Kao i kolega koji je govorio pre mene, i naš poslanički klub smatra da bi trebalo brisati ovaj stav 2. Dakle, da bi u stvari ovako vanredno vrednovanje moglo da ide na štetu nezavisnosti sudije, pogotovo ukoliko nema jasnih kriterijuma i zbog toga predlažemo brisanje ove odredbe.

Naš predlog je da se nakon člana 39. doda novi član koji glasi i govori o onome što je prethodna govornica govorila – o prekidu računanja perioda vrednovanja za trudnoću, porodiljsko odsustvo, odsustvo sa rada radi nege deteta i odsustva radi posebne nege deteta koje ne bi trebalo da se računa kod vrednovanja rada u vremenskom periodu u kom se vrši vrednovanje.

Vlada je u svom mišljenju na ovaj amandman rekla da to nije prihvatljivo zbog toga što nosilac sudske funkcije može, recimo, i da se razboli itd. čime je zaista uvredila sve žene, jer je trudnoću i odsustvo sa rada, recimo, radi nege deteta izjednačila sa bolešću. Trudnoća nije bolest, to je normalno stanje u kome se dobar deo žena u jednom trenutku radnog veka nađe i sudija i tužilaca itd.

Dakle, prosto, prevideti tako nešto nije bolest, mislim da bi morali da primimo izvinjenje zbog takvog nečega. Umesto toga, ono na čemu bi ova država trebala da radi jeste da obezbedi bolji zakon o finansijskoj podršci porodicama sa decom, ali isto tako i da ima institucionalne podsticaje da i očevi uzimaju odsustvo sa rada radi nege deteta ili posebne nege deteta, te onda da bi se tako preraspodelilo to vreme koje obično žene provode van posla, kojem ovde se zapravo ostavlja da se reguliše možda nekakvim Poslovnikom Visokog saveta sudstva, a možda i ne.

Dakle, u tom smislu…

Ovo je dosta, da kažem, složen amandman. Ja ću se fokusirati… Mi tražimo da se brišu tačke 6) i 20), da se precizira tačka 12) u stavu 1. To su sve neke stvari za koje mislimo da bi mogle da se zloupotrebljavaju kada je reč o disciplinskim prekršajima sudija.

Sada bih se fokusirala na ono što predlažemo da se unese, a to je u stavu 1. odredba 23) - u slučajevima disciplinskih prekršaja predviđenim drugim zakonima ta odredba ostavi, s obzirom da stoji da tako nešto nije moguće ovim zakona. Dakle, direktna posledica takvog rešenja koje je u ovom Predlogu zakona je da se derogira član 6. Zakona o sprečavanju nasilja u porodici koji predviđa da će ne postupanje sudija i zamenika javnih tužilaca u rokovima koji su određeni ovim zakonima predstavljati disciplinski prekršaj. Dakle, jedan zakon koji ima nekakve efekte, dakle, sa ovim zakonskim rešenjem se derogira i mislimo da je to prilično opasno. Mislim da nema razloga da ne prihvatite makar ovu odredbu u amandman, ako ne celo.

Podsetiću da mi imamo dosta slučajeva nasilja u porodici koji završavaju smrtnim slučajem. Evo, jedan takav primer gde imamo situaciju u kojoj je sudija izrekao i objavio kaznu zatvora za nasilnika u porodici od dve godine i osam meseci, to je slučaj u Somboru gde su stradale majka i dve ćerke, a onda pustio počinioca nasilja u porodici iz pritvora koji je onda učinio ono što je sve vreme pretio svih prethodnih godina da će učiniti.

Dakle, u takvim slučajevima zaista sudije bi morale da disciplinski odgovaraju i to bi moralo da bude na spisku disciplinskih prekršaja. Nažalost, ovde po ovom rešenju, sada kako stoji, ispada da je mnogo važnije štititi imovinu od života žena, pogotovo u ovoj zemlji. To je nedopustivo. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Mi smo u ovom amandmanu predložili da se u stavu 1. ovog člana posle reči „maloletnika“ dodaju reči „odeljenje za porodične sporove“. To bi zapravo značilo da u višem i apelacionom sudu može se obrazovati odeljenje za krivične postupke protiv maloletnika, dakle, onda i ovo što mi predlažemo - odeljenje za porodične sporove i odeljenje za radne sporove.

Smatram da postoji potreba za uvođenjem specijalizovanih odeljenja za porodične sporove. Znamo da su ovi sporovi važni. Nažalost, ja sam u prethodnom amandmanu govorila i o nasilju u porodici i prosto postoji ozbiljna težina koja bi trebala da se posveti ovom pitanju. Takođe, mi smatramo da bi u budućnosti bilo dobro, čak razmotriti i uvođenje posebnih radnih i porodičnih sudova. Dakle, praksa takva postoji i dobar je primer u mnogim zemljama Evrope. Konkretno, recimo, kada je reč o radnim sudovima, to bi pomoglo da u zemlji koja ima dosta radnih sporova radnici reše mnoge svoje probleme i dobiju zadovoljavajuće obeštećenje od poslodavaca.

Vaš odgovor na ovaj amandman da prosto stoji formulacija koju ste vi dali da nešto može, a ne mora, ako može za krivične postupke protiv maloletnika i za radne sporove, može onda i za porodične sporove, pa nema smetnji da se ovaj amandman prihvati. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Ja bih takođe podržala ono što je koleginica pre mene govorila, pošto je naš amandman isti ili sličan, dovoljno sličan, ali bi dodala samo, s obzirom da nisam sigurna da li ću imati vremena uopšte da pričam o Predlogu zakona o javnim tužilaštvima. Za razliku od tog Predloga zakona gde uopšte nije prihvaćeno nikakvo mesto za odredbu o službi za pomoć i podršku žrtvama i svedocima krivičnih dela, a zapravo će se najviše žrtava naći pred osnovnim javnim tužilaštvima. Ovde barem postoji ta odredba.

Mi smatramo da bi trebalo da bude sadržano u članu koji uređuje poslove sudske uprave, kako osnivanje takve službe ne bi bilo samo mogućnost, već i obaveza. Smatramo da bi službe za pomoć i podršku žrtvama i svedocima krivičnih dela, da bi bilo dobro da one postoje u svim sudovima opšte nadležnosti, a ne samo u višim sudovima. To bi onda omogućilo da se stvore uslovi koji bi obezbedili da se organizuju saslušanja posebno osetljivih oštećenih svedoka upotrebom tehničkih sredstava za prenos slike i zvuka.

Zamolila bih ministarku da možda na neki od ovih amandmana odgovori, pošto se dugo nije oglasila.

Zahvaljujem.

Želela bih da pročitam neke informacije. Finansiranje Srpske napredne stranke iz javnih izvora, po Agenciji za sprečavanje korupcije, je tokom 2021. godine od strane Republike, APV-a i lokalnih samouprava dobila, sada stanite, zbunjena sam ovim ciframa, 1.047.157.441,22 dinara za redovan rad. Od toga je iz budžeta Republike Srbije dobila, opet sam zbunjena ovim ciframa, zaboravila sam matematiku odjednom, 910.224.089,70 dinara za redovan rad.

Finansiranje Fondacije za srpski narod i državu. Tokom 2021. godine Fondacija je donaciju dobila od 110.344.000,00 dinara. Imena donatora nisu poznata. Nisu u pitanju donacije iz budžeta. Tokom 2022. godine 5.015.000,00 dinara.

Samo jedno pitanje - da li ćete možda u časopisu „Napredak“ ove Fondacije za srpski narod i državu objavljivati radove budućih istaknutih pravnika? Hoće li to biti njihove reference stručne i naučne kojima ćemo birati njih za istaknute pravnike u ovoj Skupštini.

Što se tiče udruženja gde sam ja članica Upravnog odbora na volonterskoj osnovi, udruženje se bavi pravima izbeglica, raseljenih lica i sa Kosova i Metohije,,siromašnih, isključenih, marginalizovanih, da imate ikakve dokaze, podneli biste to nekakvim krivičnim prijavama, ministarka Popović to podržava, ali niste.

I prošli put kada ste to radili, upravo su vam predstavnici udruženja tražili da negde dokažete nešto što su radili mimo zakona. Niste u stanju. Samo možete da govorite ovde, jer vas štiti imunitet, ali neće ni to trajati doveka.

Takođe, kao kolege koje su prethodno izlagale amandmane i predložili da se u ovom članu 17. stav 1. tačka 7. briše odredba koja govori o tome da VST treba da obrazuje komisiju za odlučivanje o prigovoru, i takođe smatramo da to treba da radi su.

Dakle, da bi to pravno sredstvo moglo da bude delotvorno kada je reč o prigovorima, u vezi i protiv obaveznog uputstva. E sada Vlada je dala mišljenje na ovaj amandman da je naš predlog protiv Ustava i citira odredbu Ustava koja kaže da niko izvan javnog tužilaštva ne može uticati na javno tužilaštvo, i nosioce javnotužilačke funkcije u postupanju i odlučivanju pojedinom predmetu.

Ja bih odgovorila da ovde zapravo nije reč o sadržaju prigovora, dakle, sadržaju, nekog konkretnog odlučivanja u vezi sa sadržajem nekog predmeta, već protiv zloupotrebe hijerarhijskih ovlašćenja, jer tako nešto je vrlo moguće i to je ono na šta takođe ljudi treba da imaju delotvorni pravni lek.

U tom smislu vaš odgovor i ovakvo tumačenje Ustava je vrlo neubedljivo, zato što zapravo Ustav ne daje nikako rešenje o tome ko treba, ko odlučuje o prigovoru na obavezno uputstvo vrhovnog javnog tužioca, ili glavnog javnog tužioca, te zakonodavac ima mogućnost da to sam odredi. Mi smo ovde, jel, zakonodavci, i mogli bismo da imamo drugačije rešenje, čuli ste mnogo komentara da bi to trebalo da radi sud, i mislim da bi valjalo da to razmotrite.

Inače, kontrola prosto tog hijerarhijskog postupanja, ako se vrši unutar već same hijerarhije i nije neka kontrola.

Samo bih iskoristila vreme ovlašćene zamenice predsednika poslaničke grupe da pitam ministarku da odgovori na nešto na šta ranije nije odgovorila, na pitanje profesora Đorđa Pavićevića, u vezi sa diskriminacijom profesora prava, koji recimo predaju na nekim drugim fakultetima, ne na Pravnom fakultetu.

Zašto bi recimo istaknutiji pravnik bio i mogao da zadrži radni odnos na fakultetu, pravnik recimo sa Megatrenda, a ne pravnik sa Ekonomskog fakulteta ili Instituta za uporedno pravo ili FPN. Šta je odgovor za tu vrstu diskriminacije i zašto baš isključivo pravnici sa Pravnog fakulteta, a ne i nekih drugih fakulteta. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, koleginice, kolege, građanke i građani, želela bih da se obratim i ministarki, ne znam da li će se vratiti, trenutno nije tu.

Za početak bih se referisala na nešto o čemu je ona govorila juče. Moram da priznam, posle te jučerašnje diskusije bila sam zbunjena, da li je nama uopšte bila ova reforma pravosuđa potrebna, odnosno da li ministarka uopšte misli da nam je bila potrebna, jer je ona najpre govorila da su ovo neke tektonske promene, a onda kada je odgovarala jednoj koleginici, rekla je suštinski da je zapravo sve u najboljem redu, sve funkcioniše. To je ilustrovala time što je rekla da je dokaz da nije bilo nikakvog problema sa 200.000 evra kod Aleksandra Vulina, ona čuvena afera „tetka iz Kanade“, to što Agencija za sprečavanje korupcije nije odreagovala. Pošto nije, zaključak je – nije tu bilo ničega.

Takođe je rekla da je „Savamala“ imala sudski epilog, jer postoji jedna osoba koja je proglašena krivom. I to je počelo komentarom – nemojmo se praviti ludi. Zaista, nemojmo se praviti ludi. Epilog o kome je ministarka govorila postojaće samo kada SNS siđe sa vlasti, jer jedan takav organizovani kriminal će tek tada moći da se procesuira. Dakle, kada jedna osoba odgovara, i to samo sa pet meseci, što je manje od zakonskog minimuma od šest meseci, za nesavestan rad zbog neodgovaranja na pozive građana koji su vezivani, kojima su uzimani telefoni, koji su ukazivali na kriminal koji se vrši u centru Beograda, a ta osoba dobije manje od minimalne zakonske kazne, to je u nekom dogovoru očito sa nekim kriminalcima iz vlasti koji su mu obećali legalizaciju objekta u Mirijevu. Dakle, to nije sudski epilog „Savamale“.

Da zaključimo, takvim načinom zaključivanja, ako institucije nešto urade, to je onda dobro, znači da one savršeno funkcionišu. To je logika koju vam nijedan građanin Srbije neće primiti. Ne mora da polaže logiku, mora da ima samo zdrav razum. Mogli biste da čitate istraživanja koja kažu da između 15 i 40% ljudi, u zavisnosti od godine istraživanja, ima nekakvo poverenje u pravosudni sistem.

Dakle, mogu da vam kažem i da je Srbija već jako dugo zemlja koja ima najveći broj slučajeva, prema Evropskom sudu za ljudska prava, mislim da to takođe govori o poverenju koje građani imaju u ovaj pravosudni sistem. Dakle, tu leži odgovor na pitanje koje je postavljeno juče – da li nama smeta što ćete vi od Evropske unije da dobijete plus? Ne, ne smeta nam. Problem je što ćete dobiti plus ni za šta, problem je što ćete nakratko zavarati Evropsku komisiju da se ovde radi o depolitizaciji sudstva, ali do toga vam nije stalo.

Da je ministarki bilo stalo, ona je zapravo baš namerno trebala da uključi u radnu grupu one iz struke i nauke koji se sa ustavnom reformom nisu slagali, upravo da bi odgovorila na njihove strahove u vezi sa time kako će ovi zakoni implementirati ustavne amandmane. Ali to se nije dogodilo. Ne samo što ovaj plus nije iskren, nego što je instrumentalan, nego što neće biti ni dovoljan, zapravo ćete morati da imate primenu i neki svoj slučaj Sanader, može da bude „Savamala“, ali nisam sigurna da imate kapaciteta da to izvedete, da biste stvarno dobili plus u oblasti reforme pravosuđa.

Šta je tu problem sa politizacijom koja se ovde ovim zakonima ostavlja? Nije došlo do depolitizacije. Ja neću sada da se zadržavam na ustavnim reformama. To je prošlo. Tu je već naneta šteta ovim rešenjem da dvotrećinska većina u Skupštini glasa za istaknute pravnike, pa kada se ne postigne, ide se na jednu petočlanu komisiju. Mi politikolozi vrlo dobro znamo da kada date takvo rešenje imate institucionalni podsticaj da do dvotrećinske većine nikada i ne dođe.

Ali šta mi možemo da uradimo sada sa ovim zakonima? Postoji način da se to delimično ispravi. To je način odlučivanja u Odboru za pravosuđe, kada se kandidati za istaknute pravnike zapravo prijave za taj posao i kada Odbor treba da odredi osam članova koji će doći pred plenum, koji će glasati za četiri. Moramo da kažemo, pošteno je da je Ministarstvo pravde u javnoj raspravi prihvatilo jedan predlog „Ne davimo Beograd“, a taj je da se u Odboru za pravosuđe odlučuje dvotrećinskom većinom od tih osam kandidata.

Međutim, sa prihvatanjem tog rešenja ona je dodala odredbu da ukoliko se to ne postigne, onda u roku od 15 dana se ide na novo glasanje, gde će se za izbor istaknutih pravnika tražiti prosta većina i time se argument da ima nekakve političke heterogenosti, a to je ministarka rekla juče i time obmanula javnost, zapravo ostaje na 15 dana. Nakon toga ponovo ide se na prostu većinu. Dakle, suština je u tome da ono što ste predvideli kao izuzetak biće pravilo. To će biti glasanje sa prostom većinom i to će biti glasanje sa komisijom.

Najzad, moram da istaknem da u ovim zakonima imamo kontradiktorno tumačenje depolitizacije i političkog delovanja za istaknute pravnike i za sudije. Za istaknute pravnike dovoljno je da nisu članovi partija i da snažno ne utiču na donošenje političkih odluka, ali za sudije zabranjeno je političko delovanje na drugi način, bez preciziranja šta se pod time misli. Tu se slažem s koleginicom koja je ranije govorila da su svi politička bića, pa i sudije i tužioci. Tako da, recimo, kada oni idu da glasaju, to je isto politički čin. Nisam sigurna da ste predvideli da im je zabranjeno da glasaju. Kada učestvuju u reformi pravosuđa, recimo, u radnim grupama za zakon, oni takođe iznose političke stavove jer se radi o političkoj reformi, jer je ono grana vlasti, dakle, ima moć. Sudstvo ima moć, pa je samim tim političko pitanje – da li su sudije i tužioci koji su učestvovali u ovim radnim grupama zapravo za to da neke buduće sudije i tužioci nemaju prava da u takvim reformama učestvuju?

Dakle, s obzirom na ovu preteranu širinu obuhvata političkog delovanja na drugi način, ova odredba može da ti osnov za ograničenje slobode mišljenja i slobode izražavanja sudija i tužilaca. To imate kada u radnu grupu ne uključite nekoga ko, recimo, razume konstitucionalizam, pravnu teoriju ili ljudska prava, prosto nekog eksperta za ljudska prava.

Najzad, želim da kažem i da ovakvom zabranom političkog delovanja sudija i zabranom samo neprimerenog uticaja na sudije ostavlja se vrlo širok prostor za selektivno, proizvoljno tumačenje šta je sudijama zabranjeno, a šta je političarima dozvoljeno. Tu ću odgovoriti koleginici o tome zašto mi ne pričamo o uticaju kapitala na izbor sudija. Pa zašto vi nemate rešenja o svojim zakonima za to? U ovim zakonima, sa ovako suženom regulativom, kojima je onemogućeno da pričamo o tome kako se kroz politički uticaj, kroz vaš uticaj, vladajuće većine zapravo, deluje krupni kapital i možemo da govorimo samo o tome da li ste obezbedili materijalnu sigurnost sudija i tužilaca.

Završiću. Iz jednog finansijskog centra, Ministarstva finansija, rečeno je da tako nešto sada nije prioritet. Mislim da je to adresa za vaša pitanja.

Zahvaljujem.

Član 27. u vezi sa članom 104. Dakle, vi ste dužni…

Onda član 104 – povreda toga što niste dali pravo na repliku. Član 104. stav 2.

Znate šta, vi imate pravo da dajete repliku onda kada se neko vređa, kada se eksplicitno pomene imenom, kada se vređa stranka ili poslanička grupa. I u redu je, spomenuta su neka imena kada ste dali prvu repliku. Međutim, kada ste dali drugu apsolutno nije bilo ničega uvredljivog. Šta je bio osnov za tu repliku?

Dakle, niste imali razloga da date osnov za takvu repliku. U toj replici izrečene su razne uvrede i neistine, poput toga, jel, ko je lider u „Ne davimo Beograd“.

Možete slobodno da skinete statut naše organizacije, vidite da postaje malo veća. Ima pet članova. Ja sam jedna od članica. Robert Kozma je jedan od članova. Možete takođe da pogledate ko je od nas bio najviše rangiran na izbornoj listi, itd. Ali, da ne pričamo o tome. Dakle, izrečene su razne uvrede i vi na to ne dozvoljavate da se replicira zato što prosto uvek vaša mora da bude poslednja.

Dakle, šta je osnov za pravo na repliku kada niko ništa nije uvredio, nego dao obrazloženje pogrešnog tumačenja, na šta ima pravo u replici, što piše u ovom Poslovniku? Očekujem da to objasnite. Ne samo sada, nego uvek zato što ovo uvek radite. Uvek na ovaj način zloupotrebljavate pravo na repliku.

Bez obzira šta se čuje sa druge strane, vi u tome nađete neku uvredu. Vrlo ste osetljivi na najsuptilnije moguće tumačenje svega što bi moglo da bude uvreda, ali kada sa druge strane dođu najbezočnije laži, tu se ne reaguje.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, koleginice i kolege, građani i građani Republike Srbije, predsedniče Republike Srbije, ovih dana je bilo reči o tome da je ova sednica trebala da posluži da mi postignemo nekakvo jedinstvo, nekakvu saglasnost od značaja za važna nacionalna pitanja.

Moram da vam kažem, saglasnost se ne postiže tako što iscenirate ovu sednicu bez konsultacija na koje navodno niko nije hteo da dođe, tako što nema poverenja za koje znamo da nema već jako dugo u ovom društvu, tako što se ne poštuju procedure, a one su neophodne baš kada imate veliku nesaglasnost u društvu i kada se ne poštuje ravnopravnost sagovornika, nego se na njih gleda sa visine i sa prezirom.

Dakle, nije se želelo jedinstvo, niti bi se ono moglo postići na sednici ovako na prečac, već svaljivanje krivice, upirivanjem prstom na druge kako oni navodno nemaju rešenja, a ni vi baš niste izneli plan. Dakle, izneli ste neki set vrednosti, projekcija, želja, sve sa spojenim deset tačaka kojih, kako da kažem, nikome ko je to slušao, a slušali smo, neće tačno reći šta je ta taktika na koju vi polažete pravo. Zanemarujete igranje za raju, već igrate taktički. Dakle, kakva je to taktika koju bi trebalo da podelite sa nama, jer ako je ne delite sa nama, šta mi ovde onda radimo.

Dakle, ako ne podelite tu taktiku sa nama, mi u stvari treba da primimo vaše obećanje da mi samo treba da vam verujemo, da znate šta ćete da radite i da će sve biti u redu.

Moram da vam kažem, naša funkcija nije da vam verujemo. Funkcija opozicije jeste da kontroliše i Vladu, i Vladin izveštaj i predsednika u ovom procesu glavnom pregovarača, tako da pošto nismo čuli taj plan, možda ga ima, ali ga nismo čuli, onaj iz koga bismo zapravo znali šta ćete uraditi u nekim konkretnim situacijama, niti u tom planu ima reči o ovom izveštaju, mi za njega nećemo glasati.

Rekli ste predsedniče da ćete odgovarati na neka pitanja, često ta pitanja koja ljudi postavljaju izvrćete. Sigurna sam da će to biti tako i ovog puta sa mojim pitanjima, ali ću ih ipak postaviti. Time ću vam reći šta mislim da je trebalo da bude tema i šta mi očekujemo.

Apsolutno se slažemo da je ZSO nešto što mora da bude uspostavljeno pre bilo kakvog međusporazuma na osnovu francusko-nemačke inicijative, da se poslužimo vašom terminologijom ili bilo koje druge. I dalje želimo da je vidimo. To se podrazumeva. Priznajete, mislim da to piše i u ovom izveštaju, da je pohvalno što se sada čuju neki drugačiji glasovi iz Međunarodne zajednice u vezi sa formiranjem ZSO, citirate kažu sa Kurtijem ili bez njega, to će se desiti.

Moje pitanje je da li vi računate na to da se zapravo ZSO neće nikada ostvariti dok su dve strane na ušančenim pozicijama, te da ćemo tako kupiti još vremena. Da ćete vi kupiti još vremena. Bilo je ovde reči o kupovini vremena. Vi ste o tome govorili.

Srbi su van kosovskih institucija. Sa razlogom. Postavili su uslov formiranja ZSO, ali koliko će oni biti van? Kako ćete ispuniti zahtev iz vaših deset tačaka bezbednosti Srba, kada nema Srba u tim institucijama, a ne možete ništa da uradite da sprečite da specijalne kosovske snage svakodnevno u velikim brojevima stoje na Bistričkom mostu, a stoje tamo.

Ili možda, računate da će zapravo stvarno biti izvršen pritisak na Prištinu i da će se ipak ostvariti ZSO, jer ste vi sada konstruktivna strana i zaslužili ste taj ustupak. Ako je ovo drugo, nije svejedno kakva je ta ZSO i zato smo morali da pričamo o tome na ovoj sednici. Nas zanima koji je to model ZSO koji će moći da obezbedi suštinsku autonomiju Srba. Njihova individualna i kolektivna prava.

Dakle, vi sa punim pravom prozivate prištinsku stranu za ne sprovođenje ovog ključnog elementa Briselskog sporazuma. Ističete i više puta smo čuli i na ovoj sednici da je upravljački tim pripremio taj tekst Statuta, još u avgustu 2018. godine, ali zašto i mi ne bismo mogli da vidimo taj tekst.

Dakle, zašto mi ne bismo mogli da diskutujemo o tom tekstu, da li on zaista ispunjava tu suštinsku autonomiju?

Pozivate se da taj tekst mora da bude u skladu sa četiri sporazuma koji, citiram Izveštaj: „precizno propisuju njene nadležnosti, ovlašćenja subjekata koji imaju formalno pravo da učestvuju u procesu njenog formiranja, kao i procedure koje se tom prilikom moraju ispoštovati“. Ali, nije baš sve precizno u tim sporazumima. Da je tako, ne bi bilo potpisivanja tih principa iz 2015. godine, bilo bi precizno da ste tada potpisali taj statut. Dakle, mora još da se pregovara, još postoje različite pozicije.

Zašto vam to kažem? Zato što vi ste govorili da niste hteli da primite francusko-nemački papir, a onda ste prihvatili koncept. Dakle, da nam se ne desi da sada ovi papiri o statutima Zajednice srpskih opština koji se izrađuju u Prištini odjednom morate da prihvatite i da se tu dobije manje od onoga što ste potpisali, da opet budemo pred svršenim činom, da to ne bude ta suštinska autonomija koja će zaštititi srpsku zajednicu.

Dakle, mi danas ne znamo ko je u tom upravljačkom timu. Ti ljudi se ne spominju. Ne znamo da li su oni ikad sproveli značajnije mere da se obezbede konsultacije sa širom javnošću. Mislim na kosovske Srbe koje oni treba da predstavljaju u vezi sa ovako ozbiljnom temom uređenja ZSO. To je bilo do nas. Da ne pričamo o tome šta nije do nas.

Moje sledeće pitanje je – šta je u tom statutu plan za obrazovanje i zdravstvo koje drže, čuvaju srpsku zajednicu na Kosovu, u slučaju uspostavljanja ZSO koja mora da bude u skladu sa briselskim sporazumima, Evropskom poveljom o lokalnoj samoupravi i zakonima Kosova? To piše u Briselskom sporazumu. Kakva rešenja za obrazovni i zdravstveni sistem su u tom Predlogu statuta?

Dakle, da budemo iskreni, zarad građana i građanki, dosadašnja integracija kosovskih Srba u kosovske institucije je bila prisilna. Tako je nastalo to prisilno jedinstvo i tako su oni izgubili politički pluralizam. Da li sada izazivate jedinstvo, jednoumlje da bi buduća integracija bila prisilna? Dakle, ovo su ozbiljna pitanja i od njih zavisi opstanak srpske zajednice. Mi ne želimo smanjenje prava ljudi na Kosovu, već njihovo unapređenje. To je ono što poručujemo.

Albanska zajednica umnogome koristi usluge, recimo, srpskog zdravstvenog sistema na Kosovu, i to je u redu. To ukazuje da oni ni sami nemaju poverenja u zdravstveni sistem Kosova. Lekari odlaze iz Srbije i tek će napuštati Kosovo ako se razvijeniji sistem, ma koliko da mi znamo da je on u problemu, integriše inferiorniji kosovski zdravstveni sistem. Time će opadati opšti nivo zdravstvene zaštite, imaćemo rast cena i zdravstvenih usluga. Od toga zapravo najgore će ispaštati ranjiviji, najsiromašniji, bolesni i deca. Ovo su pitanja osnovnih prava – socijalnih, kulturnih, obrazovnih.

Dakle, kakvo je pitanje sa školama? Šta je plan za Univerzitet u Kosovskoj

Mitrovici? Šta je plan za ekonomski razvoj? Jer, Zajednica srpskih opština jeste političko pitanje, ali ona će opstati samo ako ima rešenja ekonomska i socijalna.

Ako ZSO treba da se bavi prostornim planiranjem, moram da podsetim da na severu Kosova, kao nažalost i u Beogradu, buja divlja gradnja stambenih zgrada koje se prave van bilo kakvih standarda. Sigurno da je to posledica mešanja pravnih poredaka, korumpiranih struktura, kriminala na koji mi upozoravamo, ali hajde da pričamo kako da ne bude tako.

Zbog svega ovoga važno je da do dijaloga o ZSO dođe, da znamo kako će izgledati taj statut, šta je naša pozicija i da se svuda borimo za najširi pristup socijalnoj pravdi, jer to je osnova mira i to je osnova dobrog života. Dakle, ZSO mora da obezbedi ove usluge na istom ili višem nivou od današnjeg radi funkcionisanja ustanova lokalnih samouprava.

(Predsednik: Vreme ovlašćenog predstavnika je isteklo.)

Samo da završim. Sve drugo vodi ka masovnom iseljavanju Srba. Dakle, ZSO mora da pokaže da postoje benefiti za ljude od života u ZSO, budućnosti te zajednice. Hvala.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, poštovane građanke i građani Republike Srbije, poštovani gosti, ja ću pokušati da u svom izlaganju odgovorim na nekoliko pitanja koji su sa nama iz Zeleno - levog kluba javljale dok smo čitali ove materijale i naravno, pošto je objedinjena rasprava pokušaću da nađem nekako međusobnu vezu.

Dakle, ta pitanja su sledeća. Šta se od nas krije ovakvim načinom izveštavanja o trošenju novca i kako se to radi? Ko to i kako definiše javni interes? Da li ima neko da primeti da zapravo postoji u ovoj zemlji neka stambena energetska i ekološka kriza? Da li ima neko viziju kako da reguliše nove oblike rada?

Dakle, najpre, o najvažnijem pitanju, o budžetu i o završnom računu. Svi znamo da bi trebalo da Zakon o budžetu bude najvažniji zakon koji se usvaja u ovom parlamentu i koji se nalazi pred poslanicima. To što je više puta spomenuto da je on nama dat 15 dana ili više da ga čitamo ne treba da bude nešto čime se hvalite, to piše u Poslovniku, to je vaša obaveza, zapravo i kršite zakon, jer je trebalo da bude ovde već 1. novembra. To bi trebalo, uostalom, da bude praksa i za sve ostale zakone i da onda nemamo nikakve izgovore da sednice ne mogu da se sazovu u roku dužem od 24 sata zato što Vlada nije dostavila materijale na vreme.

Međutim, poštovanje zakona nije dovoljno u ovom slučaju i da bismo govorili o tome kako je budžet transparentan i pogotovo je problem u tome što je vrlo moguće da je dobar deo rasprave koje ćemo ovde voditi narednih nedelju dana unapred obesmišljen i to vidimo, u stvari, kada uporedimo završni račun. Dakle, Predlog zakona o završnom računu budžeta za 2021. godinu, jer mi vidimo da i kada usvojimo ovaj Zakon o budžetu za 2023. godinu, već sutradan Vlada može da, prosto, promeni aproprijacije iz tekućih budžetskih rezervi i da dobar deo tih promena proglasi državnom tajnom i da mi nikada ne saznamo kako se troši taj novac. Dakle, to je ono što vidimo iz Predloga zakona o završnom računu budžeta za 2021. godinu.

Kako se koristila tekuća budžetska rezerva koja je 2021. godine iznosila 62 milijarde dinara? Dakle, kao što smo već rekli, Vlada ima mogućnost zaista da promeni te aproprijacije bez saglasnosti parlamenta. To je nešto što bi trebalo zaista da pogode fleksibilnosti Vlade u nekakvim vanrednim nepogodama. Imali smo pandemiju, imali smo i zemljotrese i poplave ili u drugim slučajevima kada naplata budžetom planiranih programa i politika rashoda ide brže ili sporije u odnosu na planiranu dinamiku iz nekih nepredviđenih razloga.

Ono što znamo jeste da od 2011. godine taj iznos do koliko posto planiranih prihoda se može menjati aproprijacijom se uvećavalo. Dakle, od 1,5% iz 2011. godine, došli smo 2016. godine do sadašnjeg nivoa do 4% i to je, prosto, jedna tehnika kojom se omogućavam ova ne transparentnost trošenja i možemo da sumnjamo i na mahinacije sa tim novcem.

Dakle, promena aproprijacije bi trebalo da bude državna tajna samo iz nekakvih bezbednosnih razloga i u tim slučajevima ne mora da se objavi rešenje o promeni u „Službenom glasniku“. Međutim, mi vidimo u završnom računu za 2021. godinu da se kao državna tajna opredeljuju sredstva za Ministarstvo finansija, Generalni sekretarijat avio-službe Vlade i još neke. Na primer, 29. decembra 2021. godine, pre početka rata u Ukrajini, preusmereno je 17,7 milijardi dinara na račun Ministarstva finansija i ova su sredstva bila namenjena za intervenciju. Same transakcije su bile proglašene državnom tajnom. Međutim, postoji jasna indicija da se radi o subvencijama za EPS i „Srbijagas“ zbog računa na kojima su ove transakcije knjižene. Dakle, ovo je dokaz onoga što svi znamo, a vlast već dugo negira, da energetska kriza kod nas nije samo uvezena, nije samo posledica rata u Ukrajini, već katastrofalno upravljanje javnim preduzećima.

Direktan budžetski trošak za EPS i „Srbijagas“ je 1,2 milijarde evra, uz mogućnost novih zaduživanja ovih preduzeća, uz garanciju države u iznosu do milijardu evra. Dakle, to će sve plaćati građani Srbije, uz poskupljenje struje, koja je već sa prethodnim poskupljenjem i ovim najavljenim od januara preko 20% skuplje, i struja i gas, u odnosu na 2022. godinu.

Sve to, dakle sva ova ne transparentna trošenja i poskupljenja, da se ne kaže da se izbegne reći ko je, u stvari, odgovoran za taj trošak i dodatno ekološko zagađenje.

Ovo je paradigma funkcionisanja ove države, kako ona funkcioniše. Dakle, niko na vlasti nikada nizašta nije odgovoran, niko ne plaća nikakvu cenu za to, građani plaćaju za sve. Još ako su siromašni i potlačeni, oni su i dodatno poniženi, uskraćeni i kažnjeni.

Sve ovo bi bilo još gore da ne dobijamo finansijsku pomoć EU od 21,6 milijardi dinara za ublažavanje posledica energetske krize kroz subvencije javnim preduzećima. Za to vreme budžet za BIA-u svake godine raste i potpuno je netransparentan.

Dakle, ispostavlja se tako da je završni račun, najvažniji zakon, ne zato što da omogućava da kontrolišemo Vladu, jer ne možemo da kontrolišemo, u stvari, budžet sada, mi ćemo deo informacija videti tek u nekom eventualnom rebalansu i deo nikada zato što će se ti troškovi proglasiti državnom tajnom.

Dakle, nije dovoljno ispoštovati samo neku formu, čak ni napisati 835 stranica nekakvih obrazloženja sa nejasnim indikatorima koji nam ne govore ništa, u kome ima nedovršenih rečenica, besmislenih tabela bez cifara. Dakle, ništa ovaj budžet ne čini sadržinski transparentnijim. Dakle, mi ovde nismo narodni poslanici, nego moramo da se pretvaramo u neke istražitelje koji, ukrštanjem sa izveštajima drugih državnih institucija, a bogami, možda će ih biti sve manje, koji će pisati takve izveštaje, otkrivamo kako se troši naš novac.

Druga je stvar ko i kako definiše javni interes. Dakle, kakva je struktura javnih investicija i obrazloženje o tome na šta se troši novac. Dakle, kako se odabrao Nacionalni stadion ili novi most preko Save umesto, recimoa, kanalizacionih infrastruktura? Dakle, ko bira šta je javni interes? Kako se ti projekti sprovode i prate? Zašto su uvećanja, ulaganja u sektor bezbednosti višestruka veća od ulaganja u zdravstvo i prosvetu? Uostalom, zašto je duplo veće povećanje plata za vojna lica u odnosu na povećanja plata ostalih zaposlenih u javnom sektoru?

Dakle, to je niz nekih pitanja koja bismo morali da otvorimo ne samo sada za ovaj budžet, nego i za razne projekte koje vi proglašavate projektima od javnog interesa i to je razlog zašto smo mi tražili komisiju za ispitivanje Ugovora o Beogradu na vodi, na primer, koji jedan takav projekat koji ste proglasili Ugovorom od javnog interesa? Umesto politike – ako nema hleba, jedite kolače, mi tražimo politiku javnog interesa, da se utvrdi u javnoj raspravi šta je, u stvari, prioritet za ovu zemlju i njene građane, posebno onda kada nije očigledno da svi od toga imaju korist.

Dakle, mi ne sporimo da treba graditi bolnice i škole. Tu je jasno da će se svi okoristiti, ali u slučajevima kada ne postoji jasno vidljiv javni interes za sve građane, nego eventualno posredni samo za neke, a direktni profit za investitore, onda je potrebno voditi javnu raspravu, koja se, nažalost, ne dešava u ovom parlamentu.

Predlogom budžeta za 2023. godinu, porez na dobit preduzeća planira se u iznosu od 188,4 milijarde dinara i to je neki marginalni rast u odnosu na 2022. godinu. Mi smo predložili Predlog zakona o vanrednom kriznom porezu na ekstra dobit pravnih lica i to bi u budžet moglo, po našoj vrlo konzervativnoj proceni, da inkasira barem još 50 milijardi dinara. Naš predlog je da to ide lokalnim samoupravama za energetsku efikasnost i socijalnu zaštitu.

Zašto se tako nešto ne bi prihvatilo? U jednoj izjavi ministar Mali je rekao da ne želi izazivanje šokova, niti negativnih reakcija sa odlukama o porezu na ekstra profit, već da se on bori za predvidivo privredno okruženje, pa sada ja moram da pitam za koga je važno predvidivo okruženje, da li samo za ekstra profitere, ratne profitere, koji dobijaju subvencije, poreske olakšice, sada se štite od poreza na ekstra dobit koji se usvaja svuda u Evropi i tamo se naziva solidarnim doprinosom ili i za građane koji žive u jednom pravno neuređenom i nesigurnom okruženju i to opet vidimo iz ovih zakona. dakle, vidimo visoke iznose za kazne i penale u budžetu, a na osnovu dosadašnjih izveštaja DRI vidimo i da će značajan deo ovih kaznenih penala, gde je on ranije išao sudovima koji krše pravo na suđenje u razumnom roku, recimo 4,5 milijardi dinara ili MUP-u 1,2 milijardi dinara, između ostalog, za nelegalno držanje ljudi u pritvoru. Dakle, ja bih volela da se malo misli i o pravnom okruženju za građane, a ne samo za velike korporacije.

Predloženim setom poreskih zakona uopšte se ne cilja socijalna i ekonomska nejednakost koja postoji u društvu. Mi smo opet pre ove sednice izašli sa nekim predlozima koje vi zbog načina sazivanja sednice ne dopuštate da obrazložimo i u plenumu. Dakle, građani, nažalost, o tome neće čuti onako kako bi trebalo o našim predlozima koji bi zapravo omogućili umanjivanje te socijalne i ekonomski nejednakosti, poput vanrednog kriznog poreza na dobit pravnih lica, ali i vraćanje poreza na imovinu za velika javna privatna partnerstva i koncesije koje ste vi ukinuli da biste, na primer, Beograd na vodi, oslobodili tog poreza.

Izašli smo sa oslobađanjem poreza na porodični dom, kontrolisanim zakupninama i oslobađanje poreza na dohodak za izdavanje jedne nekretnine od 60 metara kvadratnih, kao i punjenju budžeta lokalnih samouprava.

Najzad, ima li neko ovde viziju kako da rešava probleme budućnosti, koji su zapravo već tu, a to su novi oblici rada? Mi smo dobili ovde jedno parcijalno rešenje za problem tzv. frilensera, čiji se status svodi isključivo na poresko pitanje.

Ovi predlozi pokazuju, s jedne strane, da troma država može biti naterana da reaguje ukoliko se građani organizuju i organizuju jedan ozbiljan protestni otpor i nateraju državu da razmotri okolnosti koje zahtevaju drugačiji tretman, kao i da se testiraju prve naznake onoga što vidimo iz ovih predloga zakona, progresivnog oporezivanja, ovde samo za frilensere.

Međutim, istovremeno, ovim predlozima pred nama se ponovo pokazuje da se nema vizija ni spremnost da se razmišlja o novim oblicima rada kakve obavljaju frilenseri i radnici na internet platformama i da se njihov radno-pravni status ili fleksibilan rad mora promišljati u okviru Zakona o radu, a ne samo poreskih zakona. Jer, radnice, frilenserke ili kako god da ih zovemo moraju imati pravo na trudničko, porodiljsko i odsustvo sa rada radi nege deteta, i ne samo one nego i njihovi partneri. Dakle, moraju imati osnovna radna prava.

Mi znamo da se svuda u svetu menja koncept radnog mesta i uslova rada, značaj i merenje radnog vremena, formiranje plata, odnosa zaposleni-poslodavac, predstavljanje radničkih interesa. To, kao što sam rekla, jesu problemi budućnosti, ali ih već imamo sada. Dakle, mnogi ljudi već sada žive sa ovim problemima.

Nama je potrebna šira javna rasprava da bismo izašli sa dobrim rešenjima za ovakve izazove, ukoliko želimo da budemo društvo jednakosti, slobode, solidarnosti i okruženja, u kome će žene odlučiti da rađaju decu. Zahvaljujem.

Povređena sam više puta i netačno su interpretirane naše izjave.

Najpre da kažem, vi, gospođo Brnabić, koliko ja znam i pratim iz medija, živite na Dedinju. Ja živim u Mirijevu ili na Mirijevu, s obzirom da je to jedno brdo i poprilično je neuslovno sa stanovišta infrastrukture.

Manite se tih priča da ovde neko živi u centru grada. Vi ste ti koji živite u elitnim naseljima.

Takođe, niko nije ovde rekao da ne može i jedno i drugo, ali kada se prave prioriteti nema se dovoljno para, to valjda svi znamo. Toliko imamo razumevanja. Kada se prave prioriteti, kako kažete ljudima, videla sam da se izdvaja određeni novac, nekih 200 miliona evra za kanalizacione infrastrukture, ali zašto ne 400 i 500? I Fiskalni savet vam poručuje da s obzirom na razmere problema moglo bi to da bude više. Nema dovoljno para za sve.

Kako kažete ljudima gde nema nijedno domaćinstva sa kanalizacionom infrastrukturom zašto se gradi nacionalni stadion? Šta kažete takođe ljudima zašto se gradi metro bez stanice kod Kliničkog centra ako oni iz unutrašnjosti treba da dođu u Beograd i da ne mogu lako da iskoriste taj metro i da dođu do Kliničkog centra?

Taj napad da mi samo iz političkih podela nećemo nešto da podržimo ne stoji. Mi smo u prethodnim sednicama glasali za predloge za koje smo smatrali da su u redu i takođe za ovo ćemo možda glasati ukoliko bismo imali normalnih uslova da ovde raspravljamo i da vidimo da je neki predlog dobar. Tome služi prostor za raspravu. Ne mora to što je nešto, što stoji „Čista Srbija“ ili zelena agenda da bude dobar predlog. Možda je preskup, a možda je i tzv. ekomanipulacija, grin vošing. To ćemo da vidimo i to bismo mogli da vidimo u jednoj javnoj raspravi, ali ona se ovde ne dopušta upravo ovakvim ograničenjem vremena.

Nemojte imputirati da je neko rekao nešto što nije. Niko nikada nije rekao – zatvorite rudarske rudnike. Nikada mi to nismo rekli. Ono što smo rekli – rudarske kompanije moraju voditi računa o zaštiti životne sredine. To je uostalom i po našem Ustavu.

Dakle, nemojte imputirati stvari koje nismo rekli.

Zahvaljujem.

Imam nekoliko pitanja. Jedno je za Vladu Republike Srbije.

Tražim da mi se dostavi struktura uvoza i cene uvezene nafte u poslednjih šest meci od strane Naftne industrije Srbije.

Takođe, imam pitanje za ministra unutrašnje i spoljne trgovine, tražim da mi dostavite izveštaj ili makar formulu na osnovu koje određujete cenu goriva, dizela i benzina za motorna vozila u veleprodaji u poslednjih šest meseci?

Imam nekoliko pitanja za ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

Srbija zemlja sa gotovo pola miliona građana u apsolutnom siromaštvu i sa oko dve i po miliona građana na pragu rizika od siromaštva. Način na koji se Republika Srbija bori protiv siromaštva je uvođenjem netransparentnog algoritma i sistema socijalne karte.

Do sada je po našim saznanjima iz tog sistema socijalne zaštite nakon primene ovog netransparentnog algoritma iz registra, veliki broj korisnika socijalne zaštite isključen, a da se socijalni radnici o tome ništa nisu pitali, već je to odlučio algoritam na osnovu čak 135 podataka o licima korisnicima ovih usluga.

Tražim da mi dostavite algoritam za obavljanje poslova obrade podataka radi utvrđivanja činjenica neophodnih za utvrđivanje prava i usluga iz oblasti socijalne, dečije, boračke invalidske zaštite koji je uspostavljen Zakonom o socijalnoj karti.

Takođe, tražim Izvorni kod, „source code“ softver aplikacije koji izvršava sistem Socijalne karte. Takođe, da ne bi bilo spekulacija kako mi izmišljamo koliko je lica zapravo skinuto iz ovog sistema korisnika socijalne zaštite tražim informaciju o tome. Koliko je lica pre uspostavljanje registra dobijalo socijalnu pomoć, a koliko njih dobija socijalnu pomoć danas? Dakle, koliko ste korisnika socijalne zaštite isključili iz sistema socijalne zaštite od formiranja Registra do danas.

Najzad, poslednje pitanje za ministra za rad, zapošljavanje boračka i socijalna pitanja - kada ćete pripremiti akcioni plan na strategiji za borbu protiv rodno zasnovanog nasilja nad ženama sa čijim se usvajanjem ozbiljno kasni?

Zahvaljujem.