Zahvaljujem.

Poštovane građanke i građani Srbije, govoriću naravno o Izveštaju Evropske komisije za Srbiju za 2025. godinu. Inicijalno sam mislila da malo nešto kažem i ovom nesretnom Zaključku Odbora za evropske integracije kojim se pokušalo da se umanje te oštre i negativne ocene o zaglavljenosti Srbije, odnosno neuspehu Srbije u procesu evropskih integracija, ali pošto je onda taj napor Odbora za evropske integracije i predsednik Republike pogazio odlukom da ne ode na Samit EU i Zapadnog Balkana posvećen proširenje EU, onda mi se čini da ipak to sad i nema toliko smisla.

Narativ režima koji smo prilike da slušamo prošle nedelje bio je da se Srbija kažnjava, a sve je dobro uradila, da je zaslužila otvaranje Klastera 3, jer zapravo kao da od režimskih partija i poslanika uopšte nije došlo da je pitanje vladavine prava ključno za otvaranje bilo kog klastera, pa i Klastera 3.

Zašto je predsednik morao da pobegne od odgovornosti za ove fantastične zasluge Srbije i da ne brani to na Samitu? Šta je to Srbija tako dobro radila prošle godine što je pribeleženo o Izveštaju Evropske komisije? Srbija je podigla nivo policijske brutalnosti i represije nad građanima, studentima i aktivistima, Evropski sud za ljudska prava izdao je privremenu meru u vezi sa korišćenjem soničnog oružja protiv građana Srbije, korišćen je i špijunski softver protiv novinara i aktivista. Čestitamo, sjajni rezultati. Nema bezbednosti za novinare, njima se preti, kao što smo mogli da vidimo, stalno, čak je to činio i predsednik Republike, novinari se napadaju, više sad ne znamo ni koliko puta u „ćacilendu“, nastavlja se cirkus, ismevanje zakona u vezi sa izborima za članove Saveta REM-a.

U Srbiji se održavaju spektakularni lokalni izbori sa ljudima u fantomkama koji zastrašuju građane i tuku narodne poslanike. Sve nepovoljnije okruženje za civilno društvo dovelo je do odluke organizacija civilnog društva još od početka godine da obustave saradnju sa državnim organima, a onda u ovom zaključku vi kažete mi ćemo nastaviti sa njima da sarađujemo, pa mislim - koga vi farbate? Nastavljaju se slap strateške tužbe protiv javnosti i civilnog društva, medija.

Pročitala bi jedan deo iz Izveštaja Evropske komisije. Državni zvaničnici su često predstavljali proteste kao obojenu revoluciju, podržanu iz inostranstva u cilju narušavanja ustavnog poretka u zemlji, podrivajući na taj način legitimitet pitanja koja su pokrenuli studenti i građani. Šta još dalje piše u tom Izveštaju - nekoliko mera Vlade u oblasti istraživanja i obrazovanja narušilo je institucionalnu autonomiju fakulteta i akademsku slobodu, pre svega, privremenim umanjenjem plata nastavnog i akademskog osoblja i ograničavanjem radnog vremena posvećenog istraživanju.

Građane muči i nekažnjena korupcija na koju su godinama, nažalost, pristajali u zemlji često sa tim obrazloženjima da je to naš mentalitet, a ne da je to pitanje sistema, odnosno imamo li pravila, institucije koje se poštuju i zato što su sada prvi put tako očigledno videli da korupcija ubija.

Korupcija je inače stalna tema u izveštajima Evropske komisije, pa tako i ove godine, govori se o javnim nabavkama, netransparentnosti trošenja javnog novca, o tome da se izbegava primena Zakona o javnim nabavkama preko međudržavnih ugovora, odnosno leks specijalisa, poput onoga o EKSPO, a vi doduše u Reformskoj agendi koja prethodni svemu ovome kažete da ćete prestati sa praksom zaobilaženja, pa ste najavili da ćete prestati sa praksom kršenja zakona, zaobilaženja javnih nabavki krajem 2027. godine, kad prođe EKSPO, i to sada može da se čita tako da mislite da posle toga više neće biti ničega da se pokrade, pa možete da krenete da poštujete zakone, ako uopšte budete na vlasti.

6/2 TĐ/IR

Moram i da referišem na prošlonedeljni govor predsednice Narodne skupštine koja je rekla da opozicija ide u Brisel da se žali na svoju zemlju, da opozicija želi zlo svojoj zemlji i da je u stvari, pazite sad, proevropska opozicija odgovorna što Srbija ne napreduje i što zapravo nazaduje u procesu evropskih integracija.

Odmah da vam kažem da, kada Zeleno-levi front ide u Brisel, Strazburg, glavne gradove evropskih zemalja, mi tamo kažemo – mi želimo da Srbija bude članica EU, ali nažalost isto tako kažemo da smo ubeđeni, vi ste to dokazali nakon ovih 13 godina, da sa vama nikad neće postati članica EU.

Ono što mi od njih tražimo je da ne poistovete Srbiju sa SNS-om. To ste vi poverovali da ste vi Srbija, ali mi to nismo poverovali i posebno nam je važno da istaknemo da ne može neko ko, baš eksplicitno suprotno Ustavu Srbije, podredi državu sebi, kriminalizuje je i otme je da zapravo misli da je to Srbija. Građani Srbije imaju prava da se njihov glas čuje i u institucijama EU i naravno da je problem i da je važno da neko kaže da stranka nije isto što i država. Ne zanosite se da ste vi Srbija. U to nikad nismo poverovali i srećom to dokazuju građani i građanke Srbije da ni oni nisu poverovali, jer svakoga dana dokazuju da nisu za nasilje, da nisu za kriminal, da nisu za korupciju.

Poštovani građani i građanke Srbije, čućete isto tako i čuli ste i od naprednjaka i u tabloidima da smo mi, recimo, u Strazburu i kao Zeleno-levi front i Pokret slobodnih građana tražili sankcije za Srbiju, a mi smo u stvari tražili sankcije za Anu Brnabić, za Aleksandra Vučića, za Dačića, za Vučevića, Macuta, za ljude poput Krička koji su umešani u torturu. Ponovo želite da izjednačite vas sa Srbijom i nemojte, građani Srbije, da ih žalite, oni imaju moć i bogatstva kakve vi nikad nećete imati, kakve ja nemam niti ih tražim, niti mislim da iko treba da ih ima, jer to onda znači da mogu da čine sve, da im je sve dozvoljeno dok mi ostali nismo slobodni.

Od naprednjaka ćete čuti da tražimo i u Strazburu da EU smeni vlasti u Srbiji, ali ne. Mi samo tražimo mirnu tranziciju vlasti preko slobodnih i preko poštenih izbora.

Čućete da je terorizam tražiti da odgovorni za pad nadstrešnice odgovaraju, da je blokada univerziteta a koja je imala masovnu podršku studenata i profesora isto što i okupacija i stvaranje „ćacilenda“ koji se plaća vašim novce i plaćaju se i kriminalci u „ćacilendu“, ali stranački aktivisti SNS, a koji su već zaposleni u javnim preduzećima, jer za vas nema mesta ako nećete da idete na mitinge SNS-a, pa vam ovih dana širom Srbije ne nude inače sramne PP ugovore, odnosno ugovore na određeno.

Čućete da smo sprečili investicije, jer je Kušner odustao od Generalštaba, ali ne i da to ima veze sa vršenjem krivičnog dela ministra Selakovića i blamaže zemlje, a najveća blamaža je rasprodaja zemlje i njenog kulturnog nasleđa, što je najnepatriotskiji, zamisliv, čin.

Evropska unija je danas sistem političke, ekonomske, socijalne, pravne zaštite građana kakve nigde nema na svetu i Srbija je geografski, kulturni deo ovog prostora i zato zalaganje za članstvo Srbije u EU je pre svega ljubav i odgovornost prema Srbije i prema građanima Srbije i prema ideji kakvu državu želimo i kakvu zaštitu za naše građane želimo. Naravno da želimo da budemo deo moćnije zajednice, da odlučujemo, da ne bude na stolu, nego da sedimo za stolom, ali to što želimo da budemo deo veće zajednice, ne znači da mislimo da je sve u EU u redu, pogotovo ne sa EU koju vodi trenutno, način na koji vodi Evropska narodna partija, mada i vas ovih dana baš ne naziva više drugarima, branili su vas mnogo više fašisti, nego narodnjaci. Činjenica je da mi ne možemo da se izmestimo na drugi kontinent, niti možemo, ako nastavimo putem kojim nas vodite, samo da ostanemo izolovani od čega nam sigurno neće biti bolje.

6/3 TĐ/IR

Pored zaštite osnovnih prava i borbe protiv korupcije koja ubija, građane inače muči i neizvesnost i životni standard i visoke cene i troškovi života, i to sve isto muči građane EU, pa ipak tamo su niže cene hrane u poređenju sa našim primanjima, stabilnija radna mesta, veća prava radnika, jasni standardi bezbednosti kvaliteta proizvoda, pristup fondovima. Dok druge zemlje koriste milijarde iz evropskih fondova da ulažu, recimo, u svoje selo, proizvodnju, poljoprivredu, pa onda imaju niže cene hrane, Srbija uspe da potroši manje od polovine onoga što joj je dostupno, ali čak i tako da potroši sve ono što joj je dostupno trenutno…

… dakle ne može da iskoristi onoliko koliko bi mogla da je članica. Evo primera kako Bugarska… (Isključen mikrofon.)

Zahvaljujem.

Nisam najbolje čula uvrede vezane za moj akademski profesorski rad. Čula sam nešto da su jadni studenti kojima ja predajem.

Ja sam ponosna što evo, nisam stigla da završim svoj govor, ali ponosna sam što jedan moj student, autor jedne studije nedavno objavljene, moj bivši student naravno, on je sad, čini mi se, već na doktoratu, jedne studije objavljene koja kaže – koliko me košta Zapadni Balkan i kaže da je Srbija danas članica EU, Srbija bi dobijala 2,1 milijardu evra godišnje bespovratnih sredstava.

Dakle, vrlo sam ponosna kada vidim takve studije studenata kojima sam predavala i koji jako cene rad koji sam sa njima imala. Tako da, vi ne možete da me uvredite nikada. Zapravo, možete da pošaljete gomilu podrške koju ću ja dobiti nakon naših govora.

Međutim, ono što hoću da kažem, problem je što mi u ovoj zemlji zahvaljujući vašoj antievropskoj agendi koja se isto prepoznaje i o u ovom izveštaju Evropske komisije nemamo saglasnost oko članstva EU, što zemlje u regionu imaju i to je vaša odgovornost, jer vi prvi nas niste ubedili, a ni građane. Zapravo ih stalno ubeđujete da ne treba da idemo u EU. Da mi imamo saglasnost oko toga ne bismo imali situaciju u kojoj smo, mi bismo onda verovali da vi stvarno nešto radite. Ali, ne, naravno, vi ne radite ništa u vezi sa tim i to čitava ova nedelja pokazuje. Vi nas terate u izolaciju i isključujete nas u situaciji u kojoj imamo problem energetski, ne bezbednosti. Ne rešavate problem NIS-a. Dakle, potpuno nas sklanjate sa procesa evropskih integracija i bojimo se, zaista se bojimo, da nas vodite ka nekakvom scenariju Gruzije ili Belorusije.

Kada je reč o novcu, zaista, kolege su dobacivale, što vaše službe nisu nešto radile povodom toga, nego su špijunirale ljude i tukle i zatvarale nedužne građane.

Dakle, vama je teško da prihvatite da je podrška građana prešla na drugu stranu, da su ljudi pekli kiflice, da su donosili hranu iz svojih rerni, studentima nosili, da su spremni da ulože sada svoje vreme u borbu protiv vas i vi ćete izgubiti. Takvu vrstu promene kod građana ne možete pobediti. To vam je teško da prihvatite.

Zahvaljujem.

Kao neko ko predaje teoriju ustavne demokratije i kulturu ljudskih prava, svake godine pričam sa studentima, između ostalog i u Ustavnom sudu, povremeno i mentorišem neke radove, moram da kažem, nikad nisam zamišljala ranije ni kao studentkinja, a onda ni kao univerzitetska nastavnica da ću imati priliku da učestvujem u izboru sudija Ustavnog suda i to bi mi, da sam nekad o tome mogla da razmišljam ranije, bez da znam kako funkcioniše ova zemlja i u šta će se pretvoriti, to bi mi delovalo kao velika čast i kao nešto veoma važno i za sada je jako razočaravajuće i to sada nije uopšte kritika vama, vi niste to, mada možda je moglo da se reši na neki drugi način, da je čitav postupak izbora sudija Ustavnog suda manje dostojanstven nego izbor, recimo, Poverenika za ravnopravnost, koji je morao da dođe pred Odbor za ustavna pitanja i da odgovara na neka pitanja članova Odbora.

Dakle, mi ovde o sudijama Ustavnog suda pričamo samo na osnovu biografija, nakon sednice Odbora koja je trajala pola sata i prosto to samo po sebi je razočaravajuće, a naravno bolna je činjenica da svi znamo da u stvari u Srbiji postoji

17/3 GD/LjL

slaba ustavna kontrola tipična za autoritarne režime i da naš Ustavni sud, taj osnovni test funkcionisanja ustavne demokratske države ne ispunjava i zato onda ovo ne izgleda tako kako sam ja zamišljala da bi trebalo da izgleda.

Ustavni sud treba da bude čuvar Ustava, a ne čuvar izvršne vlasti, da brani ustavnost i zakonitost tako što će kada treba poništiti akte koji su neustavni, jer sam parlament i Vlada ne mogu sami sebi da kontrolišu. To treba da radi Ustavni sud.

Institucija je dizajnirana da može da se suprotstavi izvršnoj vlasti, što naš sud skoro nikada ne radi. treba da tumači Ustav autonomno, a ne po diktatu Vlade, kada, recimo, treba da zaštiti Sinišu Malog od blamaže što je plagirao doktorat ili da se paradira pred Šolcom ili Ševčevićem kako bi se bez senke neustavnosti, nakon što je tadašnja premijerka Ana Brnabić potpisala nestručnu Uredbu Vlade, dakle, da bi se skinula ta senka neustavnosti i da bi se potpisao Memorandum o razumevanju u vezi sa kritičkim sirovinama.

Najzad, to je institucija čiji legitimitet ne počinje na demokratskom izboru, već na autoritetu znanja i integriteta i sada je problem u tome što kada u Srbiji nemate ni slobodne, ni demokratske izbore, onda verovatno ne možete ni da imate institucije u kojima ima autoriteta znanja i integriteta ličnosti koji ovde treba da se suprotstavi izvršnoj vlasti, jer da je drugačije ne bi Ustavni sud ćutao na niz predloga koji su podneli ovlašćeni predlagači, narodni poslanici, dok se trči da se reaguje na inicijativu Zaštitnika građana u vezi sa suspenzijom Zakona o rodnoj ravnopravnosti, to je jako zanimljivo, zakona koji ste usvojili vi u ovoj Skupštini, koja je maltene bila jednopartijska, a danas taj zakon niko od vas ne brani. Dakle, to je jako zanimljivo.

18/1 TĐ/JG 12.55 – 13.05

Ta selektivna aktivnost, sa druge strane, praćena je očekivanom pasivnošću da se ne kaže da su leks specijalisi projekti koji nisu od nacionalnog značaja, već čisto tezge za SNS firme, da ne sme da se kaže ništa o međudržavnim sporazumima, npr. poput onoga između Srbije i Ujedinjenih Arapskih Emirata koji omogućuje da se de fakto izmeni pravni sistem zemlje, da se gubi suverenitet građana radi investitora koji ćuti na postupke o izbornim sporovima koji bi u svakoj demokratskoj zemlji morali da budu prioritet.

Predajem isto tako na institutu militantne demokratije koji postoji u Ustavu Srbije i koji se ukratko razume kao vid odbrane demokratije od neprijatelja demokratije, poput ekstremističkih udruženja i političkih partija koje bi odlukom Ustavnog suda mogle biti zabranjene. Ustavni sud može zabraniti samo ono udruženje čije delovanje je usmereno na nasilno rušenje ustavnog poretka, kršenje zajemčenih ljudskih ili manjinskih prava ili izazivanja rasne, nacionalne ili verske mržnje.

U ovom domu Milenko Jovanov, ali brojni drugi naprednjaci pretili su proglašavanje parlamentarnih partija neprijateljskim, te da će biti zabranjene i time najavili da će Ustavni sud biti direktno stavljen u službu opravdanja puke represije.

Zanimljivo, u Ustavu piše da su zabranjena tajna i paravojna udruženja, jedna takva ispred Narodne skupštine, „ćacilend“, za koga smo čuli da treba da brani Ustavni sud. O tome se ništa nije čulo, ali se sprovode, jel, postupci za rušenje ustavnog poretka, studenata i aktivista. Dakle, oni se za to optužuju da bi se kriminalizovao protest, a zamislite rušenje ustavnog poretka je kada tražite da se organizuju izbori.

Zanimljivo je isto tako da u sadašnjoj Vladi sedi ministar informisanja Boris Bratina protiv čije organizacije pre 13 godina jeste pokrenut postupak za zabranu udruženja, isto tako pre dve godine je pokrenut postupak za zabranu organizacije Levijatan čiji je predstavnik ovih dana snimljen kako kaže – da sluša državu, zauzetu od naprednjaka, kao ker. Dakle, imamo direktnu vezu između ekstremističkih organizacije, neprijatelja demokratije sa glavnim neprijateljem demokratije, a to je SNS.

Zahvaljujem.

Poslanička grupa Zeleno-levi front je predložila zakon o izmenama Zakona o oglašavanju. Ovo je, kao i u slučaju prethodnih mojih koleginica i kolega, već neki po redu put kojim ja predlažem ovu dopunu i verujem da će se to ponavljati, nažalost.

Mislim da je važno da istaknem da je zakon koji je trenutno na snazi, Zakon o oglašavanju, pogotovo kada je reč o reklamiranju kockarnica i kladionica, o čemu se radi u izmenama koje mi predlažemo, jedan antiporodični zakon.

Dakle, ono što mi predlažemo je u stvari porodični zakon, jer ima za cilj ne samo javni interes, nego i zaštitu porodice, zaštitu mladih i dece koji su pogođeni, ali i zaštitu porodica koje su razrušene patološkim kockanjem, za koje je naučno dokazano da reklamiranje, ne restriktivno, reklamiranje kockarnica i kladionica, kako naš važeći Zakon o oglašavanju omogućava, podstiče.

Mislim da je to posebno važno da naglasimo, da u mnogim zemljama u svetu, pogotovo u Evropi i EU se donose ovakvi zakoni koji ili totalno, kao što mi predlažemo, u potpunosti zabranjuju reklamiranje kladionica i kockarnica, ili to rade postepeno, ili uvode neke tranzicione periode za određene kategorije.

Dakle, to je već tema koje države, parlamenti glasaju o tome da stave javni interes, da stave interes ranjivih kategorija koje pogotovo putem reklamiranja priređivači igara na sreću ciljaju da ih uvuku u jedan svet koji je za njih izuzetno štetan, zato što stvara zavisnost koja je jedna od jačih bolesti zavisnosti. Druge zemlje, drugi parlamenti glasaju za takve zakone, a naš parlament, nažalost, zahvaljujući vladajućoj većini, oglušava se da jedno takvo pitanje stavi na dnevni red.

Dakle, mi predlažemo zabranu oglašavanja igara na sreću, a oglašavanje borbe protiv bolesti zavisnosti od igara na sreću, zabranu sponzorstava priređivača igara na sreću. To moram da istaknem, mnogi ljudi koji podržavaju ovaj naš predlog i

14/2 MV/CG

sami su normalizovali zbog toga što smo bombardovani svakodnevno reklamama kockarnica i kladionica, pogotovo iz domena sporta. Dakle, i njima je teško nekada da prihvate kako to može da prosto zabranimo reklamiranje i sponzorstva u sportu.

Zbog toga želim da navedem primer. Prošli put sam pričala o Španiji, kako je košarkaški klub „Crvena zvezda“ morao da izradi nove dresove kada igra u Španiji. Navešću ovog puta primer Belgije. Belgija je uvela 2023. godine potpunu zabranu reklamiranja kockarnica i kladionica, a onda omogućila upravo ovaj tranzicioni period za sportske klubove. Dakle, od ove godine, od 1. januara 2025. godine je zabranjeno reklamiranje na svim sportskim stadionima, a potpuna zabrana će uslediti za reklamiranje na dresovima za profesionalne klubove 2028. godine. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Mi smatramo da je ovaj zakon nepopravljiv, ali ipak podneli smo neke amandmane da bi pokazali koliko su formulacije koje su predložene problematične.

Tako da, mi dodajemo u ove udžbenike od nacionalnog značaja i matematiku, udžbenike za matematiku, fiziku, hemiju, biologiju, tehničko i informatično obrazovanje, fizičku kulturu i šah. Između ostalog, prosto, želimo da istaknemo da deo naše tradicije i kulture jesu i ove naučne oblasti i da smo imali značajne matematičare, matematičarke, fizičare, fizičarke. Da pomenem samo neke: Mileva Marić, Pavle Savić, Milutin Milanković, Nikola Tesla. Ne znamo zašto to ne bi na neki način bilo priznato i ovde. Očito se vi toga odričete. Pogotovo zato što su ovo predmeti od značaja za društveni život i predstavljaju oslonac razvoja društva i razvoja pojedinca.

Ako već idete, što je apsolutno neprihvatljivo, sa time da preko udžbenika branite nacionalnu bezbednost i nacionalni interes, treba ulagati u decu i njihovo obrazovanje i svestranost i omogućavanje njihovog razvoja, a ne ono što vi zapravo ovde pokušavate da radite, da na način na koji vi razumete instalirate nacionalni identitet.

Ja moram sad tu da postavim pitanje – kako vi to razumete? Da li je za vas nacionalni identitet prodaja i rušenje Generalštaba? Da li je za SNS nacionalni identitet kad se američki interes, tačnije interes jedne porodice, Trampove porodice, stavi iznad srpskog interesa, odnosno interesa Republike Srbije? Da li je to kada ruski interes stavite iznad srpskog interesa, kada je reč o NIS-u? Da li je nacionalni interes i da li je identitet koji ćete ugrađivati u našu decu da se nose maske dok se tuku građani i dok se ruše objekti, dok se preti klanjem? Da li se to treba učiti u školama? Da li je to objavljivanje intimnih fotografija maloletnih devojaka da bi se osvetili i kaznili ih zbog toga što prijave da im silovanjem preti komandant policijske jedinice za zaštitu određenih ličnosti i objekata Marko Kričak? Da li će se fotografije režimski sponzorisanog nasilja iz „ćacilenda“ naći u vašim udžbenicima? Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Pričalo se ovde dosta o politizaciji i ja želim da navedem u kontekstu ovog amandmana primer zašto je ovaj zakon baš i praksa ovog režima vrlo sklona da politizuje i stavlja šapu na obrazovanje.

Konkretno, u ovom članu radi se o tome ko mogu biti autori ovih udžbenika i ko može biti u recenzentskoj komisiji, da moraju da ispune određene zahteve. Jedan od tih zahteva, za koji smo mi tražili da se briše, jeste ovaj vrlo provizoran način na koji ćete vi tretirati učešće u aktivnostima koje doprinose očuvanju ugleda i promociji Republike Srbije. Naravno, to lepo zvuči, ali ja sam već ranije govorila o tome kako vi tumačite da ugled Republike Srbije izgleda, Bože me sačuvaj.

Mislim da to svako ne bi trebalo da bude slučaj, ali želim da ispričam jedan primer kako su već korišćene ove komisije za propitivanje podobnih za pisanje udžbenika. U konkretnom slučaju radi se o udžbenicima biologije za osmi razred iz 2022. godine, kada je zapravo nakon molebana Patrijarha SPC, koji je zahtevao ukidanje lekcija koje po njemu, su propagirale rodnu ideologiju, je ministar prosvete tražio od Nacionalno prosvetnog saveta mišljenje o tom programu udžbenika, i onda su se svi stručnjaci Srpskog biološkog društva i sve katedre Biološkog fakulteta, saglasili da je sve u udžbenicima zasnovano na naučnim činjenicama.

Međutim, u tom zaključku Nacionalno prosvetnog saveta, se pridodala konstatacija koju uopšte stručnjaci nisu izrekli, koja je dala osnov ZUV da formira jednu radnu grupu da utvrdi nedostatke udžbenicima. U toj radnoj grupi, zamislite, nije bilo nijednog biologa, a ti uglavnom sociolozi, psiholozi, neki filozofi, nijedna žena, dakle, sve su to bili muškarci koji su vrlo poznati po tome da su vrlo konzervativni, klerikalni da su protiv borbe za rodnu ravnopravnost, zaključili da u udžbenicima biologije lekcija o rodnom identitetu nisu bili u skladu sa strukom. Dakle, nikakvih biologa da o tome nešto kažu.

To je primer kako se zloupotrebljava obrazovanje, udžbenici da se nameću upravo ideološke pozicije koje želite da instalirate. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se.

Autentično tumačenje ovako kako je formulisano zapravo dodaje u zakonu ono što u njemu ne postoji. Tako da misli, pričali smo o tome i na Odboru za ustavna pitanja, ali da ponovim za građane ne možete da razrešavate nedoumice nego treba da idete na izmene i dopune zakona. To što se vi niste setili na koji sve načine je centar Beograda i različita kulturan dobra su zaštićena, to što vi niste znali, kao poslanici vladajuće većine, prilikom usvajanja zakona da bi štitili svoje pajtose od krivične odgovornosti, a čiji zaplet imamo i danas, o tome ću nešto kasnije, to vas ne opravdava ni na koji način da poništavate i urušavate i suspendujete Ustav Republike Srbije, što vi ovim autentičnim tumačenjem radite. Već sam leks specijalis je to i mi smo podneli predlog za ocenu njegove ustavnosti, ali ovo sa ovim autentičnim tumačenjem stvarno skandalozno, zbog toga predlažemo da se on briše.

Dakle, ne možete vi da tumačite da se ulice koje su zakonu definisane za projekat između Kneza Miloša, Masarikove, Birčaninove i Resavske, da odjedanput ima tumačiti da se tiče prostora oivičenog ulicama Vojvode Milenka, Svetozara Markovića, Kralja Milana, Dobrinjska, Admirala Geprata, Balkanske ulice, Hajduk Veljka, Zeleni venac i Sarajevske.

To niti piše u ovoj odluci na koju se pozivate o potvrđivanju područja uz ulicu Kneza Miloša, u Beogradu za prostorna i kulturnu istorijsku celinu, koja uzgred na sednici kada se usvajao leks specijalis, niko od vas nije ni spomenuo, jedina koja je spomenula tu ulogu sam bila ja, odluku, tako da ne možete autentično tumačiti da ste vi nešto mislili, o čemu ništa niste znali i što niste spomenuli.

Prestanite da kršite Ustav Republike Srbije. Najzad, imamo ovaj zaplet filma, na žalost u tom filmu živimo mi, da ministar kulture je osumnjičen u slučaju Generalštaba, danas se pojavio nakon što je prethodno odbio da se pojavi pred tužilaštvom za organizovani kriminal, i ja bih isto tako samo volela da kada se njemu preti, na ulici i da osobe koje mu prete, hitno privedu, da se isto tako reaguje po mojoj krivičnoj prijavi protiv studenta Vladimira Valića koji je meni pretio klanjem. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Mi predlažemo da se sredstva prikupljena, po osnovu naplate poreza na emisiji gasova sa efektom staklene bašte, obezbeđuje u vidu namenskog transfera za finansiranje dekarbonizacije privrede građana, čisto radi građana.

Dakle, prosto ja sam o ovome govorila i u načelu, o ovome se znalo da će ovo uticati pogotovo na konkurentnost naše privrede koja je izvozno orijentisana, tako da mi moramo da se bavimo ovim, ali je pogrešan način na koji se bavimo, bez uključivanja građana privrede.

Ovde ima niz propusta i problema sa načinom na koji su formulisani ovi zakoni. Ja ću izneti neke od predloga.

Jedan je da se uvede jasna i predvidiva dinamika rasta poreske stope na emisije, što smo prethodnim amandmanom i predložili. Zatim da se pripremi zvanična projekcija efekata poreza iz CBAM-a. Dakle, da ministarstvo objavi najmanje dva scenarija. Jedan konzervativni i stres test sa procenom ukupnih troškova po sektorima, fiskalnim efektima i uticajima na izvoznu konkurentnost, jer bez takvih procena ni privreda, ni država ne mogu zapravo planirati ono što bi trebalo da bude pravedna energetska tranzicija.

Sa vama pravde nema, ali ovi problemi nas čekaju i kada vas smenimo.

Takođe, treći predlog je hitno definisanje jasnog puta za sektore električne energije, uključujući i plan kako će se EPS postepeno približavati ITS režimu, na koji način će se smanjivati udeo uglja.

Isto, da podsetim građane, naš ugalj je inače katastrofalnog kvaliteta, tako da ovo više nije pitanje izbora da li hoćemo nego da li ćemo ga više uopšte i u tom smislu mi svakako moramo da idemo ovim putem, ali moramo to da planiramo. Dakle, kojim ćemo se modelima štiti raniji potrošači i industrija i bez toga rizikujemo visoke troškove CBAM-a i ulazaka u sistem.

Zatim, obezbeđivanje aktivne saradnje sa institucijama EU radi pristupa fondovima i prelaznim mehanizmima. Zemlje centralne i istočne Evrope su upravo ovakvim pregovorima obezbedile besplatne dozvole i velike investicione fondove i Srbija bi trebalo da prati isti princip prilagođen statusu zemlje kandidata.

Najzad, najvažnije, mi moramo ubrzavati smanjenje udela uglja u energetskom miksu kroz ciljane investicije, što pre svega podrazumeva širenje obnovljivih izvora energije i time bismo postepeno smanjili postojeću razliku da sada u ovom trenutku imamo 25% više emisija u odnosu na zemlje centralno i istočne Evrope.

Zahvaljujem.

Ja sam obična osoba, da, narodna poslanica, i da, docentkinja univerziteta. Ja hodam ovim gradom, vozim se autobusom, ja sama izlazim iz Narodne skupštine. Nisam do sada tražila da me neko prati. Ja sam bila u različitim opasnim situacijama, osećala sam se bezbedno. Nikada, vi pričate ovde svašta o nama, i da, doživljavamo svakojake pretnje na društvenim mrežama. Nisam to prijavljivala.

Pre osam i po meseci pretio mi je na stepeništu Narodne skupštine Simo Spasić, osuđeni silovatelj. To je skupštinska policija videla i nije reagovala spram skupštinskoj dužnosti. I pogrešila sam što tada to nisam prijavila. Nekoliko dana nakon toga prećeno je ministru Selakoviću, sa tvrdnjom da mu je ugrožena bezbednost. Policija je promptno reagovala.

Isti taj član Krivičnog zakonika, 138. stav 3, koji kaže: „Ko ugrozi sigurnost nekog lica pretnjom da će napasti na život ili telo tog lica ili njemu bliskog lica kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine“, a stav 3: „Ko dela iz ovog stava 1. učini prema predsedniku Republike, narodnom poslaniku, predsedniku Vlade, članovima Vlade, sudiji Ustavnog suda, sudiji javnom tužiocu i zameniku javnog tužioca, advokatu, policijskom službeniku i licu koje obavlja poslove od javnog značaja u oblasti informisanja u vezi sa poslovima koje obavlja kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina“.

Moj advokat sada sprema krivičnu prijavu, ali na ovo bi moralo da se reaguje po službenoj dužnosti. I to je sve što treba da se zna o nepostojanju jednakosti u ovoj zemlji. Ne može neko, ma kakav da je student, to ga ne opravdava da preti bilo kome, bilo kom građaninu, građanki, a kamoli narodnoj poslanici, da će me zaklati ako objavim snimak. A šta sam snimala? Snimala sam kako se nelegalna kućica ona, portirnica, ček-point „ćacilend“ povezuje nelegalno na struju i pitala sam ih – šta radite, jer ćete zapaliti nekoga?

Zato što sam to snimala, kao što sami kažete, najbolji student, ja ne znam da li je on najbolji student, da, rekao je da je student i rekao je kako se zove, zato i znam kako se zove, onda me je pratio i uporno pokazivao, govorio ono što se govori žrtvama nasilja – nemaš dokaza, jer nisi ti snimala. To što nisam snimila ne znači da se nije dogodilo, ali vaša je sramota da to pravdate, na način na koji to pravdate, i da još onda aplaudirate. Da dan ranije osuđeni silovatelj, za koga sam iskreno ja mislila da ste ga vi sklonili, ali ne, zapravo je bio u zatvoru zbog proganjanja, pa se sada vratio iz zatvora, pa na stepeništu Narodne skupštine opet nas treba da proganja.

Očekujem od vas, kao predsednice Narodne skupštine, za to ste nadležni, da obezbedite prostor Narodne skupštine, da tu ne budu silovatelji, ubice, kriminalci i progonitelji, a od Ivice Dačića da reaguje makar isto tako brzo kao za ministra kulture. Ja sam narodna poslanica, ali sam ljudsko biće pre svega. Niko nikome ne sme da preti klanjem. To ne može biti šala. Očekujem da sklonite to leglo kriminalaca.

Tek ćete da ga širite? Gospođo Brnabić, mislim da treba da budete ponosni na to što se ja prvi put ne osećam bezbedno da uopšte izađem negde sama.

Zahvaljujem.

Moj amandman se tiče obrazovanja. Delovalo je da se svi ovde slažemo da je obrazovanje važno, mada nije nam svima na jednak način važno.

Na primer, ja sam sada, mislim da je važno to spomenuti pošto građani možda ako nemaju studente u porodici možda bi mislili da studenti odnosno univerziteti ne rade, da se nastava ne odvija, iz ove priče i pravdanja da neki studenti samo žele da uče.

Koliko ja znam, nastava na Fakultetu političkih nauka počela je u junu mesecu. Isto tako, naknadnim guglanjem videla sam vest, pazite, to je isto bila vest, da se Vladimir Balać pohvalio da je položio ispit u julu mesecu 2025. godine. Znači, nastava na fakultetima traje i radi a očito neki ljudi i dalje smatraju da treba da kampuju zbog nastave koja radi i oni polažu ispite. Šta su njihovi razlozi?

Da se vratimo na moj amandman. Moj amandman se tiče rekonstrukcije objekata javne namene u oblasti prosvete i nauke. Ima mnogo škola koje treba popraviti, čiji plafoni padaju i ja imam potrebu barem neke od njih da spomenem. Jedna od takvih škola je OŠ "Dositej Obradović" na Voždovcu, gde je nedavno pao plafon u fiskulturnoj sali. Škola slala zahteve za obnovu, rekli im da ne mogu da im odobre sredstva, tražili da urade snimanje i procenu celog objekta. Nisu im odobrili sredstva.

Zatim OŠ "Branko Pešić" u Zemunu, prozori zakucani ekserima. Prva gimnazija Stari grad, isto tako prozori zakucani ekserima da ne bi pali. Roditelji sami skupljaju novac za popravke.

Škola "Vladislav Petković Dis", Veliki Mokri Lug, ovo je zanimljivo, Ministarstvo za zaštitu životne sredine je uvelo grejanje na pelet, ali škola nije rekonstruisana i stara je 60 godina i sada ne može da se zagreje, koristi se samo jedan sprat, a deca rade fizičko u trpezariji. O ovome je bio prilog i na RTS-u.

Osnovna škola "Kosta Đukić" u Mladenovcu, istureno odeljenje, napukli zidovi škole. Ona prokišnjava i niko im ne daje novac za popravku. Ugašeno je istureno odeljenje OŠ "Jajinci" u Rakovica selu na Voždovcu. Ovo su samo neki od primera.

Ja ne znam do kog obrazovanja je vama stalo kada do škola očito nije. Izmišljate da univerziteti ne rade, oni rade, studenti polažu ispite i branite ljude koji su kriminalci, progonitelji, silovatelji i to pravdate.

Sada dolazimo do ovog zanimljivog dela, a nešto što ne mogu ni da shvatim, tu konstrukciju kojom se kaže, to je tačno, upucan je čovek 22. oktobra i ovde se tvrdi da niko to nije osudio. Želim da pročitam deo saopštenja Zeleno-levog fronta istog dana. "Zeleno-levi front najoštrije osuđuje današnji incident i ističe da bilo kakvom nasilju, bez obzira na izvor, nema mesta u našem društvu i da se ono mora hitno sankcionisati".

U trenucima dok se to dešavalo, mi smo ovde glasali i kada smo čuli da se napolju dešava nešto, da je neko pucao, mi smo rekli - ljudi, nešto se dešava, a vi ste ostali ovde mirno da glasate. U redu, niste nama verovali, ne bih ni ja vama verovala, ali onda je neko sigurno vama javio da se nešto napolju dešava. Mi smo istrčali. Nama je skupštinsko obezbeđenje reklo - ne izlazite tamo, ima municije, a vi ste nastavili mirno da glasate.

I onda još hoćete ovu situaciju da pretvorite u situaciju u kojoj smo se mi smejali, a vi ste zaboga bili zabrinuti za ljude u šatorima, a vi ste mirno glasali. Dok tamo kažu – ima municije, dok nešto gori i dok je čovek upucan, vi ste mirno nastavili da glasate.

Dakle, to je ono što se dogodilo. Mi smo bili uznemireni, izašli smo da vidimo šta se događa i nismo smatrali da treba da se vratimo da glasamo u jednoj takvoj situaciji. Vi ste nastavili mirno da glasate. Dakle, menjamo teze, naravno, sve vreme. To što imate sve vreme ovoga sveta da o tome govorite, ne znači da ste u pravu i ne znači da govorite istinu. Isto tako, ako nešto nije snimljeno, ne znači da se nije dogodilo. Ako su žene odvlačene u „ćacilend“ i tamo tučene i o tome ne smeju da govore, a onda možda progovore za medije, ne smejući da otkriju svoj identitet jer se plaše, ne znači da se nije dogodilo.

Zahvaljujem.

Uvek podnosim ovaj amandman i nastaviću to da činim, tiče se pitanja oporezivanja kockarnica i kladionica. Pre dva dana predložila sam takođe da se na dnevni red dodaju izmene Zakona o oglašavanju vezano za zabranu reklamiranja kladionica i kockarnica, to ste odbili, ali dakle, mi imamo još mera u borbi protiv bolesti zavisnosti, u ovom slučaju patološke zavisnosti od kocke, s obzirom da ova vlast, vlast SNS i te kako promoviše igre na sreću, kao dobar način života. Često se to obrazlaže time da Srbija takođe prihoduje značajna sredstva od priređivača igara na sreću, ali mi ovim amandmanom, dakle čitav Zeleni front stoji iza ovoga, smatramo da to može da bude i više i da se time šalje poruka, ne ona koju vi šaljete, da je to dobar način života, nego da se šalje poruka da to treba da se sankcioniše.

Naravno, ne može da se zabrani, ljudi imaju prava da, nažalost nanosi štetu sebi i svojim porodicama, ali makar da se sankcioniše, da se pošalje poruka da to nije dobar način života.

Dakle, predlažemo da se poveća porez na dobit pravnih lica kada se radi o priređivačima igara na sreću. Dakle, sada 15% za sve na 50%. Inače to je bio čak jedan element našeg predloga o vanrednom kriznom porezu koji smo predlagali još pre, sada već tri godine, tada sa glavnim fokusom na ratne profitere poput NIS-a, dakle koji su se obogatili na energetskoj krizi, ali tada smo spomenuli u tom predlogu, isto tako kladionice i kockarnice.

Ovom temom se bavimo više godina i ovde je naš glavni argument da prihodi i ova značajna sredstva koja bi se onda prihodovala kada bi se uvećao porez na dobit priređivača igara na sreću, da bi to trebalo da zapravo se omogući da se stavi u funkciju lečenja bolesti zavisnosti. Trenutno se lečenje od bolesti zavisnosti na neki način u stvari privatizuje. Dakle, država nešto prihoduje, govori da je to, šalje poruku građanima Srbije da je to dobar način života, porodice propadaju, mladi siromašni, posebno jer u tome vide nekakav srpski san, da se možda brzo obogate i da možda brzo reše probleme u svom životu. Onda se porodice ostavljaju same da to rešavaju.

Dakle, te izuzetno štetne posledice bolesti zavisnosti trpe građani, a onda i čitavo društvo jer se razaraju naše porodice. Tako da ovo vidimo i kao jedno pitanje zdravlja, jer je patološko kockanje jedno od najzastupljenijih nehemijskih zavisnosti. Dakle, hemijske zavisnosti su one od alkohola i narkotika, ali ljudi često potcenjuje nehemijske zavisnosti kao što je patološko kockanje i zbog toga predlažem ovaj amandman. Hvala vam.

Zahvaljujem.

Poslanička grupa Zeleno-levi front predlaže dopunu dnevnog reda Predlog zakona o izmenama Zakona o oglašavanju.

Srbija spada u zemlje sa najliberalnijim odnosom prema oglašavanju igara na sreću. Drugim rečima, povlađivanju interesima priređivača igara na sreću, posebno kada je reč o oglašavanju. Zbog toga snosi jako mnogo štetnih posledica. Posebno te štetne posledice snose mladi i siromašni građani ove zemlje.

Relevantna naučna istraživanja pokazuju direktnu vezu između reklamiranja kockarnica i kladionica i patološkog kockanja. Isto tako pokazuju i direktnu vezu između blizine kockarnica sa povećanjem stope patološkog kockanja u zajednici oko kockarnica i kladionica. To je prepoznato u stručnoj javnosti.

Ako ima restriktivne zakone, odnosno zakon kada je reč o oglašavanju alkohola i duvana, nema razloga da sličan model ne primenimo i na reklamiranje kockarnica i kladionica. To je ono što ovaj naš predlog izmena Zakona o oglašavanju i predlaže.

Dakle, tražimo da se smanji pristupačnost, vidljivost za reklamiranje kockarnica, da se potpuno zabrani reklamiranje igara na sreću u javnom prostoru i putem elektronskih medija, ali i da se zabrani reklamiranje preko humanitarnih aktivnosti koje pominju naziv priređivača igara na sreću, uključujući tu i same fondacije koje priređivač ili sa njime povezana lica mogu osnivati, jer se na taj način preko fondacija obnavljanjem škola, dečijih igrališta šalje poruka mladima, učenicima. Slušali smo o tome i maločas, da je kocka prihvatljiv i dobar način života.

Da vas uputim u to, pretpostavljam da ste pratili ako pratite fudbal ili košarku da je zabrana reklamiranja kladionica i kockarnica jedan širi trend u Evropi koji se posebno vidi preko zabrane reklamiranja kladionica i kockarnica na utakmicama. Evo, nedavno je košarkaški klub Crvena zvezda, objavio da štampa posebne dresove kada igra u Španiji u Evro ligi bez logoa glavnog sponzora Meridijan beta, tamo je zabranjeno, u Španiji je zabranjeno reklamiranje kompanije iz takozvane beting industrije na utakmicama. Španija vidite brine o svojim građanima, ali u Srbiji se lige zovu prema kladionicama, najveći klubovi, recimo u košarci Partizan Mozzart Bet, Crvena zvezda Meridianbet.

Dakle, pozivam da stavite ovaj zakon na dnevni red. Znam da je Vlada u prošloj godini pripremila jedan drugi manje restriktivan zakon u odnosu na predlog koji mi predlažemo, ali ga od tada ne stavlja na dnevni red, da li je to zato što ga je radio nekadašnji ministar trgovine Momirović ili zbog jakih lobista igara na sreću, juče skinuti sa dnevnog reda Odbora za privredu. Ipak, mislim da bi ovo hitno moralo da se nađe na dnevnom redu Narodne skupštine. Zahvaljujem.

Poštovani građani i građanke Srbije, ima neke ironije u tome da je pre, čini mi se, nedelju dana Evropski sud za ljudska prava potvrdio da je projekat „Beograd na vodi“ zasnovan na leks specijalisu protiv koga se tada bunila inicijativa „Ne davimo Beograd“ iz koje je nastala stranka Zeleno-levi front utemeljena u bezakonju pre 10 godina.

Evropski sud za ljudska prava još uvek nije doneo odluku o fantomima koji su rušili u Hercegovačkoj a sada nam kroje budžete, ali ja ne sumnjam da će se i to uskoro dogoditi. Fantomi su onda rušili, policija nije reagovala, suspendovan je ustavni poredak u centru Beograda. Tako je uspostavljena savamalska oligarhija, na kršenju zakona, na kršenju građanskih prava, na privatizaciji javnog interesa, i to sve na dan izbora. To se nastavlja u narednih 10 godina.

Bilo je nas koji smo bili protiv. Nažalost, bilo je i onih koji su poverovali da ste stvarno hteli da uklonite pacove, zmije i narkomane. Poverovali su u vaš progres, stabilnost, evropski put ili je možda bilo lakše poverovati da je tako, jer im niste direktno zadirali u imovinu, posao, živote, ali i to se danas promenilo.

Međutim, poredak zasnovan na bezakonju, oligarhija čiji je cilj bio samo da izvlači za sebe profit, a to predstavlja kao patriotizam i da sve sopstvene protivnike napada kao izdajice i strane plaćenike, da građanima ogadi politiku i ne može da dođe u drugačiji stadijum do u onog u kome danas njeni ministri ubeđuju ljude da učestvuju u sprovođenju krivičnih dela, kako bi se umesto navodnog zmijarnika sada rušio Generalštab, a sa njim rasprodao i centar Beograda, kako bi se na mestu od izuzetnog političkog, istorijskog, kulturnog, arhitektonskog značaja gradili komercijalni sadržaji u vlasništvu stranaca.

Kao i pre 10 godina, diskretni heroji ovog društva su stručnjaci koji će se boriti do zadnjeg dana za kulturno nasleđe, poput Stele Radonjić Živkov, nekadašnje zamenice direktora Republičkog zavoda za zaštitu spomenika, koju je prema tekstu BIRN-a, na osnovu saslušanja Aleksandra Ivanovića, vršioca dužnosti direktora Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda, datog u Tužilaštvu za organizovani kriminal, ministar Selaković nazvao ustašom zato što je javno iznela informaciju prošle godine da zavod nije dao saglasnost da se skine zaštita sa Generalštaba.

Zamislite, građani i građanke Srbije, kakva je to perverzija, da ministar kulture naziva ustašom ženu koja čuva kulturno nasleđe Srbije, a on smatra da je patriota i onda ruši i prodaje Generalštab. U toj pervertiranoj realnosti mi živimo.

Sve je upravo obrnuto od onoga što režim kaže. Kada kažu opšti interes, u stvari, to je posao za gomilu podizvođača bliskih vlasti.

U toj realnosti Milenko Jovanov predlaže autentično tumačenje za već neustavni leks specijalis, kako bi urušio kulturno nasleđe još 13 drugih kulturnih objekata i ne bi li naprednjačka oligarhija umilila se jednoj drugoj oligarhiji.

Istovremeno nam predlaže i Zakon o udžbenicima, u kojem se udžbenici od nacionalnog značaja definišu kao, pa citiram, oni koji prenose vrednosti, tradiciju, jezik i kulturu, zbog čega predstavljaju osnovno sredstvo izgradnje i očuvanja identiteta i nacionalne kohezije, stabilnosti i otpornosti Republike Srbije na spoljne uticaje i jedan od stubova nacionalne bezbednosti.

Ne samo što funkcija udžbenika nije da bude stub nacionalne bezbednosti, već alat za prenošenje znanja i učenja, posebno je licemerno da to dođe od vas, da vi to pravdate kao oruđe otpornosti na spoljne uticaje, dok istovremeno urušavate kulturno-istorijsko nasleđe Republike Srbije radi izgradnje Trampovog hotela.

Dok udžbenicima jurišate ka osvajanju nacionalne bezbednosti Srbiji je ugrožena energetska bezbednost. Na sednicu smo došli sa apokaliptičnim najavama oko NIS-a, a nakon uvedenih američkih sankcija u oktobru, za koje smo znali još od januara i saopštenjima sa sednica Vlade prethodnih dana da ne treba da brinemo, kao da kao zemlja nismo mogli da se pripremimo za ono što nam se dešava, a mogli smo i Zeleno-levi front vas je upozoravao. Srbija troši poslednje strateške rezerve goriva, rezerve koje se čuvaju za ratno stanje i velike elementarne nepogode zato što je politika Aleksandra Vučića jedna velika elementarna nepogoda.

Pre tri godine na ovoj sednici o budžetu Zeleno-levi front je predlagao uvođenje vanrednog kriznog poreza, da se oporezuje dobit koju je NIS ostvarivao tako što je kupovao jeftinu naftu na međunarodnom tržištu i istu prodavao po nekim od najviših cena u Evropi građanima Srbije - em je profitirao na ratu, em su građani Srbije de fakto kreditirali NIS. To što je tada pljačka građana Srbije omogućila NIS-u da u jednoj godini, 2022, ostvari dobit za koju bi mu inače trebalo pet godina nije bio problem koji se ticao Siniše Malog, Aleksandra Vučića, SNS ili SPS. Tada smo mi podneli predlog zakona koji bi državi mogao da obezbedi 50 milijardi dinara vanrednih prihoda i po ugledu na mere koje su sprovele sve evropske zemlje.

U januaru ove godine, kada je postalo jasno da će Rusi morati da izađu iz vlasništva nad NIS-om, predlagali smo da Srbija preuzme ovu strateški važnu kompaniju po ugledu na brojne zemlje u Evropi, te da nacionalizuje NIS. Režim je izabrao da čeka, da i dalje laže građane Srbije i svoje birače kako nas od Rusa ništa ne sme odvojiti, pa su nas u prethodnih dana zamajavali time da se strateški resursi zemlje prodaju tajno, ponovo nekim čudnim arapskim, ili ko zna zapravo čijim kompanijama. Danas saznajemo da od toga nema ništa. Rafinerija uskoro prestaje da radi.

Danas smo od Aleksandra Vučića čuli da je Srbija čak četiri puta imala mogućnost, a nije iskoristila pravo preče kupovine NIS-a 2022. godine i u februaru, martu, maju 2025. godine iz poštovanja prema Rusima. Zašto Rusi, kojima ne uvodimo sankcije, tri i po godine, mi smo jedina zemlja kandidat za članstvo u EU koja to nije uradila, koja nije uskladila svoju spoljnu politiku sa zajedničkom spoljnom bezbednosnom politikom EU, zašto Rusi nama ne veruju? Zašto nam ne ponude da otkupimo NIS, kompaniju vitalnu za našu privredu. Kakvi su nam to prijatelji? Jasno je da nemaju političku volju da nam pomognu.

Zato i kažemo da Srbija mora biti prijatelj svojim građanima, braniti javni interes. Nacionalizujte NIS. Nemojte da zahtev za nacionalizacijom NIS-a da mešate sa poštovanjem prava na imovinu, jer ponoviću - Evropski sud za ljudska prava rekao je da vaša savamalska oligarhija u koju ste pretvorili Srbiju povredila pravo na imovinu kompanije „Iskra“, čiji su objekti srušeni radi projekta „Beograd na vodi“. Vi poštujete samo pravo na imovinu onih koji su bliski vama. Nacionalizacija nije i konfiskacija.

U budžetu za 2026. godinu nema novca za izdatke za NIS. Kao da se ovo što se dešava nema nikakve veze sa budžetom, a jasno je svima da to ne može biti tako. Uzgred, smanjuju se i troškovi za obavezne rezerve nafte, derivata nafte i prirodnog gasa, što bi trebalo to da nam objasnite.

Ovo kockanje sa sudbinom Srbije znak je posebne nedostojnosti da Srbiju vodite, posebne vrste bahatosti u kojim u različitim okolnostima različite grane vlasti uzurpiraju vlast. Narodna skupština uzurpira vlast preko autentičnog tumačenja. Mnogo češće ovde mi smo se suočavali sa uzurpacijom vlasti od Vlade, posebno kada je reč o trošenju našeg novca putem tekuće budžetske rezerve.

Tekuća budžetska rezerva je nezaobilazna tema na ovim sednicama o budžetu, jer se koristi van svoje osnovne svrhe, a za preraspodelu u budžetu za finansiranje ranije nekih novih ad hok ekonomskih politika bez javne rasprave i skupštinskog usvajanja, ali uvek za netransparentno trošenje, a bez objašnjenja za koje konkretne namere su sredstva preusmerena i da li je to bilo opravdano i čim se to krije, biće da nije.

U završnom računu vidimo da je tokom 2024. godine iz tekuće budžetske rezerve prebačeno ukupno 84.131.472.238 dinara, a prema prosečnom kursu to je 719 miliona evra. Sva sredstva su prebačena na osnovu pojedinačnih rešenja Vlade, a van saglasnosti Narodne skupštine, što predstavlja ozbiljan problem u pogledu transparentnosti i budžetske kontrole. Ukupno je doneto 297 rešenja o korišćenju tekuće budžetske rezerve. Od toga 49 rešenja je označeno kao „strogo poverljivo“, te podaci o nameni i korisnicima ovih sredstava nisu dostupni javnosti, pa ni nama narodnim poslanicima. Piše kojem korisniku se oduzimaju sredstva, kome se daju, datum rešenja, to se ne objavljuje u „Službenom glasniku“.

U ovom slučaju dominiraju odbrana, Generalni sekretarijat Vlade, ali i BIA. Posebno je upadljivo da je BIA tri puta dobijala dodatna sredstva tokom decembra 2024. godine, a upravo u periodu kada su započeli masovni studentski i građanski protesti. Sva ta rešenja, takođe, su bila klasifikovana „strogo poverljivo“.

Pošto smo imali ovu raspravu nekoliko puta sa ministrom finansija, a za građane da objasnim, „strogo poverljivo“ je stepen tajnosti koji se određuje radi sprečavanja nastanka štete po interes Republike Srbije, a kriterijume za određivanje stepena tajnosti određuje Vlada uz pribavljeno mišljenje Saveta za nacionalnu bezbednost. U prevodu, u ovoj savamalskoj oligarhiji to znači tako da oni između sebe dogovore šta im treba, kome treba da se deli novac, ko treba da se prisluškuje, prati, zastrašuje, a onda kako da se to sakrije, i to se onda proglasi „državnom tajnom“ ili se stavi ovo S.P, „strogo poverljivo“.

Na kraju, moram da kažem nešto o još dve teme na dnevnom redu, a koji je bogat raznim stvarima koje su nama važne, ali ja želim da govorim još o dve.

Jedna se tiče izbora Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Do sada su to bile dve Poverenice, od kako postoji ta institucija. U oba slučaja, Nevena Petrušić i Brankica Janković gradile su nezavisnu instituciju, podizale joj ugled, branile su prava građana i posebno su stale u odbranu ženskih prava. Važno mi je da to kažem na Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama.

Zeleno-levi front je na ovu poziciju kandidovao Milenu Vasić, advokaticu koja se jako dugo bori za zaštitu ljudskih prava, a čime je zaslužila poverenje preko 60 relevantnih organizacija civilnog društva, stručnih tela, medija i javnosti. Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo je umesto nje, za kandidata, za Poverenika za zaštitu ravnopravnosti predložio Milana Antonijevića, kandidata SNS, koji je odabrao, nažalost, da ga ljudi pamte po tome što relativizuje nasilje koje sprovodi SNS. Ovo je preuzimanje i poslednje nezavisne institucije. Mi smo protiv toga, kao i brojne organizacije za zaštitu ljudskih prava u Srbiji.

Još jedna tema o kojoj želim da govorim, a nama kao Zeleno-levom frontu je veoma važna. Tiče se dva poreska zakona koja se uvode zbog tzv. CBAM-a – Carbon border adjustment mechanism ili finansijskog mehanizma prekograničnog usklađivanja cene ugljenika. To su Zakon o porezu na uvoz ugljenično intenzivnih proizvoda i Zakon o porezu na emisiju gasova sa efektom staklene bašte.

Za CBAM se zna još od maja 2023. godine, a kada je usvojena Evropska uredba o naplati prekograničnih emisija i znalo se da je konačni rok za primenu 1. januar, a kada kreće primena, 2026. godine. Od tada će kompanije u EU plaćati porez na robu koja je uvezena iz zemalja u kojima ne postoji uspostavljen sistem naplate za emisije ugljendioksida, ali na tome se ništa nije radilo do maltene poslednjeg trenutka i zakoni dolaze na dnevni red mesec dana pre početka primene CBAM-a.

S obzirom da dve trećine našeg izvoza ide na tržište EU, da domaća privreda ima znatno veći ugljenični otisak po jedinici proizvoda u poređenju sa konkurencijom iz EU, jasno je da sve to umanjuje konkurentnost domaćih proizvoda. Najizraženija razlika vidi se u proizvodnji električne energije, gde su emisije u Srbiji tri do četiri puta više nego u EU.

Zeleno-levi front se zalaže za pravednu energetsku tranziciju, za Srbiju u EU. Međutim, jako je važno da se zakoni poput ovoga, koji imaju izuzetan uticaj na građane i na privredu, usvajaju nakon komunikacije, debate i diskusije upravo sa građanima i sa privredom.

Godina 2034. kada će CBAM naplata emisija biti 100% je jako blizu, to je za svega osam godina. Ako ne promenimo pristup, možemo očekivati da naši proizvodi postanu još manje konkurentni.

Vlada je izabrala lakši put - porez na ugljenik, umesto implementacije sistema trgovine emisijama, koji se već primenjuje u EU. Kada bismo stvarno želeli da što pre postanemo deo EU, možda bi bilo bolje da smo primenili ovo drugo, a ne porez na ugljenik, koji će morati da se svake godine zakonski reguliše prema ovom predlogu.

Ovo je jedan od primera koji pokazuje da Srbija ne ide stvarno ka EU niti je stvarno zanima borba protiv zagađenja, niti planiranje pravilne energetske tranzicije, već radi stvari kako bi se samo prividno prilagodila i kako ne bi izgubila tržište.

Čak i ovakvom odlukom da idemo sa ugljeničnim porezima, potrebno je hitno definisanje jasnog puta za sektor električne energije, uključujući plan kako će se EPS postepeno približavati ovom evropskom sistemu trgovine emisijama i režimu, na koji način će se smanjiti udeo uglja i kojim modelima će se štititi ranjivi potrošači i industrija. Bez tih elemenata Srbija rizikuje ili velike SVAM troškove ili ulazak u ITS sistem pod izrazito nepovoljnim uslovima.

Srbija bi trebalo da obezbedi aktivnu saradnju sa institucijama EU radi pristupa fondovima i prelaznim mehanizmima. Zemlje centralne i istočne Evrope su ovakvim pregovorima obezbedile besplatne dozvole i velike investicione fondove. Srbija bi trebalo da prati isti princip, prilagođen statusu zemlje kandidata. Nažalost, ona se tako ne ponaša.

Ovo bi sve radila odgovorna vlast, vlast koja stvarno teži članstvu u EU, kao način da unapredi život svojih građana, vlast kojoj nije najteža odluka da stavi srpski interes ispred ruskog interesa. To ne može da radi savamalska oligarhija koja je zarobila našu zemlju.

Ali, važno mi je da kažem - Srbija niste vi, Srbija nije savamalska oligarhija, Srbiju i dalje činimo mi, njeni građani, koji ne prodajemo, koji štitimo kulturno-istorijsko nasleđe, koji ćemo se boriti za njenu budućnost, u kojoj ćemo svi biti ravnopravni i slobodni. I izborićemo se. Hvala.

Zahvaljujem,

Pre ove rasprave, ti zaposleni u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture i Zavoda za zaštitu spomenika kulture Grada Beograda uputili su javni apel narodnim poslanicima da ne glasamo za usvajanje Predloga zakona kojim bi se srušio Generalštab.

Citiram: „Budite sigurni da vaša podrška ovom Predlogu zakona kojim se nacionalni interes podređuje ličnom interesu stranog investitora predstavlja izdaju u pravom smislu te reči i da će vas istorija baš tako i zapamtiti.

Time ćete naneti nepopravljivu štetu državi Srbiji i njenom kulturnom nasleđu, a sebi ćete naneti neizbrisivu ličnu sramotu, koju ćete nositi do kraja života“.

Vi iz satelitskih partija i 110 poslanika SNS glasaćete za ovo i lično ćete se osramotiti. Koliko košta ta sramota? Da li je cena ove godine veća, s obzirom da je modernistički kompleks Generalštab u Beogradu uvršten na listu „Sedam najugroženijih spomenika Evrope“ za 2025. godinu?

Današnje saopštenje stručnih saradnika Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda najoštrije osuđuje javni istup šefa poslaničke grupe SNS Milenka Jovanova na sednici Skupštine Srbije povodom rasprave o donošenju leks specijalisa kojim se, pored direktnog ugrožavanja kulturnog dobra zgrade Generalštaba SCG i Ministarstva odbrane, urušava i obesmišljava višedecenijski doprinos institucija koje se bave istraživanjem, očuvanjem i prezentacijom nepokretnog kulturnog nasleđa naše zemlje, a njeni predstavnici targetiraju, degradiraju i javno ponižavaju.

Kažu – od osnivanja Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda 1960. godine predstavnici stručne službe izloženi su brojnim pritiscima opstajući na liniji beskompromisne odbrane kulturnog nasleđa i njegove pozicije u javnom diskursu, a ipak, po prvi put, doživljavamo da u Domu Narodne skupštine, još jednom značajnom spomeniku istorije, arhitekture i kulture našeg grada i države, budemo nazvani organizacijom društvenih parazita. Osim što su ovakve ocene rada stručne službe Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda nepristojne i neutemeljene, te predstavljaju neprihvatljivu povredu ličnog i profesionalnog dostojanstva i integriteta stručnjaka, one predstavljaju pokušaj skretanja pažnje sa nezakonitog ukidanja statusa spomenika kulture jedinom ostvarenju renomiranog arhitekte i profesora univerziteta Nikole Dobrovića u Beogradu koje je predmet istrage Tužilaštva za organizovani kriminal. Tu ću stati.