čeka se odgovor 5 meseci i 27 dana
Podneo sam podnesak Narodnoj skupštini Republike Srbije koji sam naslvio na Odbor za rad,..., i Odbor za Finansije,..., Podneska je zavedn pod brojem 07/2409-2022 21.11.2022. godine. i dat je Odboru za rad,...
Hvala vam, predsedniče Skupštine.
Postavio bih pitanje za Ministarstvo prosvete, da li je bilo potrebe da se javnost dodatno uznemiri oko ne koordinisanog povratka đaka u Osnovnu školu „Vladislav Ribnikar“ i načina pružanja psihološke pomoći deci koja se suočavaju sa traumom, pa da Ministarstvo prosvete napokon reaguje i donese preporuku za organizaciju nastave i vannastavnih aktivnosti u ovoj školi?
Da li je bilo potrebno da na televiziji slušamo ispovesti roditelja ubijene dece o primeru lošeg rada sa đacima koji se suočavaju sa traumom, pa da Ministarstvo prosvete zvanično objavi veoma šturu preporuku o načinu sprovođenja nastave u ovoj školi do kraja školske godine?
Zašto je Ministarstvo prosvete prestalo da postoji u trenutku kada je moralo i trebalo da rukovodi procesom povratka đaka u osnovnu školu? Svojom odsutnošću u ključnom trenutku stiče se opravdani utisak da je Ministarstvo prosvete ostavilo školu, roditelje, nastavnike i đake da se snalaze sami. To je veoma pogubno po školsku zajednicu koja se suočava sa najvećom mogućom tragedijom. Na ovaj način Ministarstvo prosvete doprinelo je tome da se roditelji dele, da jedni roditelji koji smatraju da se đaci ne bi trebali vratiti u školu, smatraju da oni drugi roditelji koji ne dele isto mišljenje sa njima, da smatraju da ti roditelji ne pokazuju dovoljno empatije i razumevanja za pretrpljeni bol i traumu sa kojom se suočavaju.
Ovakva podela u zajednici nikome nije potrebna, a pogotovo i ponajmanje ovoj školi, roditeljima, nastavnicima i deci.
Pitanje za predsednicu Vlade Republike Srbije – da li je, i ako jeste, prosledila predsedniku Narodne skupštine, ostavku ministra prosvete Branka Ružića? To je morala da učini, bila je dužna da učini po Zakonu o Vladi, po članu 23.
Pitanje za predsednika Narodne skupštine – da li je i kada je dobio ostavku ministra prosvete od predsednice Vlade? Ukoliko je jeste dobio, kada je dobio i zašto tu ostavku nije stavio na sednicu Narodne skupštine, a po Zakonu o Vladi bio je dužan da učini to na prvoj narednoj sednici?
Ministar prosvete je podneo ostavku, međutim, njemu nije prestao mandat. Njemu mandat prestaje kada Narodna skupština konstatuje tu ostavku, kada narodni poslanici konstatuju tu ostavku.
Ukoliko se ova procedura odugovlači, onda se dodatno urušava prosvetni sistem, jer se stvara pravni vakuum u trenutku kada to nikako ne bi smelo.
Mi se nalazimo u situaciji u kojoj je ministar podneo ostavku, što podržavamo, s obzirom na njegove katastrofalne postupke odmah nakon tragedije i masovnih ubistava, međutim, njemu mandat nije prestao. Da bi mandat prestao, potrebno je mi to da konstatujemo ovde u Narodnoj skupštini.
Pitanje za predsednicu Vlade Republike Srbije. Odlukom od 11. maja ove godine formirali ste Savet za sprečavanje vršnjačkog nasilja. Ko su članovi ovog saveta? Zašto ste odlučili da formirate ovo telo kada ste već 2019. godine formirali Radnu grupu za prevenciju suzbijanja nasilja u školama? Da li je ta radna grupa donela bilo kakve zaključke? Da li je predložila neke mere? Ukoliko jeste, koje je mere predložila? Ta radna grupa koja je pompezno najavljena i formirana 2019. godine, sastala se samo dva puta od svog konstituisanja. Da li će i ovaj novi Savet, koji suštinski treba da se bavi istom materijom, a to je prevencija nasilja među mladima i đacima, da ima isti učinak?
Naše školstvo, kao i naše društvo, danas je na raskrsnici. Da li ćemo uspostaviti škole kao mesto okupljanja, sreće i podrške, u kojima đaci stiču znanja i veštine, razvijaju sopstvene potencijale, ili će škole postati mesta u kojima đaci i nastavnici ne žele da borave, a roditelji strahuju da li da pošalju đake u školu? To zavisi isključivo od nas, to zavisi isključivo od toga koje ćemo lekcije i zaključke imati na osnovu ovih tragičnih događaja i masovnih ubistava.
Škola mora biti zajednica đaka, nastavnika, roditelja, u kojoj vlada međusobna podrška i razumevanje, a ne razjedinjeni skup pojedinaca koji jedni drugima ne veruju i jedni od drugih zaziru. Hvala vam.
Hvala.
Na početku bih se osvrnuo na prethodno izlaganje narodnog poslanika prekoputa. Govorio je o nekim navodnim incidentima na skupu „Srbija protiv nasilja“. Ako je i dolazilo do nekih incidenata, te incidente isključivo su prouzrokovali vaši ljudi, vaši ubačeni elementi, vaši Miše Vacići i slični uposlenici vašeg ministarstva i vaših kancelarija.
Skupovi „Srbija protiv nasilja“ su dostojanstveni skupovi građana kojima je dosta sistemskog promovisanja nasilja u Srbiji. Shvatite to. Čujte te građane. I molim vas da se urazumite da možemo da uredimo naše društvo.
Ovih dana slušali smo premijerku, ministra Gašića, koji je, nažalost, otišao jer očigledno ima važnija posla, i ministarke o tome kako brane neodbranjivo, o tome kako sistem nije zakazao, iako je ubica u selima u okolini Mladenovca i Smedereva bio naoružan arsenalom oružja, automatskom puškom, bombama i pištoljima.
Još uvek nismo čuli odgovor kako je moguće da je imao to oružje. Tako opasno oružje ni po jednom našem zakonu ne bi smeo da ima. Kako onda sistem nije zakazao? Ako sistem nije zakazao, onda se moramo pitati kakav je to sistem, za koga on radi, koga on štiti? Građane, nažalost, očigledno ne štiti.
Gde je bio sistem u proteklih 10 godina da se pozabavi i skloni nelegalno naoružanje u našem društvu, da spreči nelegalnu trgovinu naoružanjem u našem društvu?
Srbija je, kao što smo mogli da saznamo, u prvih pet zemalja u svetu po količini rasprostranjenosti oružja. Istraživanje o naoružanju o malokalibarskom oružju u Srbiji iz 2018. godine kaže da je u Srbiji, pretpostavlja se, 2.719.000 komada oružja, od toga 1.186.000 registrovanog oružja, a milion i 500 i nešto hiljada komada neregistrovanog oružja.
(Rodoljub Stanimirović: Sve je to vaše naoružanje! Sve ste vi to doneli u Beograd!)
Samo malo, pričamo ovde o ozbiljnim stvarima.
Imamo u Srbiji 2018. godine dva miliona i 700 i nešto hiljada komada nelegalnog oružja. Dnevne novine „Danas“ traže od MUP da im dostavi podatke o tome koliko je oružja oduzeto od početka 2017. godine do 1. aprila 2023. godine. Za pet godina znate koliko je oružja oduzeto? Deset hiljada 745 komada oružja. Dva miliona imamo, a oduzeli ste za pet godina samo deset hiljada komada oružja.
Pa, što se niste bavili razoružavanjem društva u proteklih pet godina, ako već niste u proteklih 10 godina? Kako onda sistem nije zakazao? Gde je bio sistem da u konkretnom slučaju, kada se radi o ubici iz Mladenovca, reaguje, istraži njegova prethodna dela, njegove prethodne prekršajne i krivične prijave?
Čuli smo ovih dana, saznali smo i od ministra, da je počinilac imao jednu krivičnu prijavu, i to napad na policajca na službeno lice u vršenju dužnosti, da je imao dve prekršajne prijave, i to izazivanje tuče, nanošenja lakih telesnih povreda, oštećenja imovine motornom testerom.
Saznali smo, rekao je ministar da, prosto, on nije mogao da bude osuđen, jer je maloletnik. Svi znamo da je to netačno, čak je ministarka pravde morala da reaguje. Po Krivičnom zakoniku bio je maloletan, ali je bio odgovoran. On je za napad na policajca mogao da dobije vaspitnu meru u vidu zavoda, upućivanje u vaspitnu ustanovu, upućivanje u vaspitno-popravni dom, upućivanje u posebnu ustanovu za lečenje i osposobljavanje.
Vi sad možete reći, kao što ste rekli da je stručnjak centra za socijalni rad procenio da ne bi trebalo da se da jedna takva zavodska mera. Možete se vaditi da sistem nije zakazao, ali upravo se ovde radi. Vi prebacujete odgovornost sa jednog dela sistema na drugi deo sistema, a mi upravo o tome govorimo. Kada sistemski godinama smanjujete ulaganje u zdravstvo, u obrazovanje i centre za socijalni rad, kada te stvari koje bi trebale da brinu o našem društvu smatrate troškom, a ne ulaganjem u društvu, onda dolazi do pucanja sistema. Ali, znate čiji budžeti rastu svake godine od kad ste vi na vlasti? Budžeti policije, vojske i bezbednosnih službi.
Stoga, vratimo se na postupanje policije. Zašto policija se ranije nije bavila pitanjem koje oružje, legalno ili nelegalno, drži ubica i njegov otac u svojoj kući? Ministar je rekao da su mu ranije oduzeli lovačku pušku, privremeno, vratili su mu istu lovačku pušku i malokalibarsku pušku.
Hajde da krenemo od toga, realno, sistem nije radio, ali evo kaže ministar - mi smo znali i bili smo mu svojevremeno oduzeli lovačku pušku. Pa, zašto je onda bilo potrebno šest dana da Ministarstvo unutrašnjih poslova reaguje, pregleda kuću oca ubice, pronađe arsenal oružja i uhapsi ga? Zašto je bilo potrebno šest dana? Da li se u međuvremenu nešto dešavalo? Da li je u međuvremenu neko, kao i svih prethodnih godina, štitio penzionisano vojno lice?
Stoga, ono što jeste vređanje svih građana koji izlaze na skup "Srbija protiv nasilja", kada vi kažete da uprkos tome što su počinjena dva masovna ubistva, da je stanje bezbedno i stabilno. Kako je kada nije stabilno onda?
Hvala vam, predsedniče Skupštine.
Želim da dobijem nekoliko informacija od nekoliko ministara.
Imam pitanje za ministarku zdravlja Danicu Grujičić. Šta će Ministarstvo da uradi da izjednači plate vozača hitne pomoći?
Vozački hitne pomoći u manjim gradovima primaju manje plate od njihovih kolega iz većih gradova. Na primer, vozač hitne pomoći u Valjevu prima manju platu od njegovog kolege u Beogradu, iako obavljaju isti posao. Zahtevamo da se plate ljudi koji obavljaju isti posao izjednače u celoj Srbiji, ali i da se povećaju.
Većina vozača hitne pomoći prima platu od oko četrdesetak hiljada dinara, nešto malo veću od minimalca, jer im se godinama unazad na pogrešan, na nezakonit način, obračunava plata primenom nižeg koeficijenta. Daleko manji broj vozača hitne pomoći prima adekvatnu platu od oko 64.000 dinara, jer im se obračunava plata na osnovu odgovarajućeg koeficijenta.
Drugo pitanje je za ministra građevinarstva, saobraćaja, infrastrukture Gorana Vesića i za v.d. direktora „Infrastrukture železnice Srbije“ Nebojšu Šurlana.
Kako je moguće da vam je za remont jednih pokretnih stepenica na Vukovom spomeniku u Beogradu potrebna rok od 500 dana? To je godinu i po dana za remont jednih pokretnih stepenica. Zbog vašeg neznanja i nemara će svakog dana da ispašta 30.000 građana koji svakodnevno koriste BG voz i ovu najprometniju železničku stanicu u Beogradu. To su građani Batajnice, Ovče, Zemuna, Novog Beograda, Resnika, Lazarevca i Mladenovca. Oni svakog dana koriste BG voz i ovu najprometniju železničku stanicu u Beogradu. Ovim načinom remonta pokretnih stepenica onemogućavate da koriste ovaj prevoz godinu i po dana.
„Ne davimo Beograd“ je pokrenuo peticiju da bi zaustavio zatvaranje železničke stanice Vukov spomenik. Pozivamo građane da podrže ovu peticiju, da je potpišu i da nam se pridruže u borbi za kvaliteta javni prevoz.
Takođe, pitanje za ministarku zaštite životne sredine Irenu Vujović i ministra građevinarstva Gorana Vesića - šta ćete učiniti da se saniraju fekalna jezera na poljoprivrednim dobrima u Sremu?
Regionalni kanalizacioni kolektor opštine Inđija i opštine Stara Pazova je oštećen na delu kod Pazove. Bukvalno se fekalije iz kolektora izlivaju na poljoprivredna dobra, izlivaju na površinske kanale, truju naše zemljište i naše građane. Radi se o ekološkoj i zdravstvenoj katastrofi u više naselja u Sremu - u Novoj Pazovi, u Vojki, u Bajajnici, u Busijama i u Ugrinovcima.
Ova katastrofa traje godinama. Opština Stara Pazova je čak i dobila novac od izvođača radova, jer nije dobro sanirao kolektor. Umesto da opština iskoristi ovaj novac, da sanira regionalni kolektor, oni su nenamenski potrošili ova sredstva, što je ništa drugo do krivično delo.
Takođe, dodatno pitanje za ministarku zaštite životne sredine Irenu Vujović - da li će Ministarstvo uradi svoj posao i zaštiti najstrožije zaštićenu divlju vrstu potočnog raka koji nastanjuje Karoševsku reku? Pozivamo vas da uradite dobru stvar i da poništite dozvolu za izgradnju male hidroelektrane Velika Ploča na Karoševskoj reci kod Prijepolja.
Ministarstvo za zaštitu životne sredine treba da naloži Zavodu za zaštitu prirode Srbije da izda negativno rešenje za izgradnju male hidroelektrane. Male hidroelektrane nikako nisu dobar primer izgradnje energije iz obnovljivih izvora. Naprotiv, oni u potpunosti unište živi sve u reci i oko reke. Na kraju reka presuši, a sa njom i život svih bića u okolini te reke.
Takođe, imamo još jedno pitanje za ministra građevinarstva Gorana Vesića. Država je oduzela niški aerodrom gradu Nišu. Prebacila je osnivačka prava javnog preduzeća Aerodrom Niš na Republiku Srbiju i upravljanje poverila Vladi Republike Srbije u avgustu 2018. godine. Međutim, ostavili su Nišu ogroman dug za zemljište koje je grad Niš kupio od Ministarstva odbrane. Taj dug opterećuje finansije Niša, a ništa nije uradila država od onoga što je obećala rađanima Niša. Smanjen je broj letova sa Aerodrom Niš, lou-kost kompanije odlaze, nije proširen kapacitet zgrade aerodroma.
Pitanje za ministra je kada će nadležno ministarstvo da uradi ono što je obećano Nišlijama i Nišlijkama?
Hvala vam.
Hvala vam, predsedniče Skupštine.
Postavio bih pitanje za Ministarstvo prosvete, da li je bilo potrebe da se javnost dodatno uznemiri oko ne koordinisanog povratka đaka u Osnovnu školu „Vladislav Ribnikar“ i načina pružanja psihološke pomoći deci koja se suočavaju sa traumom, pa da Ministarstvo prosvete napokon reaguje i donese preporuku za organizaciju nastave i vannastavnih aktivnosti u ovoj školi?
Da li je bilo potrebno da na televiziji slušamo ispovesti roditelja ubijene dece o primeru lošeg rada sa đacima koji se suočavaju sa traumom, pa da Ministarstvo prosvete zvanično objavi veoma šturu preporuku o načinu sprovođenja nastave u ovoj školi do kraja školske godine?
Zašto je Ministarstvo prosvete prestalo da postoji u trenutku kada je moralo i trebalo da rukovodi procesom povratka đaka u osnovnu školu? Svojom odsutnošću u ključnom trenutku stiče se opravdani utisak da je Ministarstvo prosvete ostavilo školu, roditelje, nastavnike i đake da se snalaze sami. To je veoma pogubno po školsku zajednicu koja se suočava sa najvećom mogućom tragedijom. Na ovaj način Ministarstvo prosvete doprinelo je tome da se roditelji dele, da jedni roditelji koji smatraju da se đaci ne bi trebali vratiti u školu, smatraju da oni drugi roditelji koji ne dele isto mišljenje sa njima, da smatraju da ti roditelji ne pokazuju dovoljno empatije i razumevanja za pretrpljeni bol i traumu sa kojom se suočavaju.
Ovakva podela u zajednici nikome nije potrebna, a pogotovo i ponajmanje ovoj školi, roditeljima, nastavnicima i deci.
Pitanje za predsednicu Vlade Republike Srbije – da li je, i ako jeste, prosledila predsedniku Narodne skupštine, ostavku ministra prosvete Branka Ružića? To je morala da učini, bila je dužna da učini po Zakonu o Vladi, po članu 23.
Pitanje za predsednika Narodne skupštine – da li je i kada je dobio ostavku ministra prosvete od predsednice Vlade? Ukoliko je jeste dobio, kada je dobio i zašto tu ostavku nije stavio na sednicu Narodne skupštine, a po Zakonu o Vladi bio je dužan da učini to na prvoj narednoj sednici?
Ministar prosvete je podneo ostavku, međutim, njemu nije prestao mandat. Njemu mandat prestaje kada Narodna skupština konstatuje tu ostavku, kada narodni poslanici konstatuju tu ostavku.
Ukoliko se ova procedura odugovlači, onda se dodatno urušava prosvetni sistem, jer se stvara pravni vakuum u trenutku kada to nikako ne bi smelo.
Mi se nalazimo u situaciji u kojoj je ministar podneo ostavku, što podržavamo, s obzirom na njegove katastrofalne postupke odmah nakon tragedije i masovnih ubistava, međutim, njemu mandat nije prestao. Da bi mandat prestao, potrebno je mi to da konstatujemo ovde u Narodnoj skupštini.
Pitanje za predsednicu Vlade Republike Srbije. Odlukom od 11. maja ove godine formirali ste Savet za sprečavanje vršnjačkog nasilja. Ko su članovi ovog saveta? Zašto ste odlučili da formirate ovo telo kada ste već 2019. godine formirali Radnu grupu za prevenciju suzbijanja nasilja u školama? Da li je ta radna grupa donela bilo kakve zaključke? Da li je predložila neke mere? Ukoliko jeste, koje je mere predložila? Ta radna grupa koja je pompezno najavljena i formirana 2019. godine, sastala se samo dva puta od svog konstituisanja. Da li će i ovaj novi Savet, koji suštinski treba da se bavi istom materijom, a to je prevencija nasilja među mladima i đacima, da ima isti učinak?
Naše školstvo, kao i naše društvo, danas je na raskrsnici. Da li ćemo uspostaviti škole kao mesto okupljanja, sreće i podrške, u kojima đaci stiču znanja i veštine, razvijaju sopstvene potencijale, ili će škole postati mesta u kojima đaci i nastavnici ne žele da borave, a roditelji strahuju da li da pošalju đake u školu? To zavisi isključivo od nas, to zavisi isključivo od toga koje ćemo lekcije i zaključke imati na osnovu ovih tragičnih događaja i masovnih ubistava.
Škola mora biti zajednica đaka, nastavnika, roditelja, u kojoj vlada međusobna podrška i razumevanje, a ne razjedinjeni skup pojedinaca koji jedni drugima ne veruju i jedni od drugih zaziru. Hvala vam.
Hvala vam, predsedniče Skupštine.
Želim da dobijem nekoliko informacija od nekoliko ministara.
Imam pitanje za ministarku zdravlja Danicu Grujičić. Šta će Ministarstvo da uradi da izjednači plate vozača hitne pomoći?
Vozački hitne pomoći u manjim gradovima primaju manje plate od njihovih kolega iz većih gradova. Na primer, vozač hitne pomoći u Valjevu prima manju platu od njegovog kolege u Beogradu, iako obavljaju isti posao. Zahtevamo da se plate ljudi koji obavljaju isti posao izjednače u celoj Srbiji, ali i da se povećaju.
Većina vozača hitne pomoći prima platu od oko četrdesetak hiljada dinara, nešto malo veću od minimalca, jer im se godinama unazad na pogrešan, na nezakonit način, obračunava plata primenom nižeg koeficijenta. Daleko manji broj vozača hitne pomoći prima adekvatnu platu od oko 64.000 dinara, jer im se obračunava plata na osnovu odgovarajućeg koeficijenta.
Drugo pitanje je za ministra građevinarstva, saobraćaja, infrastrukture Gorana Vesića i za v.d. direktora „Infrastrukture železnice Srbije“ Nebojšu Šurlana.
Kako je moguće da vam je za remont jednih pokretnih stepenica na Vukovom spomeniku u Beogradu potrebna rok od 500 dana? To je godinu i po dana za remont jednih pokretnih stepenica. Zbog vašeg neznanja i nemara će svakog dana da ispašta 30.000 građana koji svakodnevno koriste BG voz i ovu najprometniju železničku stanicu u Beogradu. To su građani Batajnice, Ovče, Zemuna, Novog Beograda, Resnika, Lazarevca i Mladenovca. Oni svakog dana koriste BG voz i ovu najprometniju železničku stanicu u Beogradu. Ovim načinom remonta pokretnih stepenica onemogućavate da koriste ovaj prevoz godinu i po dana.
„Ne davimo Beograd“ je pokrenuo peticiju da bi zaustavio zatvaranje železničke stanice Vukov spomenik. Pozivamo građane da podrže ovu peticiju, da je potpišu i da nam se pridruže u borbi za kvaliteta javni prevoz.
Takođe, pitanje za ministarku zaštite životne sredine Irenu Vujović i ministra građevinarstva Gorana Vesića - šta ćete učiniti da se saniraju fekalna jezera na poljoprivrednim dobrima u Sremu?
Regionalni kanalizacioni kolektor opštine Inđija i opštine Stara Pazova je oštećen na delu kod Pazove. Bukvalno se fekalije iz kolektora izlivaju na poljoprivredna dobra, izlivaju na površinske kanale, truju naše zemljište i naše građane. Radi se o ekološkoj i zdravstvenoj katastrofi u više naselja u Sremu - u Novoj Pazovi, u Vojki, u Bajajnici, u Busijama i u Ugrinovcima.
Ova katastrofa traje godinama. Opština Stara Pazova je čak i dobila novac od izvođača radova, jer nije dobro sanirao kolektor. Umesto da opština iskoristi ovaj novac, da sanira regionalni kolektor, oni su nenamenski potrošili ova sredstva, što je ništa drugo do krivično delo.
Takođe, dodatno pitanje za ministarku zaštite životne sredine Irenu Vujović - da li će Ministarstvo uradi svoj posao i zaštiti najstrožije zaštićenu divlju vrstu potočnog raka koji nastanjuje Karoševsku reku? Pozivamo vas da uradite dobru stvar i da poništite dozvolu za izgradnju male hidroelektrane Velika Ploča na Karoševskoj reci kod Prijepolja.
Ministarstvo za zaštitu životne sredine treba da naloži Zavodu za zaštitu prirode Srbije da izda negativno rešenje za izgradnju male hidroelektrane. Male hidroelektrane nikako nisu dobar primer izgradnje energije iz obnovljivih izvora. Naprotiv, oni u potpunosti unište živi sve u reci i oko reke. Na kraju reka presuši, a sa njom i život svih bića u okolini te reke.
Takođe, imamo još jedno pitanje za ministra građevinarstva Gorana Vesića. Država je oduzela niški aerodrom gradu Nišu. Prebacila je osnivačka prava javnog preduzeća Aerodrom Niš na Republiku Srbiju i upravljanje poverila Vladi Republike Srbije u avgustu 2018. godine. Međutim, ostavili su Nišu ogroman dug za zemljište koje je grad Niš kupio od Ministarstva odbrane. Taj dug opterećuje finansije Niša, a ništa nije uradila država od onoga što je obećala rađanima Niša. Smanjen je broj letova sa Aerodrom Niš, lou-kost kompanije odlaze, nije proširen kapacitet zgrade aerodroma.
Pitanje za ministra je kada će nadležno ministarstvo da uradi ono što je obećano Nišlijama i Nišlijkama?
Hvala vam.
Hvala vam, predsedniče Skupštine.
Postavljam pitanje ministru spoljnih poslova Ivici Dačiću - koja su vaša saznanja o sastancima i kontaktima koje su predstavnici "Telekom Srbije" imali sa evropskim poslanicima i drugim predstavnicima i telima EU, a vezano za izveštaje Evropskog parlamenta o napretku Srbije ka članstvu u EU? Koliko je ovakvih sastanaka održano, a u kojima su učestvovali predstavnici "Telekoma Srbija" ili oni koje su oni platili da lobiraju za njih?
Ko su bili učesnici sastanka i šta su zaključci ovih sastanaka? Koju ulogu u organizaciji je imala ambasadorka, odnosno šefica misije Srbije pri EU, Ana Hrustanović?
Dodatno, tražim informaciju i obaveštenje od ministra odbrane, Miloša Vučevića, i ministra prosvete, Branka Ružića, ali u njihovom svojstvu kao predsednika i zamenika predsednika Kadrovske komisije Vlade Republike Srbije.
Radi se o štrajku zdravstvenih radnika u „Lazi Lazarević“, u Klinici za psihijatrijske bolesti, odnosno opravdanoj borbi zaposlenih u ovoj klinici protiv mobinga i šikaniranja kojim su izloženi od strane v.d. direktorke, Ivane Stašević Karličić. Šta još treba da se desi, pa da v.d. direktorka bude razrešena funkcije direktorke? Koliko još prava pacijenata treba da budu ugrožena? Koliko još lekara treba da ode ili medicinskog osoblja da bude proterano iz klinike, pa da predsednik i zamenik predsednika Kadrovske komisije urade svoj posao, razreše direktorku, imenuju novu, novog vršioca dužnosti direktora na poziciji direktorke klinike?
Podsećam, još u novembru 2022. godine ministarka zdravlja, Danica Grujičić, obišla je kliniku i nakon toga je stala na stranu zaposlenih i štrajkačkog odbora i tražila razrešenje direktorke klinike.
Citiraću ministarku zdravlja iz jednog intervjua: „Sama činjenica da je za vreme njene, da kažem, vladavine otišlo 23 doktora sa te klinike i oko pedesetak sestara govori u prilog tome da se nešto zaista ružno dešava i da odnosi u toj ustanovi nisu onakvi kakvi bi trebalo da budu. Ona je, zapravo, i pokazala na koji način ne treba voditi jednu kuću“.
Podsećam, zaposleni u klinici štrajkuju gotovo sedam meseci, štrajkuju zbog nesavesnog vođenja institucije, zbog nesavesnog trošenja resursa klinike, ali i zbog sistemskog mobinga kojem su izloženi zaposleni u klinici. Oko toga kako se ponaša direktorka postoji saglasnost svih zaposlenih u klinici, od portira, tetkica, domara, do medicinskog osoblja i lekara i doktora nauka koji su zaposleni u klinici. Zato pitam predsednika i zamenika predsednika kadrovske komisije – šta će učiniti?
Takođe, tražim i obaveštenje od ministra finansija, ministra državne uprave i lokalne samouprave, ministra za rad i ministarke pravde. Njima je Ministarstvo zdravlja uputilo Predlog zakona o hitnoj medicinskoj pomoći koji je izradio pokret „Pravo na život - Meri“.
Želimo da znamo kakvo je njihovo mišljenje povodom ovog predloga zakona i da li su dostavili svoje mišljenje Ministarstvu zdravlja, kao i kada će se predlog ovog zakona naći u našem Domu da o njemu raspravljamo?
Srbiji je hitno potreban zakon o hitnoj medicinskoj pomoći. Mali domovi zdravlja se u pružanju hitne medicinske pomoći snalaze kako znaju i umeju. Gradovi sa manje od 15.000 stanovnika nemaju adekvatnu hitnu medicinsku pomoć. U zavodima i u domovima zdravlja ne postoje jasna pravila oko prioritizacije i načina javljanja na poziv, oko prioritizacije kome će biti pružena medicinska pomoć. Sve ovo moramo da promenimo, jer se radi o životima naših građana.
Takođe, moramo da pronađemo način da adekvatno nagradimo i sve naše lekare i svo naše medicinsko osoblje i vozače hitne pomoći koji su uključeni u proces pružanja pomoći građanima.
Tražim obaveštenje i od ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture – zbog čega ni pet meseci nakon što smo podneli Predlog zakona o zakupu stanova i kuća za stanovanje, odnosno uvođenja kontrolisane zakupnine, ovo Ministarstvo nije dostavilo odgovor šta ono misli o ovom predlogu zakona?
Ovim predlogom zakona koje je naš poslanički klub dostavio bi se omogućilo da se razreši stambena kriza koja se dešava u velikim gradovima, stambena kriza zbog koje, nažalost, veliki broj studenata ne mogu da plaćaju kirije kada dolaze da studiraju i zbog toga odustaju od studiranja i prosto prestaju sa svojim školovanjem. Hvala vam.
(Beograd, 24.08.2022.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 130000.00 | RSD | 01.08.2022 - |