Zahvaljujem.

Koristiću vreme predsednika poslaničke grupe.

Ja bih podržala ovaj amandman, ali takođe bih dodala da bi bilo dobro povećati i sredstva i za Savet za borbu protiv korupcije kojim je predsedavala Verica Barać.

Dakle, ona je vama dosta značila pre deset godina. Te izveštaje ste čitali, a niste se okoristili i tako ste došli na vlast. Kako ste se borili protiv korupcije vidimo gde vam je sada taj Savet a borbu protiv korupcije čije izveštaje baš i ne čitate. Dakle, taj Savet je jako važan za formulisanje politika za borbu protiv korupcije, a njima se ne bavi Agencija za sprečavanje korupcije.

Dakle, mi imamo dva dela i važno je da na to podsetimo, tako da efikasnije delovanje Saveta i povećani obim delovanja može pomoći Srbiji u svim problemima sa kojima se ona suočava, pogotovo u delovanju izvršne vlasti, a to potvrđuje izveštaj međunarodnih organizacija koji se bave korupcijom i ti relevantni izveštaji tela koja prate stepen korupcije i procedure za sprečavanje korupcije u pojedinačnim državama pokazuju da Srbija ne napreduje dovoljno u ovom segmentu, a da u nekim aspektima nazaduje.

U izveštaju GREKO-a iz jula 2020. godine, traži se da Srbija donese obuhvatni javni dokument o Strategiji borbe protiv korupcije koji bi eksplicitno obuhvatio i najviše državne funkcionere, ali i dokumente za posebne službe poput policije.

Srbija je dobila rok do septembra 2023. godine da napravi pomake u ovom pogledu. Dakle, podrška Savetu i Agenciji za borbu protiv korupcije bi bila veoma značajna da tih pomaka dođe. Potrebno je Savet za borbu protiv korupcije, ovde posebno naglašavam savet, materijalno i kadrovski ojačati kako bi mogao da prati veći broj slučajeva i uradi analize za koje bi omogućile uspešno sprečavanje korupcije u koje su upleteni funkcioneri izvršne vlasti.

Izveštaji koje je u prošlosti objavljivao Savet imali su neprocenljiv doprinos u borbi protiv korupcije u izvršnoj vlasti. Ima i sada izveštaja. Proteklih nekoliko godina ja sam na jednoj od prethodnih sednica čitala delove izveštaja, recimo, o privatizaciji Instituta za vodoprivredu "Jaroslav Černi", koji kaže da za takvu privatizaciju nema nikakvog racionalnog, ekonomskog, bezbednosnog opravdanja i da se nigde tako nešto nije pokazalo kao dobro. Ponavljam, taj izveštaj Vladinog tela, Vladinog Saveta za borbu protiv korupcije, Vlada ne čita, pa pošto Vlada ne čita, čitaćemo mi narodni poslanici. Biće prilike, dugo ćemo biti ovde.

Ja bih samo za građane, prosto da i oni malo pročitaju, istakla nekoliko tih izveštaja. Nalaze se na sajtu. Možda ne morate da čitate sve, ali možete da dođete do preporuka Saveta, pa evo jedan, poslednji. Izveštaj izgradnje kabinske žičare, gondola na trasi Kalemegdan park – Ušće u Beogradu. Jedna od preporuka je da se sa takvim projektom prestane.

Zatim, Izveštaj o novinskoj agenciji TANJUG sa jednom od preporuka da Vlada naloži državnim institucijama da prestanu sa finansiranjem medijskih usluga medijima sa privatnim vlasništvom i time dodatno opterećuju građane Srbije. Pa onda Izveštaj o lokanoj samoupravi, pa onda Izveštaj o aktivnostima nakon prodaje banja. Toliko se brinete o našim prirodnim bogatstvima. Pa izveštaj o podsticajima, subvencijama i olakšicama u Republici Srbiji. Evo, neke od preporuka. Da vam pročitam. Vi to ne čitate, ali možete i sami da odete na taj sajt, skinete lepo preporuke. Ne morate svih 30, 50 strana, ako vas mrzi, ali ja ću za vas. Dakle, da se subvencije, podsticaji i olakšice planiraju po prioritetima od nacionalnog značaja iz realnih izvora, a ne novim zaduživanjima, da se ugovaraju u skladu sa Zakonom o budžetu i da se ne menjaju brojnim uredbama tokom godine.

Evo mi zato, između ostalog, sedimo ovde nekoliko dana zato što ste vi ad hok nekim uredbama planirali stvari koje uopšte niste planirali u prethodnom Zakonu o budžetu.

Evo, mogla bih sada da iskoristim trenutak da pitam šta je bilo sa podrškom majkama za prvi stan? Koliko uopšte ste subvencija dodelili u ovoj godini, a toliko se hvalite tom podrškom pronatalitetnoj politici?

Pa onda preporuka da se odobravaju veće subvencije za zaštitu životne sredine. Najzad, evo i Izveštaja o netranasparentnosti ugovaranja. Jedna od preporuka je da Vlada Republike Srbije objavi sve ugovore o raspolaganju javnom svojinom koji su ostali nedostupni javnosti, pa onda preporuka da se blagovremeno planiraju projekti od nacionalnog značaja uz obrazloženje po kojim merilima i kriterijumima su ti projekti od nacionalnog značaja uopšte utvrđeni i da se omogući javna rasprava stručne javnosti i transparentno informisanje svih građana Republike Srbije.

Dakle, jako dobro štivo za one koji vole da čitaju. Građani Republike Srbije vole da čitaju. To vidimo zato što jako posećuju sajam, čitaju beletristiku, ali ovo je bolje i od nekih trilera i od drama. Tako da, pošto Vlada neće, poslanici vladajuće neće, ima ko da čita u ovoj zemlji. Nas ima više koji čitamo.

Iskoristila bih ovu priliku da kažem i šta kada bismo se uspešno borili protiv korupcije bi mogli da uradimo sa svim tim novcem koji bismo uštedeli. Ja sam, takođe, rekla i u ovom obraćanju u raspravi u načelu, niko mi na to nije odgovorio, da, takođe, možemo da budžet učinimo narodnim uvođenjem poreza na ekstra profit za energetske kompanije koje su se obogatile gotovo ratno profiterski od energetske krize. I nemojte mi reći da mi sada idemo u Evropsku uniju, odjednom je to sada argument, jer upravo Evropska komisija preporučuje svim članicama Evropske unije uvođenje jednog takvog poreza na ekstra profit.

Dakle, moglo bi se napraviti dosta prostora u budžetu za razne mere koje mi predlažemo, mada može već i sada, kada biste, gospodo, to hteli i kada bi vam stvarno bilo stalo do građana ove zemlje.

Pa, evo, npr. šta je važnije od borbe protiv siromaštva dece? Dakle, pričate nam o mladima, pričate nam o tome da ne možete vi da diskriminišete nekoga, a onda, u stvari, pet hiljada dinara dajete mladima od 16 do 29 godina. Time kršite sopstveni Zakon o mladima, koji kaže da su mladi od 15 do 30 godina, ali znate, mladi su i od 14, mladi su i sa 31.

(Đorđe Todorović: A gde je finansijski izveštaj?)

Ja bih zamolila predsednika da upozori svoje kolege da me ne uznemiravaju dok govorim. Imam pravo na slobodu govora. Inače, jako dobro govorim. Mogu da vičem, ali nema potrebe. Mislim da to nije u redu.

Dakle, šta je problem sa siromaštvom dece? Da li vi, gospodo, znate da u ovoj zemlji nisu najugroženiji penzioneri, nego deca? Dakle, prosek siromaštva dece i mladih do 18 godina je iznad proseka opšte populacije, dakle, iznad i proseka penzionera. To je zastrašujuće. Dakle, to je najugroženija starosna grupa u Srbiji. Svako četvrto dete je u riziku od siromaštva.

Dakle, znate šta su posledice kada su deca u riziku od siromaštva i kada odrastaju u siromaštvu? Dakle, posledice su i po zdravlje i po intelektualna postignuća i po obrazovanje, posledice su i emotivne, posledice su i socijalne poteškoće.

Dakle, to je sve nešto protiv čega treba da se borimo odmah. Time preveniramo razne probleme koji mogu kasnije da nastanu u društvu. Uostalom, to je nešto oko čega bi svi trebalo da se složimo, da bi deca trebala da budu primarni interes svih nas zajedno. Ali, vi u rebalansu budžeta niste predvideli da pokušate bar da smanjite ovaj rizik od siromaštva, dakle, da bude barem na nivou opšte populacije. Ne, nema ničega od toga.

Dakle, mogli biste, gospodo, da uvećate dečiji dodatak za četvrtinu, sa bednih 3.569 dinara, makar na 4.500 dinara. I mogli biste da uvećate obuhvat dece koja će dobijati ovaj vid finansijske pomoći sa 245.000 dece na 415.000 dece.

Znate šta ću da vam kažem? Dakle, tih 245.000 dece, to su deca čiji roditelji moraju da ispune neki dohodovni imovinski cenzus. Znači, taj cenzus je 10.707,09 para po članu domaćinstva. Znači, ako imaju 12.000, oni su već bogati, ne mogu da dobiju dečiji dodatak, 12.000, recimo, za porodicu od četvoro, znači puta četiri, pa vi vidite, mesec dana preživeti tako. Neki ljudi tako žive. Vi uopšte za njih ne marite i ništa ne predviđate.

Ali, još nešto ću da vam kažem. Znači, mi slušamo nekoliko dana uvredljive argumente da vi nešto ne možete, jer bi to bila diskriminacija. Te ne možete da diskriminišete strane investitore, te ne možete da diskriminišete kome ćete dati pomoć, zašto ne biste dali bogatima. Ne možete bogate da diskriminišete, ali vaše politike već diskriminišu decu. Po vašim zakonima, uredbama, planovima, roditeljski dodatak prima se za prvo, drugo, treće i četvrto dete, ali ne za peto. Ono ne postoji. Dečiji dodatak se prima za prvo, drugo, treće i četvrto dete, ali ne za peto. Ono ne postoji.

Dakle, nema mnogo porodica sa petoro dece. Što bi to bio problem u budžetu da planirate za njih roditeljski dodatak ili dečiji dodatak?

E to vam je, gospodo, zapravo nešto što treba da pročitate u Zakonu o zabrani diskriminacije pod „posredna diskriminacija“. To je navodno neutralna mera kojom zapravo posredno diskriminišete određenu populaciju, kakve to posledice ima po višečlane porodice i ko su obično te porodice. Obavestite se malo kada pričate o diskriminaciji, jer većina vaših zakona ima diskriminatorne mere.

Dakle, nije to način na koji se borite protiv siromaštva tako što kažete – dajemo socijali, a onda zapravo to ne ide nikome, a pogotovo ne onima koji su najugroženiji.

Najzad, šta bismo još mogli da radimo sa tim novcem koji će se uštedeti od borbe protiv korupcije i punjenjem budžeta od poreza na ekstra profit? Dakle, mogli bismo da pružimo podršku studentima koji ne mogu da priušte da plate cenu stanarine u velikim univerzitetskim centrima sada kada je inflacija, kriza, kada imamo eksploziju stanarina ne samo u Beogradu, već i u Nišu, Novom Sadu, Kragujevcu, Vranju. Cene iznajmljivanja stanova u većim gradovima u Srbiji vrtoglavo su porasle tokom 2022. godine, ali gospodo, one su već bile visoke i ranije.

Prema istraživanju Eurostata, one su 2020. godine bile među najvišim u Evropi u odnosu na medijalnu platu. Dakle, pre povećanja cena stanarina udeo zakupnine je već bio 62,3% medijalne plate.

Republika Srbija uopšte nema mere priuštivog stanovanja. To je jedno od osnovnih pitanja građana, gde će oni da žive, da li će imati krov nad glavom. Mi danima slušamo priče o ljudima kojima su zakupodavci zapravo ih maltene izbacili iz stanova, rekli im da su povećali cene i oni ne mogu sada da nađu stan. Konkretno, kada je reč o studentima, to znači da mnogi studenti zapravo neće moći da nastave studije, jer su zakupnine najskuplje upravo u univerzitetskim centrima. Tako porodice onih studenata koji dolaze iz drugih mesta, a ne ostvare pravo na studentski dom, zapravo ne mogu da podnesu te troškove studija.

Prema istraživanju Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu, čak 53% studenata neće moći da priušti uvećane troškove stanovanja. Znači, za njih je kraj u studiranju ili pauzu u studiranju. To je šteta ne samo njima lično, to je šteta Republici Srbiji. Ti ljudi se obrazuju da pruže doprinos, između ostalog, i ovoj zemlji. Za koga se to, gospodo, razvijaju naši gradovi ako ne za decu, ako ne za mlade, ako ne za studente?

Dakle, možemo ih podržati, možemo dotirati barem hiljadu najugroženijih studenata u iznosu od 11.800 dinara tokom naredna dva meseca. Vi možete to planirati u budžetu za 2023. godinu. Hvala.

Jedva sam čekala da mi se javite. Znate šta, ja sam prijavila izveštaj Agenciji za sprečavanje korupcije. Ja na to, kao narodna poslanica imam obavezu. Možete tamo da pročitate.

Ja nisam nadležna za ono o čemu vi pričate i za to je rok da se APR-u prenese finansijski izveštaj do marta sledeće godine. To će se svakako desiti, pa ćemo onda pričati.

(Đorđe Todorović: Marta?)

Vi ste mene u emisiji na RTS, u kojoj smo zajedno gostovali, optužili da je imam 30 miliona, ali niste znali da li dolara, evra, funti, čega.

(Đorđe Todorović: Što me niste tužili, ako lažem?)

Kada ste to uradili jako mnogo ljudi se obradovalo i onda ste shvatili koliko vi lažete. Ljudi mene poznaju. Ljudi znaju gde ja živim, od čega živim. Ja nisam ovde ni na radu.

(Narodni poslanici Srpske napredne stranke dobacuju.)

Sramota je ono što radite. Samo nastavite. To je put u vašu propast.

Što se tiče svih nas, svi smo prijavili Agenciji za sprečavanje korupcije izveštaj o našoj imovini, i Dobrica Veselinović koji, kao odbornik grada Beograda, nema obavezu da to uradi. Dakle, to što vi spinujete o tim stanovima, to je takođe jedna priča koju možete da okačite mačku o rep. Svako, takođe, kao što može da čita ove izveštaje vladinog Saveta za borbu protiv korupcije, može da pročita o tim stanovima i da vidi da su to stanovi čitavih porodica, više od 20 ljudi živi u tim stanovima.

(Đorđe Todorović: Čitavu porodicu je obezbedio.)

Vi biste želeli da su ljudi beskućnici. Pa, da, tako se vi brinete o njima, tako se vi brinete o njima.

(Đorđe Todorović: Ja nemam ni jedan stan.)

Znate šta, vi to vidite sami sa sobom gde vi živite itd. Mi smo sve do nas uradili. Što ste nervozni?

To je u redu, imamo i neke sastanke itd.

Mladi kolega bi mogao da pročita ko kome treba da podnosi izveštaje. Dakle, to vi dalje mešate ko kome treba da podnosi izveštaje. Molim vas pročitajte javno koje smo izveštaje podneli, pa da onda pričamo o tome.

Ja mislim da se moje komšije vrlo raduju kad čuju da imam 30 miliona nečega, pošto me gledaju svakoga dana, i moji roditelji i moja porodica na raznim mestima u ovoj zemlji. Dakle, samo nastavite. To će vam mnogo dobro doći, pošto svi znaju kako ja živim, od čega živim, koliko radim.

Molim vas, a u vezi sa tim da neko ovde nema dana radnog staža, dve stvari. Prvo, u ovoj sali sede mnogi ljudi kojima je ovo po sedmi mandat, peti, četvrti, treći i oni nama pričaju o danima radnog staža. Nama je ovo prvi mandat. Mi radimo jako dugo. Ja radim lično od 14. godine, ali znate šta? Po metodologiji po kojoj vi brojite zaposlene, vama radni staž uopšte ne treba. Vi imate brojne ljude ovde koji ne mogu da upišu radni staž, pa ne možete da dokažete da oni rade. Vama svako ko radi sat u nedelji, vama je on zaposlen. Vi ne možete da dokažete ovde… Vi zapravo nazivate ogroman broj građana Republike Srbije neradnicima, ljudima bez radnog staža zato što to ne mogu pravno da obezbede zakonima i statistikama koje vi sprovodite. Dakle, to je uvreda za sve građane koji krpe kraj sa krajem, način na koji vi nipodaštavate njihov rad.

Dakle, uvredili ste domaćice, žene sa sela time što, kada govorite o ljudima bez radnog staža, tvrdite da ti ljudi ne rade. Podsetiću vas… (Isključen mikrofon.)

Zahvaljujem.

Reklamiram povredu Poslovnika, član 109. - opomena se izriče narodnom poslaniku, pa sad razne stvari, ali ja ću se skroncentrisati na – ako upotrebljava psovke i uvredljive izraze.

Dakle, mi konstantno slušamo od poslanika pozicije na raznim sednicama, ali upravo sada da se drugim poslanicima obraćaju kao primercima – ovaj primerak. Ja sada pitam – jel to primerak ljudskog roda ili neke životinjske vrste? Na šta se misli kada se kaže – primerak? Način na koji se poslanik služi tom rečju ukazuje da je reč o uvredljivom izrazu i vaša je dužnost da na to reagujete. Vaša je dužnost da tog poslanika opomenete i izreknete mu neku kaznu. Hvala.

(Narodni poslanici SNS dobacuju.)

Reklamiram povredu Poslanika, član 107.

(____________: Dođi i naplati.)

Dakle, reklamiram povredu Poslovnika, član 107. Govornik je dužan da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine.

Koleginice Božić, to što ste žena ne znači da ne može da bude seksistkinja. Ono što ste maločas rekli je strašno uvredljivo. Nazvali ste koleginice narodne poslanice osobama koje se nekome nude.

Ako je ovde uvredljivo govoriti o ženskom bikiniju, jednako je uvredljivo i više ono što ste vi rekli.

(_____________: Ne, ne, to je Božićka rekla.)

U danu u kome su vaši poslanici ovde imali takođe seksistički uvredljivo ponašanje prema drugim narodnim poslanicima to je najgore što ste mogli da učinite.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedniče, poštovane koleginice i kolege, građanke i građani, poštovani gosti, slušajući ova dva dana kako ministar finansija brani rebalans budžeta, neki naivni čovek bi možda pomislio da se zaista radi sve da se građani zaštite, te da je ovaj budžet narodni budžet, ali hajde da vidimo ko se okoristio o ovu krizu.

U martu, kada je sirova nafta na berzi koštala 114,32 dolara po barelu, Evro dizel na pumpama je bio 187,2 dinara po litru, a sada, kada je cena nafte 91,72 dolara po barelu, isti taj Evro dizel košta čak 220 dinara i najskuplji je u regionu. Meni ovo baš ne deluje kao zaštita građana. Naprotiv, meni se čini da su građani ovde, bez da ih je iko pitao, kreditirali NIS i time delimično i državu Srbiju.

Naftna industrija Srbije zabeležila je veliki rast profita. Naime, u prvih devet meseci NIS je ostvario neto dobitak, posle oporezivanja, u iznosu od 69,4 milijardi dinara, naspram 13,3 milijardi dinara u istom periodu prošle godine.

Nakon što ste smanjili akcize na gorivo, gde se država, kako ministar kaže, odrekla 15 milijardi dinara, što je navodno uticalo na kontrolisanu cenu goriva, koja vidimo da je najskuplja u regionu, mi smo saznali letos da smo promenili strukturu uvoza nafte. Do pre nekoliko meseci gotovo dve trećine smo dobijali iz Iraka, oko 45%, zatim 10% iz Kazahstana, 1% iz Norveške, a 16% iz Rusije. Međutim, tokom leta smo značajno povećali uvoz sirove nafte iz Rusije, sa 16% na čak 40%, zato što je ona bila značajno jeftinija na tržištu.

Međutim, u to isto vreme konstantno raste cena dizela i benzina i ona je opet, ponavljam, najveća u regionu. Nismo nikada dobili ni jedno objašnjenje zašto je to tako, iako su brojni ekonomisti primetili ovu nelogičnost, pa sada vas ja pitam ako smo uvozili jeftiniju naftu, zašto građani nisu plaćali jeftiniji benzin i dizel? Da li su oni kreditirali NIS i državu Srbiju koja ima skoro 30% akcija u NIS-u?

Mi smo čuli, odnosno mogli smo da čitamo u „Fajnenšal tajmsu“ da je predsednik saopštio da se razmatra kupovina većinskog udela u NIS-u, što je uredu, međutim to i dalje nije opravdanje da građani bez pitanja kreditiraju NIS.

Ako su građani kreditirali NIS, to treba da im se vrati sa kamatom. Međutim, čak i ako nisu, rešenje koje mi predlažemo jeste porez na ekstra profit, tzv. vinfal profi taks, što je porez na neočekivani profit, dakle kompanijama koji su prihodovale iznad proseka ranijih godina zbog recimo to tako neočekivanih okolnosti ili onih koji su se okoristili o energetsku krizu.

Dakle, u to vreme građani su ili defakto opljačkani ili svakako osiromašeni, zbog energetske krize i rastuće inflacije i bilo bi fer da se novac od tog ekstra profita zapravo usmeri ka njima.

U EU trenutno ovakvu politiku poreza na ekstra profit sprovode Grčka, Italija, Rumunija, Španija, Mađarska, Velika Britanija, dok se Nemačka, Francuska, Finska i Irska i zemlje Beneluksa najavile da će sprovoditi ovakvu politiku.

Ovaj porez je zvanična preporuka i Evropske komisije ka zemljama članicama EU. Mi predlažemo da ovaj ekstra profit treba uložiti u borbu protiv siromaštva ili investiranje u obnovljive izvore energije. To bi bilo jedino pošteno i to bi bio narodni budžet.

Vi sa ovim rebalansom uopšte ne borite protiv siromaštva. Ministar Mali je više puta rekao da je predviđeno 15 milijardi dinara više za socijalu. Citiram, više puta je rekao baš za socijalu, ali zapravo nakon toga citirao konkretne mere pronatalitetne politike i to su inače one mere gde ste vi već, zapravo, isplaćivali nadoknadu od 300 hiljada dinara za prvo dete, drugo, treće itd. Dakle, to su mere koje niste predvideli u prošlogodišnjem budžetu. Dakle, toliko o tome da vi planirate da ne donosite ad hok mere pred izbore, ali dakle to nije podrška socijali, to nisu socijalna davanja koja bi ciljano trebalo da pomognu one koji su najugroženiji. Pitanje je i da li su ove pronalitetne politike efektivne.

Dakle, vi nikad niste razmotrili da li zapravo postoje neki drugi problemi kao što je činjenica da veliki broj žena u ovoj zemlji ne želi da ima drugo dete zbog akušerskog nasilja koje doživljava u porodilištima, zbog toga što nema dostupnih i priuštivih vrtića za sve i zbog toga što nema dobrih politika usklađivanja roditeljstva i rada.

Međutim, i mimo svih ovih politika deca se u ovoj zemlji rađaju i žive u siromaštvu. Stopa rizika od siromaštva za decu i mlade do 18 godina osetno je viša nego za opštu populaciju.

Šta ste vi za njih predložili u rebalansu? Ništa. Smatramo da je mera povećanja iznosa dečijeg dodatka i obuhvata dece mera koja je hitna. Hitna je bila i za ovaj rebalans, a nadamo se da ćete je uključiti u Zakon o budžetu za 2023. godinu.

Mladima dajete 5.000 dinara. Kažete da time mladima kažemo hvala, da im dajemo sigurnost i dozu optimizma. Moram da priznam, u nepismenom obrazloženju ovog Zakona o privremenom registru građana za novčanu pomoć, koji ću citirati upravo zbog tog teksta, kaže se da se radi o kategoriji lica od posebnog značaja za Republiku Srbiju koja su u fazi školovanja, odnosno koja su upravo završila školovanje. Navedeno dovodi do činjenice da im je u novonastalim okolnostima neophodno više vremena da savladaju tražene kompetencije i steknu iskustvo koje bi ih kvalifikovalo na tržištu rada i omogućilo im da ostvare zaposlenje, odnosno zarade koje su preduslov višeg životnog standarda.

Ja stvarno ne znam koji je to kurs za sticanje kompetencija za 5.000 dinara, niti tretman za povraćaj optimizma? Što ne date mladima neko rešenje kako da se osamostale, kako da mogu da iznajme priuštiv stan u kome mogu da žive? To je predlog koji ćemo mi uskoro izneti kao Zeleno-levi klub, Ne davimo Beograd - kako da se krene ka prvim koracima ka priuštivom i pravednom stanovanju. To bi bila podrška mladima, a ne 5.000 dinara, kojima pokušavate da ih potkupite.

Najzad, moram nešto da kažem o zaista uvredljivom odgovoru na kritiku da su ciljane mere nasuprot "helikopter manija" nešto što je diskriminacija. Dakle, pročitajte Ustav Republike Srbije, pročitajte Zakon o zabrani diskriminacije. Vi ste za njega glasali. Vaša Vlada, odnosno prethodna Vlada ga je predložila. Dakle, malo je sramotno da ne znate šta znači diskriminacija i da mešate diskriminaciju sa izborom javne politike.

Dakle, način na koji vi, u stvari, koristite, zloupotrebljavate reč diskriminacija, da pobegnete od ekonomskih kritika i socijalnih kritika vaših politika je uvredljiva. Odgovorite na te kritike ekonomskim argumentima ili socijalnim argumentima.

Dakle, ekonomska kritika kaže, izneo vam je, recimo, i Fiskalni savet, da obrazloženje koje ste davali kao Vlada, sami ste davali za svoje neselektivne mere podrške građanima prethodnih godina, jeste da fiskalni podsticaj povećanja domaće tražnje, dakle, tada niste koristili argument diskriminacije. Pokazalo se da ovo zapravo ima neznatan uticaj na ubrzanje BDP-a, da se vraća u budžet svega 10%, a pritom se zadužujemo za finansiranje ovakvih mera.

Socijalna kritika kaže da same mere nisu bile dovoljne da omoguće onima koji su najugroženiji da pokriju osnovne troškove. Istovremeno, do tih mera nisu mogli da dođu oni koji nemaju lične karte ili nemaju pristup računaru, ali su stigli oni koji možda već imaju previše.

Ministre finansije, želim da vam poručim, iako vi niste odgovorili ekonomskim argumentima, ja ne sporim vaše znanje ekonomije, sporim vaš integritet i moralnim i političkim, i sporim vaše poznavanje pravnih i političkih pojmova. Dakle, to je uvredljivo kako ste vi uveli argument diskriminacije, banalno i smešno posebno jer onda to važi za zakon koji ste predložili. Dakle, zašto onda diskriminišete četrnaestogodišnjake, jel oni… (Isključen mikrofon.)

Zahvaljujem.

Predsedniče, povredili ste član 100. Poslovnika koji kaže da predsednik Narodne skupštine kada predsedava sednici Narodne skupštine ako želi da učestvuje u pretresu prepušta predsedavanje jednom od potpredsednika Narodne skupštine.

U trenucima dok je koleginica Parlić govorila vi ste je prekinuli. Ne možete nam reći da je niste prekinuli, bili smo svi ovde, čuli smo da ste je prekinuli.

Ukoliko ste želeli da učestvujete u pretresu, što ste vi kasnije nakon toga…

Vi ste joj upadali u reč i zapravo komentarisali da li je ono što ona govori istina ili ne.

To radite upravo sada i meni. Ovo nam nije prvi put. (Isključen mikrofon.)

Poštovani predsedavajući, poštovane koleginice i kolege, građani i građanke Srbije, poštovani gosti, u trenutku kada je građanima neophodna vizionarska i socijalno i ekonomski odgovorna politika njima se nudi vlada ograničenog mandata.

Vlada čiji je glavni zadatak da prezimi, jednu zimu, možda dve. Takva vlada ne može imati odgovore za izazove sa kojima se suočavaju građani Srbije.

U trenucima kada građani jedva sklapaju kraj sa krajem njima se nudi vlada sa rekordnim brojem članova vlade, rasipnička vlada, čiji cilj nije rešavanje problema građana, već rešavanje rastućih napetosti unutar vladajuće partije. U toj vladi vodi se računa kako da SNS klanovi budu u ravnoteži.

Sistem proveravanja ravnoteže ili kočnice ravnoteže, koje smo uveli u Ustav, u članu 4. nakon ovih promena, on bi zapravo trebalo da se tiče podele vlasti, vlasti zakonodavne, sudske, izvršne, ali zapravo to izgleda funkcioniše samo unutar vladajuće stranke, gde predsednik Republike i predsednik stranke vodi računa da je jedan SNS kalan uravnotežen i zakočen delovanjem drugog.

Mandat stare nove premijerke je po drugi put oročen. Ova vlada je ograničena upravo u tom perventirarnom sistemu uravnotežavanja u kome onaj ko je odgovoran, nikada nije i formalno odgovoran. Sada ću vam dati primer kako to izgleda.

U ovom produženom tehničkom mandatu, imali smo prilike da vidimo situaciju gde vlada sklapa tajni ugovor sa konsultantskom kućom ..Enerdži iz Norveške, bez znanja Ministarstva energetike.

Znači, sadržaj je hitna preporuka o tome šta treba da se radi sa našim energetskim sistemom, inače mi imamo neke strategije, neka strateška dokumenta, i valjda bi tu trebalo da piše šta treba da se radi, ali ne.

Ministar finansija, poznatiji kao ekspert za „eritrejski pamuk“ i glavni konsilireza privatizacije i koncesije, se dodatno zadužio u vrednosti od 50 miliona evra, da ispuni tu preporuku šta treba da se radi sa energetskim sektorom, putem nabavke koja je kao ugovor strogo poverljiva, i sprovedena bez javnog tendera, pod izgovorom da bi u suprotnom država bila u obavezi da da informacije čije bi otkrivanje štetilo državnom interesu.

Znači nije samo tajno od građana, i od nas narodnih poslanika, već i od resornog ministarstva. Ono nije bilo konsultovano. U odgovoru na pitanja o vezi Ministarstva energetike sa potpisivanjem ovog tajnog ugovora, saznali smo da je cilj rudarstva, energetike, da se EPS, kao i kompletan energetski sektor razvijaju, a ne da se najvažnije preduzeće za energetsku stabilnost zemlje prodaje.

I sada ko je ovde za privatizaciju, a ko bi da zaštiti EPS, od privatizacije, koji klan, ko kome pripada, to vi vidite među sobom, međutim, ono što ja znam, da mi nemamo nikakvo poverenja u ministra plagijatora, stručnjaka za privatizaciju i po rečima predsednika odgovornog za rušenje Savamale, da će zaštititi naš energetski sistem od privatizacije.

Takođe nemamo nikakvo poverenje ni u novu ministarku energetike, koja dolazi u trenucima kada se energetska kriza nameće kao glavno pitanje a da nema potrebnog iskustva u ovom sektoru.

Njena najveća referenca kao kandidatkinja za čuvanje nacionalnog bogatstva, to je rudarstvo i energetika, iskustvo bavljenja projektima javnog privatnog partnerstva, što me samo još više uverava da se pripremamo za rasprodaju EPS i drugih prirodnih bogatstava.

Laž, koja toliko laže, da se zanese, da se zaboravi, pa prevari i sebe, postaje vrhovna istina, niko to nije lepše rekao od pesnika Miroslava Antića, na žalost to je vaša osnovna deviza – tome služe zamene teza kojim se služite u ovoj iznuđenoj debati od koje toliko bežite.

Evo jednog primera takve zamene teza, mandatarka priča o otvaranju novih naučnih instituta, a zaboravlja na privatizaciju postojećih. U izveštaju na 38 strana, vaš vladin savet za borbu protiv korupcije, uz objašnjenje šta za Srbiju i građane znači Institut za vodoprivredu Jaroslav Černi, navodi da njegovu prodaju milenijum timu treba poništiti, jer je neosnovana, neargumentovana, protivzakonita i suprotna opštem interesu.

Nema dobrih primera privatizacije, stoji u ovom izveštaju, vodnih instituta u svetu, a da ne idu protiv interesa zaštite zdravlja, života ljudi i bezbednosti države.

Ja se nadam da ste taj izveštaj pročitali, ali ako niste, evo jedan pasus – jedan od vrlo ubedljivih razloga za neprihvatljivost privatizacije vodoprivrednih preduzeća bazira se na nacionalnoj bezbednosti i ukazujući na vrlo opasna krizna stanja koja se mogu izazvati, ukoliko bi se upravljački punktovi vitalnih sistema, poverili subjektima sa strane, čiji nalogodavci mogu biti i neki drugi, često sasvim skriveni centri moći, koji bi na taj način stvarajući krizne situacije, uticali na ostvarivanje nekih svojih dalekosežnih interesa.

Očuvanje nacionalne bezbednosti trebalo bi biti prioritet, te pitanje privatizacije, vodoprivrednih preduzeća instituta je neprihvatljivo iz razloga što raspolažu sa podacima o državnim i vojnim tajnama, te bi prelazak u privatne ruke putem privatizacije putem subjekata ugrozilo nacionalne interese država. To je citat iz vladinog Saveta za borbu protiv korupcije.

Sada za kraj, hoću da kažem još nešto mi iz Zeleno – Levog kluba, Ne davimo Beograd – Moramo, nismo deo nikakve bivše vlasti i vi to vrlo dobro znate i vaš šef poslaničke grupe, najveće stranke, to je priznao pre neki dan kada je rekao da se on ne stidi svoje prošlosti, a da mi ni nemamo prošlost pa onda nemamo ni čega da se stidimo. To što mi tražimo da vi kao narodni poslanici, čija je funkcija i kontrolna, da vi nama polažete neki račun, vi to ne možete da izbegnete, jer način kojim ste se vi koristili prethodnih dana da kažete, da nepoverenje u sudije, znači nepoverenje u vlast ove zemlje, važi i za nas, i mi smo ovde neka vlast.

Zahvaljujem.

Koristiću vreme predsednika poslaničke grupe.

Jako mi je žao što je diskusija o našem amandmanu krenula u nekom drugom smeru, pa ću pokušati da je vratim.

Želim da kažem da se mi, naravno, sporimo u gotovo svemu, i o tome kako gledamo na prošlost i verovatno o tome kako vidimo budućnost i kako vidimo razvoj ove zemlje. Ali, bez obzira na sva ta naša sporenja, mi na to zapravo imamo pravo. Zato smo i ovde, da predstavljamo različite poglede, interese, identitete u ovom domu.

Međutim, za sve nas bi trebalo da važe ista pravila, kao što bi trebalo da važe ista pravila i ista prava za sve građane Srbije. Ja ću sada se pozvati malo i na ovu priču o obrazovanju. Duboko verujem da je politička participacija vid obrazovanja i građana i nas ovde kao predstavnika građana, tako da želim malo da govorim o pravima koje mi kao narodni poslanici imamo.

Dakle, mi kao narodni poslanici, prema članu 107. Ustava, imamo pravo predlaganja zakona, pored toga što to mogu da rade i Vlada i Skupština AP ili najmanje 30 hiljada birača. Dakle, prema članu 136. stav 3. Ustava, poslove državne uprave i broj ministarstava određuje se zakonom i zato mi sada pričamo o ovome i, kao što je 148 poslanika imalo pravo da podnese zakon o izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima, tako smo tehnički to mogli da uradimo mi iz opozicije, naravno ne biste ga stavili na dnevni red, ali mogli smo da smo to želeli. Nakon toga, dobili smo pravo da podnosimo amandmane i sad tu dolazi ovaj zaplet o kojem želim da govorim.

Dakle, prema članu 161. Poslovnika o radu Narodne skupštine definicija amandmana je da je to predlog za izmenu i dopunu predloga zakona, dakle izmenu i dopunu. Znači, možemo da dopunimo predlog zakona. Ako je to tako, dakle, mi možemo da dopunimo predlog zakona. Međutim, mi smo to i uradili, je li, podneli smo neke amandmane i za izmenu i za dopunu. Podneli smo 13 amandmana, od čega je Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo na ne obrazloženi predlog predsednice Odbora pet odbacio kao nepotpune i zaista Odbor na to ima pravo ukoliko su ti amandmani nepotpuni i mi se nikako ne bi bunili da čujemo to obrazloženje.

Inače, važno je da kažem da bi trebalo da dajemo jedni drugima obrazloženje. To je i naša obaveza, ali u ovom duhu promocije društvenog dijaloga citiraću jednu uticajnog nemačkog filozofa i političkog teoretičara Rajnera Forsta koji kaže da je u osnovi ljudskih prava pravo na obrazloženje, pravo na opravdanje, da moramo to da radimo, da jedni drugima opravdavamo zašto nešto radimo.

Dakle, nepotpuni amandmani su oni koji prosto po Poslovniku ne sadrže sve elemente koji su tu potrebni. Međutim, mi smo na sednici Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo saznali da su nepotpuni amandmani nešto drugo, nešto o čemu član 162. Poslovnika uopšte ne govori i ta definicija… Sada ću citirati predsednicu Odbora zato što mislim da je jako važno i tiče se prava svih nas i našeg budućeg rada, tako da je važno da se obrazujemo i da vidimo da li mi nešto ne znamo, ali onda nam treba član Poslovnika koji to govori ili se ovde prosto neka praksa koja nije formalna interpretira kao formalna.

Citat predsednice Odbora jeste da se amandmanom ne mogu predložiti promene koje bi uticale na tekst zakona koji se menja ili dopunjuje, a koji nisu navedeni u predlogu zakona za njegovu izmenu i dopunu. U slučaju da se predlažu izmene osnovnog teksta zakona bilo podnošenjem amandmana na osnovni tekst zakona koji nisu obuhvaćeni predlogom zakona za izmenu i dopunu bilo da se to čini dodavanjem novih članova to predstavlja širi obim promene. Ovo je važan koncept, pošto o njemu čujemo kao neko bitnom konceptu, iako tome u Poslovniku nema ni reči. Dakle, onda ako imate taj širi obim promene, onda su amandmani nepotpuni i kao takvi se odbacuju. Zbog toga su naši amandmani, kao i amandmani nekih drugih kolega odbačeni.

To bi bilo korisno obrazloženje da smo mi čuli članove Poslovnika koji tako nešto kažu. U prevodu za one kojima ova komplikovana tehnička argumentacija nije jasna kažete da mi nemamo prava da predlažemo nova ministarstva ili razdvajanje postojećih ministarstava, to bi onda bio taj širi obim promene. Tako nas zapravo niste onemogućili da o tome pričamo, jer ste prihvatili naš amandmana na član 1. u kome zapravo listamo naš Predlog zakona o izmenama Zakona o ministarstvima gde predlažemo 21 ministarstvo nasuprot vaših 25, ali ste nam skratili vreme diskusije. Dakle, to baš nije koherentno, nije logično. Ako je to nešto što ne smemo da radimo, trebalo je i ovaj član da nam odbacite.

Zašto nismo čuli to obrazloženje? Koji to član Poslovnika kaže da mi nemamo pravo ovo da radimo? Zato što takav član u Poslovniku ne postoji. Ovo je važno zato što se ovim de fakto ograničava Ustavom garantovano pravo narodnih poslanika da predlažu zakone. Da budem sasvim jasna, ja sam vrlo radosna ako čujem da postoji takav član Poslovnika, koji ovo pismeno kaže da mi ovo ne smemo da radimo, jer ću onda dobiti mogućnost da pošaljem predlog za ocenu ustavnosti, zakonitosti ovog Poslovnika Ustavnom sudu i verujem da ću očas posla naći dovoljnu podršku kolega narodnih poslanika za tako nešto.

Dakle, ovo je važno pitanje zbog toga što se ovde jedna neformalna praksa koja ne postoji u Poslovniku tretira kao nešto što bi trebalo da znamo, pa se nama još spočitava da nismo dovoljno obrazovani o tome i ne znamo da pišemo amandmane.

Ja jedva čekam da čujem taj odgovor i, kažem, radosna sam, iako grešim, zato što mi iz nauke i obrazovanja znamo da se uči iz grešaka. Nauka počiva na sumnji, a ne na veri da ste apsolutno ispravni, jer onda ne možete da preispitujete tvrdnje i hipoteze, ali je onda glavno pitanje – čemu sve ovo? Čega se plašite? Zašto ne dobijamo po dva minuta da obrazložimo amandmane kojima predlažemo nova ministarstva? Šta je to tako strašno da građani Srbije čuju da vi predlažete 25 ministarstava, četiri dodatna ministarstva kojima ne povećavate obim poslova u odnosu na postojeću strukturu, a da prostim prenosom poslova iz jednog entiteta u drugi dodatno usporavate rad državne uprave? Biće potrebno još mesec dana da se usklade interni akti sa ovim zakonom, sve to sa oročenom Vladom, mimo Ustava, jer predsednik nema ustavna ovlašćenja da oročava Vladu, već su Vladi vezane ruke. Koliko će vremena ta Vlada imati da radi? To ćemo videti.

Zašto je to opasno da mi onda kažemo – naš predlog je 21 ministarstvo, gde vam bolje reorganizujemo ove poslove, tako da zapravo stavimo prioritet na borbi protiv siromaštva i zaštiti prava radnika? Šta je to tako strašno u tome da se čuje da je potrebno ministarstvo za društvenu solidarnost i podršku porodicama ili ministarstvo za rad, zapošljavanje i ekonomsku demokratiju?

Za razliku od vaših rešenja u kojima pravite mala ministarstva, poput Ministarstva za brigu o porodici i demografiji i Ministarstva za brigu o selu, bez adekvatne nadležnosti da se bave ozbiljnim problemima, koji su maltene neka udruženja građana koji imaju zadatak da se bave kampanjom za demografsku politiku ili neguju tradicionalni način života na selu, dakle neki instituti, a ne ministarstva, zašto je problematično da mi ukažemo da postoji jedno vrlo važno ministarstvo koje je preglomazno? To je Ministarstvo rada, zapošljavanja, boračkih i socijalnih pitanja, a koje bi trebalo razdvojiti.

Razlog zašto je to tako, zašto mi mislimo da bi trebalo razdvojiti ova dva resora, jeste da smo imali snažan resor koji zapravo stavlja akcenat na socijalnu politiku. Mi bismo ciljanim merama mogli da se borimo protiv siromaštva i da pomognemo najugroženijima tokom korona krize, umesto toga što smo ogroman novac iz budžeta dali svim građanima i onima kojima je pomoć potrebna i onima kojima nije potrebna – poput mera od 100 evra koja je koštala budžet 600 miliona evra.

Sa ovakvim Predlogom zakona o ministarstvima i odbacivanjem naših amandmana o kojima vi ne želite ni da razgovarate, dakle, ukazujete da vama socijalna politika nije nikako u centru rada, da o tome ne želite da razgovarate, da ne želite da pripremite ozbiljan institucionalni okvir za borbu protiv siromaštva, za krizu nam inače treba takav okvir, mi imamo 150 strategija o svačemu, ali nemamo strategiju za borbu protiv siromaštva. Dužnost je Srbije da tako nešto ima, da se bori protiv siromaštva i dužnost je Srbije da institucionalizuje solidarnost i zato mi predlažemo ministarstvo za društvenu solidarnost, a ne da solidarnost razgrađuje, ne da se traži od građana da se oslanjaju sami na sebe i na svoje porodice, dok se istovremeno priča o nekakvoj brizi o porodici, iako porodice radnika koji žive od minimalca ili porodice više od milion i 600 hiljada radnika, koji zarađuju manje od 50 hiljada dinara, jedva sastavljaju kraj sa krajem. Dakle, podršku porodicama treba priključiti resoru za socijalnu politiku.

Znam da je nezgodno da se na Dan borbe protiv siromaštva, to je bio ponedeljak, kada smo primili saziv za sednicu, po hitnom postupku, Srbija dočekuje taj dan sa skoro dva i po miliona građana u riziku od siromaštva i sa pola miliona građana u apsolutnom siromaštvu.

Takođe, nezgodno je i da čujete da je vaš, netransparentni algoritam i za Zakon o socijalnoj karti, do sada je iz sistema socijalne zaštite isključio 10% korisnika. Tako se vi borite protiv siromaštva i to na način da prikupljate 130 podataka o licima, korisnicima socijalne pomoći i kontrolišete siromašne, na način na koji ni jedna kategorija građana u ovoj zemlji nije kontrolisana. Istovremeno, uvećavate broj ministarstava. Akcenat ne stavljate na realne potrebe građana.

Još jednom, nije problem samo zapošljavanje. Mi nemamo nikakav problem da primite više socijalnih radnika, oni su potkapacitirani. Dakle, oni bi mogli da pomognu gorućim problemima koje mi imamo i po pitanju porodičnih odnosa i po pitanju socijalne pomoći itd. Nije problem da primite još lekara ili raspišete više specijalizacija, znamo da nam ti ljudi nedostaju. Problem je što to vi neće raditi, nećete trošiti novac na to, nego na svoje političke kadrove koje ćete udomljavati u ovim dodatnim ministarstvima.

Umesto svega ovoga, mi predlažemo da se Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju ovako kakvo je, koje zapravo služi za jeftini populizam i zamajavanje javnosti uvredama, kako prema ženama koje se krive za pad nataliteta, tako i prema svim građanima kada se govori o tome da plodnost zavisi od spratnosti na kojoj vi živite, dok istovremeno kada se dese kritični trenuci kao onaj u Vršcu, sva ministarstva ćute o svojoj nadležnosti. Ni jedno nije nadležno odjednom za semnicid u Vršcu. Dakle, takvo ministarstvo nam ne treba. To ne znači da nam taj resor ne treba, on treba da bude spojen sa socijalnom politikom.

Takođe, smatramo da briga o selu je zadatak svih ministarstava i da zbog važnosti problema odumiranja sela to mora da bude predmet koordinisanog delovanja različitih ministarstava, nadležnih kako za poslove zaštite životne sredine, poljoprivrede, urbanizma, obrazovanja, saobraćaja i telekomunikacija. Dakle, za to su nam potrebne pažljive i delotvorne politike. To ne možete uraditi formiranjem ministarstava, bez ozbiljnih nadležnosti sa malim budžetom.

Najzad, potrebno nam je ministarstvo za rad, zapošljavanje i ekonomsku demokratiju. Nije dovoljno samo da kreirate radna mesta, a da su ti poslovi loši, da su oni sa lošim uslovima rada, da su slabo plaćeni i da niko ne sme da se bori za svoja radnička prava.

Dakle, morate pokazati građanima da ćete ih zaštititi od poslodavaca domaćih ili stranih onda kada su njihova radnička, ali i ljudska prava ugrožena. Sada, dobro, možda i vama to nije prioritet, ali mi kao narodni poslanici imamo pravo da kažemo da je to naš prioritet i da bi tako izgledala ministarstva kada bi smo mi bili u prilici da ih sastavljamo. To ne morate izglasati, ali na to imamo pravo i predstavljamo neke građane. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, poštovane koleginice i kolege, građanke i građani Republike Srbije, da je konačni dogovor o novoj Vladi postignut saznali smo na Instagram profilu predsednika, jer smo videli jedan susret dvojice lidera dve najveće stranke u porodičnoj atmosferi, koji su se dogovorili o podeli političkog plena. E, sad, kako ta podela izgleda, saznali smo nakon toga, u ponedeljak, sa ovim Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima. Odmah da vam kažem – predlog nije dobar.

Mi smo za tih 24 sata uspeli nešto da vam popravimo amandmanima koje smo podneli, nešto smo popravili, mislim da bi bilo dobro da to prihvatite, ali, da ste nam dali, recimo, 48 sati, mislim da bismo mogli da vam ponudimo jedan predlog zakona koji zapravo ima viziju kako bi ova država trebalo da izgleda i da u njoj svi građani žive dobro i da oni ovde ostanu ne zato što to možda moraju ili ne mogu da odu, nego zato što to žele. U vašem predlogu takve vizije nema, a nema ni rešenja neke krize na koju se pozivate kada govorite o tome da je razlog za njegovo donošenje po hitnom postupku opravdan.

Dakle, možete slobodno da preuzmete nešto od naših predloga, to će biti na korist građana. Ono što bih ja samo savetovala je da to što preuzimate preuzimate u celini, jer obično kad uzimate samo delove, to vrlo loše uradite, obesmislite te predloge.

Zašto to kažem? Evo, recimo, kada predlažete razdvajanje prosvete i nauke, čuli smo, ima ovde kolega koji misle da je to dobra stvar i postoje neki primeri i neke realizacije ovog razdvajanja koje bi možda i mogle biti dobre, ali mislim da ste vi sa tom argumentacijom da je nauka jako bitna zakazali, jer ste imali deset godina da nam pokažete koliko je nauka bitna. Evo, recimo, izdvajanja, ukupna budžetska sredstva za istraživanje i razvoj u BDP u 2021. godini su bila 0,42%. Ima nekih ulaganja, zaista, to se poboljšava, ali to je sve skromno naspram nekakvih ciljeva da budemo društvo koje se razvija.

Mnogo problematičnije od toga je vizija nauke kakvu je prethodna Vlada, zapravo Vlada u tehničkom mandatu, usvojila 2021. godine. To je strategija nauke koja se zove „Moć znanja“ i u toj strategije nauke jedan od proklamovanih ciljeva bio je fokusiranje istraživanja na društvene izazove i prioritete. Međutim, kada se govori o tim prioritetima, društvenim izazovima i prioritetima, fokus je ne na nečemu što domaća nauka zapravo identifikuje, kao lokalnim problemima, zagađenje vazduha, vode, hrane, krhkog demokratskog ustrojstva, siromaštva, nejednakosti, pravne nesigurnosti, već u vreme Kovid – 19 pandemije, dakle vi pričate o toj strategiji, odnosno Vlada, zapravo autori strategije koje niko iz naučne zajednice ne zna ko su i ko je to pisao, vi pričate o veštačkoj inteligenciji.

Ja mislim da građanima koji imaju problema da prežive i sa krizom i zimom će padati u sve veće siromaštvo, mislim da im to ulaganje u veštačku inteligenciju, nasuprot, recimo, ulaganju u to kako da se pozabavimo dugoročnim zdravstvenim, socijalnim i ekonomskim posledicama pandemije, neće mnogo značiti.

Takođe, u toj strategiji ističe se da želimo da Srbija bude deo istraživačkog evropskog prostora. Međutim, u toj strategiji nema ni jedne reči „demokratija“, što je inače centralni pojam strategije odnosno programa EU „Horizont Evrope“. Svi koji se bave naukom znaju na koji način je za nas koji smo iz naučne zajednice „Horizont Evropa“ važan.

Dakle, potpuno izostaje ta vizija društvenog dijaloga u strateškim dokumentima. Ja sada pričam o nauci, ali to važi i za sve druge, tako da nije dovoljno da prosto imate društveni dijalog u imenu nekog ministarstva ako to nemate u svojim strateškim dokumentima i ako to ne praktikujete, recimo, i u ovom domu.

Umesto moći znanja demonstrira se moć nad znanjem i to smo imali prilike da vidimo i u prethodnom periodu sa načinom na koji se naložila izmena udžbenika iz biologije.

Zbog svega ovoga, mi iz Zeleno-levog kluba „Ne davimo Beograd“ MORAMO, verujemo da kada vladajuća većina odvaja nauku od prosvete, pored što uvećava koalicioni partnerski plen, ona planira i sve veću komercijalizaciju nauke. To smo videli sa privatizacijom Instituta za vodoprivredu „Jaroslav Černi“. Slično radite i sa urušavanjem obrazovanja. Dakle, ni malo ne verujemo da to što ćete odvojiti ova dva resora će poboljšati stanje u obrazovanju.

Ja verujem da će vam vrlo brzo doći dan kada ćete imati masovne proteste nastavnika poput onih u Mađarskoj, na koju se toliko ugledate, zato što više neće biti mogućnosti da naše škole nađu kvalitetan kvalifikovan kadar, da rade za tako male plate koje su na dnu evropske lestvice, kada je reč o platama nastavnika.

Dakle, vaš predlog Zakona o ministarstvima, u stvari, ne govori ne samo o toj viziji boljeg života, nego čak ni o tome kako da rešimo ovu krizu. Vaša poruka je, vi poručujete da svi problemi dolaze iz sveta, energetska kriza je zbog samo rata u Ukrajini, a nema nikakve veze sa načinom na koji ste vi upravljali energetskim sektorom. Stambena kriza ima veze samo sa Rusima u Beogradu, a nema veze sa time da nemamo uopšte stambenu politiku koja bi trebalo da bude politika socijalne pravde, jer nama piše u Ustavu da bi trebalo da budemo takva država.

Dakle, ako resori koje predlažete, u stvari, treba da govore o prioritetima ove Vlade, evo, ja ću staviti akcenat i na još jedan koji se tu spominje, to je unapređenje javne uprave radi poboljšanja pružanja usluge građanima. Pa, kako to izgleda kada vi hoćete da unapredite javnu upravu, recimo, u borbi protiv siromaštva?

Dakle, način na koji se vi borite protiv siromaštva jeste da uvedete inovaciju, jedan algoritam koji u osnovi Zakona o socijalnim kartama, dakle, to smo mi uradili, odnosno to ste vi uradili kada ste usvojili takav zakon i taj algoritam za koji ne znamo kako funkcioniše, u stvari, se bori protiv siromaštva na način da nekim nejasnim metodama zapravo samo skine ljude sa spiska korisnika centara za socijalni rad, dakle, bez utemeljenja u njihovom stvarnom životu i kako je to uticalo, dakle, da li su oni stvarno sada nestali sa liste tih siromašnih ljudi.

Dakle, to je način na koji vi, u stvari, inovacije koristite da lišite građane njihovih osnovnih građanskih, socijalnih prava. Zahvaljujem.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici i narodni poslanici, poštovane građanke i građani Republike Srbije, poštovani gosti, ja ću podsetiti da je jedna konfuzija ova dva dana nastala zbog dnevnog reda. Mi zapravo glasamo isključivo o Izveštaju.

Mislim da je greška što predsednik Narodne skupštine na dnevni red nije stavio dva izveštaja, jedan predsednika, koji nesumnjivo treba da položi račun kao glavni pregovarač u ovom procesu, ali i posebnu tačku izveštaja.

Zašto je to konfuzija? Zato što Narodna skupština ne treba da bude sluškinja Vlade koja je Izveštaj koji je napisan 1. septembra dostavila 9. septembra. On je putovao osam dana, da bismo se mi o njemu izveštavali i izjašnjavali za četiri dana, ali jednako tako ni Vlada ne treba da bude sluškinja predsednika i da vladina tela zapravo budu predstavljena od strane predsednika, koji u ovom izveštaju gotovo da nije spomenut.

Dakle, ne bunimo se što je predsednik ovde i što odgovara, samo je konfuzija u tome o čemu mi pričamo. Mislim da su bile dve tačke dnevnog reda, možda bi nam čitava diskusija imala više smisla.

Sada o Izveštaju. U ovom izveštaju se više govori o tome šta prištinska strana nije uradila nego šta je naša strana uradila. To što je naša strana uradila može se svesti na kontrolisanje štete putem upravljanja bezbednosnim krizama izazvanim od strane prištinske strane. To nas vodi zaključku da je način na koji srpska strana, to je termin iz Izveštaja, na način na koji ona učestvuje u ovom dijalogu, sa velikim "d", je reaktivan. Dakle, to su neki iznuđeni potezi kojima se onda hvalimo kako smo sprečili neku veću štetu, ali nismo proaktivni i zato ne možemo biti zadovoljni rešenjima.

U ovom izveštaju ne možemo jasno da vidimo da li je ispunjen cilj, cilj koji bi trebalo da bude u skladu sa promovisanjem unapređenja života običnih ljudi. To su ciljevi dijaloga definisani 2010. godine Rezolucijom Generalne skupštine UN kojim je proces normalizacije odnosa Beograda i Prištine poveren EU.

Možda se od nas krije neka šira vizija, neki širi ciljevi, jer se misli da se tako jača pregovaračka pozicija. Ali, ja bih pokušala da tvrdim da je to pogrešno gledište.

Bilo je ovde govora o tome da možda ne treba da diskutujemo o svemu, da nešto možda treba da prikrijemo. Izbegavanjem otvorenog društvenog dijaloga i nametanjem privatizovanog partijskog dijaloga, bez preciznih informacija koje su nam potrebne u ovim izveštajima ne razrešava se ništa a gubi se podrška procesu. Mislim da je to glavni razlog zašto mnogi narodni poslanici ne mogu da glasaju za ovaj izveštaj, jer o tome ćemo se izjašnjavati.

Strogo kontrolisani medijski narativi za koju vlast snosi ogromnu odgovornost za posledicu imaju da građani Srbije jako malo znaju o ovom procesu, još manje ga razumeju. I ne bi ništa bolje razumeli da su imali prilike da pročitaju ovaj izveštaj. Dakle, saznali bi da prištinska strana nije ništa uradila, da međunarodna zajednica nije sankcionisala prištinsku stranu, da smo mi sve uradili, ali ne bi saznali šta smo mi tačno učinili da ljudi koji žive na Kosovu i Metohiji od toga žive bolje. Dakle, nemamo indikator unapređenja života običnih ljudi.

Predsednik i Vlada koju čine SPS i SNS kao okosnica te Vlade su žrtve sopstvenog narativa, jer su sami govorili da ne možemo ranije da rešimo problem sa ličnim dokumentima, pošto bi to značilo priznanje državnosti. Sada kažu, ja moram da kažem da se mnogi pravnici međunarodnog prava sa time slažu, da priznanje ličnih karata nije priznanje državnosti. Ali, zašto to nismo onda uradili ranije? Zašto to nismo tražili ranije? To bi olakšalo običnim ljudima život, oni bi od toga imali koristi.

U Izveštaju netačno stoji da će Srbi koji žive na prostoru Kosova i Metohije moći slobodno da ulaze i izlaze sa prostora Pokrajine, za šta znamo da ne funkcioniše na svim prelazimo. Tako Izveštaj prikriva da se sa srpskim ličnim kartama izdatim od strane izmeštenih policijskih uprava MUP-a građani ne mogu slobodno kretati kada sa teritorije Kosova i Metohije prelaze u Severnu Makedoniju i Albaniju, zemlje Otvorenog Balkana, koji nije baš tako otvoren za kosovske Srbe i za Crnu Goru. Ali, bez važenja ličnih karata na svim prelazima i bez istog pasoša za sve građane Srbije, usmeni dogovor koji je predsednik postigao ne omogućava slobodu kretanja za Srbe na Kosovu.

Kada je reč o priznanju diploma, u Izveštaju ne saznajemo ništa od toga šta smo mi uradili. Naša eksplicitna obaveza iz Sporazuma o diplomama je da obe strane razmene listu akreditovanih institucija sa drugom stranom. Jasan je problem neakreditacije, nepriznavanja diplomata univerziteta u Prištini sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici. Ali, da li smo mi nešto uradili da državljanima Srbije, Albancima iz Preševa, Bujanovca i Medveđe koji studiraju u Prištini priznamo diplome, izbijemo argument kosovskoj strani i onda zapravo omogućimo, pritiskamo da se i Srbima priznaju diplome i omogući zaposlenje.

Čuli smo već o posledicama primoravanja običnih građana na šverc, na krijumčarenje zbog toga što se nije nastavilo sa usaglašavnjem različitih sertifikata, fitosanitarnih, farmaceutskih, sertifikata za meso i mleko. To treba da bude prioritet za sledeću rundu pregovora. Evo predloga, nametnite tu temu, nemojte čekati da Kurti nameće svoje inicijative na koje vi samo reagujete.

Dakle, vi pričate ovde da mi nazivamo obične ljude kriminalcima. Ne. Pod izgovorom borbe protiv krijumčarenja, proteklih meseci na severu svakodnevno patroliraju interventne jedinice pogranične policije, ali vaš je zadatak kao predsednika, glavnog pregovarača i kancelarije kao podrške tom procesu, upravo da razdvojite kriminalizaciju običnih ljudi od visokog kriminala na severu Kosova, jer nije pitanje ko prelazi alternativne prelaze da bi preneo knjige, lekove, mleko ili meso, nego je vazda pitanje ko je podizvođač za sve infrastrukturne projekte, ko odlučuje gde će se i šta graditi i ko zapravo gradi silne zgrade na Kosovu, na severu, ko i kako dobija te građevinske dozvole.

Izbegavanjem da razlikujemo preživljavanje običnih ljudi od kriminala, koji služi za enormno bogaćenje i politički uticaj u cilju tog bogaćenja, predsednik i vladajuća većina su ti koji se svrstavaju s Kurtijem u kriminalizaciju običnih ljudi, jer obične ljude tako izjednačavaju sa uglednim privrednicima sa severa Kosova i pojedinim funkcionerima Srpske liste koji su pod sankcijama SAD.

Teško je boriti se protiv kriminala, zahtevati vladavinu prava na severu Kosova ako se ta ista vladavina prava ne poštuje ni u ostatku Srbije. Ako nema vladavine prava, postaje teško razlikovati kriminalce od ne kriminalaca. Interesna elita u tome odlično pliva, a obični ljudi stradaju. Hvala.

Prosto ne mogu da se odlučim za koju tačku. Prosto, bilo je svega, mogla bih i da repliciram, mogla bih i po tački dnevnog reda 106, ali ću se odlučiti za dostojanstvo parlamenta, koje bi vi trebalo da štitite.

Dakle, govornik na sednici Narodne skupštine je dužan da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine.

Na sednici Narodne skupštine nije dozvoljeno neposredno obraćanje narodnog poslanika drugom narodnom poslaniku, korišćenje uvredljivih izraza, kao ni iznošenje činjenica ni ocena koje se odnose na privatan život drugih lica.

Toliko je strašno ovo što smo slušali sada i vi niste reagovali.

Dakle, reagovali ste kada je govorio moj kolega, upozoravali ga na dnevni red, na temu. Ovde niste reagovali, a imali smo i direktne uvrede.

Dakle, ja bih vas molila da poštujemo dostojanstvo Narodne skupštine i vaša je dužnost da se time bavite.

Kada je reč o stvarima koje su izrečene, ja ću samo iskoristiti ovaj trenutak da kažem – mi svoje diplome, tri doktorata, master diplomu nosimo pošteno, a oni koji je nemaju nisu je ukrali, nisu plagirali svoje radove.

Dakle, nećemo trpeti ovakve uvrede od onih koji to isto ne mogu da kažu za sebe, za svoje članove i za one koje pokušavaju da brane.