolji od njega, ali prosto i to da se dogodi.

Molim vas da prekinemo ovu farsu da mi nešto odugovlačimo, jer nije tako. Imate načina, ukoliko nećete i dalje da bežite od te sednice, kao što bežite već dve i po godine.

Sad po amandmanu koji sam podnela. Ja sam ovde predložila, iza toga stoji čitav Zeleno-levi front, da se uvećaju prihodi od poreza na dobit pravnih lica, konkretno sa povećanjem poreza na dobit pravnih lica koji ostvaruju priređivači igara na sreću. Dakle, umesto redovnog poreza od 15%, da se taj porez za priređivače igara na sreću poveća na 50%.

To je posebno važno zato što, ako se uzme u obzir činjenica da je ostvarivanje te dobiti direktno vezano sa izuzetno štetnim posledicama bolesti zavisnosti od kojih trpe ne samo oni građani koji su žrtve bolesti zavisnosti od kocke, nego i društvo u celini… Dakle, postoje neki troškovi tih bolesti zavisnosti, postoje neki troškovi, a ne samo prihodi u budžetu od ovakvih priređivača igara na sreću, ali ti troškovi se privatizuju, onda ih plaćaju pojedinci i porodice koje stradaju, a trebalo bi društvo da reguliše nešto što je štetno.

Dakle, to je jedna od mera. Mi imamo niz mera. Mi smo kao Zeleno-levi front predložili čitavu novu politiku u vezi sa igrama na sreću. Oporezivanje i poreska politika je jedna od mera. Dakle, da se predvidi uvođenje posebne stope poreza na dobit pravnih lica koja bi se primenjivala samo na ta privredna društva koja se bave priređivanjem igara na sreću.

Primera radi, Poljska je jedna država sa najstrožijim propisima o igrama na sreću. Pored opšteg poreza na dobit pravnih lica koja plaćaju sva društva, bez obzira na delatnost, društva koja se bave organizovanjem igara na sreću podležu posebnom porezu na igre na sreću, čije se stope kreću od 2,5 do 50%, a primenjuju se po pravilu na ukupan prihod od pojedinačne igre. Dakle, još strožije nego ovo što mi predlažemo. Novac koji bi se ovako prihodovao išao bi na lečenje od bolesti zavisnosti.

Podsetila bih da je patološko kockanje jedna od najzastupljenijih nehemijskih zavisnosti. Hemijske zavisnosti su one od alkohola i narkotika. Često ljudi potcenjuju nehemijske zavisnosti. Patološko kockanje ima sve karakteristike kao hemijska zavisnost, gubitak kontrole ponašanja, preokupiranost kockanjem, nemogućnost prestanka i rizikovanje odnosa sa bliskim ljudima, ulasci u dugove. Ponavljam, od toga stradaju čitave porodice i onda one moraju da plaćaju dugove kockara. To vrlo često pogađa i osobe koje su inače socijalno ugrožene, ekonomski ugrožene.

Ne možemo se praviti da činjenica da ste vi u ovom društvu promovisali kockanje kao dobar način života, pogotovo poreskom politikom, odnosno odsustvom iste kada je reč o ovoj delatnosti, svalili odgovornost na pojedince za nešto što je odgovornost društva i odgovornost politike i nas ovde je da promenimo.

Umesto promovisanja kao poželjnog životnog izbora od koga dobiti imaju samo kockarnice i kladionice jer znamo kuća uvek dobija, moramo to pitanje regulisati.

Najzad, pošto mi o ovome pričamo neko vreme, često čujem argument i to je tačno, mi smo to predvideli u našoj novoj politici u vezi sa regulisanjem igara na sreću, da su konkretno domaći priređivači diskriminisani na neki način u odnosu na strane priređivače igara na sreću, zato što ako vi na neki način kaznite one koji se kockaju ovde u domaćim kockarnicama, oni imaju mogućnost da se kockaju onlajn.

Mi imamo i tu neke predloge kako bi to moglo da se reguliše, da se poskupi isto za 50% kockanje kod stranih priređivača igara na sreću i na taj način da dovedemo u istu ravan domaće i strane, a da regulišemo delatnost koja je štetna. To je jedno tehničko rešenje. Ja ću pokušati da ga predstavim što je kraće moguće.

Posebnim zakonom moralo bi da se uvede porez na uplate inostranim priređivačima igara na sreću od strane srpskih igrača koji bi se obračunavao na ukupan iznos uplate u određenom procentu, a gde bi komercijalna banka preko koje bi se vršio prenos morala da prilikom prenosa obustavi, obračuna i uplati u ime i za račun stranog priređivača igara na sreću dugovani iznos poreza. Uprava na igre na sreću bi imala obavezu dostavljanja spiska inostranih priređivača igara na sreću na koje bi se ove odredbe primenjivale.

Da bi ovaj poreski oblik bio delotvoran bilo bi važno da se on ne može prepoznati kao neki oblik poreza na dobit ili poreza na dobit po odbitku iz člana 40. Zakona o porezu na dobit pravnih lica, pošto bi se u tom slučaju pojavila mogućnost njegovog ne plaćanja po osnovu primene odredaba nekog od ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja.

Ovakav rezultat bi se mogao ostvariti predviđanjem da je osnovica za obračun navedenog poreza promet koji strani obveznik ostvari od srpskih korisnika uređenjem novog poreskog oblika u vidu posrednog poreza na koje se ugovori o izbegavanju dvostrukog oporezivanja na primenjuju. Da završimo sa tom pričom, pošto smo više puta čuli da eto to je sada neki problem zbog čega ovo ne može da se reguliše.

Podsetiću da je Zeleno-levi front predao Predlog izmena i dopuna Zakona o oglašavanju kojim predlažemo da se zabrani reklamiranje kladionica i kockarnica.

Iskoristiću samo još malo vremena da podržim koleginu Slavicu Radovanović koja je predstavila zahtev Autonomnog ženskog centra za dodeljivanje dečijeg dodatka za decu čija je majka ubijena od strane svog sadašnjeg ili bivšeg supruga, vanbračnog supruga ili partnera ili drugog člana porodice, dakle žrtve femicida. Od 2014. do 2023. godine bez majke je na ovakav način ostalo 129 maloletne dece. O njima su brigu preuzimali ili njihovi biološki očevi koji nisu izvršioci femicida ili srodnici.

Često su te porodice primorane na neki način da biraju između svoje egzistencije i toga da prime ovu decu, kojima bi svakako najbolje bilo da budu u tim porodicama. Smatramo da ona ne treba da budu diskriminisana kao beneficijari prava na dečiji dodatak. Nisu to neke velike brojke, nema razloga u tom smislu nekakvi izdaci u budžetu, nema razloga da tako nešto ne prihvatite.

Najzad jedno pitanje za ministarku za brigu o porodici. Volela bih za ministarku pravde, ali nije ovde. Šta vi radite povodom prijava o dečijoj pornografiji na „Telegram“ grupama koje se deli masovno u ovoj zemlji? Znamo da su vam grupe prijavljivale nedavno podneli jednu takvu prijavu. Od njih čujemo da se niste uopšte oglasili. Ako brinete o porodici, ovo je urgentno pitanje. Hvala.

Ja sam maločas govorila po svom amandmanu. Ja sam rekla da predstavljam svoj amandman. Da li ste mi to uračunali?

Ali, govorila sam već o tom amandmanu. Vi me niste razumeli. Ja sam mislila da ste vi mene prozvali da govorim, čekala sam dva sata, o svom amandmanu.

Ovde sam sledeća bila u sistemu. Ja ovde imam jedina lap-top i pratim.

Ali ja sam već govorila o tom amandmanu.

Govoriću ponovo, nema problema. Mogu ja da ponovim svoj govor.

Ne, ja sam vam rekla, po svom amandmanu.

Zahvaljujem.

Ja bih da kažem da države koje ulažu u obrazovanje imaju budućnost. Kao što sam pre nekoliko dana istakla. U susednoj Bugarskoj nastavnici imaju plate za 30% veće od republičkog proseka. Ja verujem da to zna i ministar finansija Siniša Mali, zato je ulagao u Bugarskoj i kupovao stanove i veruje u budućnost Bugarske. Ali, mi živimo u Srbiji. Voleli bi da tako bude i u Srbiji.

Povećanje plata za prosvetne radnike od 15% zašta se zalaže Zeleno-Levi front, na godišnjem nivou značilo bi uvećanje 25 milijardi dinara. Nije to neka cifra koju vi ne možete da izdvojite, samo nećete. Nećete da je uložite u obrazovanje.

Da ne bude da pričamo samo o platama, ja bih da istaknem i problem infrastrukture. Dakle, samo za jedan stadion imamo 31 milijardu dinara, a za renoviranje škola samo dve milijarde i 800 miliona dinara. U toku ovog meseca obrušio se plafon škole u Leskovcu na dve učenice, u Žitorađi bilo je takvih slučajeva, znamo, čitamo po lokalnim portalima, po nekada to dođe i do nacionalnih vesti. Sigurna sam da smo imali nešto što se obično sprovodi na lokalu u razvijenijim zemljama, mada je počelo u jednoj nerazvijenoj koja se borila protiv korupcije, a to je Brazil, stvar koja se zove participartivno budžetiranje, uključivanje građana u odlučivanje o budžetu, na šta ide njihov novac, da građani ne bi odlučili da ulože u EKSPO, u stadion kada im se škole raspadaju, plafoni obrušavaju na njihovu decu.

Umesto toga, dakle, pored naših škola su kockarnice, dečija igrališta renoviraju, kladionice. Poručila bih ministru trgovine koji danas nije ovde, poslaću mu uskoro jedno pismo, mi smo poslali komentare, trenutno je, očito se spremaju izmene zakona, mi smo podneli predlog jednog zakona o zabrani reklamiranja kockarnica i kladionica, a imamo i te predloge u vezi sa povećanjem poreza.

Odgovorila bih takođe premijeru Vučeviću koji je nas optužio da smo mi elitisti zato što pričamo o obrazovanju. Ne, mi smo ljudi koji dolaze iz obrazovanja i naravno da nam je to važno, ali činjenice su da 22,44% prema poslednjem popisu je visokoobrazovanih u Srbiji. Dakle, to jeste neko povećanje u odnosu na popis iz 2011. godine, ali i dalje smo među zemljama sa najmanjim procentom visokoobrazovanih u Evropi.

Dakle, to su činjenice, verovatno tome doprinose i to što mnogi obrazovani ljudi napuštaju ovu zemlju i možda ne toliko zbog siromaštva ti visokoobrazovani nego zbog sistema – a znaš li ti ko sam ja, jer ne dolaze siromašni u škole da nastavnicima viču – znaš li ti ko sam ja, nego ljudi povezani sa SNS, jer oni jedino mogu da kažu –znaš li ti ko sam ja i ko stoji iza mene. Dakle, svi ljudi su za nas jednako vredni i oni sa školom i ono bez. Nije sramota nemati fakultet, sramota je to ne lagati. Nas su učili kao decu, da ko laže taj i krade.

Zato smo postavili juče pitanje generalnom sekretarijatu Vlade - da li se stvarno u arhivi nalazi diploma ministarke Milice Đurđević Stamenkovski, koji fakultet, koji univerzitet i koje godine je izdao tu diplomu?

Pitanje za ministra finansija - da li je povećanje sa 1,3 na 15 milijardi dinara za generalni sekretarijat Vlade samo u ovom rebalansu, u svakom se dosta povećava novac za generalni sekretarijat Vlade, novac koji služi da se sakrivaju diplome ili da se sakriva neka druga vrsta krađe? Odgovorite nam makar na to pitanje. Hvala.

Isto pomenut zeleno-levi frontovi, nema zeleno-levih frontova, postoji jedan Zeleno-Levi front i to nije nikakva reciklirana partija. Vi ste gospodine ministre prošle godine kada smo skupili više od 11.000 potpisa morali da date saglasnost da budemo u registru političkih partija, uskoro ćemo biti članica Evropskih partija zelenih, molim vas, znam da vam nedostaje argumentacija da nam nešto zamerite, mi smo stranka ljudi koji nikada nisu bili na vlasti, nisu šurovali ni sa jednom vlašću, nisu namestili nijedan tender, nemaju nijednu aferu, nisu se nikad ogrešili o javni interes, naprotiv stalno su se borili i za njega će se uvek boriti, žrtvovali su svoje karijere da bi sprečili vašu zloupotrebu javnog interesa. Molim vas, potrudite se da kažete nešto drugo od toga da smo nekada bili na vlasti, da tako se rešite kada se bavite nama.

Dakle, ovo je najčistija i najpoštenija grupa ljudi kojoj nemate šta da zamerite i zato nam stalno stavljate u koš bivše vlasti. Zbog nas nijedna žena nije ostala bez posla, kao što je spomenuo kolega Mitrović, niko od nas nije šest puta objavljivao isti naučni rad, što je nečasno u akademskom poslu i to dobro znate. Hvala.

Zahvaljujem poštovana predsednice, koleginice i kolege, građani i građanske Srbije, uvaženi gosti iz Vlade, vratiću ovu priču na to kako je ustvari krenula da se ispreda priča o rebalansu, mada ga imamo svake godine i manje, više ove sednice uvek istoj izgledaju. Vi pričate uvek iste priče i mi kritikujemo vašu koncepciju razvoja.

Dakle, kreće priča ovako. Imamo 133 milijarde dinara veće prihode od planiranih i ne pada nam napamet da postavimo pitanje da li smo možda nešto loše planirali, nego sigurno je odgovor – neverovatno nam dobro ide. Kome dobro ide? Imamo para. To je očigledno, ali kome ih dajemo i za šta?

Ponoviću, prosto radi argumenta nešto što se ceo dan govori, jasno i zašto. Najveće povećanje rashoda je za projekte EKSPO 27, sa izgradnjom nacionalnog stadiona i za kupovinu „Rafala“. Koncepcija investicione politike koja je zapravo bila izuzeta iz naših zvaničnih procedura, kojima sigurno treba unapređenje da bi uopšte imali pravu demokratizaciju investiranja i da bi građani stvarno mogli da se pitaju u šta se ulaže njihov novac, jer da su mogli i da je ova zemlja demokratija u tom širem smislu te reči, sigurno ne bi birali ove projekte.

Oni ne bi odlučili da se ulaže u nešto što je upitno, ne samo da li će podići njihov životni standard, već čak, već oduzima od stvari koje su njima važne. Tu ću citirati Fiskalni savet. On u mišljenju kaže – ovi projekti su uticali na pravljenje uštede na pojedinim projektima ili odlaganje njihove realizacije.

Tako da, kada pričamo, recimo o obrazovanju, zdravstvu, zaštiti životne sredine, one nisu dobile rast investicija u onom obimu koji je nama potreban, jer ova zemlja je izuzetno zagađena, zdravstvo nam se raspada. Vi sada nas ubeđujete da ste odjedanput sve rešili. Biće zanimljivo da proverimo kako to stvarno funkcioniše. Obrazovanje je u ozbiljnoj krizi, na šta upozoravamo jako dugo i tražimo podatke od vas koje nam ne dajete.

Kako delite novac koji je naš zajednički? Ja neću citirati Alana Forda, ja ću citirati ministra finansija, koji kaže na pitanje – ako je srpska ekonomija snažna, zašto deficit, on kaže: „Imamo snagu, imamo stabilnost, možemo da iznesemo, imamo planove“. Samo u tim planovima nema povećanje plata za prosvetare do ili iznad republičkog proseka, nema punih naknada za trudničko, porodiljsko ili naknada za negu deteta, odsustvo sa rada radi nege deteta za male preduzetnice, nema povećanja dečijeg dodatka ili obuhvata, širenja obuhvata dečijeg dodatka, itd. itd.

Meni je zanimljivo što je premijer Vučević prosvetarima poručio nešto drugo – da para nema, nema skrivenih para, može da bude hiljadu i jedan protest, štrajk ili pritisak. Nije pitanje da li neko hoće ili neće, nego da li je realno.

Sada tu očito imamo koncepciju – jel ima pare ili nema pare. Ja bih rekla da ima para ali da nećete da ih date za ljude koji nama obrazuju decu. Dakle, prosvetari su na primer za vas trošak, nisu resurs.

Ne odgovarate na pitanje – šta ćemo jednog dana u tom skoku u budućnost kada ne budemo imali nastavnike da školuju našu decu. Verovatno računate da će vaša deca sva biti u privatnim školama. Vas to neće doticati, a za ove ostale – pa kako im bude, ima to dualno obrazovanje, ne moraju uopšte ni da budu tako visoko obrazovani ili mogu da budu sa kupljenim diplomama bez ikakve medijske pismenosti i sposobnosti da procene kako ih kradete.

Kada biste recimo početnu platu nastavnika izjednačili sa prosečnom platom u Srbiji, a da plata svih zaposlenih prati to procentualno povećanje, vi biste sada sa 3,5% izdataka za prosvetu to podigli samo na 3,8%. To je i dalje manje recimo od 5% budžeta za obrazovanje za koje se zalaže Zeleno-levi front od kada je ušao u Narodnu skupštinu, što nam je neophodno.

Naravno, povećanje plata nije jedino što treba da radimo kada je reč o obrazovanju, ali očito je izuzetno kritično, jer loš materijalni položaj nastavnika potpuno destimuliše i svake godine vas pitamo šta radite povodom toga što više niko neće da studira nastavničke fakultete, ne odgovarate nam na informacije koje tražimo o deficitarnim zanimanjima u prosveti, u regionima koliko fali nastavnika, gde i kako to razrešavate.

Dakle, recimo u susednoj Bugarskoj plata prosvetnih radnika je 30% veća od prosečne. Kod nas ispod republičkog proseka.

Problem sa obrazovanjem, kao što sam rekla, nisu samo plate, ali možemo od toga da krenemo za sada. Mi smo i prošle godine kada su se dogodile one stravični masakri pričali o obrazovanju u kontekstu šire borbe protiv nasilja. Dakle, moramo da pričamo o tome zašto su škole, zašto nisu mesna zajednica, zašto deca ne žele da idu u škole, zašto ne cene obrazovanje, zašto ono ne pokazuje da daje efekta u stvarno svetu, naravno kakve modele im vi šaljete kada prosto se može lagati o tome da ste završili fakultet i da ta informacija i dalje stoji na sajtu Vlade, možete lagati o tome, možete plagirati doktorate i hvaliti se krađom intelektualne svojine itd. i to oni vide i zašto bi onda u školi radili drugačije.

Ne uključujete roditelje na pravi način. Savet roditelja bi mogao da ima mnogo značajniju ulogu, da onda škole zaista budu zajednice, što bi verovatno rešilo mnoge probleme koje mi danas imamo.

Ali, dakle, ponavljam, para očigledno ima. Evo ja ću reći, pozdraviću to, kažete ima para, ajde da čitamo te brojke, ali vi nećete da ih uložite u ono što je jako kritično za ovo društvo i ja zapravo mislim da vi to namerno i ne želite. Ne želite obrazovane građane i građanke ove zemlje, jer oni ne bi onda trpeli ono što trpe sada ne znajući za bolje.

Druga stvar o kojoj želim da pričam jeste da vi ne samo da prosvetare vidite kao trošak, vi razumete koncepciju stvaranja okruženja koje je podsticajno za porodice isto kao neku vrstu samousluge, odnosno supermarketa, gde vi dođete i nekome date novac i on zbog toga odluči da ima decu. Dakle, za vas su i trudnice i porodilje trošak.

Posebno je zanimljivo isto to kako se hvalite da sada će svi imati nešto od ovog povećanja. To zapravo nije tako.

Mislim da bi morali, s obzirom na to koliko puta se menjao Zakon o finansijskoj podršci porodica sa decom, ja sam nešto malo više od dve godine, dakle, već drugi put glasamo o njemu, ne znam koliko puta je, ne mogu više da nabrojim, Ustavni sud proglašavao odredbe ovog zakona neustavnim, dakle, ovo je jedan prosto tako loš zakon i naneo je toliko nepravdi da je to teško ispraviti. Mi svaki put ispravimo neku nepravdu, ali neke i dalje ostaju.

Ja bih opet insistirala na tome, da, svakom roditelju će koristiti 500 ili 600 hiljada dinara, ali ne rađamo mi decu zbog toga što ste nam povećali roditeljski dodatak, pomaže mnogo ako u bolnicama nema akušerskog nasilja, niste se potrudili da uopšte odgovorite na taj problem, samo ste ga negirali, optuživali ste majke da lažu, pomaže i te kako ako postoje dostupni i priuštivi vrtići, pomaže ako postoje politike usklađivanja roditeljstva i rada i podsticaji da se i očevi znatno ozbiljnije uključe u raspodelu odgovornosti za brigu o deci, pomaže ako imate javne službe, javno obrazovanje, javne zdravstvene institucije, a ne da klizimo ka privatizaciji svega, pomaže ako imate parkiće za decu, čistu životnu sredinu, ukoliko je stanovanje priuštivo, a ne ako zbog projekta EKSPO zapravo imate porast cena nekretnina i onda će priuštivi stanovi za nas biti misaona imenica, a vi ćete biti vlasnici tih istih.

Dakle, ne samo da ulaganjem u štetne projekte vi oduzimate od investicija koje su značajne za obične ljude, nego dodatno nanosite štetu njihovim mogućnostima za normalan život.

Da ste se borili tako intenzivno protiv korupcije u ovoj zemlji, na način na koji ste se borili od donošenja ovog zakona sa trudničkom i porodiljskom mafijom, jer to je ono o čemu ste govorili kada ste prvi put doneli ovaj zakon, a čak i u ovoj verziji zakona ostaju odredbe koje pokazuju koliko do detalja pazite, nemoj slučajno neka trudnica ili neka porodilja da dobije malo više naknade nego što ste vi zamislili, da ste se tako borili protiv korupcije kao što se borite protiv siromašnih sa korišćenjem registra socijalna karta, za koje se i u ovom rebalansu uvećavaju iznosi, čija je jedina funkcija zapravo da smanjujete ljude sa novčane socijalne pomoći, da ih skidate sa mogućnosti da to primaju, a ona je ionako bedna, možda bih ja zaista mogla da kažem da se ne slažem sa vama u koncepciji razvoja ove zemlje, ali vi ste odgovorni. Dakle, prosto, imate nekakvu ideju a ona je suprotna mojoj viziji razvoja, ali barem tretirate ljude jednako. Ali, vi to ne radite. Vi štedite na sirotinji, štedite na majkama i određujete za koga sredstva idu.

Šta ste propustili da promenite u Zakonu o finansijskoj podršci porodici sa decom u ovim izmenama i dopunama, a znate za taj problem, pričali smo o tome prošlog puta? Dakle, u ovoj zemlji se bez ikakvog dobrog obrazloženja pravo na roditeljski dečiji dodatak ostvaruje za prvo, drugo, treće i četvrto dete, samo izuzetno za peto i drugu decu višeg reda rođenja. Zašto je problem da za nekih 5.516 porodica sa više od četvoro dece date dečiji dodatak ili roditeljski dodatak? Ove porodice žive u lošim uslovima, u velikoj meri su to i romske porodice, sa uslovom takođe za roditeljski dodatak koji se tiče obavezne vakcinacije i pohađanja osnovne škole koji, da se razumemo, ja apsolutno podržavam, ali ne možete to koristiti kao uslov da uskratite siromašne porodice i decu kojoj je ova mera namenjena i da ih tako kažnjavate. Postoje drugi metodi kojima možete sankcionisati roditelje a ne držati decu u siromaštvu. Dakle, zajedno sa te dve mere koje je kritikovao čak i Komitet za ekonomsko-socijalna i kulturna prava UN, vi direktno diskriminišete porodice u ovoj zemlji.

Takođe, ova verzija zakona propušta da unapredi položaj žena preduzetnica. Mame preduzetnice su u nepovoljnijem položaju u poređenju sa zaposlenim ženama, kada je reč o pravima na trudničko, porodiljsko i odsustvo sa rada radi nege deteta.

Znam da ćete mi reći - one će dobiti roditeljski dodatak ako je prvo, drugo, treće ili četvrto, ali ne i peto dete, ali su i dalje u nejednakom položaju u odnosu na žene sa ugovorom o radu.

Mislim da imate prostora u ovom budžetu da obezbedite pun iznos naknade zarade u toku trudničkog odsustva za mame preduzetnice bez zahteva da odjave obavljanje delatnosti. Ovako ih stavljate u situaciju da moraju da odluče - ili će da čuvaju svoj biznis ili će biti mame.

Druga stvar, uplaćivanje doprinosa u toku porodiljskog i odsustvo sa rada radi nege deteta, za razliku od žena koje su zaposlene na osnovu ugovora o radu, preduzetnicama država ne uplaćuje ove doprinose. One opet gube deo staža do godinu dana ili više. Dakle, ne smeju biti u situaciji da su primorane na tako nešto.

Najzad, nešto direktno što ste mogli da promenite u ovom Zakonu o finansijskoj podršci porodici sa decom, garantovanje naknade u visini minimalne zarade tokom porodiljskog i odsustva sa rada radi nege deteta za mame preduzetnice. Umesto da stalno pričate o tome kako hoćete da podstičete biznis, kako ste vi Vlada koja promoviše rodnu ravnopravnost, red bi bio da ne diskriminišete neke žene, a ovaj zakon i dan danas, od početka, konstantno diskriminiše različite kategorije žena i onda se one žale, onda Ustavni sud kaže da su te odredbe neustavne i onda vi naknadno nešto to vraćate, ali ta ušteda koja se postigla vašim restriktivnim merama nije nikako prešla na nekog drugog da je upotrebi, nego je verovatno išla nekim stranim investitorima.

Za sam kraj, ja ću reći da vi očito i demokratiju vidite kao trošak. Neću sada preterano da govorim o tome, o toj večitoj raspravi da li je uopšte normalno da o rebalansu pričamo na ovakav način, uvek po hitnom postupku. Čula sam da je ministar finansija držao lekcije i poslanicima i Fiskalnom savetu u vezi sa tim da je to uvek tako bilo, ali on misli da je njegova praksa i njegova reč zakon, nije citirao zakon koji kaže da je to tako i da to jedino tako mora da bude, i zaključak Evropske komisije takođe da je u Srbiji potrebno povećate učešće javnosti u budžetskom procesu i ojačati nadzor nad budžetom od strane zakonodavne vlasti, pa ako ste toliki evropejci, kako se hvalite, mislim da bi to morali da radite mnogo bolje.

Da zaključim - kao i svaki prethodni rebalans, i ovaj je primer različite vizije razvoja Srbije i preraspodele zajedničkog bogatstva. Vi štedite na razvoju od koga bi korist imali obični ljudi, a nonšalantni ste i razbacujete se sa našim novcem zaduživanjem u naše ime za velike projekte, od koga mi nećemo imati ništa. Dakle, imate para a nećete da date običnim građanima. Hvala.