Zahvaljujem.

Poštovani građani i građanke, ja ću govoriti o nečemu o čemu mi se čini da nije uopšte bilo reči, nekako možda skriveno prošlo, a to je Međunarodni sporazum o razmeni podataka u svrhu provere izjava o imovini.

Ovo je nešto za šta bih ja rekla da to treba podržati, treba glasati. Nažalost, vi ovaj sporazum nećete primeniti, kao što prosto i mnoge druge međunarodne sporazume potpišete zato negde vam to treba da štiklirate i da se pohvalite, ali ne primenjujete, kao što, na kraju krajeva, niste primenili ni Zakon koji ste doneli, o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu koji je uveo posebni porez od 75% za uvećanje imovine koja ne može da se objasni.

Međutim, nekada nije loše, prosto, možemo da vas pohvalimo, jer ćete nešto ostaviti. Ratifikovaćemo neke sporazume koje ćemo onda mi da primenimo kada vas jednom smenimo i kada treba da ispitamo poreklo vaše imovine, koja je stečena političkom korupcijom. Primenićemo i taj vaš zakona, a promenićemo ga upravo zato što ga vi niste primenili, a ima i neke manjkavosti.

Ovaj sporazum će nam u tome pomoći. Da objasnim građanima i građankama, ovaj sporazum može da nam pomogne u slučajevima kao što je slučaj tetke iz Kanade ili slučaj stanova u Bugarskoj. Prosto, da razmenimo informacije sa drugim zemljama oko toga koju imovinu krijete u inostranstvu, koje tetke ili teče, stričevi ili ne znam već ko, koja rodbina vam daje zajmove od 205 hiljada evra u kešu da kupite stanove na Zvezdari. To je novac koji ja ne mogu ni da zamislim, a kamoli da ga vidim u kešu, a vi očigledno živite taj život koji je potpuno za vas normalan i ne samo da ne objašnjavate, nego ni ne mislite da treba da objašnjavate odakle vam taj stil života koji vodite.

Dakle, u tom smislu je ovaj međunarodni sporazum dobar. On ima za svrhu da spreči korupciju uz pomoć te direktne administrativne razmene podataka koje se odnose na prijavljenu imovinu između strana potpisnica ovog sporazuma.

Recimo, da uzmemo taj primer tetke iz Kanade. Biće koristan onda kada ispitujemo i kada nam se kaže da je neko kupio stan tako što je dobio uz zajam od tetke iz Kanade za 205.000 evra. Po ovom sporazumu, automatski će poreska uprava Republike Srbije, po sili zakona, moći da prosto se javi Kanadi, jel, toj drugoj zemlji čiji poreski obveznik, u ovom slučaju tetka, Mira Milić ako se ne varam, će pokloniti, odnosno uzajmiti nekom poreskom obvezniku naše zemlje ovaj novac, pa neka oni tamo pokrenu postupak i ispitaju odakle i zašto Mira Milić to radi i onda će možda te tetke, stričevi, ujaci i slično smanjiti svoju volju da učestvuju u ovakvoj vrsti prevare koja sveukupno šteti građane Srbije, jer prosto morate da se zapitate. Ako neko ili ministri u ovoj Vladi mogu da imaju prijatelje koji im plaćaju 60.000 evra za troje dece na godišnjem nivou za privatne škole, gde se nalaze ti prijatelji i šta vi treba da uradite da zadužite te ljude da bi tako nešto plaćali za vas. Dakle, morate to da objasnite.

Izmenama zakona koje ćemo mi predložiti, a o čemu već deset meseci razgovaramo sa građanima Srbije širom ove zemlje i razgovaramo o tim predlozima, dakle, nećete moći da se vadite na poklone za svadbe od 300 hiljada evra u kešu, nego isključivo hiljadu evra tokom jedne godine do jednog poklonodavca. Prosto, zašto bi vam dok obavljate javnu funkciju neko davao više ili u tom slučaju ukoliko uzimate zajam, prosto, moraćete da kažete da li ste ga uzeli po tržišnim uslovima, da li ste ga obezbedili po tržišnim uslovima i da li ste krenuli da ga vraćate u roku od godinu dana, a ne da prosto samo imamo afere koje se nikad ne završavaju pred institucijama ove zemlje i da prosto vi živite nekim raskalašnim životom, a sve druge krivite za ono u šta ste doveli građane ove zemlje.

Korupcija, nažalost, to smo vrlo očigledno videli u prethodnih gotovo 12 meseci, ubija i vi očito ne želite za to da odgovarate, a ono što smo i pre toga znali, korupcija osiromašuje. Dakle, čak 1,5% privrednog rasta, i to prema podacima Fiskalnog saveta, mi gubimo zbog korupcije. Dakle, ovo nije samo priča o tome da ste se vi obogatili, a niko od toga nema štete. Naprotiv, od toga imaju štete svi građani i građanke Republike Srbije. Mi smo sve siromašniji zbog toga i u tom smislu, dakle, nije reč samo o tome da li građani i građanke vama zavide, nego da ste direktno ukrali od njihove budućnosti i od njihovog standarda života.

Onda je vrlo licemerno kada na ovoj sednici pokušavate da usvojite zakone koje pravdate borbom protiv siromaštva i pomoći životnom standardu siromašnih i srednje klase i tako, između ostalog, i uvodite ograničenje trgovačkih marži, pre mesec i po dana, za koje obećavate dakle, mnogo veće efekte, evo sada su stigli rezultati koje su one imale. Mi smo vas na to upozoravali, zato što, prosto, takve mere su uvele i zemlje u okolini i mogli ste znati, ako to možda niste mogli da znate pre godinu dana, mogli ste sada da znate da će efekti biti ovakvi kratkotrajni i ne baš tako spektakularni kako je predsednik najavljivao.

Dakle, mesečni pad cena hrane i bezalkoholnih pića od kako se mera sprovodim pao je za 4,5%, što je tri puta manje od onoga što je predsednik obećavao, a nivo cena hrane u odnosu na prošlu godinu porastao je za 1,7%.

Umesto toga, Zeleno–levi front je predložio tri mere za smanjenje cena hrane i zaista, kada ne biste ovoliko krali, u budžetu bi tog novca bilo i biće ga kada vas smenimo. Jedna od tih stvari je uvođenje programa vaučera za ishranu, koje bi bile jedinstvene kartice i aplikacije koje bi onima koji su polovina najsiromašnijih domaćinstava u zemlji, a verujte, to je zapravo polovina građana Srbije, jer smo siromašni, ostvarivali bi popust od 15% na proizvode u prodavnicama. Dakle, ne na ono na šta su marže bile visoke, pa su sada smanjene, nego na sve proizvode koji su im potrebni za preživljavanje.

Izmene nadležnosti Komisije za zaštitu konkurencije, a ne da čekamo više od 12 meseci na preporuke i mere te iste Komisije u vezi sa dogovorima supermarketa, koji su nas koštali sve zajedno i povećanje podsticaja za produktivnost u proizvodnji hrane. Citiraću, čini mi se da je to bilo možda pre dve nedelje, ministra za poljoprivredu, koji je rekao – naravno, jednog dana, kada budemo članovi Evropske unije i mi ćemo uzimati od fondova zajedničke poljoprivredne politike, ali nam nije rekao kada će se to dogoditi, pošto se mi na tom putu ne pomeramo, a kada bismo zaista bili tamo, onda bismo zaista mogli i više da uložimo u produktivnost i proizvodnju hrane, a ni sada čak ne iskoristimo sva pretpristupna sredstva za ulaganje u poboljšanje produktivnosti u proizvodnji hrane, što bi kao posledicu imalo manje cene hrane.

Recimo, da uzmemo samo primer susedne Bugarske, koja demografski, geografski i kulturno slična Srbiji, u 2022. godine uspela je da iskoristi skoro 1,8 milijardi evra podsticaja ruralnog razvoja na osnovu članstva u Evropskoj uniji, a Srbija je iste godine potrošila nešto manje od 100 miliona evra za istu namenu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Četrdeset pet dana od početka nove školske godine, više srednje škole u blokadi, imamo štrajkove, mnogi prosvetari su ostali bez posla, policija patrolira u Gimnaziji u Valjevu. Za to je direktno odgovoran ministar prosvete, već ga svi zovemo ministar osvete, jer svojim postupcima direktno ugrožava obrazovni proces u više škola postavljanjem neadekvatnih v.d. direktora.

Hajde da pogledamo šta se dešava u komšiluku Narodne skupštine, u Petoj beogradskoj gimnaziji. Peta gimnazija je u blokadi. Blokiraju đaci koji su postavili četiri sasvim razumna zahteva – smenu direktorke Danke Nešović, vraćanje na posao otpuštenih nastavnika, formiranje školskog odbora i izbor novog direktora iz kolektiva škole. Tamo je 19 nastavnika ostalo bez posla, pet je suspendovano, ugovori onima koji su bili na određeno nisu produženi, a pravni osnov za suspenzije nije jasan ili ne postoji. Na njihova mesta su dovedeni ljudi sa vrlo upitnim kvalifikacija ili pak nije doveden niko. Zbog toga se nastava ne odvija regularno od početka školske godine, kvalitet nastave je u padu, nije uspostavljen stabilan raspored, deca gube značajan broj časova, izborni predmeti se uopšte ne održavaju.

Školski pedagog i psiholog su suspendovani i na njihova mesta su dovedeni ljudi krajnje upitnih kvalifikacija, i to tek nakon nekoliko nedelja. Roditeljima je zabranjen ulazak u školu, dok v.d. direktorka dolazi sa obezbeđenjem, za koje nije jasno da li je privatno ili je reč o policijskoj pratnji, đaci se ne osećaju bezbedno, roditelji su zabrinuti.

Savet roditelja je raspušten i blokira se formiranje novog, rad školskog odbora je blokiran. Roditelji su podneli zahteve za stručno -pedagoški nadzor Gradskom sekretarijatu za obrazovanje i dečju zaštitu, Školskoj upravi za grad Beograd i školskom odboru, ali ni na jedan od zahteva do danas nije odgovoreno. Na višestruke pozive na razgovore v.d. direktorka škole se nije odazvala, umesto toga, ona sa roditeljima i đacima komunicira preko uvreda i pretnji upućenih tokom gostovanja na tabloidnim televizijama, spetakl.

Idemo dalje. Osnovna škola iz mog komšiluka „Pavle Savić“ iz Mirijeva. Smenjen je direktor iz kolektiva i doveden nov, opet zanimljivo za moju ličnu istoriju, nekadašnji direktor Osnovne škole koju sam ja završila „Branko Radičević“ iz Bujanovca, nije se baš tamo proslavio, možete da proverite. Najpre školska godina nije počela zbog protesta, onda je počela, sad su nastavnici stupili u štrajk jer v.d. direktor ne radi svoj posao. Jedno odeljenje sedmog razreda do danas nije imalo nijedan jedini čas matematike od početka školske godine. Nisam čula da se žalite zbog toga, kao što ste to imali običaj da radite ranije. Školski odbor, njime predsedava sekretarka predsednika opštine Zvezdare, koja je tu izabrana ispred roditelja, liči to na sukob interesa.

Idemo dalje. U Valjevu, u gradu u kome je pre dva meseca policija tukla sve pred sobom, nedavno su pokrenute krivične prijave protiv 28 policajaca, patrolirala je naoružana policija u Valjevskoj gimnaziji. Jel Valjevska gimnazija postala policijska stanica, sa naoružanjem u Valjevskoj gimnaziji?

Idemo dalje. Sada se nastavlja sa Gimnazijom „Jovan Jovanović Zmaj“ iz Novog Sada. Direktor škole Radivoje Stojković nije angažovao univerzitetske profesore, zbog kojih su mnoga deca uopšte upisivala tu školu, pa sada je pao kvalitet nastave, više od 30 đaka se ispisalo i mnogi najavljuju takođe da će to slično i uraditi. Organi škole ne rade, roditelji traže hitno uspostavljanje rada svih organa škole, konstituisanje saveta roditelja i učeničkog parlamenta, sazivanje nastavničkog veća i izbor pravog školskog odbora.

Imamo dalje još i Gimnaziju „Uroš Predić“ u Pančevu, takođe tamo je blokada zato što je postavljen novi direktor koji je prethodno isto tako smenjen zbog nezakonitosti rada.

Dakle, sve ono protiv čega se zaposleni roditelji i učenici bune je politička kontrola škola i pokušaj da se nastavnici i đaci disciplinuju. Zeleno-levi front je još od januara meseca zapravo tražio da se ponovo uspostavi pravo kolektiva da bira svoje direktore samostalno, koji će biti predstavnici kolektiva, a ne instrumenti vlasti, za tako nešto je potrebno da se zakon izmeni, kako direktora ne bi postavljao ministar iz Beograda.

Zbog toga pitanja za ministra prosvete. Koliko ste u vašem mandatu v.d. direktora postavili u školama, a da ne dolaze iz kolektiva? Šta su vaša obrazloženja, zašto ljudi van kolektiva mogu da dobro vode škole? Koliko je škola u Srbiji u štrajku od septembra? Koliko je škola u obustavi iz razloga koji se tiču postavljanje direktora

van kolektiva? Zašto se grčevito držite toga da direktorka Pete beogradske gimnazije bude Danka Nešović, Novosadske „Jovine“ gimnazije Radivoje Stojković, Pančevačke gimnazije „Radisav Milić“, Osnovne škole „Pavle Savić“ Nenad Tasić? Koliko je nastavnika ostalo bez posla od početka školske godine? Koliko časova od 1. septembra nije održano, jer nema nastavnika da ih održe? Vodi li neko evidenciju o tome? Zahvaljujem.

Želim da odgovorim na to šta bi bilo odgovorno ponašanje. Dakle, niko ovde nije sudija i tužilac, ali javnost je već uznemirena.

Ja sam juče tražila da nam se institucije obrate, ali ne tako što će bez istrage, jer sigurno istragu nisu mogli da sprovedu za sat vremena, reći upravo ono što je rekao ministar, a ministar Dačić je rekao da informacija o povređivanju studentkinje od strane policijskih službenika lažna i da je namerno plasirana sa političkim ciljem. Kakva efikasna istraga. Dokaz za to trebalo bi da bude to što neko nije hteo da sarađuje sa policijom.

Da vam kažem, kad vas neko pretuče i odete kod lekara da tražite pomoć i kažete da ste pretučeni od strane policajca sigurno nećete razgovarati sa policajcima ili njihovim kolegama koji tradicionalno njih štite. Dakle, to je prva stvar.

Druga stvar, skandalozno je da se targetira studentkinja i da se izgovara njeno ime i prezime, da se prikrivaju krivična dela time što manipulišete sada jednom bolnicom, pa drugom bolnicom, itd.

Posle se pitate zašto žene ne prijavljuju nasilje. Pa, sve je ovde jasno. Dakle, odgovorno bi bilo da kažete – ovo je ozbiljno. Ovako nešto ne sme da se dogodi. Sprovešćemo istragu. Niko ne sme da bude pretučen. Odgovaraće. Ali, isto tako morate da razumete da vam ne verujemo kada nam spominjete nekakvu unutrašnju kontrolu. Vršilac dužnosti načelnika unutrašnje kontrole je ujedno i pomoćnik ministra, ministra koji je rekao da je ovo laž. Pa, kako da vam verujemo? Naravno da vam niko neće verovati.

Zahvaljujem.

Ja sam već govorila u načelu o ovom zakona i rekla sam da je ovim izmenama i dopunama u stvari i država, odnosno ono što vi mislite da je država, ono što ste oteli i pretvarate u državu, pretvorilo u niz birokratskih uslova i govorila sam o tim uslovima zašto su oni problematični i zašto su neobrazloženi.

Naš amandman se tiče da mi zapravo smatramo da ako već hoćemo da zaštitimo pravo na dom, a mi to hoćemo, onda ti uslovi moraju da se redefinišu i većina njih da se izbaci. Tako da, jedino nepokretnost koja je isključivo u svojini izvršnog dužnika koja služi zadovoljenju njegovih stambenih potreba ne može biti predmet izvršenja, ako se radi o nepokretnosti izvršnog dužnika koja služi za stanovanje i njega i članova njegovih domaćinstava.

Mi pod nepokretnošću koja služi zadovoljavanju stambenih potreba izvršnog dužnika podrazumevamo odgovarajući stan koji je već definisan u članu 90. Zakona o stanovanju i održavanju zgrada. Dakle, meni je spektakularno da vi ne znate da mi već imamo taj zakon, da je to već definisano, nego ovde ubacujete neke nelogične kriterijume i neke kolege su već o tome govorile.

Takođe, nešto o čemu nisam prošli put stigla da govorim jeste problematičan deo gde vi u ovom predlogu zapravo govorite kada se ove odredbe ne primenjuju i kažete, između ostalog, da se potraživanje koje se namiruje proisteklo iz zakonskog izdržavanja, osima ako je reč o dugu po osnovu izdržavanja, a izvršni dužnik je preminuo i nepokretnost je nasledilo dete prema kome je dug postojao, dakle, da ona ne može biti predmet izvršenja. Dakle, to je u stvari ono što mi predlažemo da bude tako.

Nažalost, vi ovde nastavljate sa onim što smo kritikovali već i kada se usvajao Zakon o alimentacionom fondu, da u stvari dete koje je već oštećeno, jer roditelj nije odgovoran i ne plaća alimentaciju, kasnije onda zapravo ostane bez svog jedinog doma da se država naplati. Naš predlog je da toga ovde nema.

Ako prihvatite ovaj amandman ima šanse da se zapravo zaštiti pravo na dom.

Nastaviću da koristim vreme predsednika poslaničke grupe.

Želela bih još da kažem da ovaj predlog zakona ne rešava neke od problema koji su zapravo vrlo urgentni za ljude, za praksu iseljenja, prinudnih iseljenja. Jedna od tih stvari jesu upravna izvršenja, odnosno iseljenja.

Dakle, porodice koje žive u naselju Kamendin, socijalno ugrožene porodice u socijalnim stanovima, one se izdržavaju preko novčane socijalne pomoći, ona je toliko mala da oni ne mogu zapravo zbog te niske socijalne pomoći ne mogu da plaćaju svoje troškove. Sad u ovom trenutku u ovom naselju Kamendin grad Beograd pokušava da izvrši 30 upravnih izvršenja nad ovim porodicama. Kako su ugrožene porodice, vi navodno, rekli ste da usvajate ovaj zakon da pomognete siromašnima, ne znam kako, kad ovaj zakon ni na koji način ne rešava ove probleme, em imaju nisku socijalnu pomoć, em ih izbacujete iz socijalnih stanova. To uopšte nije koncepcija socijalnog stanovanja.

Druga stvar koju ovaj predlog zakona ne prepoznaje, a vrlo je česta kada je reč o prinudnim iseljenjima, jesu situacije u kojima je investitor prevario kupce. U praksi se dešava da građani daju svu svoju životnu ušteđevinu u kupovinu stana i budu izloženi opasnosti da izgube dom zbog dugova investitora ili drugih, trećih lica, i nisu ni na koji način odgovorni zbog obaveza investitora, a njihova imovina može postati predmet izvršenja samo zato što nije okončan postupak upisa svojine ili legalizacije. To dovodi do teških nepravdi i porodice ostaju bez krova nad glavom. Vi ni na koji način opet ne rešavate ovaj problem. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

U izveštaju lekara specijaliste opšte hirurgije iz „Medigrupa“ nakon kojeg je uznemirena javnost stoji: „Povrede je zadobila u policijskoj stanici udarcima tupim predmetom. U policijsku stanicu je pozvana na informativni razgovor“.

U tvitu od 24. septembra, a kolega prekoputa mene voli da čita tvitove u poslednje vreme, ne znam, mnogo vremena provodite na „Tviteru“, stvarno to nije zdravo, kažu da je u “Medigrup“ ušla devojka krvave majice sa razbijenom arkadom. Današnja objava pročitana ovde je drugačija. Demantuje da je povređena od strane policijskih službenika i da nije bila u prostorijama policije. Pitam, šta se dogodilo između objavljivanja izveštaja lekara i današnjeg demantija?

Dakle, MUP je objavio ime studentkinje, meni to dovoljno govori. Međutim, niko do sada nije demantovao da je studentkinja pretučena. Nismo ni čuli obećanje da će se istražiti ko ju je pretukao, ako to nije policija. To je ono što čekamo.

Podsetiću samo da mnoge žene žrtve nasilja često povlače svoje prijave, što zbog užasnog iskustva nakon što se susretnu sa nebrigom institucija koje ih ne zaštite, što zbog ekonomske ucenjenosti od nasilnika. To ne znači da nisu žrtve, to samo znači da ih sistem ućutkuje.

Hvala.

Ja ću ponoviti, mislim, možda je ovo previše suptilno za vas, izvinjavam se, ovo je moja profesionalna deformacija, šta sam ja rekla, šta ste vi rekli, šta je ko rekao.

Ja nijednog trenutka, ja ne poznajem nikoga ko je ovde upleten, ni doktora iz „MediGroup“ koji je potpisao izveštaj, ni studentkinju u pitanju, ja sam zabrinuta narodna poslanica koja artikuliše zabrinutost javnosti i postavila sam neka pitanja.

Međutim, da ponovim, i u tom demantiju koji sam preslušala, nisam bila ovde, ali sam preslušala, ne piše da je ona rekla da nije pretučena i da je izveštaj lekara specijaliste laž. Ona demantuje da je to uradila policija.

Ja sam samo pitala šta se promenilo od trenutka kada je objavljen izveštaj lekara specijaliste, u kome piše da je povrede zadobila u policijskoj stanici udarcima tupim predmetom, u policijsku stanicu pozvana na informativni razgovor. Znači, to je ona morala da kaže lekarima, i ovoga trenutka i pitala sam da li ima veze sa tim da je njeno ime objavljeno? Meni to liči na pretnje. Ja ne želim da ta devojka bude dalje ugrožena, ali vi niste demantovali da je ona pretučena i niste pokazali brigu za nju. Odgovorna osoba bi rekla - dobili smo demanti, nije policija, ali mi smo vrlo zabrinuti da je neka građanka ove zemlje pretučena i želimo da znamo kako se to dogodilo i želimo da znamo svaki put kada neko kaže da postoji brutalnost policije. Da li možda naša policija to radi? Vi to niste rekli.

Dakle, mi i dalje imamo slučaj pretučene osobe, a još uvek ne znamo da li je ovo rezultat pretnje, jer vi ste danima, juče ste celoga dana, ovde ste upregli na sve moguće načine da izvršite pritisak i da se samo ovo zataška, kao što svaki put to radite.

Ja bih da se pridružim ovom pozivu, ali isto tako volela bih da se ne obrati neko u narednih sat vremena iz Ministarstva unutrašnjih poslova i da kaže da je sprovedena istraga i da je laž ono što su objavili studenti Poljoprivrednog fakulteta. Jer se to dogodilo letos, kada je bila reč o Nikolini Sinđelić.

Vi ste više puta govorili ovde, uključujući i poslanicu pre nekoliko minuta, da svako ko sprovodi nasilje treba da odgovara. Kada je iko odgovarao za nasilje nad građanima Srbije iz policije? Dajte nam neko ime, da je neko, ne samo u ovih jedanaest meseci nego i ranije, odgovarao? Dakle, kada nam kažete da čekamo institucije da se obrate, da, čekamo, ali nemojte da nam se obrate i da nam kažu da je sve u redu i da će neko nekada odgovarati, jer nikada niko nije odgovarao.

Dakle, samo bih da podsetim, nepoznata lica su je u kolima šamarala, udarala, cepala joj garderobu i neprimereno je dodirivala. Tražili su od nje informacije u vezi sa blokadama i protestima, pretili joj, pretili su i njenim kolegama i rekli da će proći isto kao i ona.

Danas smo čuli za ovaj slučaj, mi znamo za razne druge o kojima ne smem da govorim, zato što te žene nisu smele da izađu javno. Mi znamo da se ovo dešava mesecima, da ljudi sa maskama odvode devojke u „ćacilend“. Nikada niko nije odgovarao. Molim vas da se neko obrati javnosti, ali ne tako da nam kaže da je istraga sprovedena i da građani, studenti i studentkinje lažu, jer to ste uradili posle Nikoline Sinđelić.

Poštovane građanke i građani Srbije, pre nego što krenem sa onim o čemu sam želela da govorim, želela bih da vas informišem da je juče po drugi put u par meseci, da su vandalizovane prostorije opštinskog odbora Zeleno-Levog fronta na Zvezdari. To se desilo početkom jula meseca. To je samo na Zvezdari. To se dešavalo mnogim našim prostorijama prethodnih meseci. Nikada ništa policijski nalazi nisu doveli ni do kakvih rezultata. Podsetila bih da zbog sličnih stvari i sličnih kvalifikacija Bogdan Jovičić već drugi mesec provodi u pritvoru. Mislim da je time sve rečeno.

U susret sutrašnjem Međunarodnom danu borbe protiv beskućništva, želim da govorim o izmenama i dopunama Zakona o izvršenju i obezbeđenju, koja nažalost neće nas približiti u ovoj borbi ni malo ili vrlo, vrlo malo.

Ove izmene zakona su najavljene kao deo SNS kampanje sveobuhvatne podrške citiram „narodu, posebno srednjoj klasi i siromašnim ljudima“. Njih se valjda Aleksandar Vučić setio tek u junu mesecu kada su stigli katastrofalni rejtinzi i kada su isto tako istraživanja javnog mnjenja pokazala da u ovoj zemlji građani vide kao najveći problem korupciju. To SNS prosto ne može kredibilno da reši, ne može protiv toga da se bori.

Na kraju, krajeva ova sednica služi da se sa tim i nastavi, pa onda može da pokuša da reši ovaj drugi problem koji najviše tišti građane. To su visoki troškovi života, životni standard. Pošto ni to ne može da reši, može da ima jeftin PR.

Sada deo toga, ja sada neću o tome pričati, ali prosto moram da napomenem pošto je bilo reči o tome ranije. Ovaj fijasko sa kontrolom trgovačkih marži od kojih su osnovne namirnice zapravo skuplje a ne jeftinije. Poskupela struja. Danas sankcije NIS-u. Mislim da će nama biti sve bolje i bolje, troškovi života će eksplodirati, ali ne na niže.

Međutim, pored svoga toga na ovoj sednici imamo to zamaskiranje da će navodno da se podrži narod, posebno siromašni i srednja klasa time da će biti nekako omogućeno ljudima da postanu svoj na svome, ali onako kao što kaže moj kolega Robert Kozma to će važiti dok se plafon ne sruši. Tu su i jeftinije reči o navodnoj borbi za pravo na jedini dom. Do toga, nažalost neće doći. Ja bih zaista volela da ste uradili nešto da do toga dođe, ali do toga neće doći, ne ni za sve, nego doći za većinu ljudi koji su na udaru izvršitelja.

U junu mesecu Aleksandar Vučić je počeo da priča o tome da mi moramo da menjamo Ustav da bi zaštitilo pravo na dom. Mi smo kao Zeleno-Levi front odmah poručili da nema potrebe da menjate Ustav i da je ta priča o promeni Ustava služila samo da se zamaskira to što 13 godina ništa niste uradili povodom Zakona o izvršenju i obezbeđenju.

Ja se tu slažem sa kolegom koji u ovom domu sedi 24 godine, koji je maločas govorio da je taj zakon donela bivša vlast, doneli su demokrate i lažni socijalisti. Gospodo, najveći deo primene tog zakona ovih 13 godina je za vreme koalicije naprednjaka i lažnih socijalista. Pa, ako nije valjao, to zna narod, kako to da vi niste znali? E, pa reći ću vam kako niste znali. Zato što nisu vas izbacivali iz vaši kuća, vi ste stanove kupovali za keš, gradili ste bez dozvola, sada ćete to da evidentirate i legalizujete, ali je besramno da vi takvi pričate o zakonu, kako ste to juče govorili, koji ima socijalnu komponentu, neki su čak rekli to je porodični zakon. Apsolutno niste ništa uradili za adekvatno stanovanje, za pravo ljudi na adekvatno stanovanje, ništa niste uradili da zaštitite pravo na jedini dom, to ne radite ni danas. Nikad niste bili da štitite ljude od izvršenje prinudnog izbacivanja iz doma.

Pre tačno osam godina, provela sam ceo dan, zajedno sa svojim prijateljima koji su sada narodni poslanici, sede pored mene, sprečavajući izvršenje Dobrile Petrović, prinudno iseljenje Dobrile Petrović, njene ćerke Snežane, tada sa dvoje maloletne dece od pet godina, jedanaest meseci, stana u Njegoševoj ulici u Beogradu. Bilo mi je cinično da nakon ove inicijative predsednika, Komore izvršitelja kaže, da podržava inicijativu za pravo na dom i da su javni izvršitelji i do sada nastojali da u faktičkim situacijama na terenu kada se nađu maloletna deca zaštite to pravo na dom. Zapravo, svi koji smo bili tamo, znamo da je Dobrila Petrović slučaj koja je njena ćerka Snežana upravo pred pretnjom razdvajanja porodice bila naterana da izađe iz svog stana.

Ustavni sud je poništio sve presude protiv Dobrile Petrović jer nije uzimano u obzir njeno ljudsko pravo na dom i ona se u svoj, doduše razvaljeni dom vratila 2022. godine, ali brojni drugi ljudi nisu dočekali pravdu, kolike su porodice razbijene, rastavljene, koliko su razorene i koliko će ih biti još jer ih vaš zakon neće zaštititi.

Ove dopune zakone ne štite apsolutno pravo izvršnog dužnika na jedan dom, već dužnici moraju da kumulativno ispune sledeće zahteve. Želim da prokomentarišem njih. Kažete da se radi o jedinoj nepokretnosti izvršnog dužnika da se radi o nepokretnosti površine do 60 metara kvadratnih. Kako ste došli do tog broja? Da li to znači da šestočlana porodica recimo koja može da se izbaci iz stana od 70 metara kvadratnih, a ne može samac iz 59? Dakle, to nema veze ni sa zakonima koje ste vi ovde usvajali, gde se definiše adekvatni stan, Zakona o stanovanju i održavanju zgrada.

Zatim kažete da se radi o nepokretnosti na koje izvršni dužnik ima prebivalište najmanje pet godina. A što pet godina? Mogu da se izbace ljudi iz stanova ako žive četiri i po godine? Da glavnica potraživanja koja se namiruje ne prelazi polovinu tržišne vrednosti nepokretnosti utvrđenih u skladu sa aktom jedinice lokalne samouprave. Privilegujete Beograd, Beograd na vodi, zato što nekretnine koštaju manje u malim gradovima i tamo onda lakše mogu da se izbacuju ljudi iz stana. To uopšte ne odgovara na probleme siromašnih ljudi i toliko ne znate, da se to vidi u ovom tekstu zakona. Pitanje, s brda dola, uopšte vam nije stalo.

Najzad, još jedan kumulativni uslov –da izvršni dužnik u periodu od tri godine pre podnošenja predloga za izvršenje nije prodao ili poklonio drugu nepokretnost ili se odrekao prava na nasleđivanje nepokretne imovine ili zaključio ugovor o doživotnom izdržavanju, ovo poslednje, dakle ovo posebno se odrekao prava na nasleđivanje, može posebno da ošteti žene, koje i dalje u ovoj zemlji preko 40% slučajeva se odriču nasleđa u korist muških srodnika, najčešće braće.

Dakle, država je pravo na dom pretvorila u niz birokratskih uslova. Toliko su uski da više služe da ograniče nego da zaštite prvo na dom. Jedina zaštita je da ni jedno izvršenje ne sme da ostavi ljude na ulicama.

Za Zeleno-levi front, pravo na dom je garantovano kada niko nije u strahu da će ostati na ulici. Nažalost, dok ste vi na vlasti, građani će i dalje živeti u tom strahu.

Pre nego što postavim pitanje republičkim organima, moram da upitam sve građane i građanke Srbije – jesmo li mi izgubili Republiku, jesmo li izgubili državu? Ko su ljudi koji će uskoro ovde da zauzmu mesta koja su rezervisana za ministre? Čija je ovo Skupština kada se stalno uzurpira?

Ovo moram da pitam jer sam i sama prethodnih dana govorila da je država u ratu protiv sopstvenih građana. Ali, želim malo da se ispravim, to ne može biti naša država, već nešto što je svima nama SNS preoteo želevši da našu državu pretvori u mašinu za nekažnjivost u prostoru u kome za njih ne važi zakon, već lojalnost, u kome institucije nisu čuvari prava, već privatne firme,

scenografija za predstave moći jedne kaste, u kojem je policija stranačka milicija, a režimski mediji megafon opasne propagande, u kojem nema mesta za normalan život građana, samo za naprednjačke podanike.

Činilo se da SNS-u u tome dobro ide. No, način vladanja zasnovan na kriminalu, korupciji, lažima, nasilju, padom nadstrešnice počeo je da urušava i osnovne noseće stubove društva koje su prethodne generacije zajedno gradile. Rastače se bazično poverenje i odgovornost onih na vlasti. Oni koji se tako ponašaju nisu državnici. Ono što oni predstavljaju nije država. Ono što oni brane nije ustavni poredak. Naprotiv, oni su glavni rušitelj ustavnog poretka, ma kako da pokušavaju da obrnu priču. Suverenost i dalje potiče od građana i samo od građana.

Ovih dana stigla je vest da je pravnosnažno oslobođen student Pravnog fakulteta koji je proveo mesec dana u Studentskom domu u pritvoru, zato što je optužen za nasilničko ponašanje na protestu posle pokradenih izbora 2023. godine. On je isprva optužen da je bacio kamen na Gradsku skupštinu i da je tim činom napao ustavni poredak. Posle je kvalifikacija izmenjena. Bila sam tada da ga posetim u domu. Odnela sam mu knjigu: „Kako ostati bez države, sedam koraka od demokratije do diktature“. Nepunih dve godine kasnije, brojni studenti i aktivisti su u pritvoru, u kućnim pritvorima, neki u egzilu, protiv brojnih se vode mnogi namešteni, inscenirani postupci.

To što je jedan student oslobođen za nešto što je vrlo jasno da je bila odmazda režimskog tužioca, znači da i dalje u ovoj zemlji ima ljudi koji profesionalno obavljaju svoj posao, ali da je pravda spora i da režim ide na to da građanima troši dragoceno vreme, da se povuku iz borbe za demokratiju, da odustanu od zahteva za pravdom, ali biće na slobodi. I oni koji su sada u pritvorima, u kućnim pritvorima nasumično optuživani za napade na ustavno uređenje, izazivanje panike i nereda, drsko i bezobzirno ponašanje, svi će oni jednom biti na slobodi. Izgubiće neko vreme, ali ne brinite, njihovo vreme tek dolazi.

No, pravo pitanje je koliko je režim spreman daleko da ide u urušavanju države i po koju cenu po samu državu? Zato pitam ministarstvo prekornog rada koliko je ljudi ostalo bez posla u javnom sektoru jer im nisu produženi ugovori na određeno zato što nisu hteli da idu na SNS skupove protiv blokada, iako rade poslove koje niko drugi ne može da obavlja? Koliko je novih naprednjačkih lojalista zauzelo njihova nesigurna radna mesta, nesigurna jer ih takvim namerno održavate kako biste politički i ekonomski kontrolisali ljude na tim pozicijama?

Posebno pitanje za Ministarstvo prosvete, odnosno osvete, koliko časova se od 1. septembra nije održalo jer nema nastavnika da ih održe zato što su otpušteni ili im nisu produženi ugovori o radu zbog osvete? Koliko dana je dovoljno da roditelji jure v.d. direktore koje ste postavili da biste se svetili i disciplinovali škole, iako nikada neće dobiti podršku kolektiva? Koliko dana je potrebno da biste prestali sa obračunavanjem sa obrazovanjem?

Pitanje za ministarstvo partijske uprave i lokalne nesamouprave – kada ćete preimenovati Zakon o državnim službenicima u zakon o partijskim službenicima? Da li vas uopšte brine potreba za minimalnim funkcionisanjem tih institucija i potrebom da je vode stručni kadrovi ili su to za vas nepotrebne dileme? Koje metode koristite da se borite protiv onih profesionalaca koji se odupiru političkim pritiscima?

Najzad, pitanje za ministarstvo nepravde – radite li na nekoj analizi koja treba da pruži odgovor na pitanje kako ovaj poredak koji vi branite uopšte opstaje, ako ga maltene svaki drugi građanin, prema vašim rečima, urušava time što želi da slobodno misli, izražava, okuplja se, protestuje, blokira i kaže da vi niste legitimna vlast?

Zahvaljujem.

Mislim da je prilično sramotno da ovako zvuči govor, verovatno buduće potpredsednice Narodne skupštine pošto ćete vi zato glasati, mi svakako nećemo.

Želela bih da skrenem pažnju, jako je zanimljivo, dosta vam je teško zbog ove situacije u Zaječaru, mogu da primetim, ali i neprijatno da te uvale vašoj koleginici da bude ministarka i da sada mora da sređuje birački spisak, a da vas kradu u Zaječaru, dosta je neprijatno, ne znam kako ćete sa tim nosite. Kradu vas i na izborima, kradu vas i u kampanji, taka su vas i opanjkavali, ali to vidite sa vašim koalicionim partnerima.

Što se registracije tiče, mi ne želimo da otmemo SPS, mi smo nova levica. Nažalost, moramo da radimo neki posao koji ste vi obećali da ćete raditi, mi moramo da branimo antifašizam pošto ste se vi njega odrekli. Mi vaše prostorije nećemo koje ste zadobili od Komunističke partije, ali mogli biste da ih date, da ste stvarno socijalisti, narodu, građanima Srbije za javnu stanogradnju, a ne ovde ovako da nam glumite krupnu buržoaziju i da se stidite građana Srbije koji nemaju fakultet, a da ste zapravo radili na privatizaciji obrazovanja i promovisali to svakim danom.

Dakle, prosto u tom smislu, nemojte vi nas učiti o tome šta je levica, a vi se stidite većine građana Srbije koji zapravo nemaju fakultet. Mi se naših ljudi ne stidimo, oni su časno i pošteno zaradili to što imaju, nisu krali diplome, nisu plagirali.

Za kraj, želim još nešto da vam kažem, Albanac ima ime i prezime. On je iz mog grada Bujanovca, a za vas su izgleda jedini dobri Albanci mrtvi Albanci koje ste slali u Batajnicu.

Zahvaljujem predsedavajuća.

Ja želim obaveštenje – po kom osnovu je govorio prethodni govornik kao samostalni poslanik. On je to postao tek juče nakon početka pretresa, nakon što je napustio poslaničku grupu, verovatno nezadovoljan govorom Miloljuba Albijanića.

Član 96. st. 3. i 4. su prekršeni. Kaže se da narodni poslanici koji nisu članovi poslaničkih grupa međusobnim dogovorom određuju najviše tri učesnika u raspravi, tog dogovora nije bilo, sa pravilom da govore do pet minuta, a prijave za reč sa redosledom narodnih poslanik podnose poslaničke grupe i narodni poslanici koji nisu članovi poslaničkih grupa u pisanom obliku. Do otvaranja pretresa te prijave za reč gospodina Milije Miletića u sistemu nema.

Po kom osnovu ste mu dali da govori? Zahvaljujem.

Pre tri dana u Beogradu je održan najveći skup u našoj istoriji, preko trista hiljada ljudi, to je konzervativna procena bilo je na njemu iako se režim svojski trudio da spreči ljude da dođu, onemogućavanjem prevoza i širenjem straha, te namere su bile jasne i predvidive. Danima ranije adekvatno se reagovalo pozivima na uklanjanje kontra skupa i pravovremenom reakcijom studenata redara.

Ono što nismo mogli ni da pretpostavimo je da će režim upotrebiti zvučni top, oružje zabranjeno zbog štetnog dejstva na zdravlje, ali i zbog mogućnosti masovnog povređivanja usled panike i efekata stampeda. Posebna bezobzirnost je što se napad desio tokom petnaesto minutnog pomena za žrtve u padu nadstrešnice. Ovaj čin predstavlja direktan zločin režima protiv sopstvenog naroda.

Onda kreće još veća neverica, režim se pravi lud, nema veze sa njima, tretira građane koji su svedočili ovom napadu o tome šta su doživeli kao lude, još planira da ih optuži za laž i širenje panike i to prema instrukciji predsednika koji diktira ministarki pravde bez legitimiteta kako ministarstvo i tužilaštvo treba da reaguju.

U ovom trenutku preko tri hiljade ljudi svedočilo je respektabilnim organizacijama civilnog društva i pravnim timovima političkih partija, uključujući i Zeleno-levi front o tome šta su doživeli na prostoru od Trga Slavije do Terazija i okolnim ulicama tokom 15 minuta tišine, da je to bio snažan zvučni udar, praćen talasom vrućine ili vetra. Snažan huk nalik avionskom motoru ili vozu u tunelu. Osećaj da se nevidljiva sila obrušava na masu izazivajući paniku i instiktivni strah. Moja drugarica je to opisala kao da nadolazi tenk koji je spreman da zgazi sve pred sobom. Opisali su ljudi da je to intenzivan strah, panika, šok, uz ubrzan rad srca, drhtavicu, dezorijentaciju i osećaj gubitka kontrole, glavobolju, pritisak u ušima, zujanje, mučninu, povraćanje. U stampedu koji je nastao, a koji na svu sreću zbog pribranosti ljudi bio manji nego što je mogao da bude, veliki broj ljudi je povređen.

Pitanje za odlazećeg ministra policije, Ivicu Dačića, koji negira da MUP stoji iza napada na građane, ko je koristio nelegalno oružje protiv mirnih građana ako niste vi? Ne možete nas ostaviti bez objašnjenja ko je, ako ne kontrolišete delove svoje službe, neku parapoliciju koja ima moć da na ovaj način krene protiv građana? Ili ako je napad izvršila organizacija van sistema bezbednosti, morate nam to reći. Kako je Branko Ružić, da li je imao tegobe?

Danas je odlazeći ministre, policija tukla novosadske studente koji su blokirali ulaze u Skupštinu grada Novog Sada, a među njima ima i povređenih. Ko je naredio da policija tuče studente? Da li ste spremni za prolivanje krvi studenata i nedužnih građana i da budete oruđe, top za zaštitu vlasti?

Pitanje za odlazećeg ministra zdravlja, Zlatibora Lončara, koliko je bilo ljudi koji su se obratili zdravstvenim ustanovama za pomoć nakon napada zvučnim topom? Kako ste unapred bez istrage utvrdili da ljudi lažu i da su bili instruisani da se jave Urgentnom centru? Zdravstvene ustanove ne smeju biti poluga režima za obračun sa građanima i njihovu diskriminaciju. Onaj ko je prekršio zakletvu, za to mora da odgovara i to od vas traže i studenti medicinskom fakulteta.

Pitanje za v.d. direktora Instituta za javno zdravlje Srbije doktor Milan Jovanović Batut, zašto ne izdate saopštenje za stanovništvo o štetnom uticaju i rizicima po zdravlje ljudi i životinja nakon primene zvučnih udara, kao i preporuke za dalje postupanje građana koji osećaju tegobe? To što ste javno podržali SNS ne sme od vas učiniti saučesnika u zločinu i negiranju realnosti.

I, pitanje za sve narodne poslanike, koalicione partnere SNS-a, ali i za sve vas poslanike SNS-a, da li ste spremni da budete odgovorni za zločine protiv sopstvenog naroda? Mislite li da ćete biti mirni, da ćete moći mirno da spavate ako neka služba parapolicije, kriminalna organizacija tuče narod u vaše ime, a vi ćutite? Mislite li da nema članova vaših porodica na ulicama? Mislite li da su bezbedni ljudi koje volite? Mislite li da to ne može da se dogodi vama?

Postoji li neka crvena linija posle kojeg kažete, ja više u ovome neću da učestvujem, neću da budem saučesnik u opravdavanju autokratinog režima u kome se vlada pomoću topa, napada se sopstveni narod i tuku se studenti? Razmislite o tome?

Iako je predsednica Narodne skupštine zapravo, ne stavljanjem našeg zahteva za opoziv Vlade, u suštini, kršila podelu vlasti, jer se ponaša kao premijerka, a ne kao predsednica Narodne skupštine, ipak dnevni red ove sednice poručuje da nas korupcija ne samo skupo košta već i da nas ubija i da nas ubija na različite načine. Prvog novembra ubila je 15 ljudi nakon rekonstrukcije nadstrešnice železničke stanice u Novom Sadu, koja se izbegavala da se kaže da se dogodila, dve osobe se još uvek bore za život, a Srbija vam od tih dana poručuje „krvave su vam ruke“.

Korupcija nažalost ne ubija samo na ovaj način, korupcija ubija na mnoge načine i zato smatramo da ovaj dnevni red treba dopuniti predlogom zakona o izmenama zakona o oglašavanju. Do 1. novembra smo imali saznanja da ćete ga vi uvrstiti u dnevni red kao predlog Ministarstva trgovine, zajedno u paketu sa Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona na sreću, ali da li zbog toga što je na čelu tog ministarstva do ostavke bio prethodni ministar građevinarstva Tomislav Momirović koji se setio da je odgovoran bez da to kaže 20 dana nakon tragedije ili zbog jakih lobista priređivača igara na sreću taj nacrt nije postao predlog i nema ga ovde danas. On ne ide svakako dovoljno daleko, naš predlog je restriktivniji, ali svakako smatramo da mu je mesto na ovoj sednici.

Srbija spada u države sa najliberalnijim odnosnom prema pravu na oglašavanje igara na sreću i mi imamo užasno mnogo štetnih posledica zbog ovoga. To pogađa mlade, to pogađa siromašne. Relevantna naučna istraživanja pokazuju direktnu vezu između reklamiranja i patološkog kockanja. Takođe, direktnu vezu između blizine kockarnice sa povećanjem stope patološkog kockanja u zajednici oko kockarnice. Dakle, u stručnoj javnosti je prepoznato da ako imamo neke restrikcije koje su mnogo veće kada je reč o reklamiranju igara na sreću u vezi sa alkoholom, a svakako restriktivno je onako kako tražimo za igre na sreću kada je reč o duvanu. To bi trebalo primeniti i na pristupačnost, vidljivost i reklamiranje kockarnica. To je naš predlog, dakle, da se potpuno zabrani reklamiranje igara na sreću u javnom prostoru i putem elektronskih medija, ali i da se zabrani reklamiranje suštinski preko humanitarnih aktivnosti koje pominju naziv priređivača igara na sreću, uključujući tu i same fondacije koje priređivač ili sa njime povezana lica mogu osnivati, jer to je način na koji kockarnice šalju poruku mladima, rekonstrukcijom škola, da je kocka prihvatljiv i dobar način života.

Danima slušamo od predsednice Narodne skupštine, kako smo kao opozicioni poslanici neodgovorni, pa moram da joj postavim pitanje – kako je moguće da je gospođa Brnabić, tada kao već iskusna premijerka u drugom mandatu 2022. godine potpisala nestručno napisanu Uredbu o prestanku važenja Uredbe o utvrđivanju plana područja posebne namene za realizaciju projekta „Jadar“, za koju je Ustavni sud 12. jula 2024. godine rekao da nije u saglasnosti sa Ustavom i zakonom. Da li ste vi gospođo Brnabić, samoneznalice, totalni diletanti, ili možda korumpirani prevaranti, pa ste to namerno učinili, baš da bi nakon podnošenja inicijative za ocenu ustavnosti ove uredbe, koju je podnela kompanija Rio Sava eksporejšen, ova uredba pala na Ustavnom sudu. S obzirom da ste i pre usvajanja ove uredbe koju ste potpisali pretili građanima Srbije da ćemo kao zemlja biti izloženi tužbama za odštetu od kompanije Rio Tinto, nije li logično da kao najodgovornija javna funkcionerka, vrlo pazite šta potpisujete?

Evo, šta o ovom pitanju kaže sudija Ustavnog suda prof. Pravnog fakulteta Milan Škulić u svom izdvojenom mišljenju, citiram – ako bi podnosilac inicijative odlukom samog Ustavnog suda dobio oficijalnu i ultimativno autoritativnu ustavno sudsku potvrdu da je Uredba čiji osnovni efekat bio ustavljanje, zamrzavanje, svih započetih aktivnosti otvaranja konkretnog rudnika itd, a to traje već oko par godina, neustavna, i nezakonita, što je očigledno, i osnovna intencija samog podnosioca inicijative, to bi pretpostavljam, kaže profesor Škulić, tek onda bio, postao, veoma jak pravni argument da konkretna multinacionalna i realno, moćna kompanija odgovarajućim sudskim i arbitražnim postupcima, zahteva, a možda i dobije naknadu štete zbog izgubljene dobiti usled odlaganja projekta, nastalih dodatnih troškova i slično, a sve to na osnovu neustavne i nezakonite Uredbe, kako to svojom utvrđujućom konstatuje sam Ustavni sud.

Pitanje za bivšu premijerku – da li ste se gospođo Brnabić ikada izvinili građankama i građanima Srbije, što ste ih svojom nestručnošću, neznanjem, neodgovornošću, ili korumpiranošću, ne znam šta je od svega toga, gore, doveli u ovakvu opasnost. Kako vi snosite odgovornost za svoje odluke?

Imam još jedno pitanje za Vladu Republike Srbije i posebno za ministarku životne sredine Irenu Vujović – kako to da ni nakon devet, odnosno, šest godina, mi kao zemlja nismo uspeli da harmonizujemo ključne zakone sa evropskim direktivama u oblasti životne sredine? Postupci izrade nacrta zakona o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu, i nacrta zakona o proceni uticaja na životnu sredinu, pokrenuti su 2018. godine. Izračunajte kada je to bilo. Izrade nacrta zakona o kontroli opasnosti od velikih udesa, koji uključuju opasne supstance, tzv. SVESO3, kojim bi se u SVESO postrojenja svrstala rudnička jalovišta, koja to trenutno nisu, pokrenut je 2015. godine, pre devet godina. Nijedan od ovih zakona još uvek nije usvojen, a u međuvremenu ste čak dva puta menjali Zakon o rudarstvu i geološkim istraživanjima. Da li je i za to kriva bivša vlast? Možda Zeleno-Levi front, koji tada nije ni postojao, a kamo li bio u Vladi, ili ste čekali da veliki strani investitori mogu da investiraju u zemlju, koja zapravo nema i ne želi najviše ekološke standarde, kako bi to po njih, a i po vas bilo povoljnije.

Kako ćete objasniti građanima Srbije to što je Rio Tinto podneo zahtev za određivanje obima i sadržaja studije o proceni uticaja na životnu sredinu, koji obuhvata samo deo projekta „Jadar“, jer po navodima RERI-ja nije prikazan uticaj prerade rude na životnu sredinu. Time se pokušava da se potencijalni uticaj na životnu sredinu prikaže manjim nego što jeste, i to zato što vi šest godina ne možete da donesete, ne možete ili ne želite da donesete zakon za koji sami kažete da treba da se usvoji da bi se sprečilo upravo, ovakvo izbegavanje primene zakona, praksom cepanja projekata na više manjih celina, što kompaniji poput Rio Tinta sada, a Linglong ranije, baš kako bi izbegli sprovođenje ocene uticaja na životnu sredinu za celokupni projekat, tzv. „salamis slajsing„. Kako vi gospodo snosite odgovornost za svoj nerad, odnosno rad kojim štetite građanima Srbije?

Zahvaljujem.

Investicija Rio Tinto je izazvala najveće kontraverze u novijoj istoriji Srbije. Doduše imali smo strašne, štetne projekte i nažalost možda smo se konačno opametili i da pokušamo da neki sprečimo. Ovog puta nadam se uspešno.

Da je ovo demokratska zemlja, da je ovo zemlja koja ima vladavinu prava, mogli smo ovo da rešimo drugačije. Vi ste nas naterali da idemo na najradikalnije mere, da potežemo tešku artiljeriju promene zakona. Pošto nemamo demokratiju, moramo da koristimo takve instrumente da bi zaustavili štetnu politiku u pogledu rasprodaje mineralnih resursa, uništavanja životne sredine, ugrožavanja zdravlja stanovništva, promene načina života na koje terete ljude koji to neće, niste ih ni pitali. Dakle, važno je da se ovakvi projekti obustave.

E, sad, ja bih da prođem, izvinite na tome, to je profesionalna deformacija, argumente koje ste vi iznosili, vi ste i dalje vlast, to što mi ovde imamo, što smo predlagači jasno je u kojim smo pozicijama, mada ste vi pokušavali malo da se ponašate kao opozicija sopstvenoj vlasti, pa da vidimo šta ste tu govorili.

Dakle, tvrdnja je bila - bivša vlast, mi nemamo majke mi ništa sa tim, ti zakoni, taj štetni zakon iz 2006. godine toliko je toga promenio da posle niko ništa nije mogao da uradi.

Ja nemam problem da se kaže da je to bio loš zakon, mi nemamo isto ništa s tim.

Da vam kažem, u vreme koje vi govorite kada je došao Rio Tinto ja nisam imala pravo glasa, tek posle nekog vremena sam ga stekla. Dakle, ja nemam problem s tim. Ja imam problem s tim što vi ne možete ljudi da se odlučite, jer vi to kritikujete ili ne, jer nekako stanete do 2012. godine, ne pričate šta ste vi pričali u ovom domu 2015. godine na primer.

Dakle, što niste na primer rekli – okej, možda ne možemo po onom zakonu da zaustavimo taj štetni projekat, tu strašno lošu kompaniju Rio Tinto, ali možemo neke buduće, ali ne. Ono što ste vi govorili u ovom domu zapravo meni govore da nema razlike između bivše vlasti, koju vi kritikujte, koja je u međuvremenu prešla u vaše redove i sadašnja vlasti i jedini način na koji zapravo treba da objasnite građanima Srbije da ste vi nešto bolji, ali da stalno imate tog žrtvenog jarca, tu bivšu vlast.

Pročitaću vam šta je govorio 2015. godine kada ste menjali Zakon o rudarstvu i energetici tadašnji ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić. Kaže, tada se prvi put uvode litijum i bor kao strateške sirovine, citiram – ako tome dodamo potencijale koje imamo vezano za olovo i cink, ako tome dodamo neke u ovoj fazi još uvek pretpostavljene potencijale koje imamo kada su u pitanju toliko popularni škriljci, to sve nameće potrebu da kao država imamo jedan moderan aktivan Zakon o rudarstvu i geološkim istraživanjima, zakon koji će pokušati da bez previše administriranja, ali sa jednim potpuno odgovornim pristupom prema tim vrednim sirovinama koje imamo sve to stavi u funkciju i privuče investitore.

Za tako velike investicije, za takvu hrabrost da neko uđe u istraživanja neophodno je da naš zakonski osnov bude takav da tim ljudima i tim kompanijama daje vrstu garancije da će taj novac koji ulažu, da će ta prava na eksploataciju zaista i ostvariti.

Pa jedan sadašnji ministar, Đorđe Milićević kaže – važno je, slažemo se u potpunosti sa vama, gospodine ministre, pružiti sigurnost kompanijama koje ulažu u Srbiju, važno je da je stvorena atmosfera da onaj koji ulaže novac svakako ima svu neophodnu podršku države, Vlade, resornog ministarstva da dođe do onog krajnjeg cilja do finalizacije, a to je otvaranje rudnika.

Nemamo mi majke mi ništa sa tim. To je sve bivša vlast.

Sada pitanje odštete. Dakle, Ana Brnabić je dosta govorila o tome kako mi se otvaramo ovde za odštete i jedini način da to sprečimo tvrdnja je ova Studija o proceni uticaja na životnu sredinu, o tome nešto kasnije. Dakle, ja sam jutros postavila pitanje. Vi niste bili tu, ali poslaće vam služba – kako ste onda mogli kada ste nas toliko upozoravali na taj problem odštete da potpišete loše napisanu uredbu kojom stavljate van snage projekat na način na koji zapravo dajete pravni argument kompaniji da traži odštetu.

Dakle, vi ste nas ovde izložili opasnosti od odštete od kompanije, a nismo mi. Dakle, prvo nam vi to odgovorite. Jedino utešno za građane i građanke Srbije koji su spremni da plate odštetu, jer je važnije zaštiti našu zemlju, jedino utešno je što je ako ste bili toliko korumpirani da to uradite namerno, to je onda dobar razlog i dobar osnov i dobar argument da mi u nekoj budućoj arbitraži zapravo taj spor dobijemo protiv kompanije. Ima takvih odluka arbitražnih tribunala i pravo da vam kažem gotovo da bih više volela da ste korumpirani nego da ste nestručni, jer to bi bilo dobro za građane Srbije.

Što se tiče najviših standarda koje ste zagovarali da ćemo ih imati ovde i da će se kopati samo po najvišim standardima takođe i te Studije o proceni uticaja na životnu sredinu, moram da pitam – da li iko veruje da glavna osoba koja je sada na braniku najviših ekoloških standarda je ministarka za životnu sredinu Irena Vujović? Jel to osoba od najvećeg poverenja u ovoj zemlji? Ja nisam sigurna da je tako.

Da je kompanija zaista želela da postupak sprovede po najvišim standardima zaštite životne sredine sačekala bi usvajanje novog zakona o proceni uticaja na životnu sredinu koji zabranjuje taj „salamit slajsing“, veštačko cepanje projekata na više delova, da se zapravo ne bi obavila studija o celokupnom uticaja projekta na životnu sredinu. Ali, kako da vam kažem, ja i nemam razloga da verujem kompaniji, niti mislim da treba da se oslanjamo na kompaniju, a mislim da građani Srbije misle da treba da se oslanjamo na državu. Ali, nažalost, vi niste u stanju ili niste namerno hteli da usvojite strožije zakone, te najviši ekološki standard od devet godina i tako mi sada ne možemo da se uzdamo ni u zemlju koju ste zaposeli.

Na samom kraju nešto o Zelenoj agendi. Dakle, vi ste ovde Zelenu agendu sveli na baterije za električne automobile. To, kako da vam kažem, mali, malecni delić Zelene agende nije najvažniji, a svakako te električne automobile neće voziti građani Srbije.

Proces prelaska sa fosilnih goriva na obnovljive izvore energije radi smanjenja štetnih emisija treba da bude jasan i uključiv za sve, a ne da to bude …