Poštovani predsedavajući, poštovani građani i građanke Srbije, da je Republika Srbija zaista ono što piše u njenom Ustavu zasnovana na vladavini prava i socijalnoj pravdi, ljudskim i manjinskim pravima i slobodama i pripadnosti evropskim principima i vrednostima, mi bismo zaista danas mogli normalno da diskutujemo o kandidatkinji za predsednicu Narodne skupštine, da pričamo o njenoj biografiji i da pričamo o njenim sposobnostima, da poštuje dostojanstvo ovog doma i čuva reprezentativnu, zakonodavnu i izbornu i kontrolnu funkciju parlamenta. O biografiji se svašta može reći, o sposobnostima za čuvanje dostojanstva parlamenta malo manje, na žalost mi smo imali prilike da vidimo kada je gostovala kandidatkinja ovde kao premijerka, kako je to izgledalo.

Pre svega toga, pošto mi na žalost nismo zemlja vladavine prava i socijalne pravde, kontekst ove rasprave jeste krađa izbora i nekažnjivost koja se normalizuje u ovoj zemlji.

1/2 VS/MP

Dakle, to sve od nas zahteva da pogledamo kako je Srbija izgledala i u šta se pretvorila u ovih sedam godina, kako je Ana Brnabić bila premijerka ove zemlje.

Ona je juče, ne znam po kom osnovu imala pravo da govori, ali je tvrdila kako nigde ne piše kakva je ova zemlja, da su ovde izbori pokradeni i da ovde nema slobode izbora. Evo da kažem neke , da vas uputim na neke izveštaje.

Prema nedavno obavljenom izveštaju švedskog Instituta iz Geteborga

WDM, dakle to je skraćenica od varijacija, demokratija, mere, prave indekse demokratije, Srbija je na 107. mestu od 179 zemalja po indeksu liberalne demokratije, najgore na zapadnom Balkanu, već deset godina spada u kategoriju izbornih autokratija, sa autoritarnom stabilizacijom poslednjih tri ili četiri godina. Posebno, eksplicitno piše da se autokratske Vlade Srbije, među njima koriste dezinformacijama, kao svojim oruđem da ostanu na vlasti.

Izveštaj „Fridom hausa“ koji je obavljen dan nakon ODIR-a, mi smo delimično slobodna zemlja, tako je od 2019. godine, sada već imamo manje bodova, najgore smo prošli na političkim slobodama, koje se tiču konkretno selektivno i pristrasne primene izbornih zakona, jednako su loše ocene najniže za transparentnost Vlade, posebno u vezi sa projektima kakav je „Ekspo 2027“ ili borbu protiv korupcije. U samom izveštaju ODIR-a, za koji bivša premijerka kaže da ga nismo čitali, piše da je zamagljena granica između države i stranke i da to dokazuju, pa citiram „ slučajevi pritiska na zaposlene u javnom sektoru, zloupotreba javnih resursa i šeme za podsticanje birača“, koji su izazvali zabrinutost u pogledu i sposobnost birača da naprave izbor bez nepotrebnog pritiska.

Jasno je da u Srbiji kada mi govorimo o vladavini nekoga, tu pre svega mislimo na Aleksandra Vučića, ne na Anu Brnabić, na žalost, a to dosta zapravo govori o tome da mi nismo baš parlamentarna demokratija. Danas autokratijama ne upravlja samo autokrata, već mreže sastavljene od kleptokratskih finansijskih struktura, službe bezbednosti i svih onih koji zloupotrebljavaju sektor bezbednosti i propagandista.

Članove ovih mreža povezani su ne samo unutar jedne zemlje, autokratije se međusobno podržavaju, u toj strukturi Ana Brnabić ima svoju značajnu ulogu.

2/1 GD/CG 10.20 – 10.30

Dakle, kada je reč o njenom izboru na mestu premijerke svojevremeno, to je tada bio jedan dobar potez za biznis elitu, za političko-ekonomsku elitu, koja je u suštini posebno pokazala kako će izgledati feudalizam u ovoj zemlji. Nastala je jedna feudalna kasta koja funkcioniše po principu da političari i njihove familije razviju porodične biznise, koji onda, iako su ti biznisi pre toga imali minornu zaradu, odjedanput sklapaju ugovore sa državom u iznosima koji se mere stotinama miliona dinara godišnje. Takav primer je firma „Aseko“, čiji je direktor bio premijerki brat.

Ana Brnabić je bila osnivač, član, predsednik Upravnog odbora NALED-a kojem je dodatno otvorila vrata na NALED postane suštinski Vlada umesto Vlade, zastupa poslovne interese, bude član ogromnog broja radnih grupa za pisanje zakona. Mnogi su antiradnički, poput Zakona o radu, a neki su najkoruptivniji koje smo ikada ovde izglasali. Mi smo bili protiv, a vi ste, gospodo, izglasali Zakon o planiranju i izgradnji, kojim se ukida konverzija i naknada za konverziju.

Ono čime se Ana Brnabić takođe hvali, nije urađeno. Evo ovih dana čujemo da radni staž za dobar deo zaposlenih, pre svega u IT sektoru, nekadašnjih frilensera, kojima je država obećala da će subvencionisati deo PIO troškova ako se zaposle za stalno, još nije upisan. Dakle, država nije uplatila svoj deo subvencija koje je dogovorila sa radnicima.

Kada je reč o bezbednosnim strukturama i vezama sa kriminalom, iako ovu eru, kažem, nećemo zvati po njoj, nego po njenom šefu, ne znači da je ona bila nevažna za propadanje Srbije. Ona nije „oskar“, iako je samoj bilo krivo što možda niko nije pomislio da bi ona to mogla da bude, ali ona ima značajnu odgovornost za nešto drugo. Krađa izbora od 17. decembra 2023. godine sprovedena je kao jedan organizovani kriminalni poduhvat. Nalazi posmatračke misije CRTA-e pokazuju ozbiljne neregularnosti na 13% biračkih mesta na parlamentarnim izborima, na beogradskim čak 21.

Ona je direktno odgovorna, jer su u operaciji krađe izbora učestvovali MUP, Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, čelnici lokalnih samouprava, stranački aktivisti SNS-a, ali i pripadnici kriminalnih grupa. Svi smo videli snimke kako napadaju nezavisne posmatrače i ona je to samo priznala. Ništa povodom toga nije urađeno. Kao što su svojevremeno i sama premijerka i ministri govorili da sistem nije zakazao nakon dve tragedije u „Ribnikaru“ i selima oko Mladenovca, tako i sada kažu kako je birački spisak najažurnija moguća evidencija u zemlji. Umesto da se obavi neki inspekcijski nadzor, da se kaže – hajde da vidimo zašto je javnost tako duboko zabrinuta, oni napadaju sve one koji na problem ukazuju. To je ponašanje krivca, ako mene pitate, koji pokušava da prikrije svoje nedelo.

Krađa izbora se ovog puta ne oslanja samo na kvote sigurnih glasova koje partijski funkcioneri SNS-a, direktori firmi, ali i zaposleni moraju da ispune da bi ostali na svojim funkcijama, odnosno radnim mestima, već se oslanjaju na kriminalni i organizovani poduhvat u vezi sa prekrajanjem biračkog spiska na osnovu manipulacije promenom prebivališta, kupovinom glasova, masovnim i organizovanim dovoženjem birača, posebno u Beogradu. Više no ikada vi ste pokazali ne samo da ste iskrivili uslove za takmičenje, nego da čak ni onda u tim uslovima ne možete da pobedite, nego morate da kršite sopstvene loše zakone koje ste doneli.

To što mi govorimo o manipulacijama biračkim spiskom, o tome ko ima prava da bude na njemu, o tome ko nema prava da nosi izvode iz biračkog spiska kada ide u kampanju od vrata do vrata, vi nazivate nacizmom i time vređate žrtve nacizma.

2/2 GD/CG

Relativizujete nacizam, ali to je vama na čast, mešetaranjem sa biračkim spiskom, gde se pasiviziraju neki birači, a to znamo, jer mnogi od njih su došli da glasaju na mesta na kojima su godinama glasali, nisu bili na spisku. Na njihova mesta se upisuju neki drugi. Dakle, to sve zadire u osnovno pitanje demokratije, ko ima prava da odlučuje o određenim političkim pitanjima, koga se to tiče, na koga će se odnositi odluke politike koja će se sprovoditi.

Prebivalište je centar životnih aktivnosti i na osnovu njega imamo ličnu kartu i pravo da glasamo na lokalnim izborima. Na mene utiče zagađenje vazduha u Beogradu, loš saobraćaj, cene stanova. Ja ovde živim i ovde je centar mojih životnih aktivnosti. Tako je i bilo kada sam studirala ovde, ali tada nisam imala prebivalište i nisam ovde glasala. Na ljude koji žive u Maloj Krsni ili Višegradu to ne utiče na jedan način. Svi smo mi državljani ove zemlje i treba da glasamo o nacionalnim pitanjima, ali ne o lokalnim. To bi trebalo svima da je očigledno i jasno, ali vi stalno menjate teze i to onda vama nije jasno.

Zloupotrebljavate ljude koji jedva sastavljaju kraj sa krajem, koji žive od socijalne pomoći, koje suštinski primoravate da glasaju za vladajuću stranku, jer će im se onda oduzeti socijalna pomoć, na koju po zakonu ima pravo.

Vaši ljudi neovlašćeno koriste podatke o korisnicima socijalne pomoći, o penzionerima. Dakle, setimo se da je predsednik poslao pismo penzionerima, gde je PIO fond dao podatke o tome ko prima penziju i da je na osnovu toga poslato jedno pismo. Dakle, znajući da su ti ljudi ranjivi, njih targetirate kao zelenaše. Novac koji dajete za kupovinu glasova mogli ste da date legalno kroz socijalnu pomoć koju nećete da uvećate. Umesto toga, vi usvajate Zakon o socijalnoj karti pomoću kojeg ste skinuli najmanje 44 hiljada ljudi sa novčane socijalne pomoći.

Srbija u međuvremenu nema strategiju socijalne zaštite, niti smanjenje siromaštva, podsećam to danas na Međunarodni dan socijalnog rada.

Sama bivša premijerka je svojevremeno rekla da su u Srbiji iskorenjeni ekstremni vidovi siromaštva. Toliko je njoj stalo do toga, iako podaci iz 2020. govore da je čak 7% ekstremno siromašnih. Dakle, to je pola miliona ljudi. Nakon toga podatke nemamo, jer je ukinut tim za smanjenje siromaštva.

Dakle, koliko je ovoj vlasti stalo do privatnosti koju koristi kao izgovor što nije do sada ažurirala birački spisak jeste što se aktivisti SNS-a šetaju sa tim izvodima u kampanji od vrata do vrata, a kada vas uhvate u krađi, kada vas uhvate u nepoštovanju zakona, vi onda to relativizujete, te kažete – pa, eto, i aktivisti Zeleno-levog fronta rade kampanju od vrata do vrata. Tačno, radimo je i time se ponosimo, ali radimo je sa praznim papirima. Ljudi onda kažu šta mi tu želimo da upišemo, da li žele da ostave svoje podatke, nemamo izvode iz biračkog spiska, ne ucenjujemo ih ničim, jer ni ne možemo ničim da ih ucenimo, a vi možete, jer sva je moć u vašim rukama. Zloupotrebljavate sve sisteme koje ste zauzeli.

Inače, kada se desi takvo nasilje koje vi nazivate nasiljem, a zapravo je reakcija na kršenje zakona, bivša premijerka drži konferenciju za medije samo kada to instrumentalizuje rodnu ravnopravnost samo kada je reč o aktivistkinjama SNS-a koje krše zakon, ali se ni u jednom trenutku ne usudi da odbrani možda jedinu dobru stvar koju je njena Vlada uradila, a to je Zakon o usvajanju Zakona o rodnoj ravnopravnosti. Dakle, ona potpuno ćuti i dopušta ismevanje isto i od bivših ministara iz njene Vlade, odnosno još uvek sada u tehničkoj Vladi kada pričamo o problemu femicida.

2/3 GD/CG

Dakle, to što je nekada možda isto delovalo za međunarodnu javnost da je izbor Ane Brnabić jedan dobar PR potez, da će u nedostatku demokratije delovati progresivno da jedna žena i pripadnica LGBT zajednice može da zamaskira manjak demokratije, to se pokazalo kao nešto od čega niko nije imao koristi, ni mi žene, ni LGBT zajednica. Ništa niste uradili za ove dve zajednice.

Na sve to vi kažete da ne čitamo izveštaje ODIR-a, a vi ne čitate šta tamo piše. Tamo eksplicitno piše da u Radnoj grupi za unapređenje izbornih uslova treba da uključite relevantna organizaciona društva. To niste uradili. Tamo eksplicitno stoji, preporuka 4, da birački spisak mora da se sredi uz učešće opozicionih političkih partija i organizacija civilnog društva. To isto tako niste uradili.

Mi smo kao opozicija predložili formiranje Komisije za kontrolu izbora koju bi činili predstavnici vlasti, opozicije i civilnog društva, baš kao što glasi u preporuci ODIR-a, preporuci 4.

Tražili smo, naravno, i pluralizam i ravnomernu zastupljenost u medijima. Tražili smo isto tako i krivičnu i prekršajnu odgovornost za one koji su učestvovali u izbornim manipulacijama i krađi. Ako ste stvarno tako spremni na dijalog, kao što kažete, evo, mi smo jedan predlog izneli. Možete da se upoznate sa njim.

Zahvaljujem.

Član 100. koji kaže da predsednik Narodne skupštine, u ovom slučaju vi kao predsedavajući, kada želite da učestvujete u pretresu morate to da prepustite nekom drugom.

Dakle, vi ne možete, zapravo, da učestvujete u pretresu, ne možete da govorite kao što ste sad govorili. Ja stvarno moram da vam dam Oskara, zapravo Zlatnu malinu za jako lošu glumu. Dugo ste svi ovo vežbali, ovaj performans u kome vi svoje dostojanstvo, koje bi trebalo, jel da, zahvalite predsedniku što vam je dopustio da ga podržite. Ali, kad ste se toliko unizili već sa ovim položajem, ja bih zaista bih zamolila sve da se malo upute, takođe u to kako im vi fingirate napredak dok podržavate ovu fingiranu naprednu Srbiju.

Dakle, to kakav ste vi naučnik dosta govore i oni koji su analizirali vaš citatni kartel i vaše fingiranje napretka. Zato učestvujete u ovoj šaradi. Zato Zlatna malina, a ne Oskar. Niste ga još uvek zaslužili.

Konačno da se malo priča o temi.

Koristiću vreme predsednika poslaničke grupe, pošto se našem predsedniku Narodne skupštine sinoć mnogo žurilo da se što pre ide na te izbore i da se što pre situacija u ovom domu promeni, nisam imala prilike u tom smislu da govorim tada, pa ću sada iskoristiti priliku da prvo nešto kažem generalno o budžetu, a onda i o našem amandmanu.

Dakle, Zeleno-levi front, neće glasati za budžet za 2024. godinu, kao ni na završni račun za 2022. godinu, niti za zakon o pljački veka, što je nešto što vi nazivate projektom EKSPO 2027, a ni za medijske zakone ukoliko ne prihvatite razumne amandmane koje smo podneli. Nećemo podržati ni zaduživanje zemlje koje sada je više nego duplirano u odnosu na prošlu godinu.

Sada moram da kažem, na početku, bilo je nekih zakona u skupštinskoj proceduri za koje sam se ja vrlo rado spremala da ovde kažem da ću glasati za njih, nažalost niste ih stavili na dnevni red. To je recimo zakon kojim mi pozivamo da bude ovde na dnevnom redu i da podržimo, Zakon o kontroli opasnosti od velikih udesa koji uključuje opasne supstance, to je zakon kojim se prenosi evropska SEVESO tri direktiva u naš pravni poredak. Dakle, to je konačno ušlo u skupštinsku proceduru, posle osam godina, raznih verzija, nacrta i predloga, ali opet nije zaslužilo da bude na dnevnom redu. Iz nekog razloga vaši poslanici nisu došli na Odbor za zaštitu životne sredine da to izglasaju.

Mislim da je to jedna veoma poučna priča o tome da neki zakon, na njemu se radi osam godina, samo treba da se prenese direktiva u naš pravni poredak. Znači nije se sada izmislio potpuno novi zakon, naravno treba da se prilagodi našem kontekstu, ali vi to osam godina ne možete da uradite. To dosta govori o zaštiti životne sredine, o zaštiti građana od velikih udesa, a tu i tamo i dalje imamo različita izlivanja amonijaka i incidente situacije, to i te kako govori o procesu evropskih integracija, ali bogami i o kapacitetima SNS kadra, pogotovo kada recimo, vodi Ministarstvo za životnu sredinu.

Ministar finansija se juče hvalio da je nešto ne čuveno što mi dobijamo budžet i završni račun na jednoj sednici, kao da je time sav posao završen. Ja bih da to dovedem malo u pitanju. Dakle, šta mi iz tih dokumenata zapravo vidimo? Pa, vidimo, a ja sam o tome govorila i prošle godine na sednici o budžetu, pa ću samo praviti neku komparaciju, jednu ne transparentnost u prikazivanju toga kako se mimo redovne budžetske procedure troše tekuće budžetske rezerve. To je zapravo način na koji mi tek godinu dana kasnije možemo da ispratimo, ali ne baš da iskontrolišemo kako ste vi trošili novac.

E, sada, to je nešto što ste pogotovo vi kao SNS vodeći ovu državu 11 godina stalno uvećavali. Dakle, od jedan i po posto, došli smo do toga da na takav način možete menjati budžetske aproprijacije, do četiri posto planiranih prihoda. Dakle, to ste vi uradili. Ne možete se vi sada pozivati na neku prethodnu vlast.

Kada to radite, dakle, postoji mogućnost da proglasite za državnu tajnu ukoliko se radi o nekim bezbednosnim razlozima i recimo to je onda kada tako menjate mimo redovne budžetske procedure kako se troše tekuće budžetske rezerve, recimo za MUP ili BIA, znači za neke sektore bezbednosti, ali vi vrlo često to ne radite samo za ove sektore bezbednosti nego i za neke druge budžetske korisnike.

Pa, sada da napravimo jedno poređenje u odnosu na prošlogodišnju situaciju. Dakle, prošle godine promenjena aproprijacija, dakle, to smo videli u završnom računu za 2021. godinu, dakle za 22 milijarde dinara koje su proglašene državnom tajnom, a sada dođemo u 2022. godinu završni račun nam kaže da ste promenili, dakle preko budžetske rezerve, promenili aproprijaciju u iznosu od rekordnih 122 milijarde dinara, preko jedne milijarde evra, dakle rekord od kada postoji taj institut, a takođe da je od toga 61 milijarda dinara proglašena državnom tajnom. Niste dali nikakav razlog zašto je to tako.

Pa, ministar finansija je možda pre nekih sat vremena, pre nego što je krenula ova saga o psu i živini, rekao da mi vodimo, odnosno vi vodite računa o svakom dinaru. Mislim da je naš posao da vodimo računa, jer mi imamo kontrolnu funkciju, pa da vidimo kako, gde odoše tih 61 milijarda dinara koji su državna tajna. Šta nama kažu, odnosno šta kaže državni račun. Dakle, kaže da je samo jedan i po milijarda otišla za MUP i BIA, znači, nešto malo manje od 60, državna tajna, a nije bezbednosni sektor. Prošle godine koje su to institucije koristile, dakle, ovo što je bilo proglašeno državnom tajnom, Ministarstvo finansija, dakle vi ministre, Generalni sekretarijat Vlade i službe Vlade.

Ove godine, to su Uprava za rezerve energenata, Republička direkcija za robne rezerve i ponovo Generalni sekretarijat Vlade koji očito nešto tajno radi sa budžetom Republike Srbije. Pa, ja moram da pitam šta to tajno radi generalni sekretar Novak Nedić sa moguće, mi ne znamo pošto nije uopšte transparentno, desetinama milijardi dinar, kome ih on to raspoređuje?

Imaju li osiromašeni građani Srbije poverenja u jednog takvog čoveka, samo u kontekstu ovog trošenja novca koje je potpuno nevidljivo za sve nas, dakle, ne samo za njih nego ni za nas kao narodne poslanike, a kamo li za čoveka koji ima bogami takvu biografiju da bi samo zbog njega vaša Vlada trebala da padne više puta.

Dakle, sastaje se sa članovima kriminalne grupe, koristi vojna strelišta sa ljudima, druži se sa ljudima optuženim za šverc narkotika, pranje novca, organizuje batinaše, dovodi se u vezu sa klanom Belivuka, dakle, ja bih rekla da građani Srbije apsolutno nemaju poverenja u takvog čoveka i nemaju poverenja to kako vi trošite novac i to će se pokazati na predstojećim izborima.

E, sad pored toga što vi trošite novac na načine koje proglašavate državnom tajnom i mi to ne možemo da ispratimo, vi ste čak i nesposobni da novac koji imate potrošite na način koji bi bio u korist građana koji bi poboljšao njihov kvalitet i tu posebno mislim na stvari poput zaštite životne sredine, već pomenute prosvetu ili zdravstvo.

Ako pogledamo na šta je najviše otišlo neiskorišćenih sredstava to je baš za ove oblasti. Pa recimo, projekat za koji mi čak mislimo da nije dobar, čista Srbija, vi niste potrošili novac, dakle, niste potrošili novac IPA programa u oblasti zaštite životne sredine, niste potrošili novac programa u okviru Zelene agende, niste potrošili novac u projektu Svetske banke za digitalizaciju zdravstva i obuke za zaposleno zdravstvo, za program lečenja i oboljenja koja se ne mogu uspešno lečiti u Republici Srbiji, za rekonstrukciju Univerzitetskog kliničkog centra Novi Sad.

S druge strane, Ministarstvo odbrane potroši sav novac, BIA potroši sav novac, ali zašto ova ministarstva koja se bave pitanjima od osnovnih značaja za zadovoljenje osnovnih ljudskih potreba građana Srbije, poboljšanje njihovog životnog standarda, vi to ne umete da potrošite, vi ste nesposobni očito pored toga što krijete na šta drugo trošite novac zašta se očito sposobni.

Dakle, kako to tehnički štedite na razvoju od koje bi građani imali koristi, ali ne štedite nego ste čak nonšalantni sa bacanjem novca, zaduživanje u naše ime za velike projekte poput EKSPO 20-27. od kog obično ljudi neće imati ništa.

I najzad moram da kažem pored toga što ste nesposobni da iskoristite sredstva koja imate, vi ste sposobni da plaćate i te kako mnogo za kazne i penala, to zapravo plaćamo mi.

Pa recimo, od kako ste vi došli na vlast od 2013. do 2022. godine, isplatili ste 131,3 milijardi dinara na kazne i penale i to najčešće ide na isplaćivanje od strane sudova zbog toga što kod nas nije moguće suđenje u razumnom roku očigledno iako se vi hvalite da smo mi neka zemlja od vladavine prava.

Dakle, očito je dok vi vladate mi nećemo imati dobre radne uslove za radnike, narušavaju se prava građana u zatvorima, vi pritvarate ljude bez dokaza, a nekim se kaznama i penalima Ministarstvo odbrane uopšte i ne može ući u trag. Dakle, eto to su neka moja pitanja za ministra finansija, možda bi mogao da nam pojasni na šta se troši taj novac koji je proglašen državnom tajnom.

E, sad bi prešla na naš amandman. Naš amandman se tiče uvećanje poreza na dobit pravnih lica, mi smatramo da bi prihodi u budžetu mogli da se povećaju ukoliko bi se porez na dobit pravnih lica kada se radi o priređivačima igara na sreću povećao za 50%. U Srbiji ima 2.900 kockarnica.

To je tri puta više po glavi stanovnika od Italije, pet puta više po glavi stanovnika od Velike Britanije, šest puta više po glavi stanovnika od Španije, u ovim zemljama kao i brojnim drugim evropskim zemljama i te kako se vodi javna rasprava o tome kako destimulisati igre na sreću koje izazivaju jedan ozbiljan oblik bolesti i zavisnosti, to je kockanje.

Tako da je naš predlog da se poveća stopa kojom se Srbija oporezuje dobit priređivača igara na sreću umesto opšte stope od 15%, po stopi od 50%, za sve obveznike koji ostvaruju prihode od igara na sreću bez obzira da li im je to pretežna delatnost ili nije.

Ja bih podsetila da smo mi prošle godine na istoj ovoj sednici o budžetu podneli jedan sličan amandman zato što smo isto tada podneli jedan predlog zakona koji bi isto uvećao prihode o budžetu, to je tada bio zakon o vanrednom kriznom porezu na dobit pravnih lica i već tada smo predvideli da bi tim vanrednim porezom bile obuhvaćene i delatnosti kockanja i klađenja.

Dakle, pokušali smo da vam skrenemo pažnju na to, građani pričaju o tome, to ih jako boli, to ih jako brine, a vas to baš i ne interesuje. Dakle naš je predlog da prosto na ovaj način uvećate prihode, a da onda taj povećani prihod koji bi država ostvarila, usmerite na podršku lečenja od bolesti zavisnosti.

Mi imamo još neke predloge kada je reč o borbi onoga što vi radite, a to je prosto apsolutna promocija industrije kockanja i klađenja u ovoj zemlji na račun zdravlja građana, i njihovog prosperiteta, i to su mere poput ukidanja faktičkog totalnog oslobođenja od poreza na dohodak od igara na sreću, tako da se ukinu sva oslobođenja od poreza na dohodak igara na sreću, za iznose veće od 20 hiljada dinara itd, neću sada sve detalje o tome, tehničke, mogu o tome kasnije, dakle povećanje stope, to sam već navela kojom se u Srbiji oporezuje dobit priređivača igara na sreću od 50 posto, ali bih istakla i jednu meru koja je dosta laka da se uvede, a to je potpuna zabrana reklamiranja igara na sreću i to su mnoge evropske zemlje uvele.

Dakle, ako mogu da se zabrane reklame alkoholnih pića sa više od 20 posto alkohola, duvanskih proizvoda, reklamiranja lekova, mislim da mogu da se zabrane i reklame kockarnica i kladionica.

I najzad, tražimo obavezno navođenje jasno postavljenih upozorenja o štetnosti kocke i bolesti zavisnosti, koju kocka izaziva, na svim objektima u kojima se priređuje igre na sreću sa istim spoljnim izgledom. Eto, to je naš amandman i nadam se da ćete ga razmotriti.

Znam da ste prošle godine ministre govorili da vam ne pada na pamet da pričate o vanrednom kriznom porezu da bi to upropastilo privredu ove zemlje, i nisam sigurna da se to baš pokazalo u praksi sa privredama evropskih zemalja, ali dobro, vi govorite šta vi govorite, a građani će reći svoje 17. decembra, proleće može da bude i u decembru ove godine. Hvala.

Hvala.

Ja neću da komentarišem ovo što me osoba koja ma šta da je naterala institucije ove zemlje i prisilila sve da mu odbrane doktorat kao ne plagijat, a svako ko zna da čita može da vidi je to plagijat. To neću komentarisati zato što je vek dovoljno neprijatno za Vladu Republike Srbije, kao i državu Srbiju, da neko preko nje leči svoje komplekse. Vi se time bavite privatno, ako možete, nemojte sramotiti Srbiju na takav način.

Moram da vam kažem. Vi meni niste odgovorili na pitanje. Nisam ja vas pitala za robne rezerve, nisam vas pitala za rezerve energenata. Ja sam pročitala šta piše. Ja sam vas eksplicitno pitala za Generalni sekretarijat Vlade. Za to mi jedino niste odgovorili. Na šta se troši taj novac i koliko ga je?

Na kraju krajeva, vi ste sami krenuli da otvarate, ako ste svojim odgovorom otvarali tu oznaku poverljivosti, pa otvorite se skroz pa nam recite. Nemojte izbegavati odgovor.

Najzad, neka kriza 2008. godine, pa zaista sramota.

Replika, pravo na repliku, pomenuta sam.

Dobro, imam vremena, ali ću replicirati, mada ovo je zapravo moj amandman tako da nisam čula da ste vi pričali o temi. Amandman je vrlo jasan, ima predlog, reč je o povećanju stope na 50% poreza na dobit preuređivači igara na sreću. Eto, konkretno predlagan i niste ništa o tome rekli, nije tačno da nema predloga.

Jako zanimljivo da neko govori, dakle zanimljivo je da je autoplagijator brani plagijatore, jer mi ovde zapravo i uplićemo u to isključivo pravne argumente kao da ovde zapravo nije reč o etničkim pitanjima, o nekim etičkim kodeksima.

Nisam rekla, nisam ništa osporavala odluke upravnih, ustavnih sudova, možda mogu da se zapitam kakvo Ustavni sud donosi tako brzo odluke kada je nešto od interesa nekoga ko je moćnik u ovoj zemlji, ali godinama ćuti, recimo, na neke različite inicijative, bilo za smanjenje penzija ili pitanje zašto Vlada suštinski podriva autonomiju univerziteta time što ima veći broj članova u savetima naučnih instituta, nego što to imaju iz redova naučne zajednice. Ima takvih inicijativa. Ustavni sud o tome ćuti, za sada ništa nije rekao i o predlogu 48 poslanika za ocenu ustavnosti Zakona o socijalnoj karti, kojom vi zapravo skidate ljude sa sistema socijalne zaštite i na taj način štedite. Pa, sjajno, to je odlično rešenje da pokažete kako se borite protiv siromaštva, statistički.

Dakle, ja bih samo da kažem da ne osporavam ja odluke Upravnog suda, ja osporavam da Upravni sud govori o sadržaju disertacije, on o tome nije govorio. O sadržaju disertacije mogu da govore oni koji su ih čitali, takođe oni koji pogledaju i softver i koji prosto kaže, za žutilo se nešto, silno žuto, da se tekst identičan nalazi u jednom tekstu koji je obavljen pre, doktorske disertacije koja je obavljena posle i na kraju krajeva svako ko zna da čita.

Takođe, svako ko zna da čita, zna i da jedan ministar ovde, autoplatijator objavio je isti rad šest puta i na to dobijao neke bodove, na to dobijao neka zvanja. Dakle, to je sve apsolutno nepošteno, da ne kažem neku težu reč. Ako pričamo o etici, isto tako ti ljudi ne bi trebalo da pišu ni etičke kodekse koji rešavaju ponašanje nas ovde kao poslanike na koje mi apsolutno ne možemo ni da se pozovemo. Dakle, ovde o etici nije reč, ovde je reč o pravnom nasilju takođe, ali dok god možemo da govorimo makar da napravimo tu razliku da znamo o čemu govorimo. Hvala.

Zahvaljujem.

Ovaj amandman tiče se takođe, umanjivanja sredstava koje smo trošili na nepotrebni nacionalni fudbalski stadion, a potrebno ulaganje u kanalizacionu strukturu.

Neću objašnjavati zašto je to potrebno, mislim da je svima jasno, ali bih želela da pokažem kako vi zapravo radite na uspostavljanju kanalizacione mreže i to posebno u Beogradu kao glavnom gradu, gde u ruralnim opštinama je to kako da kažem, sramotno na koji način su te opštine pokrivene kanalizacionim sistemom.

Dakle, predsednik Srbije više puta, pa i gradonačelnik u ostavci, odlazio je na levu obalu Dunava i obećavali su tamo, samo što nije, i obećavali su nešto što nikad nije bilo urađeno, a to je kanalizacija u Krnjači, Borči i Kotežu. Čak je ovde ministar Vesić u aprilu obećavao, da je to prosto gotova završena stvar, tenderi su prošli, uskoro će biti potpisani neki ugovori.

Gradonačelnik u ostavci, nije objasnio zašto je dao ostavku, je rekao da će to uskoro da počne. I ne lezi vraže u oktobru mesecu ali na službenom Glasniku EU, objavljeno je povlačenje zapravo prekid tendera za postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda i za kanalizacionu mrežu u Krnjači, Borči i Kotežu.

Dakle, ovo je inače finansiranje koje je bilo obezbeđeno od Evropske investicione banke u iznosu od 35 miliona evra i od projekata EU iznosu od 37 miliona evra.

Inače, to ste mogli i da nam saopštite ovde u ovom domu, a ne da čitamo u Službenom glasniku EU. Vi ste otkazali te tendere, odnosno Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda i Grad Beograd, nakon što su izabrani izvođači za oba projekta. Volela bih da objasnite to građanima leve obale Dunava zašto će oni na kanalizaciju morati da čekaju najmanje do 2028. godine.

Pošto otprilike nekih godinu dana kako smo ovde izglasali Vladu Republike Srbije, a uskoro će i ona završiti svoj mandat, imam dva pitanja pre nego što krenem obrazlaganje amandmana. Jedno je – ko je rušio u Savamali, a drugo - gde je Nenad Vučković Vučko? Pa, ministre, sedite tu ceo dan, mogli ste da date jedan odgovor na neko pitanje.

Naš amandman ovde tiče se jednog klasnog rata koji vi vodite u ovoj zemlji protiv siromašnih. To ste uradili i donošenjem Zakona o socijalnoj karti i njenom primenom, tom digitalizacijom socijalnih prava koji navodno treba da pomogne da identifikujete siromašne, u stvari, vama služi da ih skidate sa sistema socijalne zaštite.

Zato mi predlažemo da se uvećaju te naknade za socijalnu zaštitu iz budžeta, kao što smo takođe tražili od Ustavnog suda da Zakon o socijalnoj karti proglasi neustavnim, jer on to jeste, nije u skladu sa brojnim međunarodnim konvencijama koje smo potpisali, kao ni sa našim Ustavom.

Dakle, za sada, po onome što mi znamo, skinuli ste najmanje 20% građana Srbije iz sistema socijalne zaštite, možda je sada taj broj i veći.

Ja bih podsetila da je Komitet UN za ekonomska, socijalna i kulturna prava izrazio zabrinutost zbog neadekvatne pokrivenosti visine socijalnih davanja u Srbiji, što dovodi do neefikasnosti sistema socijalnog osiguranja u smanjenju siromaštva. Dakle, ponoviću, vi vodite jedan klasni rat protiv siromašnih, vaš budžet uopšte ne prepoznaje taj problem, u ovoj zemlji žive siromašni ljudi, prevashodno su to siromašna deca i vi nemate šta da odgovorite na to pitanje.

Mi smo predlagali neke druge amandmane za povećanje dečjeg dodatka, kao i ovaj. Dakle, vi to prosto godinama ignorišete i podržavate jedan zakon koji je neustavan, koji krši prava građana, jer skuplja preko 135 podataka o korisnicima sistema socijalne zaštite i koristi ih brutalno da ih skine sa socijalne pomoći. Hvala.

Zahvaljujem. Ostaje nam par minuta da pričamo o tako važnom zakonu kao što je zapošljavanje stranaca. Tako će slično verovatno biti i sa Zakonom o državljanstvu, kada ćemo pričati u par minuta zašto neko može sa godinu dana boravka i rada u Srbiji da dobije državljanstvo. Ali nema veze.

Meni je važno da kažem da Zeleno-levi front nije ni protiv stranaca, niti protiv stranih radnika, već je upravo protiv izrabljivanja, kako njih koji bi se ovde dovodili kao jeftina radna snaga, da bi se smanjile cene naših radnika. Primer koji smo upravo čuli je vrlo istaknut i govori o tome da to nije neka hipotetička budućnost, da se to već sada dešava. Dakle, imate firmu ketering koja je ne znam ni zašto zamenila „Er Srbiju ketering“, otpustila radnike, nezakonito, i dovela nove radnike. Dakle, postojala je radna snaga, a dovedeni su neki drugi ljudi, verovatno sa idejom da oni ne mogu sindikalno da se organizuju. Ono što je propušteno da se kaže je da su ovi ljudi otpušteni ne zato što nisu dobro radili svoj posao, već zato što su štrajkovali jer poslodavac, čiji su zakonski zastupnici iz Saudijske Arabije, Egipta i Srbije, nije uplaćivao zdravstveno i socijalno više od godinu dana. Dakle, to je poruka za naše radnike.

Takođe, vi u ovom zakonu uvodite neke institute koji su već bili zloupotrebljavani – procena za upućena lica za privremeni rad u Srbiji čak do šest godina, tri plus tri godine. Vi kažete – ne znači da će se to često koristiti, ali to je upravo vrhunski način da ti ljudi, strani radnici koji nisu zaposleni, koji nisu po ovom jedinstvenom postupku sticanja dozvole za boravak i rad, dakle, da oni budu eksploatisani, da mi budemo saučesnici u jednoj takvoj eksploataciji.

Mi smo već imali situaciju, recimo, sa indijskim radnicima koji su radili za "Nikolić DOO" kao posredničkoj firmi američkoj da se ovde eksplicitno kaže da naša inspekcija za rad nije nadležna, zapravo imamo jedno ekstra teritorijalno tretiranje stranih poslodavaca i nemojte pričati kako mi to samo kad su kineski poslodavci u pitanju, eto tu je bila situacija sa američkim poslodavcem.

Dakle, čak i to što ste upisali u zakon odredbu da tako upućena lica ne mogu ostvarivati manja prava od prava propisanih zakonom Republike Srbije, to je lepo, ali to je već važilo i po postojećim zakonima, recimo, Zakonu o radu. Tako da vi prosto svoje zakone, čak i kada uvedete dobre odredbe, ne primenjujete.

Priča se ovde test tržišta rada, rokovi koje ste dali, Ministarstvo unutrašnjih poslova da odradi bezbednosnu procenu i da dozvolu u roku od 15 dana Nacionalnoj službi za zapošljavanje da proveri i izvrši test tržišta rada i da saglasnost da nema na našem tržištu rada ljudi koji čekaju na neki posao, od deset dana su prekratki a vi ih pravdate interesima investitora, ali čak i tako kratki rokovi koji bi trebalo valjda da upućuju da naše službe savršeno rade, a mi nažalost nemamo takvo iskustvo da su one tako efikasne, vi njih derogirate time što ostavljate mogućnost da Vlada aktom može da izuzme određene kategorije stranaca sa deficitarnim zanimanjima, određenim zanimanjima i profilima sa sprovođenja testa tržišta rada, u zavisnosti od stanja na tržištu rada a bez obećanja kakvu ćete tačno analizu tržišta rada sprovesti, nakon koje bi Vlada donela takav akt.

Nažalost, mi nemamo iskustva sa ovom Vladom da ona zapravo sprovodi ikakva istraživanja pre nego što predloži neke ozbiljne akte, nemamo baš uverenja da će se tako ponašati ubuduće, tako da zbog toga prosto ovakve odredbe treba ili brisati ili menjati, sa detaljnim obrazloženjem kako ćete to istraživanje raditi koje, recimo, Nacionalna služba za zapošljavanje neće moći da uradi, koje ćete vi to analize tržišta rada sprovesti da zaštitimo naše radnike i ne izrabljujemo strane radnike koji, nažalost, zbog toga što ne govore jezik ili ne poznaju pravni sistem Srbije će biti još u gorem položaju nego naši radnici. Hvala.

Zahvaljujem.

Moram da se pridružim pitanju koje je postavio moj kolega Miketić – ko je pisao ovaj zakon? Dobro je što je ovaj amandman prihvaćen, ali zaista prosto je čudesno da neko uopšte napiše nešto ovako, dakle da stoji odredba u ovom članu koja eksplicitno favorizuje investitora, kao stranku u postupku izdavanja građevinske dozvole. Dakle, to je čudesno zato što je ili reč o jednom neverovatnom bezobrazluku ili neznanju.

Moguće da je reč o neznanju. Recimo, ja sam primetila u obrazloženju Zakona o ozakonjenju objekata, na primer, spominje se Međunarodni sud za ljudska prava. Takva institucija ne postoji. Tako da, moguće da ima ljudi koji toliko ne znaju, ali pre bih rekla da je reč o vrhunskom bezobrazluku, zato što, kao što smo upravo čuli, dakle, postoji Zakon o opštem upravnom postupku, član 44, koji eksplicitno kaže da stranke u upravnom postupku mogu biti fizičko ili pravno lice, ne samo čija je upravna stvar predmet postupka, već i lica na čija prava, obaveze ili pravne interese može da utiče ishod upravnog postupka, takođe, da to može da bude i naselje ili grupa lica ili drugi koji nisu pravna lica ukoliko po uslovima mogu da budu stranka u postupku, kako je to određeno zakonom, takođe kao zastupnici kolektivnih interesa i zastupnici širih interesa javnosti.

Takođe bih podsetila da je Srbija potpisnica i Arhuske konvencije, koja obavezuje potpisnice da dopuste pripadnicima javnosti da im se obezbedi dostupnost u upravnim i sudskim postupcima kojima se osporava činjenje ili propusti koja su učinila fizička lica ili organ javne vlasti, kada se radi o zaštiti životne sredine i takođe da u našem Ustavu se takođe štiti pravo svakoga na životnu sredinu.

Dakle, prosto ne znam da li vi čak i kada pljačkate možete da uradite ovo na tehnički ispravan način.

Zahvaljujem.

Naš amandman se tiče toga da rokovi koji su dati da se građani priključe na četiri mreže jesu izuzetno kratki i stoga predlažemo da se to briše, jer smatramo da najugroženiji nemaju često pravnu pomoć, ni administrativnu pomoć za ostvarivanje prava. Ako je obrazloženje da se ovde bavimo ispunjavanjem ljudskog prava na stanovanje, na vodu i električnu energiju, onda prosto nije fer da na njima treniramo strogoću koju ne treniramo na investitorima koji su zapravo ove probleme i napravili tako što su gradili često nezakonito.

Dakle, kolega je pre mene spomenuo informacije koje smo svi saznali, iako smo već znali o tome, ali malo lepše prezentovano u jednom tekstu koji je dobio nagradu za istraživačko novinarstvo, a u pitanju je tekst Radmila Markovića koji kaže da je Beograd raj za divlju gradnju i sumnjiva ozakonjenja, gde je preko pola miliona spornih kvadrata ozakonjeno po ovom zakonu zato što su već izgrađeni nakon što je zakon 2015. godine stupi ona snagu i nije ih bilo na satelitskim snimcima. Ako je to moguće da neko na taj način ošteti budžet Republike Srbije, da se to dopusti, ako je tako moguće oprati neki novac, isto tako znamo da se ovim ozakonjenjem u stvari vrši legalizacija sredstava nepoznatog porekla, zašto onda nije moguće da građani koji su time oštećeni imaju neograničeni rok da se prijave na ove četiri mreže i da dobiju pomoć? Dakle, potrebno je zaposliti više ljudi da pruže pravnu pomoć, besplatnu pravnu pomoć, pogotovo ljudima sa manje obrazovanja ili nedostatkom znanja kako da pristupe ovim različitim administrativnim zavrzlamama i tu pogotovo imam na umu i ono o čemu smo govorili ranije – standardna romska naselja.

Dakle, ako se brinete za pravo na stanovanje, morate se brinuti i za tu decu, pogotovo ako su peto i šesto dete. Isto tako, ne možete brinuti o pravu na stanovanje samo u ovom slučaju, a ne misliti o porodicama koje izbacujete na ulicu kada sprovodite

izvršenja. Ako poštujete pravo na stanovanje, poštujte ga za sve građane i građanke Republike Srbije. Hvala.

Zahvaljujem.

Mi smo podneli amandman koji se tiče obrazloženja ovog člana. Smatramo da treba da se briše obrazloženje koje kaže da je ova mera u cilju ublažavanja krize izazvanih poremećajima na svetskom tržištu, jer, nekako, vi se pravite ludi da je to sve vezano samo za nekakve poremećaje na svetskom tržištu i nema nikakvog pojašnjenja zašto, recimo, je stopa inflacije je 16,2%, a za prehrambene proizvode i mnogo veća, na drugim mestima, na tom svetskom tržištu je mnogo usporenija nego što je u slučaju Srbije.

Tako da, smatramo da je ovo jedno mazanje naših očiju i da zapravo vi ovim u stvari hoćete da pokušate da uvredite i potplatite majke zbog nezadovoljstva i anksioznosti i straha spram onoga što ih čeka u septembru kada pored toga još što treba da plate različite vrste troškova vezano za polazak u školu ili zimnicu treba da se brinu o bezbednosti svoje dece. Tu ne mislim samo na masakre koji su se dogodili u „Ribnikaru“ i Mladenovcu, već i na razne dojave bombama koje smo viđali po školama. To niste uspeli da rešite.

Da je vama stvarno namera da pomognete materijalno one najugroženije vi biste usvojili neki od amandmana na rebalans budžeta ili budžet za 2023. godinu koji je Zeleno-levi klub podnosi, kada je reč, recimo, o uvećanju dečjeg dodatka ili uvećanju obuhvata dece koja primaju dečji dodatak. Vi to niste uradili, tako da umesto takvih ciljanih mera za one najugroženije vi prosto opet podjednako delite novac svima.

U narednim amandmanima obrazložiću zašto zapravo neće svi biti ni obuhvaćeni, nažalost, ovim i mnogi će ostati uskraćeni, upravo oni kojima je ta pomoć najpotrebnija.

Zbog toga, prosto je licemerno da imate jedno ovako obrazloženje i prosto poštenije bi bilo da to izbrišete iz ovog člana 1.

Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Naš amandman se tiče toga da tražimo da se prosto izbriše zahtev da se pored, recimo, jedinstvenog matičnog broja građana mora dostaviti i broj lične karte da bi se uopšte neko prijavio za isplatu novca, deset hiljada dinara. Ranije smo imali prilike da čujemo jednu koleginicu koja je rekla - zamolila bih sve građane da se prijave za ovu pomoć. Dakle, upravo ovakvom odredbom onemogućeni su građani koji nemaju ličnu kartu ili nemaju mogućnost prijave prebivališta.

Mi i dalje u Republici Srbiji imamo problem pravno nevidljivih lica. Iako se taj problem donekle rešava i smanjuje, i dalje taj problem postoji. O tome je govorio i Zaštitnik građana.

Takođe, u vezi baš sa ovom odredbom, jer smo i ranije imali ove različite privremene registre kada je, recimo, bilo reči o davanju novca da se prevaziđu problemi izazvani pandemijom, Poverenica za ravnopravnost je pisala baš ministru finansija upravo sa tom naznakom da je ovo jedan vid posredne diskriminacije, da kada na izgled neutralne odredbe mogu biti vid posebne diskriminacije, posebno prema romskoj populaciji.

Sada ću vam reći neku statistiku. Recimo, prema podacima UNHCR-a iz 2020. godine postoji 2.027 lica bez prijavljenog prebivališta i boravišta. Ovo je neko istraživanje po uzorku, možda nije sasvim tačno. Godine 2015. bilo je 3,9% Roma bez dokumenata, odnosno 5,2% u romskim naseljima bez lične karte.

Dakle, prosto nije neophodno ni prema Zakonu o podacima o ličnostima, potrebno je minimizirati podatke. Sasvim je dovoljno ako neko ima JMBG, te stoga smatramo da insistiranje na ličnoj karti isključuje one kojima je možda ova pomoć najpotrebnija. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća povredili ste član 107. – na sednici Narodne skupštine nije dozvoljeno neposredno obraćanje, korišćenje uvredljivih izraza i tako dalje, iznošenje činjenica, to smo i danas već slušali više puta, iz privatnog života. Dakle, nismo ovde čuli ono tamo što grokće, i mislim da ste morali da upozorite poslanika da se tako ne obraća narodnim poslanicima u ovoj sali. Dakle, to je direktna uvreda svih nas, jer jedno ljudsko biće nazvao je – ono tamo što grokće. To ljudsko piće je takođe narodni poslanik ili narodna poslanica, vi i vaša dužnost je da brinete o svima nama i o dostojanstvu ove sednice. Hvala vam.

Zahvaljujem.

Ja sam već ranije govorila o tome da su svi ovi vaši zakoni o privremenim registrima zapravo sa odredbama koje se tiču u suštini posredne diskriminacije, pogotovo romske populacije. Dakle, maločas kada sam govorila o zahtevu da se dostavljaju brojevi ličnih karata i objasnila zašto je to isključujuće za određeni značajan broj ljudi, to je primetio čak i Komitet za ekonomsko-socijalna i kulturna prava. Međutim, problem je takođe što ne postoji procesno sredstvo za žalbu.

Dakle, vi ste predvideli neku reklamaciju, ukoliko povodom isplate novčane pomoći, da se ona podnese elektronski Upravi za trezor i sad ovo što ću reći nije teorijsko pitanje zato što se to dogodilo i Ministarstvo finansija i te kako dobro zna da je bilo slučajeva, žalbi, da nekome nije isplaćen novac. Ispostavilo se da je ova reklamacija otprilike nešto kao što govori onaj lik iz crtaća – čemu ovo služi, a uz to i ne radi, dakle, da nije dalo rezultata i da se nakon toga moralo ići pred Upravni sud.

Zbog toga je naš predlog zapravo da se odustane od ove reklamacije koja i nije pravno sredstvo koje poznaje naš pravni sistem, niti na adekvatan način štiti prava građana kako su garantovana Ustavom ili Evropskom konvencijom o ljudskim pravima, već da se ova odredba promeni i glasi tako da podnosilac prijave i lice kojem se novčana pomoć uplaćuje bez podnošenja prijave podnosi u skladu sa ovim zakonom i da ti podnosioci imaju pravo na prigovor na upravnu radnju u skladu zakonom koji uređuje upravni postupak. Dakle, umesto sadašnjeg rešenja i komplikovanja priče sa reklamacijom koja apsolutno ne radi, da još jednom citiram Deda Staju na kraju Mikijeve radionice. Zahvaljujem.