Zahvaljujem.

Narodna poslanica, ne narodni poslanik, moj amandman je otprilike sličan kao i koleginici koja je govorila pre mene.

Dakle, mi predlažemo da se s obzirom na to da se urušavaju plafoni u školama širom Srbije iznos koji se svake godine sve više uvećava za BIA sa jednom stavkom bez ikakvom obrazloženja kuda ide taj novac, jedan deo tog iznosa prebaci na obnovu i izgradnju objekata nove namene u oblasti prosvete i nauke. Dakle, pored toga što imamo plafone koji se urušavaju na učenike imamo isto tako i situacije da se širom škola u Srbiji, a ja ću govoriti iz iskustva u Beogradu koje imam, od roditelja se traže donacije da bi obnovile toalete, da bi obnovile školska dvorišta, a mi, evo kažem, kako imamo mnogo mnogo više para u budžetu i najveći deo toga ide na EKSPO. I to je zapravo lažni EKSPO. Ja bih zamolila svoje kolege da ga ne zovemo EKSPO jer to nije pravi EKSPO. Mi smo uleteli u tu jednu zamku, nacionalni stadion itd.

Tako da, u tom smislu potpuno podržavam i prethodni amandman, ali i zahtevam malo detaljnije objašnjenja kuda ide naš novac kada se kaže da BIA ima samo jednu stavku bez ikakvom objašnjenja. Budžet bi morao da bude transparentan i morali bi da znamo na šta ide novac. Nije dovoljno samo da kažemo da želimo da budemo bezbedniji, a da mi zapravo se osećamo stalno nebezbedniji i ne vidimo efekte tog rada po bezbednost građana a ne po bezbednost samo vas kao korumpirane političke elite. Hvala.

Po amandmanu, ako mi date reč po tom. Koristiću i vreme predsednika poslaničke grupe. Drago mi je da ste se vratili i nadam se da ste bolje.

Ja moram da odgovorim isto tako na ove obmane da mi odugovlačimo sednicu. Vi bi kao predsednica Narodne skupštine takođe morali da vodite računa o vremenu i redosledu zahteva koji su vam pristizali.

Dakle, mi smo zahtev za vanrednom sednicom podneli 10. septembra. Vlada je mogla da usvoji i usvojila je rebalans tek 19. septembra, tek tada je to stiglo u ovaj parlament. Dakle, vi niste mogli nikako da to sazovete pre sednice koju smo mi tražili.

Dakle, kada pričate o odugovlačenju i kada spominjete neverovatnih 146 amandmana, ja sam kratko poslanica, ali mislim da je na svakoj sednici bilo više amandmana od tog broja, tako da prosto nemojmo ovde da obmanjujemo građane da ovde neko odugovlači.

Takođe, ja ne verujem da ću ovo sada da izgovorim, ali da podsetim isto tako građane da je prošle godine, nakon dva masakra, kada je opozicija tražila sednicu povodom bezbednosne situacije u zemlji i tražila izveštaje i REM-a i MUP-a i smenu ministra Gašića itd, vaš prethodnih, Vladimir Orlić, je sazvao sednicu u toku redovnog zasedanja, pa to možete i vi. Ja sam šokirana da ću sada zapravo da vas pozovem da pratite praksu Vladimira Orlića, pošto ste do sada bili nešto bolji od njega, ali prosto i to da se dogodi.

Molim vas da prekinemo ovu farsu da mi nešto odugovlačimo, jer nije tako. Imate načina, ukoliko nećete i dalje da bežite od te sednice, kao što bežite već dve i po godine.

Sad po amandmanu koji sam podnela. Ja sam ovde predložila, iza toga stoji čitav Zeleno-levi front, da se uvećaju prihodi od poreza na dobit pravnih lica, konkretno sa povećanjem poreza na dobit pravnih lica koji ostvaruju priređivači igara na sreću. Dakle, umesto redovnog poreza od 15%, da se taj porez za priređivače igara na sreću poveća na 50%.

To je posebno važno zato što, ako se uzme u obzir činjenica da je ostvarivanje te dobiti direktno vezano sa izuzetno štetnim posledicama bolesti zavisnosti od kojih trpe ne samo oni građani koji su žrtve bolesti zavisnosti od kocke, nego i društvo u celini… Dakle, postoje neki troškovi tih bolesti zavisnosti, postoje neki troškovi, a ne samo prihodi u budžetu od ovakvih priređivača igara na sreću, ali ti troškovi se privatizuju, onda ih plaćaju pojedinci i porodice koje stradaju, a trebalo bi društvo da reguliše nešto što je štetno.

Dakle, to je jedna od mera. Mi imamo niz mera. Mi smo kao Zeleno-levi front predložili čitavu novu politiku u vezi sa igrama na sreću. Oporezivanje i poreska politika je jedna od mera. Dakle, da se predvidi uvođenje posebne stope poreza na dobit pravnih lica koja bi se primenjivala samo na ta privredna društva koja se bave priređivanjem igara na sreću.

Primera radi, Poljska je jedna država sa najstrožijim propisima o igrama na sreću. Pored opšteg poreza na dobit pravnih lica koja plaćaju sva društva, bez obzira na delatnost, društva koja se bave organizovanjem igara na sreću podležu posebnom porezu na igre na sreću, čije se stope kreću od 2,5 do 50%, a primenjuju se po pravilu na ukupan prihod od pojedinačne igre. Dakle, još strožije nego ovo što mi predlažemo. Novac koji bi se ovako prihodovao išao bi na lečenje od bolesti zavisnosti.

Podsetila bih da je patološko kockanje jedna od najzastupljenijih nehemijskih zavisnosti. Hemijske zavisnosti su one od alkohola i narkotika. Često ljudi potcenjuju nehemijske zavisnosti. Patološko kockanje ima sve karakteristike kao hemijska zavisnost, gubitak kontrole ponašanja, preokupiranost kockanjem, nemogućnost prestanka i rizikovanje odnosa sa bliskim ljudima, ulasci u dugove. Ponavljam, od toga stradaju čitave porodice i onda one moraju da plaćaju dugove kockara. To vrlo često pogađa i osobe koje su inače socijalno ugrožene, ekonomski ugrožene.

Ne možemo se praviti da činjenica da ste vi u ovom društvu promovisali kockanje kao dobar način života, pogotovo poreskom politikom, odnosno odsustvom iste kada je reč o ovoj delatnosti, svalili odgovornost na pojedince za nešto što je odgovornost društva i odgovornost politike i nas ovde je da promenimo.

Umesto promovisanja kao poželjnog životnog izbora od koga dobiti imaju samo kockarnice i kladionice jer znamo kuća uvek dobija, moramo to pitanje regulisati.

Najzad, pošto mi o ovome pričamo neko vreme, često čujem argument i to je tačno, mi smo to predvideli u našoj novoj politici u vezi sa regulisanjem igara na sreću, da su konkretno domaći priređivači diskriminisani na neki način u odnosu na strane priređivače igara na sreću, zato što ako vi na neki način kaznite one koji se kockaju ovde u domaćim kockarnicama, oni imaju mogućnost da se kockaju onlajn.

Mi imamo i tu neke predloge kako bi to moglo da se reguliše, da se poskupi isto za 50% kockanje kod stranih priređivača igara na sreću i na taj način da dovedemo u istu ravan domaće i strane, a da regulišemo delatnost koja je štetna. To je jedno tehničko rešenje. Ja ću pokušati da ga predstavim što je kraće moguće.

Posebnim zakonom moralo bi da se uvede porez na uplate inostranim priređivačima igara na sreću od strane srpskih igrača koji bi se obračunavao na ukupan iznos uplate u određenom procentu, a gde bi komercijalna banka preko koje bi se vršio prenos morala da prilikom prenosa obustavi, obračuna i uplati u ime i za račun stranog priređivača igara na sreću dugovani iznos poreza. Uprava na igre na sreću bi imala obavezu dostavljanja spiska inostranih priređivača igara na sreću na koje bi se ove odredbe primenjivale.

Da bi ovaj poreski oblik bio delotvoran bilo bi važno da se on ne može prepoznati kao neki oblik poreza na dobit ili poreza na dobit po odbitku iz člana 40. Zakona o porezu na dobit pravnih lica, pošto bi se u tom slučaju pojavila mogućnost njegovog ne plaćanja po osnovu primene odredaba nekog od ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja.

Ovakav rezultat bi se mogao ostvariti predviđanjem da je osnovica za obračun navedenog poreza promet koji strani obveznik ostvari od srpskih korisnika uređenjem novog poreskog oblika u vidu posrednog poreza na koje se ugovori o izbegavanju dvostrukog oporezivanja na primenjuju. Da završimo sa tom pričom, pošto smo više puta čuli da eto to je sada neki problem zbog čega ovo ne može da se reguliše.

Podsetiću da je Zeleno-levi front predao Predlog izmena i dopuna Zakona o oglašavanju kojim predlažemo da se zabrani reklamiranje kladionica i kockarnica.

Iskoristiću samo još malo vremena da podržim koleginu Slavicu Radovanović koja je predstavila zahtev Autonomnog ženskog centra za dodeljivanje dečijeg dodatka za decu čija je majka ubijena od strane svog sadašnjeg ili bivšeg supruga, vanbračnog supruga ili partnera ili drugog člana porodice, dakle žrtve femicida. Od 2014. do 2023. godine bez majke je na ovakav način ostalo 129 maloletne dece. O njima su brigu preuzimali ili njihovi biološki očevi koji nisu izvršioci femicida ili srodnici.

Često su te porodice primorane na neki način da biraju između svoje egzistencije i toga da prime ovu decu, kojima bi svakako najbolje bilo da budu u tim porodicama. Smatramo da ona ne treba da budu diskriminisana kao beneficijari prava na dečiji dodatak. Nisu to neke velike brojke, nema razloga u tom smislu nekakvi izdaci u budžetu, nema razloga da tako nešto ne prihvatite.

Najzad jedno pitanje za ministarku za brigu o porodici. Volela bih za ministarku pravde, ali nije ovde. Šta vi radite povodom prijava o dečijoj pornografiji na „Telegram“ grupama koje se deli masovno u ovoj zemlji? Znamo da su vam grupe prijavljivale nedavno podneli jednu takvu prijavu. Od njih čujemo da se niste uopšte oglasili. Ako brinete o porodici, ovo je urgentno pitanje. Hvala.

Ja sam maločas govorila po svom amandmanu. Ja sam rekla da predstavljam svoj amandman. Da li ste mi to uračunali?

Ali, govorila sam već o tom amandmanu. Vi me niste razumeli. Ja sam mislila da ste vi mene prozvali da govorim, čekala sam dva sata, o svom amandmanu.

Ovde sam sledeća bila u sistemu. Ja ovde imam jedina lap-top i pratim.

Ali ja sam već govorila o tom amandmanu.

Govoriću ponovo, nema problema. Mogu ja da ponovim svoj govor.

Ne, ja sam vam rekla, po svom amandmanu.

Zahvaljujem.

Ja bih da kažem da države koje ulažu u obrazovanje imaju budućnost. Kao što sam pre nekoliko dana istakla. U susednoj Bugarskoj nastavnici imaju plate za 30% veće od republičkog proseka. Ja verujem da to zna i ministar finansija Siniša Mali, zato je ulagao u Bugarskoj i kupovao stanove i veruje u budućnost Bugarske. Ali, mi živimo u Srbiji. Voleli bi da tako bude i u Srbiji.

Povećanje plata za prosvetne radnike od 15% zašta se zalaže Zeleno-Levi front, na godišnjem nivou značilo bi uvećanje 25 milijardi dinara. Nije to neka cifra koju vi ne možete da izdvojite, samo nećete. Nećete da je uložite u obrazovanje.

Da ne bude da pričamo samo o platama, ja bih da istaknem i problem infrastrukture. Dakle, samo za jedan stadion imamo 31 milijardu dinara, a za renoviranje škola samo dve milijarde i 800 miliona dinara. U toku ovog meseca obrušio se plafon škole u Leskovcu na dve učenice, u Žitorađi bilo je takvih slučajeva, znamo, čitamo po lokalnim portalima, po nekada to dođe i do nacionalnih vesti. Sigurna sam da smo imali nešto što se obično sprovodi na lokalu u razvijenijim zemljama, mada je počelo u jednoj nerazvijenoj koja se borila protiv korupcije, a to je Brazil, stvar koja se zove participartivno budžetiranje, uključivanje građana u odlučivanje o budžetu, na šta ide njihov novac, da građani ne bi odlučili da ulože u EKSPO, u stadion kada im se škole raspadaju, plafoni obrušavaju na njihovu decu.

Umesto toga, dakle, pored naših škola su kockarnice, dečija igrališta renoviraju, kladionice. Poručila bih ministru trgovine koji danas nije ovde, poslaću mu uskoro jedno pismo, mi smo poslali komentare, trenutno je, očito se spremaju izmene zakona, mi smo podneli predlog jednog zakona o zabrani reklamiranja kockarnica i kladionica, a imamo i te predloge u vezi sa povećanjem poreza.

Odgovorila bih takođe premijeru Vučeviću koji je nas optužio da smo mi elitisti zato što pričamo o obrazovanju. Ne, mi smo ljudi koji dolaze iz obrazovanja i naravno da nam je to važno, ali činjenice su da 22,44% prema poslednjem popisu je visokoobrazovanih u Srbiji. Dakle, to jeste neko povećanje u odnosu na popis iz 2011. godine, ali i dalje smo među zemljama sa najmanjim procentom visokoobrazovanih u Evropi.

Dakle, to su činjenice, verovatno tome doprinose i to što mnogi obrazovani ljudi napuštaju ovu zemlju i možda ne toliko zbog siromaštva ti visokoobrazovani nego zbog sistema – a znaš li ti ko sam ja, jer ne dolaze siromašni u škole da nastavnicima viču – znaš li ti ko sam ja, nego ljudi povezani sa SNS, jer oni jedino mogu da kažu –znaš li ti ko sam ja i ko stoji iza mene. Dakle, svi ljudi su za nas jednako vredni i oni sa školom i ono bez. Nije sramota nemati fakultet, sramota je to ne lagati. Nas su učili kao decu, da ko laže taj i krade.

Zato smo postavili juče pitanje generalnom sekretarijatu Vlade - da li se stvarno u arhivi nalazi diploma ministarke Milice Đurđević Stamenkovski, koji fakultet, koji univerzitet i koje godine je izdao tu diplomu?

Pitanje za ministra finansija - da li je povećanje sa 1,3 na 15 milijardi dinara za generalni sekretarijat Vlade samo u ovom rebalansu, u svakom se dosta povećava novac za generalni sekretarijat Vlade, novac koji služi da se sakrivaju diplome ili da se sakriva neka druga vrsta krađe? Odgovorite nam makar na to pitanje. Hvala.

Isto pomenut zeleno-levi frontovi, nema zeleno-levih frontova, postoji jedan Zeleno-Levi front i to nije nikakva reciklirana partija. Vi ste gospodine ministre prošle godine kada smo skupili više od 11.000 potpisa morali da date saglasnost da budemo u registru političkih partija, uskoro ćemo biti članica Evropskih partija zelenih, molim vas, znam da vam nedostaje argumentacija da nam nešto zamerite, mi smo stranka ljudi koji nikada nisu bili na vlasti, nisu šurovali ni sa jednom vlašću, nisu namestili nijedan tender, nemaju nijednu aferu, nisu se nikad ogrešili o javni interes, naprotiv stalno su se borili i za njega će se uvek boriti, žrtvovali su svoje karijere da bi sprečili vašu zloupotrebu javnog interesa. Molim vas, potrudite se da kažete nešto drugo od toga da smo nekada bili na vlasti, da tako se rešite kada se bavite nama.

Dakle, ovo je najčistija i najpoštenija grupa ljudi kojoj nemate šta da zamerite i zato nam stalno stavljate u koš bivše vlasti. Zbog nas nijedna žena nije ostala bez posla, kao što je spomenuo kolega Mitrović, niko od nas nije šest puta objavljivao isti naučni rad, što je nečasno u akademskom poslu i to dobro znate. Hvala.

Zahvaljujem poštovana predsednice, koleginice i kolege, građani i građanske Srbije, uvaženi gosti iz Vlade, vratiću ovu priču na to kako je ustvari krenula da se ispreda priča o rebalansu, mada ga imamo svake godine i manje, više ove sednice uvek istoj izgledaju. Vi pričate uvek iste priče i mi kritikujemo vašu koncepciju razvoja.

Dakle, kreće priča ovako. Imamo 133 milijarde dinara veće prihode od planiranih i ne pada nam napamet da postavimo pitanje da li smo možda nešto loše planirali, nego sigurno je odgovor – neverovatno nam dobro ide. Kome dobro ide? Imamo para. To je očigledno, ali kome ih dajemo i za šta?

Ponoviću, prosto radi argumenta nešto što se ceo dan govori, jasno i zašto. Najveće povećanje rashoda je za projekte EKSPO 27, sa izgradnjom nacionalnog stadiona i za kupovinu „Rafala“. Koncepcija investicione politike koja je zapravo bila izuzeta iz naših zvaničnih procedura, kojima sigurno treba unapređenje da bi uopšte imali pravu demokratizaciju investiranja i da bi građani stvarno mogli da se pitaju u šta se ulaže njihov novac, jer da su mogli i da je ova zemlja demokratija u tom širem smislu te reči, sigurno ne bi birali ove projekte.

Oni ne bi odlučili da se ulaže u nešto što je upitno, ne samo da li će podići njihov životni standard, već čak, već oduzima od stvari koje su njima važne. Tu ću citirati Fiskalni savet. On u mišljenju kaže – ovi projekti su uticali na pravljenje uštede na pojedinim projektima ili odlaganje njihove realizacije.

Tako da, kada pričamo, recimo o obrazovanju, zdravstvu, zaštiti životne sredine, one nisu dobile rast investicija u onom obimu koji je nama potreban, jer ova zemlja je izuzetno zagađena, zdravstvo nam se raspada. Vi sada nas ubeđujete da ste odjedanput sve rešili. Biće zanimljivo da proverimo kako to stvarno funkcioniše. Obrazovanje je u ozbiljnoj krizi, na šta upozoravamo jako dugo i tražimo podatke od vas koje nam ne dajete.

Kako delite novac koji je naš zajednički? Ja neću citirati Alana Forda, ja ću citirati ministra finansija, koji kaže na pitanje – ako je srpska ekonomija snažna, zašto deficit, on kaže: „Imamo snagu, imamo stabilnost, možemo da iznesemo, imamo planove“. Samo u tim planovima nema povećanje plata za prosvetare do ili iznad republičkog proseka, nema punih naknada za trudničko, porodiljsko ili naknada za negu deteta, odsustvo sa rada radi nege deteta za male preduzetnice, nema povećanja dečijeg dodatka ili obuhvata, širenja obuhvata dečijeg dodatka, itd. itd.

Meni je zanimljivo što je premijer Vučević prosvetarima poručio nešto drugo – da para nema, nema skrivenih para, može da bude hiljadu i jedan protest, štrajk ili pritisak. Nije pitanje da li neko hoće ili neće, nego da li je realno.

Sada tu očito imamo koncepciju – jel ima pare ili nema pare. Ja bih rekla da ima para ali da nećete da ih date za ljude koji nama obrazuju decu. Dakle, prosvetari su na primer za vas trošak, nisu resurs.

Ne odgovarate na pitanje – šta ćemo jednog dana u tom skoku u budućnost kada ne budemo imali nastavnike da školuju našu decu. Verovatno računate da će vaša deca sva biti u privatnim školama. Vas to neće doticati, a za ove ostale – pa kako im bude, ima to dualno obrazovanje, ne moraju uopšte ni da budu tako visoko obrazovani ili mogu da budu sa kupljenim diplomama bez ikakve medijske pismenosti i sposobnosti da procene kako ih kradete.

Kada biste recimo početnu platu nastavnika izjednačili sa prosečnom platom u Srbiji, a da plata svih zaposlenih prati to procentualno povećanje, vi biste sada sa 3,5% izdataka za prosvetu to podigli samo na 3,8%. To je i dalje manje recimo od 5% budžeta za obrazovanje za koje se zalaže Zeleno-levi front od kada je ušao u Narodnu skupštinu, što nam je neophodno.

Naravno, povećanje plata nije jedino što treba da radimo kada je reč o obrazovanju, ali očito je izuzetno kritično, jer loš materijalni položaj nastavnika potpuno destimuliše i svake godine vas pitamo šta radite povodom toga što više niko neće da studira nastavničke fakultete, ne odgovarate nam na informacije koje tražimo o deficitarnim zanimanjima u prosveti, u regionima koliko fali nastavnika, gde i kako to razrešavate.

Dakle, recimo u susednoj Bugarskoj plata prosvetnih radnika je 30% veća od prosečne. Kod nas ispod republičkog proseka.

Problem sa obrazovanjem, kao što sam rekla, nisu samo plate, ali možemo od toga da krenemo za sada. Mi smo i prošle godine kada su se dogodile one stravični masakri pričali o obrazovanju u kontekstu šire borbe protiv nasilja. Dakle, moramo da pričamo o tome zašto su škole, zašto nisu mesna zajednica, zašto deca ne žele da idu u škole, zašto ne cene obrazovanje, zašto ono ne pokazuje da daje efekta u stvarno svetu, naravno kakve modele im vi šaljete kada prosto se može lagati o tome da ste završili fakultet i da ta informacija i dalje stoji na sajtu Vlade, možete lagati o tome, možete plagirati doktorate i hvaliti se krađom intelektualne svojine itd. i to oni vide i zašto bi onda u školi radili drugačije.

Ne uključujete roditelje na pravi način. Savet roditelja bi mogao da ima mnogo značajniju ulogu, da onda škole zaista budu zajednice, što bi verovatno rešilo mnoge probleme koje mi danas imamo.

Ali, dakle, ponavljam, para očigledno ima. Evo ja ću reći, pozdraviću to, kažete ima para, ajde da čitamo te brojke, ali vi nećete da ih uložite u ono što je jako kritično za ovo društvo i ja zapravo mislim da vi to namerno i ne želite. Ne želite obrazovane građane i građanke ove zemlje, jer oni ne bi onda trpeli ono što trpe sada ne znajući za bolje.

Druga stvar o kojoj želim da pričam jeste da vi ne samo da prosvetare vidite kao trošak, vi razumete koncepciju stvaranja okruženja koje je podsticajno za porodice isto kao neku vrstu samousluge, odnosno supermarketa, gde vi dođete i nekome date novac i on zbog toga odluči da ima decu. Dakle, za vas su i trudnice i porodilje trošak.

Posebno je zanimljivo isto to kako se hvalite da sada će svi imati nešto od ovog povećanja. To zapravo nije tako.

Mislim da bi morali, s obzirom na to koliko puta se menjao Zakon o finansijskoj podršci porodica sa decom, ja sam nešto malo više od dve godine, dakle, već drugi put glasamo o njemu, ne znam koliko puta je, ne mogu više da nabrojim, Ustavni sud proglašavao odredbe ovog zakona neustavnim, dakle, ovo je jedan prosto tako loš zakon i naneo je toliko nepravdi da je to teško ispraviti. Mi svaki put ispravimo neku nepravdu, ali neke i dalje ostaju.

Ja bih opet insistirala na tome, da, svakom roditelju će koristiti 500 ili 600 hiljada dinara, ali ne rađamo mi decu zbog toga što ste nam povećali roditeljski dodatak, pomaže mnogo ako u bolnicama nema akušerskog nasilja, niste se potrudili da uopšte odgovorite na taj problem, samo ste ga negirali, optuživali ste majke da lažu, pomaže i te kako ako postoje dostupni i priuštivi vrtići, pomaže ako postoje politike usklađivanja roditeljstva i rada i podsticaji da se i očevi znatno ozbiljnije uključe u raspodelu odgovornosti za brigu o deci, pomaže ako imate javne službe, javno obrazovanje, javne zdravstvene institucije, a ne da klizimo ka privatizaciji svega, pomaže ako imate parkiće za decu, čistu životnu sredinu, ukoliko je stanovanje priuštivo, a ne ako zbog projekta EKSPO zapravo imate porast cena nekretnina i onda će priuštivi stanovi za nas biti misaona imenica, a vi ćete biti vlasnici tih istih.

Dakle, ne samo da ulaganjem u štetne projekte vi oduzimate od investicija koje su značajne za obične ljude, nego dodatno nanosite štetu njihovim mogućnostima za normalan život.

Da ste se borili tako intenzivno protiv korupcije u ovoj zemlji, na način na koji ste se borili od donošenja ovog zakona sa trudničkom i porodiljskom mafijom, jer to je ono o čemu ste govorili kada ste prvi put doneli ovaj zakon, a čak i u ovoj verziji zakona ostaju odredbe koje pokazuju koliko do detalja pazite, nemoj slučajno neka trudnica ili neka porodilja da dobije malo više naknade nego što ste vi zamislili, da ste se tako borili protiv korupcije kao što se borite protiv siromašnih sa korišćenjem registra socijalna karta, za koje se i u ovom rebalansu uvećavaju iznosi, čija je jedina funkcija zapravo da smanjujete ljude sa novčane socijalne pomoći, da ih skidate sa mogućnosti da to primaju, a ona je ionako bedna, možda bih ja zaista mogla da kažem da se ne slažem sa vama u koncepciji razvoja ove zemlje, ali vi ste odgovorni. Dakle, prosto, imate nekakvu ideju a ona je suprotna mojoj viziji razvoja, ali barem tretirate ljude jednako. Ali, vi to ne radite. Vi štedite na sirotinji, štedite na majkama i određujete za koga sredstva idu.

Šta ste propustili da promenite u Zakonu o finansijskoj podršci porodici sa decom u ovim izmenama i dopunama, a znate za taj problem, pričali smo o tome prošlog puta? Dakle, u ovoj zemlji se bez ikakvog dobrog obrazloženja pravo na roditeljski dečiji dodatak ostvaruje za prvo, drugo, treće i četvrto dete, samo izuzetno za peto i drugu decu višeg reda rođenja. Zašto je problem da za nekih 5.516 porodica sa više od četvoro dece date dečiji dodatak ili roditeljski dodatak? Ove porodice žive u lošim uslovima, u velikoj meri su to i romske porodice, sa uslovom takođe za roditeljski dodatak koji se tiče obavezne vakcinacije i pohađanja osnovne škole koji, da se razumemo, ja apsolutno podržavam, ali ne možete to koristiti kao uslov da uskratite siromašne porodice i decu kojoj je ova mera namenjena i da ih tako kažnjavate. Postoje drugi metodi kojima možete sankcionisati roditelje a ne držati decu u siromaštvu. Dakle, zajedno sa te dve mere koje je kritikovao čak i Komitet za ekonomsko-socijalna i kulturna prava UN, vi direktno diskriminišete porodice u ovoj zemlji.

Takođe, ova verzija zakona propušta da unapredi položaj žena preduzetnica. Mame preduzetnice su u nepovoljnijem položaju u poređenju sa zaposlenim ženama, kada je reč o pravima na trudničko, porodiljsko i odsustvo sa rada radi nege deteta.

Znam da ćete mi reći - one će dobiti roditeljski dodatak ako je prvo, drugo, treće ili četvrto, ali ne i peto dete, ali su i dalje u nejednakom položaju u odnosu na žene sa ugovorom o radu.

Mislim da imate prostora u ovom budžetu da obezbedite pun iznos naknade zarade u toku trudničkog odsustva za mame preduzetnice bez zahteva da odjave obavljanje delatnosti. Ovako ih stavljate u situaciju da moraju da odluče - ili će da čuvaju svoj biznis ili će biti mame.

Druga stvar, uplaćivanje doprinosa u toku porodiljskog i odsustvo sa rada radi nege deteta, za razliku od žena koje su zaposlene na osnovu ugovora o radu, preduzetnicama država ne uplaćuje ove doprinose. One opet gube deo staža do godinu dana ili više. Dakle, ne smeju biti u situaciji da su primorane na tako nešto.

Najzad, nešto direktno što ste mogli da promenite u ovom Zakonu o finansijskoj podršci porodici sa decom, garantovanje naknade u visini minimalne zarade tokom porodiljskog i odsustva sa rada radi nege deteta za mame preduzetnice. Umesto da stalno pričate o tome kako hoćete da podstičete biznis, kako ste vi Vlada koja promoviše rodnu ravnopravnost, red bi bio da ne diskriminišete neke žene, a ovaj zakon i dan danas, od početka, konstantno diskriminiše različite kategorije žena i onda se one žale, onda Ustavni sud kaže da su te odredbe neustavne i onda vi naknadno nešto to vraćate, ali ta ušteda koja se postigla vašim restriktivnim merama nije nikako prešla na nekog drugog da je upotrebi, nego je verovatno išla nekim stranim investitorima.

Za sam kraj, ja ću reći da vi očito i demokratiju vidite kao trošak. Neću sada preterano da govorim o tome, o toj večitoj raspravi da li je uopšte normalno da o rebalansu pričamo na ovakav način, uvek po hitnom postupku. Čula sam da je ministar finansija držao lekcije i poslanicima i Fiskalnom savetu u vezi sa tim da je to uvek tako bilo, ali on misli da je njegova praksa i njegova reč zakon, nije citirao zakon koji kaže da je to tako i da to jedino tako mora da bude, i zaključak Evropske komisije takođe da je u Srbiji potrebno povećate učešće javnosti u budžetskom procesu i ojačati nadzor nad budžetom od strane zakonodavne vlasti, pa ako ste toliki evropejci, kako se hvalite, mislim da bi to morali da radite mnogo bolje.

Da zaključim - kao i svaki prethodni rebalans, i ovaj je primer različite vizije razvoja Srbije i preraspodele zajedničkog bogatstva. Vi štedite na razvoju od koga bi korist imali obični ljudi, a nonšalantni ste i razbacujete se sa našim novcem zaduživanjem u naše ime za velike projekte, od koga mi nećemo imati ništa. Dakle, imate para a nećete da date običnim građanima. Hvala.

Zahvaljujem.

Dakle, najpre da objasnim nešto. Ja diskutujem o tekstu zakona, a ne o tome šta ste vi govorili, na šta ste vi stavili akcenat.

Da vas podsetim takođe, ove mere upravo sa fokusom na cifre su predstavljene srpskoj javnosti dok ste vi bili u opoziciji, tako da vi ste u stvari kada ste dobili ova ministarstva dobili zadatak da usvojite ovaj zakon.

Vaša prethodnica je na Odboru za rad u prošlom sazivu na moju kritiku baš u vezi sa pitanjem ove posredne diskriminacije Roma, prof. Darija Kisić Tepavčević tada, izvinjavam se, ne znam šta je bilo tačno prezime, je rekla da je svesna toga i da će se raditi na tome, da je tada morala brzo zbog odluke Ustavnog suda da se reaguje.

Dakle, nije tačno da ste vi nešto prepoznali, na tome radite. Očito da ignorišete neke zahteve. To nije dovoljno.

Takođe, šta vi dozvoljavate ili ne, morate malo da pogledate istoriju ovog zakona. Možda vi ne znate, ali sa ovim zakonom se obračun za naknadu povećao na 18 meseci umesto na prethodnih 12 i to je oštetilo mnoge žene. Tu se štedelo na trudnicama i porodiljama. Dakle, ako vi to ne znate, žene u Srbiji znaju. Vi ste mladi, pa možda to tada niste pratili.

Takođe, želim da vam kažem da je apsolutno nedopustivo da vi pričate o tome da je vama porodica važna, a da nama porodica nije važna. Razlika je samo u tome da mi pričamo o ravnopravnoj porodici, u kojoj nema nasilja, u kojoj se brine o deci, a ne pušta se da deca žive u siromaštvu, što vaši budžeti i rebalansi rade. Ostavljaju tu decu da budu u siromaštvu. Dakle, nama je porodica važna i isto tako želim da vas uputim u to da je potpuno mitomanija koja se prenosi iz izveštaja u izveštaj sa citiranjem nekakve navode preporuke SZO o štetnosti tog petog ili šestog deteta, ja sam sigurna da verovatno… Dakle, mi i znamo da nema mnogo takvih porodica. Dakle, ova mera bi pomogla da te porodice koje već postoje, da ta deca ne žive u siromaštvu, ali zapravo vi citirate nešto što nikada nije navedeno kao zvanična preporuka SZO.

Dakle, pratili smo to i nismo uspeli da nađemo tu preporuku. Ja vas molim, ako imate, da nam je dostavite da svi znamo, jer godinama gledamo o tome i upozoravamo.

Završiću, pošto je gospođo Đurđević Stamenkovski imala 20 minuta, tako da teško je na sve odgovoriti.

Za sam kraj, niko nije rekao i naglasila sam da je dobro da se daje novac, ali da to nije dovoljno i ohrabruje vas da razmotrite druge stvari. deca se više rađaju u zemljama u kojoj građani imaju optimizam i veru u budućnost i gde postoji rodna ravnopravnost.

Nemojte napadati Zakon o rodnoj ravnopravnosti koji takođe štiti žene na selu plaćanjem kućnog rada.

Hvala.

Narodna poslanica.

Poštovana predsedavajuća, koleginice i kolege, građanke i građani, uvaženi gosti, ja nemam mnogo vremena pa ću odmah krenuti na stvar.

Imam problem sa time da umesto da gradimo naciju tako što omogućujemo građanima da budu potpuno suvereni, dakle, mi suzbijamo njihovu suverenost tako što krademo narodne inicijative, tako što krademo njihovu volju građana, tako što urušavamo institucije koje bi trebalo da budu produžene ruke te suverenosti, nemamo podelu vlasti, a sad sve više nećemo imati gotovo ni jednu nezavisnu instituciju.

Zato Zeleno – levi front neće glasati za Predlog da se u trećem mandatu za guvernerku Narodne banke Srbije izabere Jorgovanka Tabaković. To je žena koja je dokazana plagijatorka doktorskog rada u jednom maniru novokomponovane naprednjačke elite koja, prosto ne znam zašto insistira na tome, dok to rade i ovi izvorni naprednjaci i konvertiti. Žena koja preko 12 godina upravlja Narodnom bankom koja bi trebalo da bude nezavisna institucija, a ona je za to vreme bila i zamenica predsednika vladajuće stranke, sada i članica predsedništva, navodno ne obavlja stranačku funkciju ali kad god predsednik Srbije kaže da nešto treba da se uradi ona to uradi.

Dakle, ne uliva nam nikakvo poverenje da ona upravlja ovom institucijom u interesu građana, a ne u interesu političke partije kojoj pripada i zarad političkog profita.

Pa, evo nekih od primera. Dakle, umesto da vodi računa o tome da primenjuje instrumente koji su na raspolaganju na vreme u pravom trenutku da ne bismo imali jednu od najvećih inflaciju u Evropi, kakvu smo imali u prethodnom periodu, dakle ona čeka da prođu izbori recimo trećeg aprila 2022. godine da bi povećala kamatne stope radi obuzdavanja inflacije.

Ili recimo, onda kada je SNS već prebacio birače da ne kažem ministre ne spominjemo to pitanje, dakle, pre decembarske izbore, ona privremeno ograničava kamatne stope na stambene kredite građanima koji su korisnici prvog stambenog kredita, dakle, tik pre decembarske izbore da bi zadovoljila neko biračko telo.

Dakle, tajminzi kada ona bira da nešto radi zašto mi onda imamo inflaciju koja je veća nego što bi moralo da bude, zašto traje duže nego što bi moralo da bude, zašto su onda kao posledice toga cene hrane gotovo se izjednačile sa cenama hrane u EU, a naša primanja nisu nikako blizu toga, njena možda jesu, ali običnih građana najsiromašnijih koje te cene hrane najviše pogađaju svakako nisu?

Za sve to vreme ne samo što ona ne suzbija i zauzdava inflaciju, ono što je do nje, naravno ne kažem da je sve do nje, kada je mogla već ona, zamislite, za inflaciju krivi krompir, šargarepu, ove godine kupus.

To je razlog zašto mi nećemo, jedan od razloga zašto nećemo glasati za nju. Međutim, danas na dnevnom redu imamo i izbor predsednika Fiskalnog saveta, kao i izveštaj ovog organa za 2022. i 2023. godinu. Imamo bojazan da će ovo biti jedno urušavanje nezavisne institucije koja je u prethodnom periodu uradila vrlo važna izveštaje. Žuljala je ministra finansija i Vladu. Neke od tih izveštaja ću sada za sam kraj spomenuti. Tiču se i ove tačke dnevnog reda, brojnih zaduženja. Dakle, Izveštaj o novom modelu upravljanja javnim investicijama koji je vrlo destruktivan po našu zemlju.

Samo kratko da kažem, recimo, tu se kaže kako nije jasan odabir prioriteta i opravdanost velikih investicionih projekata, ne ulaže se dovoljno u infrastrukturu, zaštitu životne sredine i obrazovanje.

(Predsednik: Isteklo vam je vreme. Privodite kraju.)

Dakle, ni blizu onoga što su potrebe građana. Cena se ne obrazlaže. Odabir proizvođača ide ka stranim preduzećima i izuzimaju se iz opšte zakonske regulative. Zahvaljujem.

Poštovana predsednice Narodne skupštine, koleginice i kolege, građanke i građani Srbije, uvaženi gosti, ja isto moram da podsetim da je danas međunarodni praznik rada, da je to dan borbe za radnička prava i radničku solidarnost. Prve prvomajske demonstracije u Srbije desile su se još 1893. godine. Tada zbog loših uslova rada, niskih nadnica i izostanka radnog vremena. Meni ovo baš liči na 19. vek, ovo što imamo danas.

Pre godinu dana, neposredno pre 1. maja, ovde smo usvojili Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu. Od tada je ponovo, kao i prethodnih godina, umrlo više desetina radnika na radnim mestima. Sve je, dakle, kao i prethodnih godina, a da je malo ko za to odgovarao.

Kad vi kažete da nemate problem sa radnicima nego sa neradnicima, moram da vam kažem – imate. Umiru vam radnici, niko za to ne odgovara. Evo, četiri radnika u fabrici „ED PRO“ u Leštanima za tri godina su izgubili živote.

Setimo se i kako su vaše kolege, odbornici većine, odbili da održe minut ćutanja za dečka od 18 godina koji je poginuo radeći u pogonu za raketno gorivo u kruševačkom „Trajalu“.

Veliki broj radnika i radnica i njihovih organizacija u svetu i u regionu, kao i u Srbiji bore se za neradnu nedelju ili skraćivanje radnog vremena uz zadržavanje istih zarada, ali ovde nam se direktno od predsednika Republike poručuje da je eksploatacija deo napretka.

Danas, na međunarodni dan rada, ja moram da kažem – nije važno što mi ovde sedimo, iako smo i mi neki zaposleni, važno je što zaposleni u Skupštini, od čistačica do konobara, nisu mogli možda da odu na protest ili da proslave, što je možda više u poslednjih nekoliko decenija u skladu sa našim običajima radeći ko zna koliko dugo zato što vi tačno imate 90 dana roka da formirate Vladu, ali niste to baš morali na današnji dan.

Stvarno se nadam, sada ovo upućujem predsednici Narodne skupštine, da će ona imati više razumevanja od svog prethodnika i da neće maltretirati zaposlene koji su često u prošlom sazivu ostajali do 03 časova noću, čistačice se vraćale kući svojoj deci u 04 časova ujutru, jer to je isto tako briga o porodici, mnogo više nego vaša namera da brinete o porodici, napadima i derogiranjima Zakona o rodnoj ravnopravnosti. Čini mi se da se za to buduća Vlada sprema, iako to nije eksplicitno u ovom pomalo i bizarnom ekspozeu rekla.

Tako da, poručujem vam da vodite računa o tome šta radite sa snižavanjem dostignutih ženskih prava i da vam to neće proći.

Dakle, umesto što u ekspozeu stoji da je žena svetinja i biće blisko Bogu, bolje bi bilo da se kaže šta konkretno Vlada hoće i planira da uradi povodom rodno zasnovanog nasilja i femicida.

Skandalozno je takođe da negirate problem nejednakih naknada za isti rad muškaraca i žena.

Sada malo više o Vladi. Ova Vlada, za koju zeleno-levi front neće glasati, jer je najreakcionarnija Vlada do sada sa ministrima koji šalju jasne signale udaljavanja Srbije od članstva u EU.

Vraćanje iskusnih kadrova ukazuje da ste svesni da vam je ovo poslednja Vlada i njen cilj je da odbranom stare, ratne politike prikrije pljačku koja traje već 12 godina, pa pljačkate na izborima da biste mogli da pljačkate naše resurse.

Mandatar Vučević je u svom izlaganju priznao da smo mi, zapravo, loši đaci u procesu evrointegracija isticanjem da postoje neki dobri đaci u regionu i da oni nisu, za njih nisu otvorena vrata, iako je istovremeno svu krivicu svalio, za naše neuspehe u procesu evropskih integracija, na Evropski savet.

Ne mogu a da ne pitam prof. Miščević kako ona pravda ostanak u ovoj Vladi, šta je uspela da uradi i da postigne i kako će objasniti građanima propuštanje ovog abolitičkog trenutka za evropske integracije za Srbiju, što će ostaviti posledice na sadašnje i na buduće generacije?

Ovo je Vlada većinski nesposobnih, nekompetentnih ljudi čija je jedina kvalifikacija lojalnost gospodaru i partiji, koja je sebe izjednačila sa državom. Takođe, i veština da izvuku novac iz republičkog budžeta.

Nova Vlada izgleda kao brod sa gusarima. Na brodu piše EKSPO, koji se spremaju da opljačkaju Srbiju. Srbija i dalje ima bogatstva koja mogu da se pokradu, iako većina njenih građana to nema, nije bogata. Čak 800.000 živi u apsolutnom siromaštvu. Dakle, 12,1%. To je više od dosadašnjih cifara kojima smo operisali. Dakle, sve je gore.

Oko 350.000 ljudi radi za minimalnu zaradu, dok su cene hrane i bezalkoholnih pića u periodu od februara 2021. godine do februara 2024. godine porasle za čak 49,95%. Dakle, jednom dobrom i pravednom politikom upravljanja naše bogatstvo bi moglo da se uvećava, moglo bi da se pravedno raspodeljuje, kako bismo svi u tome uživali, živeli bolje živote, ali umesto toga, loši ministri se zamenjuju gorim, pa imamo novog ministra Darka Glišića kao ministra za javna ulaganja, umesto Marko Blagojevića. Zašto? Zato što nijedan dinar ne sme da prođe bez nadzora SNS.

Da li je Jelena Žarić Kovačević zaslužila da bude ministarka zato što je kao predsednica skupštinsko Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo sakrila narodnu inicijativu o zabrani iskopavanja litijuma i bora, koju je potpisalo 38.000 građana, zbog čega smo podneli krivičnu prijavu protiv nje, kao i mnogih drugih. Sada će verovatno jednako uspešno kriti birački spisak po kome su bivši ministri iz SNS-a brljali i kopali da bi krali na izborima.

Rešenja za ministra kulture pokazuju da vam je kultura moneta za potkusirivanje, ali verujem isto tako da će ministar Selaković nastaviti reviziju istorije, napad i pritiske na zaposlene u javnim institucijama kulture, dok nam se umetničke organizacije i kolektivi gase, dok članovi Beogradske filharmonije i opere Srpskog narodnog pozorišta upozoravaju na katastrofalne uslove rada u kulturi, na socijalni i ekonomski statut radnika u kulturi je takođe urušen.

U delu ekspozea o obrazovanju vidimo zaista politiku kontinuiteta. Mit da će deca naučiti da misle, stvaraju nove ideje, ako prolaze kroz sistem dualnog obrazovanja, ali nema ni reči o gorućem problemu poput vršnjačkog nasilja iako smo nakon majskih tragedija bili suočeni sa pretučenim učenicima u Velikoj Plani. Učenicom koja je donela sekiru u školi u Pazovi, donošenje noževa u brojnim školama po Srbiji itd.

Roditelji u ovoj zemlji jako dobro znaju da se u srpskim školama na različite oblike verbalnog i fizičkog nasilja uglavnom reaguje negiranjem, da je dominantna praksa zataškavanje sa jedinim ciljem da se stvori impresija da je slučaj rešen i to je tako zato što se direktori škola postavljaju po političkoj liniji i to se neće promeniti dok ste vi na vlasti.

Nema ni nagoveštaja kako ćete rešavati problem nedostatka nastavnog kadra, jer neće biti više nikoga ko će želeti da uči našu decu pod ovim uslovima i za ovakve plate.

Takođe želim da se osvrnem na još nešto što je politika kontinuiteta. Ekonomija zasnovana na stranim direktnim investicijama bez ikakve kontrole opravdanosti i efektivnosti ovakve politike subvencionisanja. Preko 60% stranih direktnih investicija dolazi iz zemalja EU i da, neki ljudi su dodatno zaposleni zbog toga, to je pohvalno, ali isto tako one su plasirane u radno intenzivne delatnosti sa zaradama ispod republičkog proseka. Samo dva posto u oblasti visokih tehnologija. Vrednost subvencija za strane investitore je 30% veća nego za domaće. U takvim uslovima dodajemo još i strateško partnerstvo sa Kinom i nemamo razloga da verujemo da je ono zaključeno vodeći se interesima Srbije i njenih građana. Za to glavnu odgovornost snosi bivša Vlada, a očito će to snositi i naredna. Dakle, vi često proglasiste strano ulaganje kao ulaganje od posebnog značaja, tako u praksi zaobilazite tendere, radne inspekcije, studije procena uticaja na životnu sredinu ili se ne izvode ili se lažiraju, ili recimo projekat isečete na delove pa se izgradi bez objedinjene dozvole, što je bio slučaj sa Ling-longom.

Pred kraj prethodnog saziva ovde je ratifikovan Sporazum o slobodnoj trgovini sa Kinom, bez rasprave građani apsolutno nisu upoznati sa tim sporazumom niti time kakve će on opasnosti imati. Srbija u trgovinskom odnosu sa Kinom je apsolutno u neravnopravnom položaju.

Imamo svega par kompanija koje trenutno imaju licencu za izvoz u Kinu, dok sa druge strane Kima potencijal da preplavi naše tržište robom široke potrošnje i to će se verovatno dogoditi kada Kina ratifikuje ovaj sporazum.

To može da dovede u opasnost naše proizvođače, pogotovo proizvođače hrane, koje svakako već nemamo dovoljno ni za sebe. Dakle, to može uzrokovati gašenje malih gazdinstava u Vojvodini.

Kina takođe drugačije reguliše hranu od EU, ima lošije standarde, neke hemikalije koje su u EU zabranjene tamo su dozvoljene. Kada Kina ovaj sporazum ratifikuje i kada on stupi na snagu ove godine, čime se vi hvalite, dakle, samo proizvodi sa više od 50% poreklom iz Srbije će moći da se izvoze bez carina. To u suštini isključuje većinu industrijskih proizvoda koje prave strane kompanije kod nas i suštinski ovo je ugovor za dve kineske kompanije „Ziđin Koper“ i „Ziđin Majning“, koje će u suštini da izvoze nazad rude bakra i to će se meriti kao domaći izvoz. Dakle, mi smo sirovinska baza za Kinu.

Zato kada pričate o tome kako će ovaj sporazum da za naše privrednike otvori kinesko tržište, bez objašnjenja šta to znači, građani nemaju razloga da vam veruju. Isto tako, nemaju razloga da vam veruju kada govorite o modelu održivog rudarstva, uz primenu standarda u oblasti životne sredine i zdravlja ljudi. Dakle, videli smo kako to kod vas izgleda.

Za kraj, moram da kažem da je uvođenje petoro ministara bez portfelja pravi spektakl. Toliko su sposobni da Vlada nije mogla bez njih, a očito toliko nesposobni da nisu mogli da dobiju nekakav konkretan resor. Ova vlada ima 31 ministra, odnosno ministarku, a mislili smo da smo taj rekord postigli prošlog puta sa 28.

Godine 2012. ste govorili – smanjićemo broj ministarstava na 15, broj agencija, zavoda i saveta sa 136 na ispod 50, ukinućemo državne sekretare i tako uštedeti ogroman novac. Ništa od toga se nije dogodilo.

Imam jednu pohvalnu stvar da kažem za mandatara i ovaj ekspoze, to je rečenica da verujete u smenjivost vlasti. Nisam sigurna da ja vama verujem da vi u to verujete, ali pohvalno je što bar to ste smogli snage da stavite u ekspoze. Zato, iako je ovo poslednja vlada, iako ćemo morati da sačekamo sa njenom smenom, ja pozivam građane da bar krenu u razvlašćivanje vaše vlasti i smenu na lokalnim izborima 2. juna.