Hvala, predsedniče Skupštine.

Opet ću morati da postavim pitanje o slučaju snimka sa naplatne rampe u Doljevcu. Pitanje za Osnovno javno tužilaštvo u Nišu – da li ste tražili kompletan snimak saobraćajne nezgode na naplatnoj rampi u Doljevcu? Prilikom te saobraćajne nezgode ubijena je, odnosno poginula je Stanika Gligorijević. Da li ste dobili snimak? Ukoliko niste dobili snimak, zašto niste preduzeli odgovarajuće radnje i pokrenuli postupak prema odgovornima i to postupak sprečavanja i ometanja dokazivanja? Ukoliko niste ni tražili, ko će u tužilaštvu da odgovara zbog ove nebrige?

Pre četiri i po godine vozilo tadašnjeg visokog funkcionera SNS i direktora "Koridora Srbije" izazvalo je saobraćajnu nezgodu na naplatnoj rampi u Doljevcu i tom prilikom poginula je Stanika Gligorijević. Javnost je bila uznemirena, kako zbog ove saobraćajne nezgode sa smrtnim ishodom, ali tako što je postojala opravdana sumnja da je vozilom upravljao tadašnji direktor "Koridora Srbije" Zoran Babić. Umesto njega, osuđen je njegov vozač, ali ostala je enigma da li je sud imao kompletan snimak sa naplatne rampe.

Prvo je pre dve nedelje MUP nudio zakulisne radnje porodici Stanike Gligorijević, da pogledaju snimak u policiji, ali bez prisustva advokata, a zatim je ministar Gašić u Skupštini rekao da se kompletan snimak nalazi u "Putevima Srbije". Tužilaštvo, jeste li vi tražili ovaj snimak?

Za razliku od vas, novinari portala „Nova S“ tražili su snimak i dobili su ga. Na tom snimku se ne vidi zapravo ko je upravljao vozilom. Mi ne možemo znati da li se ovde radi o kompletnom snimku. Na tužilaštvu je da to ispita i zato pozivam tužilaštvo da počnu da rade svoj posao. Možete za početak da kažete jeste li se obratili policiji, jeste li se obratili "Putevima Srbije" ili da pitate Aleksandra Vučića koji tačno je on to snimak video koji ga je uznemirio. Na protestu „Srbija protiv nasilja“ govorio je Milutin, sin Stanike Gligorijević, tražio je pravdu kako bi njegova porodica dobila preko potreban mir.

Pitanje za ministarku zdravlja i za ministra finansija – šta ćete uraditi da uvedete plaćeni staž za naše mlade lekare i lekarke koji su u obavezi da u bolnicama i u našim zdravstvenim ustanovama obavljaju stažiranje od šest meseci do godinu dana?

Juče su studenti Medicinskog fakulteta protestvovali, jer su zbog promene kriterijuma dodele Dositejeve stipendije vrlo odlični studenti Medicinskog fakulteta ostali bez stipendije. Na ovaj način dovedeno je njihovo studiranje i završavanje fakulteta u pitanje.

Međutim, postoji još jedan ozbiljniji problem sa kojim se oni suočavaju, a to je neplaćeno stažiranje u našim bolnicama i zdravstvenim ustanovama, a nakon toga ih čega borba za odgovarajuću specijalizaciju.

Ministarka zdravlja je pre nekoliko meseci obećala da će učiniti sve da se uvede plaćeno stažiranje. Međutim, naši studenti su i dalje stavljeni pred izbor – ili odlazak u zemlje EU gde ih čeka posao ili da ostanu u Srbiji gde ih čeka nesigurna budućnost. Ukoliko se ne reše ovi osnovni problemi sa kojima se suočavaju naši mladi lekari i lekarke, opravdano se možemo zapitati za koga radi naše Ministarstvo zdrava i Ministarstvo finansija? Za nemačke građane ili za građane Srbije? Za koga mi školujemo naše lekare i lekarke, zarad građana ili zarad potreba drugih država za medicinskim osobljem i lekarima?

Takođe, imao bih još jedno pitanje za Visoki savet tužilaštva. Da li je tačno da ste na sednici 19. juna, nasuprot i protivno pravosudnim zakonima, izvršili izbor tužilaca? Da li je tačno da su kandidati izabrani, a da prethodno nije pribavljeno mišljenje Kolegijuma tužilaštva koje je po zakonu obavezno? Da li je tačno da je na ovoj sednici izabran Lazar Lazović, kum i najbliži saradnik beogradskog višeg tužioca Nenada Stefanovića? Na kom mestu se prvobitno na rang listi nalazio Lazar Lazović? Da li je istina da je volšebno isplivao na vrh liste?

Da li je tačno, ovo je pitanje upravo za one članove VST koji su iz reda istaknutih pravnika, da li je tačno da ste na sednici glasali za kandidate, a da pre toga niste obavili razgovor sa kandidatima?

Zarad građana podsetiću – u ovoj Skupštini u februaru su izglasani novi pravosudni zakoni. Vlast se ponosila time i govorila da se radi o reformi pravosuđa i tužilaštva. Međutim, članovi VST umesto da rade po novim zakonima i da pokrenu novu proceduru za izbor tužilaca oni su radili po nepostojećim i starim zakonima i po staroj proceduru.

Jel to reforma pravosuđa i tužilaštva kojom se ponosite?

Hvala vam.

Hvala vam predsedniče Skupštine.

Postavio bih pitanje za odlazećeg ministra unutrašnjih poslova i za ministarku kulture – šta ste uradili i šta ćete uraditi da se zaustave pretnje koje se proteklih dana upućuju glumcima i glumicama u Srbiji? Šta ćete učiniti da se zaustavi širenje mržnje i pozivanje na nasilje prema glumcima, a pogotovo kada to pozivanje na nasilje i širenje mržnje dolazi od najviših državnih funkcionera, poput potpredsednice Narodne skupštine Sandre Božić?

Mesec dana stotine hiljada građana protestuje, izlazi na ulice, želeći samo jedno – Srbiju bez nasilja. Građani traži pravdu i odgovornost, traže da se zaustavi sistemska promocija nasilja u medijima i javnom prostoru, traže da članovi Saveta REM-a budu smenjeni, jer oni svojim nečinjenjem odobravaju promociju verbalne i fizičke agresije u medijima, traže da se oduzmu nacionalne frekvencije „Pinku“ i „Hepiju“, traže da se ukinu tabloidi koji sistemski šire dezinformacije i laži i sluđuju građane, traže da RTS postane javni servis, a ne da ćuti o ključnim društvenim dešavanjima u Srbiji, traže i ostavke ministra unutrašnjih poslova i šefa BIA, traže i zahtevaju jednu novu Srbiju – Srbiju solidarnosti, brige i razumevanja.

Građanima su se pridružili i glumci, stali su uz svoje građane. Svi žele da uspostave sistem koji radi za građane i brine i o građanima. Umesto da vlast čuje vapaj i krik i odmah sprovede zahteve sa protesta „Srbija protiv nasilja“, predstavnici vlasti ponašaju se neodgovorno i dolivaju ulje na vatru i šire mržnju.

Ovaj put crtaju se mete na glumcima i glumicama. Tako je Sandra Božić, potpredsednica Skupštine, sebi dala za pravo da u starom radikalskom maniru iz 90-ih godina napada glumca Milana Marića, daje sebi za pravo da određuje ko je Srbin, ko je antisrbin, ko je izdajnik.

Ovakvo pozivanje na nasilje i širenje mržnje dovodi do toga da se deci glumice Tamare Dragičević preti. Istovremeno, na društvenim mrežama šire se dva snimka u kojima se targetira preko 40 glumica i glumaca, koji se optužuju za veoma opasnu stvar, a to je rušenje ustavnog poretka. Zašto se za to optužuju? Zato što su se drznuli da kritikuju vlast, drznuli su se da stanu uz građane, drznuli su se da podrže proteste „Srbija protiv nasilja“.

Još jedno pitanje za odlazećeg ministra unutrašnjih poslova – da li je istina da je MUP ponudio porodici Stanike Gligorijević da pogledaju snimak ubistva na naplatnoj rampi, ali tajno, bez prisustva advokata? Zbog čega je taj snimak u posedu MUP-a? Da li je MUP dostavio taj snimak tužilaštvu? Ukoliko nije, ko će odgovarati za krivično delo sprečavanje i ometanje dokazivanja?

Pre četiri i po godine vozilo tadašnjeg visokog funkcionera SNS, direktora Koridora Srbije, Zorana Babića izazvalo je saobraćajnu nesreću sa smrtnim ishodom na naplatnoj rampi u Doljevcu. Tom prilikom ubijena je Stanika Gligorijević. Javnost se uznemirila zbog ovog događaja, ali su se takođe uznemirili, jer su postojale opravdane sumnje da je vozilom upravljao upravo Zoran Babić, direktor Koridora Srbije. Umesto njega, za ovo delo osuđen je njegov vozač, ali sud nikada nije pogledao kompletan snimak sa naplatne rampe u Doljevcu.

Međutim, već četiri i po godine se ovaj snimak, ključna dva minuta snimka, kriju od tužilaštva, kriju od porodice i kriju od građana Srbije. Zna se da snimak postoji, ali se krije. Zašto se krije?

Na protestu „Srbija protiv nasilja“ govorio je i Milutin, sin Stanike Gligorijević. Odlazeći ministre unutrašnjih poslova, on je tražio samo jedno - pravdu. On nije tražio da mu se nude neke nove zakulisane radnje, što sada čini MUP na ovaj način, pozivajući da pogledaju snimak tajno bez prisustva advokata.

Pravda podrazumeva da se taj snimak dostavi tužilaštvu. Pravda podrazumeva da odgovaraju oni koji su krivi. Pravda podrazumeva da porodica Stanike Gligorijević dobije preko potreban mir. Hvala vam.

Hvala, predsedniče Skupštine.

Pitanje za Đorđa Milićevića, v. d. ministra prosvete, šta je bilo presudno pri odluci Ministarstva da se odloži sprovođenje državne mature?

Svi znamo da način na koje je Ministarstvo prosvete planiralo da sprovede državnu maturu, da je to nužno vodilo ka neuspehu i to je sada ozvaničeno. Međutim, zarad građana, da li je pravi i konačni razlog za odlaganje državne mature to što softverski sistem, koji je plaćen 100 miliona dinara, na kraju ne radi.

Ministarstvo prosvete u oktobru 2021. godine zaključilo je ugovor sa kompanijom „Komtrejd sistem integrejšn“ i kupila softver za pregledanje testova na državnoj maturi i to je platilo Ministarstvo 1,7 miliona evra. Na kraju, ispostavilo se u junu 2023. godine da softversko rešenje za unos, skeniranje i pregledanje testova ne radi.

Pre samo nekoliko dana je probno testiranje iz maternjeg jezika moralo da bude prekinuto jer softver nije funkcionisao. Odmah da bude jasno, ne radi se o nekoj visokotehnološkoj stvari, nego tome da nije funkcionisalo skeniranje testova i unos u bazu podataka.

Zarad građana, pored ovog softvera koji ne radi, a plaćen je 1,7 miliona evra, Ministarstvo prosvete je na državnu maturu od 2019. godine potrošilo skoro četiri miliona evra i to iz fondova pretpristupne pomoći EU. Četiri miliona evra i plus ovih 1, 7 miliona evra su povučeni, plaćeni, a državna matura na kraju nije sprovedena i nije urađena, nego je odložena. Došli smo u situaciju da se državna matura odlaže za 2025/2026 godinu.

S obzirom na način na koje je Ministarstvo prosvete i planiralo da sprovede državnu maturu, ova je i dobra stvar. Svaka čast svim roditeljima, svim đacima, svim nastavnicima i obrazovnim stručnjacima koji su ukazivali da način na koje ministarstvo prosvete radi nije dobro i da nužno vodi ka neuspehu.

Odmah da bude jasno, državna matura može biti dobar koncept i ona se uspešno sprovodi u zemljama EU. Međutim, neuspeh Ministarstva prosvete je u tome da ne razume državnu maturu, ne razume kako treba da je sprovede, ima u potpunosti odsustvo volje da isplanira, uzimajući u obzir i potrebe škola i potrebe nastavnika i đaka, ali i fakulteta.

Zbog toga, mi konstantno ne uspevamo da sprovedemo državnu maturu na koju smo, nažalost, bacili četiri miliona evra, a sada i ovih 1,7 miliona evra na softver koji ne radi.

Takođe, moram da pitam predsednicu Vlade Republike Srbije, da li Vlada Republike Srbije planira da u potpunosti ukine Ministarstvo prosvete? Vi ste to nagovestili vašom odlukom o prekidu školske godine, koja se završava danas, 6. juna. Izgleda da se državni sekretari, pomoćnici ministara, ali i obrazovni stručnjaci ništa ne pitaju, niti da imamo obrazovnu politiku, nego je na snazi suludi pi ar Vladinog Saveta za kreativne industrije.

Pri ovoj odluci o prekidanju školske godine, niste konsultovali ni nadležne u Ministarstvu prosvete, ni struku, ni direktore škola, ni nastavnike, ni roditelje, ni đake. Stotine hiljada građana na protestima „Srbija protiv nasilja“ tražilo je ukidanje, između ostalog, rijalitija sa nasilnim sadržajem. Umesto toga, Vlada Republike Srbije ukinula je škole.

Šta je Vlada Republike Srbije poručila ovim nastavnicima, ovom odukom? Poručila je da je za Vladu Republike Srbije, da su nastavnici nebitni.

Na njih ste prebacili sve obaveze da sprovedu ovu suludu odluku, ali oni p po vama ne moraju ništa da se pitaju o svom poslu. Za vas nastavnici su prosto tu da sprovode vaše odluke, bez obzira kakve bile, bez obzira kako ih donosili.

Moram da pitam – da li je Vlada razmišljala kako to utiče na položaj i integritet nastavnika? Da li ste se zapitali da li ovakvom odlukom vi poboljšavate ili degradirate položaj nastavnika i kako će nastavnici moći ubuduće da rade svoj posao ako kontinuirano, sistemski vi svakom vašom olukom degradirate položaj nastavnika i direktora škola?

Hvala vam.

Hvala vam, predsedniče Skupštine.

Postavio bih pitanje za Ministarstvo prosvete, da li je bilo potrebe da se javnost dodatno uznemiri oko ne koordinisanog povratka đaka u Osnovnu školu „Vladislav Ribnikar“ i načina pružanja psihološke pomoći deci koja se suočavaju sa traumom, pa da Ministarstvo prosvete napokon reaguje i donese preporuku za organizaciju nastave i vannastavnih aktivnosti u ovoj školi?

Da li je bilo potrebno da na televiziji slušamo ispovesti roditelja ubijene dece o primeru lošeg rada sa đacima koji se suočavaju sa traumom, pa da Ministarstvo prosvete zvanično objavi veoma šturu preporuku o načinu sprovođenja nastave u ovoj školi do kraja školske godine?

Zašto je Ministarstvo prosvete prestalo da postoji u trenutku kada je moralo i trebalo da rukovodi procesom povratka đaka u osnovnu školu? Svojom odsutnošću u ključnom trenutku stiče se opravdani utisak da je Ministarstvo prosvete ostavilo školu, roditelje, nastavnike i đake da se snalaze sami. To je veoma pogubno po školsku zajednicu koja se suočava sa najvećom mogućom tragedijom. Na ovaj način Ministarstvo prosvete doprinelo je tome da se roditelji dele, da jedni roditelji koji smatraju da se đaci ne bi trebali vratiti u školu, smatraju da oni drugi roditelji koji ne dele isto mišljenje sa njima, da smatraju da ti roditelji ne pokazuju dovoljno empatije i razumevanja za pretrpljeni bol i traumu sa kojom se suočavaju.

Ovakva podela u zajednici nikome nije potrebna, a pogotovo i ponajmanje ovoj školi, roditeljima, nastavnicima i deci.

Pitanje za predsednicu Vlade Republike Srbije – da li je, i ako jeste, prosledila predsedniku Narodne skupštine, ostavku ministra prosvete Branka Ružića? To je morala da učini, bila je dužna da učini po Zakonu o Vladi, po članu 23.

Pitanje za predsednika Narodne skupštine – da li je i kada je dobio ostavku ministra prosvete od predsednice Vlade? Ukoliko je jeste dobio, kada je dobio i zašto tu ostavku nije stavio na sednicu Narodne skupštine, a po Zakonu o Vladi bio je dužan da učini to na prvoj narednoj sednici?

Ministar prosvete je podneo ostavku, međutim, njemu nije prestao mandat. Njemu mandat prestaje kada Narodna skupština konstatuje tu ostavku, kada narodni poslanici konstatuju tu ostavku.

Ukoliko se ova procedura odugovlači, onda se dodatno urušava prosvetni sistem, jer se stvara pravni vakuum u trenutku kada to nikako ne bi smelo.

Mi se nalazimo u situaciji u kojoj je ministar podneo ostavku, što podržavamo, s obzirom na njegove katastrofalne postupke odmah nakon tragedije i masovnih ubistava, međutim, njemu mandat nije prestao. Da bi mandat prestao, potrebno je mi to da konstatujemo ovde u Narodnoj skupštini.

Pitanje za predsednicu Vlade Republike Srbije. Odlukom od 11. maja ove godine formirali ste Savet za sprečavanje vršnjačkog nasilja. Ko su članovi ovog saveta? Zašto ste odlučili da formirate ovo telo kada ste već 2019. godine formirali Radnu grupu za prevenciju suzbijanja nasilja u školama? Da li je ta radna grupa donela bilo kakve zaključke? Da li je predložila neke mere? Ukoliko jeste, koje je mere predložila? Ta radna grupa koja je pompezno najavljena i formirana 2019. godine, sastala se samo dva puta od svog konstituisanja. Da li će i ovaj novi Savet, koji suštinski treba da se bavi istom materijom, a to je prevencija nasilja među mladima i đacima, da ima isti učinak?

Naše školstvo, kao i naše društvo, danas je na raskrsnici. Da li ćemo uspostaviti škole kao mesto okupljanja, sreće i podrške, u kojima đaci stiču znanja i veštine, razvijaju sopstvene potencijale, ili će škole postati mesta u kojima đaci i nastavnici ne žele da borave, a roditelji strahuju da li da pošalju đake u školu? To zavisi isključivo od nas, to zavisi isključivo od toga koje ćemo lekcije i zaključke imati na osnovu ovih tragičnih događaja i masovnih ubistava.

Škola mora biti zajednica đaka, nastavnika, roditelja, u kojoj vlada međusobna podrška i razumevanje, a ne razjedinjeni skup pojedinaca koji jedni drugima ne veruju i jedni od drugih zaziru. Hvala vam.

Hvala vam, predsedniče Skupštine.

Želim da dobijem nekoliko informacija od nekoliko ministara.

Imam pitanje za ministarku zdravlja Danicu Grujičić. Šta će Ministarstvo da uradi da izjednači plate vozača hitne pomoći?

Vozački hitne pomoći u manjim gradovima primaju manje plate od njihovih kolega iz većih gradova. Na primer, vozač hitne pomoći u Valjevu prima manju platu od njegovog kolege u Beogradu, iako obavljaju isti posao. Zahtevamo da se plate ljudi koji obavljaju isti posao izjednače u celoj Srbiji, ali i da se povećaju.

Većina vozača hitne pomoći prima platu od oko četrdesetak hiljada dinara, nešto malo veću od minimalca, jer im se godinama unazad na pogrešan, na nezakonit način, obračunava plata primenom nižeg koeficijenta. Daleko manji broj vozača hitne pomoći prima adekvatnu platu od oko 64.000 dinara, jer im se obračunava plata na osnovu odgovarajućeg koeficijenta.

Drugo pitanje je za ministra građevinarstva, saobraćaja, infrastrukture Gorana Vesića i za v.d. direktora „Infrastrukture železnice Srbije“ Nebojšu Šurlana.

Kako je moguće da vam je za remont jednih pokretnih stepenica na Vukovom spomeniku u Beogradu potrebna rok od 500 dana? To je godinu i po dana za remont jednih pokretnih stepenica. Zbog vašeg neznanja i nemara će svakog dana da ispašta 30.000 građana koji svakodnevno koriste BG voz i ovu najprometniju železničku stanicu u Beogradu. To su građani Batajnice, Ovče, Zemuna, Novog Beograda, Resnika, Lazarevca i Mladenovca. Oni svakog dana koriste BG voz i ovu najprometniju železničku stanicu u Beogradu. Ovim načinom remonta pokretnih stepenica onemogućavate da koriste ovaj prevoz godinu i po dana.

„Ne davimo Beograd“ je pokrenuo peticiju da bi zaustavio zatvaranje železničke stanice Vukov spomenik. Pozivamo građane da podrže ovu peticiju, da je potpišu i da nam se pridruže u borbi za kvaliteta javni prevoz.

Takođe, pitanje za ministarku zaštite životne sredine Irenu Vujović i ministra građevinarstva Gorana Vesića - šta ćete učiniti da se saniraju fekalna jezera na poljoprivrednim dobrima u Sremu?

Regionalni kanalizacioni kolektor opštine Inđija i opštine Stara Pazova je oštećen na delu kod Pazove. Bukvalno se fekalije iz kolektora izlivaju na poljoprivredna dobra, izlivaju na površinske kanale, truju naše zemljište i naše građane. Radi se o ekološkoj i zdravstvenoj katastrofi u više naselja u Sremu - u Novoj Pazovi, u Vojki, u Bajajnici, u Busijama i u Ugrinovcima.

Ova katastrofa traje godinama. Opština Stara Pazova je čak i dobila novac od izvođača radova, jer nije dobro sanirao kolektor. Umesto da opština iskoristi ovaj novac, da sanira regionalni kolektor, oni su nenamenski potrošili ova sredstva, što je ništa drugo do krivično delo.

Takođe, dodatno pitanje za ministarku zaštite životne sredine Irenu Vujović - da li će Ministarstvo uradi svoj posao i zaštiti najstrožije zaštićenu divlju vrstu potočnog raka koji nastanjuje Karoševsku reku? Pozivamo vas da uradite dobru stvar i da poništite dozvolu za izgradnju male hidroelektrane Velika Ploča na Karoševskoj reci kod Prijepolja.

Ministarstvo za zaštitu životne sredine treba da naloži Zavodu za zaštitu prirode Srbije da izda negativno rešenje za izgradnju male hidroelektrane. Male hidroelektrane nikako nisu dobar primer izgradnje energije iz obnovljivih izvora. Naprotiv, oni u potpunosti unište živi sve u reci i oko reke. Na kraju reka presuši, a sa njom i život svih bića u okolini te reke.

Takođe, imamo još jedno pitanje za ministra građevinarstva Gorana Vesića. Država je oduzela niški aerodrom gradu Nišu. Prebacila je osnivačka prava javnog preduzeća Aerodrom Niš na Republiku Srbiju i upravljanje poverila Vladi Republike Srbije u avgustu 2018. godine. Međutim, ostavili su Nišu ogroman dug za zemljište koje je grad Niš kupio od Ministarstva odbrane. Taj dug opterećuje finansije Niša, a ništa nije uradila država od onoga što je obećala rađanima Niša. Smanjen je broj letova sa Aerodrom Niš, lou-kost kompanije odlaze, nije proširen kapacitet zgrade aerodroma.

Pitanje za ministra je kada će nadležno ministarstvo da uradi ono što je obećano Nišlijama i Nišlijkama?

Hvala vam.

Hvala vam, predsedniče Skupštine.

Postavljam pitanje ministru spoljnih poslova Ivici Dačiću - koja su vaša saznanja o sastancima i kontaktima koje su predstavnici "Telekom Srbije" imali sa evropskim poslanicima i drugim predstavnicima i telima EU, a vezano za izveštaje Evropskog parlamenta o napretku Srbije ka članstvu u EU? Koliko je ovakvih sastanaka održano, a u kojima su učestvovali predstavnici "Telekoma Srbija" ili oni koje su oni platili da lobiraju za njih?

Ko su bili učesnici sastanka i šta su zaključci ovih sastanaka? Koju ulogu u organizaciji je imala ambasadorka, odnosno šefica misije Srbije pri EU, Ana Hrustanović?

Dodatno, tražim informaciju i obaveštenje od ministra odbrane, Miloša Vučevića, i ministra prosvete, Branka Ružića, ali u njihovom svojstvu kao predsednika i zamenika predsednika Kadrovske komisije Vlade Republike Srbije.

Radi se o štrajku zdravstvenih radnika u „Lazi Lazarević“, u Klinici za psihijatrijske bolesti, odnosno opravdanoj borbi zaposlenih u ovoj klinici protiv mobinga i šikaniranja kojim su izloženi od strane v.d. direktorke, Ivane Stašević Karličić. Šta još treba da se desi, pa da v.d. direktorka bude razrešena funkcije direktorke? Koliko još prava pacijenata treba da budu ugrožena? Koliko još lekara treba da ode ili medicinskog osoblja da bude proterano iz klinike, pa da predsednik i zamenik predsednika Kadrovske komisije urade svoj posao, razreše direktorku, imenuju novu, novog vršioca dužnosti direktora na poziciji direktorke klinike?

Podsećam, još u novembru 2022. godine ministarka zdravlja, Danica Grujičić, obišla je kliniku i nakon toga je stala na stranu zaposlenih i štrajkačkog odbora i tražila razrešenje direktorke klinike.

Citiraću ministarku zdravlja iz jednog intervjua: „Sama činjenica da je za vreme njene, da kažem, vladavine otišlo 23 doktora sa te klinike i oko pedesetak sestara govori u prilog tome da se nešto zaista ružno dešava i da odnosi u toj ustanovi nisu onakvi kakvi bi trebalo da budu. Ona je, zapravo, i pokazala na koji način ne treba voditi jednu kuću“.

Podsećam, zaposleni u klinici štrajkuju gotovo sedam meseci, štrajkuju zbog nesavesnog vođenja institucije, zbog nesavesnog trošenja resursa klinike, ali i zbog sistemskog mobinga kojem su izloženi zaposleni u klinici. Oko toga kako se ponaša direktorka postoji saglasnost svih zaposlenih u klinici, od portira, tetkica, domara, do medicinskog osoblja i lekara i doktora nauka koji su zaposleni u klinici. Zato pitam predsednika i zamenika predsednika kadrovske komisije – šta će učiniti?

Takođe, tražim i obaveštenje od ministra finansija, ministra državne uprave i lokalne samouprave, ministra za rad i ministarke pravde. Njima je Ministarstvo zdravlja uputilo Predlog zakona o hitnoj medicinskoj pomoći koji je izradio pokret „Pravo na život - Meri“.

Želimo da znamo kakvo je njihovo mišljenje povodom ovog predloga zakona i da li su dostavili svoje mišljenje Ministarstvu zdravlja, kao i kada će se predlog ovog zakona naći u našem Domu da o njemu raspravljamo?

Srbiji je hitno potreban zakon o hitnoj medicinskoj pomoći. Mali domovi zdravlja se u pružanju hitne medicinske pomoći snalaze kako znaju i umeju. Gradovi sa manje od 15.000 stanovnika nemaju adekvatnu hitnu medicinsku pomoć. U zavodima i u domovima zdravlja ne postoje jasna pravila oko prioritizacije i načina javljanja na poziv, oko prioritizacije kome će biti pružena medicinska pomoć. Sve ovo moramo da promenimo, jer se radi o životima naših građana.

Takođe, moramo da pronađemo način da adekvatno nagradimo i sve naše lekare i svo naše medicinsko osoblje i vozače hitne pomoći koji su uključeni u proces pružanja pomoći građanima.

Tražim obaveštenje i od ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture – zbog čega ni pet meseci nakon što smo podneli Predlog zakona o zakupu stanova i kuća za stanovanje, odnosno uvođenja kontrolisane zakupnine, ovo Ministarstvo nije dostavilo odgovor šta ono misli o ovom predlogu zakona?

Ovim predlogom zakona koje je naš poslanički klub dostavio bi se omogućilo da se razreši stambena kriza koja se dešava u velikim gradovima, stambena kriza zbog koje, nažalost, veliki broj studenata ne mogu da plaćaju kirije kada dolaze da studiraju i zbog toga odustaju od studiranja i prosto prestaju sa svojim školovanjem. Hvala vam.

Hvala vam, predsedavajući.

Imao bih pitanje za ministarku zaštite životne sredine Irenu Vujović, pitanje o „Junirisku“ i kompaniji registrovanoj u Barajevu. Kompanija se bavi tretiranjem opasnih industrijskih otpada mid-miks tehnologijom i koja trenutno ima dozvolu za probni rad postrojenja za upravljanje otpadom. Da li je „Junirisk“ podneo zahtev Ministarstvu zaštite životne sredine za izdavanje integrisane dozvole za sakupljanje i tretiranje neopasnog i opasnog otpada na deset godina? Ukoliko jeste, ovaj zahtev je zakonski morao da bude objavljen na sajtu ministarstva sa omogućenim uvidom u podnetu dokumentaciju u roku od pet dana od dana prijema. Zašto se taj zahtev ne može naći na sajtu ministarstva? Tražim da nam se dostavi podneta dokumentacija ili omogući uvid u podnetu dokumentaciju jer imamo opravdane sumnje da je reč o „seveso“ postrojenju.

Dodatno pitanje - da li ministarstvo već izdalo integrisanu dozvolu „Junirisku“? I još jedno pitanje, ukoliko je ministarstvo već izdalo dozvolu ili će to uskoro učiniti, kako se davanjem integrisane dozvole ovakvom zagađivaču uklapa u borbu protiv zagađenja životne sredine?

Zatražio bih i informaciju od ministarke zdravlja Danice Grujičić. Da li je ministarstvo primilo Predlog zakona koje je napisala organizacija „Pravo na život – Meri“, a predložio narodni poslanik Milija Miletić? Koja je politika ministarstva prema predloženom zakonu i prema sveobuhvatnom zakonskom regulisanju pružanja medicinske pomoći? Ukoliko predlog nije razmotren, da li ministarstvo ima politiku prema usvajanju novog zakona hitne pomoći ili priprema zakon koji bi regulisao tu oblast?

Zatražio bih još jednu informaciju ministarke zdravlja Danice Grujičić, a to je dokle se stiglo sa radom posebne Radne grupe za izradu predloga pravilnika o načinu i organizaciji obavljanja zdravstvene delatnosti, hitne medicinske pomoći? Radna grupa je formirana u decembru 2021. godine i u nju su bili imenovani predstavnici ministarstva, tadašnjih narodnih poslanika, ali i relevantnih organizacija, kao što je na primer „Pravo na život – Meri“. Ta radna grupa se nikad nije sastala.

Da li je tačno da je u međuvremenu formirana nova radna grupa koja više ne uključuje predstavnike koji su prvobitno imenovani, uključujući i predstavnike relevantnih organizacija civilnog društva? Da li je radna grupa pristupila izradi pravilnika o načinu i organizaciji obavljanja zdravstvene delatnosti hitne medicinske pomoći? Da li možete da nam objasnite politiku ministarstva prema usvajanju ovog pravilnika i za kakvo rešenje se ministarstvo zalaže u organizaciji rada hitne pomoći?

Sadašnje funkcionisanje hitne pomoći organizovana je na način kojim se omogućava zavodima za hitnu medicinsku pomoć da sami propisuju pravila ponašanja i primenjuju ih kako im odgovara. U praksi rade kako žele i izbegavaju odgovornost. Mali domovi zdravlja se oko hitne pomoći snalaze kako znaju i umeju, na telefon se javlja ko stigne. Trenutno nije definisano ko se javlja, kakve informacije prima, kako odlučuje o stepenu hitnosti, nema procedure i obuke za to, prosto niko nije zapravo obučen za primanje poziva. Prioritizacija tako nije dobra, jer prijem poziva nije dobro organizovan.

Takođe, imao bih i pitanje za ministra finansija i ministra prosvete. Vrhovni kasacioni sud je od 5. jula ove godine promenio svoje pravno mišljenje i rekao da pomoćno tehničko osoblje zaposleno u školama, vrtićima, domovima zdravlja, bolnicama, poput spremačica, servirki, domara i pomoćnih radnika, nemaju pravo na isplatu toplog obroka i regresa. Ova promena je nastupila iznenada, obzirom da je više od dve godine praksa ovog suda bila da zaposleni u javnim službama na minimalcu imaju pravo na posebnu isplatu na ime toplog obroka i regresa.

Usled promene pravnog mišljenja Vrhovnog kasacionog suda, tetkice i domari su došli u situaciju da gube sporove i da moraju da plaćaju parnične troškove u iznosu od dve do tri njihove mesečne plate. Ovi troškovi se kreću od 60 do 90 hiljada dinara, potražuje ih gradsko i državno pravobranilaštvo, a isti se uplaćuju u budžet Republike Srbije.

Postavljam pitanje ministru prosvete i ministru finansija - zar će država da šalje javne izvršitelje na ove vredne, osiromašene, obespravljene ljude koji čiste iza bolesnih u bolnicama, iza naše dece u školama i vrtićima? Zbog čega se ovim ljudima koji rade odgovorne i teške poslove potražuju parnični troškovi koji ih vode u dužničko ropstvo, dok nam istovremeno ministar finansija poručuje da budžet preliva i daje pomoć za preko milion mladih u iznosu od pet hiljada dinara? Dugovi tetkica i domara su zanemarljiv prihod za budžet, a istovremeno predstavljaju omču oko vrata za više od pet hiljada porodica kojima se potražuju ovi dugovi. Hvala vam.