ROBERT KOZMA

Nestranačka licnost

OSVRT OTVORENOG PARLAMENTA

Robert Kozma prvi put je izabran za narodnog poslanika u 13. sazivu kao 12. na listi MORAMO – AKCIJA – Ekološki ustanak – Ćuta – Ne davimo Beograd – Nebojša Zelenović, mandat mu je potvrđen 01.08.2022. godine.

U 13. sazivu deo je poslaničke grupe ZELENO - LEVI KLUB, NE DAVIMO BEOGRAD, MORAMO. Član je Odbora za evropske integracije i Odbora za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije, i zamenik člana Odbora za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva. Takođe, zamenik je člana u Parlamentarnom odboru za stabilizaciju i pridruživanje.

BIOGRAFIJA

Robert Kozma je rođen 1983. godine u Subotici. Diplomirao je politikologiju na Fakultetu političkih nauka u Beogradu i Centralno-evropskom univerzitetu u Budmipešti.

U proteklih deset godina osmišljavao je i sprovodio programe interkulturnog obrazovanja i obrazovanja za demokratiju.

Na lokalnim izborima 2022. izabran je za odbornika u Skupštini grada Beograda, ostavku je podneo neposredno po potvrđivanju odborničkog mandata.

U pokretu Ne Davimo Beograd je od samog osnivanja, i član je Malog veća, a najviše je angažovan u radu Grupe za obrazovanje i istovremeno na razvijanju savezništva sa sličnim inicijativama i pokretima u Srbiji.
Poslednji put ažurirano: 03.09.2022, 18:25

Osnovne informacije

Statistika

  • 27
  • 7
  • 1 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Vlada Srbije pljačka svoje građane

čeka se odgovor 1 mesec i 27 dana i 21 sat

Podneo sam podnesak Narodnoj skupštini Republike Srbije koji sam naslvio na Odbor za rad,..., i Odbor za Finansije,..., Podneska je zavedn pod brojem 07/2409-2022 21.11.2022. godine. i dat je Odboru za rad,...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Treća posebna sednica , 03.02.2023.

Hvala na aplauzu. Hvala.

Hvala, predsedniče Skupštine.

Nesporno je da do sporazuma i do pomirenja treba da dođe, nesporno je da treba da rešimo sve životne probleme sa kojima se suočavaju naši građani na Kosovu i Metohiji. Verujem, nadam se da se oko ovoga ne sporimo. Međutim, ovo ovako kako je organizovana ova sednica o Kosovu i Metohiji, bez da je poslanicima poslat Predlog sporazuma, stvarno nema puno smisla, a pogotovo nema smisla kada predsednik i predstavnici vladajuće većine čas govore o Predlogu sporazuma, onda kažu ipak je inicijativa, zatim je platforma, onda je okvir za buduće delovanje. Onda i predsednik Srbije sebi daje za pravo da poslanicima drži predavanja o tome šta je non-pejper. Zato kada predsednik Srbije kaže da su pretili sankcijama Srbiji, mi ne možemo a da ne posumnjamo da su zapravo pretili sankcijama predsedniku lično, njemu lično. Jer ono što znamo jeste da predsednik Srbije vodi pregovore isključivo o zaštiti sopstvenih interesa i o sopstvenom opstanku na vlasti.

Dakle, ne možemo a da ne posumnjamo da su pretili sankcijama njemu lično, na isti onaj način na koji su Sjedinjene Američke Države i Velika Britanija u decembru 2021. i u decembru 2022. godine uveli sankcije njegovim bliskim saradnicima Zvonku Veselinoviću i Milanu Radojičiću. Da li se o tome radi? Da li je poručeno da ste se preigrali, da je račun napokon došao na naplatu?

Oslanjajući se na ovaj dvojac koji teško da bi se mogao nazvati političarima, pre družinom iz jednog drugog miljea, oslanjajući se na ovaj dvojac srozan je ugled Srbije. Omogućeno je da nas gledaju sa podozrenjem kada tražimo zaštitu svih individualnih i kolektivnih prava Srba na Kosovu i Metohiji, da nas gledaju sa podozrenjem jer je Srpka napredna stranka zavela strahovladu na severu Kosova.

I umesto da se fokusiramo na rešavanje svakodnevnih problema naših građana na Kosovu i Metohiji, a to podrazumeva da mogu slobodno da se kreću, da mogu slobodno da putuju, da mogu slobodno da rade i da se zaposle u institucijama ukoliko žele, da mogu da se školuju, a da im se diplome priznaju, da mogu da se leče, a da lekove nabavljaju na recept u državnim apotekama. Umesto da to rešavamo, vi im na njihovu muku dodajete i strahovladu na severu Kosova. To je rezultat vaših pregovora. Deset godina pregovarate, za vas uvek ispregovarate ostanak na vlasti, a za građane na Kosovu i Metohiji sve veću i veću neizvesnost.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 26.12.2022.

Hvala vam, predsedniče Skupštine, na davanju. Sve sam očekivao da ću morati da vas ubeđujem da mogu da koristim ovlašćeno vreme predstavnika poslaničke grupe.

Žao mi je što očigledno se o tome radi da ne želite ni najobičniju repliku da date, iako je Milenko Jovanov spomenuo dr prof. Đorđa Pavićevića. Mislim da je bilo u redu da mu date da ima repliku.

No, međutim, kada pričamo o taksi za RTV i RTS, mislim da treba da pričamo o tome šta sve treba da se nađe na javnom medijskom servisu. Na primer, mislim da bi trebalo da se tamo priča i o nečemu o čemu smo govorili u četvrtak i u petak, a to su nacrti pravosudnih zakona.

Setite se, u četvrtak mislim da sam u ovom domu upravo pričao o tome kako se neustavno postavljaju predsednici sudova, po praksi koju ste vi izmenili, a zatim se ne držite nove prakse. Tada smo pričali o tome da u februaru ističe rok za izradu seta pravosudnih zakona, a da nacrte tih zakona Ministarstvo pravde krije kao zmija noge.

Tada smo ukazali na jedan apsurd, gde Ministarstvo pravde pozove na javnu raspravu tako što stavi u kom gradu će biti, kog datuma, ali ne kaže u kojoj ustanovi, niti u koje vreme. Ministarstvo pravde, mislim predsednica VSS, su pokušali nemušto to da negiraju, ali nisu uspeli.

E, sad, da apsurd bude još veći, Ministarstvo pravde danas šalje pozive onima koji su insistirali da učestvuju u javnoj raspravi i traže da znaju gde će sutra biti održana rasprava o nacrtu pravosudnih zakona, u Beogradu, pošto bi sutra trebalo da bude u Beogradu. Nakon insistiranja i insistiranja da se kaže, Ministarstvo pravde napokon kaže da će javna rasprava da bude sutra u 11.00 časova u Domu Narodne skupštine.

Jako je zanimljivo da u kalendaru Doma Narodne skupštine ne stoji ništa oko te javne rasprave, a mislim da bi 250 poslanika moralo dobiti obaveštenje i biti pozvani da učestvuju u toj javnoj raspravi. Posle kada kažemo da krijete nacrte, vi se pravdate da to nije tačno, a onda imamo najveći apsurd, da se čak i od narodnih poslanika krije kada će biti rasprava o nacrtu pravosudnih zakona.

Za sve kolege i koleginice narodne poslanike, pozivam vas da sutra u 11.00 časova prisustvujemo toj javnoj raspravi, a nadam se da će predsednik Skupštine da nas udostoji da nam makar kaže u kojoj sali će biti ili barem da pozove na to da se makar u kalendar negde stavi da će javna rasprava biti tada i tada, u toj i toj odborskoj sali, a možda da bude i toliko milostiv da da, na primer, i prenos putem video linka te javne rasprave, da građani mogu da vide.

No, verujem da ćete hteti da nam nešto odgovorite, pa ćemo videti kako ćemo dalje o ovome da razgovaramo. Hvala vam.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 26.12.2022.

Ovlašćeni predstavnik.

Hvala vam predsedniče Skupštine.

Ja ću sada pokušati malo obrnutom psihologijom. Na početku bih voleo da pohvalim izlaganje koleginice, poslanice Nade Macure. Na način na koji ste govorili o opasnosti po zdravlje građana, ako dođu pod uticajem amonijaka i tog gasa ja bih to da pohvalim i mislim da je dobro da ste to rekli.

Međutim, mislim da jedan takav govor, jedna takva emisija i razgovor o tome trebao da se desi sinoć na RTS-u, da se trebao prekinuti program javnog servisa, da ste trebali vi kao doktorka i drugi doktori da daju uputstvo građanima kako da postupaju, šta da čine da bi se zaštitili, jer vi takođe vrlo dobro znate kao i ja, ali treba građanima objasniti kako da se zaštite od toga da amonijak ne ošteti njihova pluća, da ga ne udišu, da mogu da dobiju opekotine i da može da dođe i do same smrti. Da je to juče rađeno na RTS-u pri prekidu programa, jer se radi o vanrednoj situaciji ja bih to smatrao odgovornim ponašanjem. Ovako je to samo zakasneli pijar pokušaj da se smiri tenzija oko veoma ozbiljne situacije koja se dešava na jugu Srbije.

Vi nas optužujete da mi izazivamo paniku, sejemo strah, zastrašujemo građane itd. ali stvarno izvinite što osećamo nelagodu kada je Bata Gašić izašao negde na teren, jer poslednji put kada je tako izašao radilo se o padu helikoptera u kome je poginulo sedam osoba, uključujući i bebu.

Takođe, izvinite, ako mi širimo strah među građanima kada tražimo odgovornost, kao kada smo tražili odgovornost zbog pogibije osam rudara u Aleksinačkim rudnicima i to rudari koji su u 21. veku poginuli, jer sistem za detekciju metana i drugih teških i opasnih gasova nije radio. U 21. veku 2022. godine.

Zato mi, ne zastrašujemo građane, mi zapravo pozivamo vlast da bude odgovorna prema građanima. Kada pričamo o „Železnici Srbije“ i firmi „Kargo Srbija“ mi želimo da znamo ko je odgovoran što su se opasne materije vozile tom prugom iako se znalo da ta pruga nije u dobrom stanju.

Mi kada pozivamo na odgovornost ministarku za zaštitu životne sredine, samo postavljamo pitanja da li je neko kontrolisao šta se i koje materije se prevoze u tim cisternama, da li je neko vršio kontrolu zaštite i prevencije do toga da ne može doći do nesreće niti izlivanja amonijaka i zagađenja životne sredine i uticaja na zdravlje građana.

Ono o čemu takođe tražimo da se razgovara i da se napravi jedna rasprava o tome, jeste na koji način se sakuplja i tretira opasni otpad u Srbiji. Ovde se radi o kompaniji „Eliksi“. Podsetiću, ta kompanija „“Eliksir“ kupila je između ostalog i kompaniju „Juniriks“ koja hoće da izgradi skladište za tretiranje opasnog otpada i u Beogradu. Pitali smo pre nedelju dana ministarku za zaštitu životne sredine da li je „Junirisk“ kompanija koja je kupila kompaniju „Eliksir“, podnela zahtev za dobijanje trajne dozvole za sakupljanje i tretiranje opasnog otpada na 10 godina.

Mi taj odgovor nismo dobili, ali nije problem toliko što mi iz Zeleno levog kluba-Ne davimo Beograd nismo dobili, nego što građani Barajeva ne znaju o čemu se radi, nego zato što građani Srbije takođe ne znaju o čemu se radi, na isti način kao što sada građani Pirota ne znaju kako treba da se ponašaju da zaštite svoje najmilije. Ovde se radi o tome da mi pozivamo na odgovornost, pozivamo na kontrolu, pozivamo na uspostavljanje pravila, jer na nama je da izborimo za zemlju u kojoj možemo da živimo ne strahujući za sopstvene živote, ne strahujući za to da može da nam se uništi životna sredina. O tome se ovde radi i na tome ćemo nastaviti i na tome ćemo insistirati.

Da se sada ponovo obratim predsedniku Skupštine i nadam se da mi neće zameriti. Pre nekoliko sati sam ga pitao da li je moguće da se javna rasprava o setu pravosudnih zakona održava sutra u Narodnoj skupštini u 11.00 časova. Izbegao je da odgovori, da nama poslanicima ovog doma, 250 poslanika da obavesti da li se javna rasprava o setu pravosudnih zakona dešava sutra u našem domu u 11.00 časova. Nije nas obavesti. I dalje u kalendaru Narodne skupštine ne stoji da se data javna rasprava dešava i meni je to prosto neverovatno.

Obavestio bih vas, ako vas nisu iz Protokola obavestili, da se javna rasprava sutra dešava u 11.00 časova u Maloj sali u Domu Narodne skupštine. Očigledno mi vama treba da pomognemo da biste vi počeli da obavljate funkciju predsednika Skupštine na pravilan način. Ako vas iz Ministarstva pravde preskaču pri obaveštavanju o tome da se javna rasprava održava u ovom domu, reci nam, pa da se zajedno organizujemo, da vam pomognemo da izgradite vaš integritet i autoritet spram Vlade i ministarstava u Vladi.

Prosto, u našem je zajedničkom interesu, ali pre svega i u zajedničkom interesu svih građana, jer mi ovde reprezentujemo sve građane Srbije i bilo bi dobro da smo na vreme obavešteni o toj javnoj raspravi i da u njoj možemo da učestvujemo. Verujem da vi niste, nadam se da vi niste namerno obmanuli poslanike. Sigurno vi nikada ne biste zakazivali sednicu za manje od 24 sata, to se verovatno nikada nije desilo u ovom domu. Nikada niste dolazili pre početka sednice ili nastavka nakon pauze i tako brzinski preskočili nekoliko amandmana, samo da se ne govori malo više vremena da opozicija ima u domu Narodne skupštine.

Siguran sam da vi to nikada ne biste uradili i nikada niste, pa se ovde verovatno radi o tome da su iz Ministarstva pravde preskočili vas, te hajde, predložiću Radomiru Lazoviću, šefu Zeleno-levog kluba „Ne davimo Beograd“, da na narednom kolegijumu Narodne skupštine predloži temu kako da svi poslanički klubovi pomognu predsedniku Skupštine da izgradi svoj autoritet i integritet spram Vlade. Hvala vam.

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 08.12.2022.

Hvala vam, predsedavajući.

Imao bih pitanje za ministarku zaštite životne sredine Irenu Vujović, pitanje o „Junirisku“ i kompaniji registrovanoj u Barajevu. Kompanija se bavi tretiranjem opasnih industrijskih otpada mid-miks tehnologijom i koja trenutno ima dozvolu za probni rad postrojenja za upravljanje otpadom. Da li je „Junirisk“ podneo zahtev Ministarstvu zaštite životne sredine za izdavanje integrisane dozvole za sakupljanje i tretiranje neopasnog i opasnog otpada na deset godina? Ukoliko jeste, ovaj zahtev je zakonski morao da bude objavljen na sajtu ministarstva sa omogućenim uvidom u podnetu dokumentaciju u roku od pet dana od dana prijema. Zašto se taj zahtev ne može naći na sajtu ministarstva? Tražim da nam se dostavi podneta dokumentacija ili omogući uvid u podnetu dokumentaciju jer imamo opravdane sumnje da je reč o „seveso“ postrojenju.

Dodatno pitanje - da li ministarstvo već izdalo integrisanu dozvolu „Junirisku“? I još jedno pitanje, ukoliko je ministarstvo već izdalo dozvolu ili će to uskoro učiniti, kako se davanjem integrisane dozvole ovakvom zagađivaču uklapa u borbu protiv zagađenja životne sredine?

Zatražio bih i informaciju od ministarke zdravlja Danice Grujičić. Da li je ministarstvo primilo Predlog zakona koje je napisala organizacija „Pravo na život – Meri“, a predložio narodni poslanik Milija Miletić? Koja je politika ministarstva prema predloženom zakonu i prema sveobuhvatnom zakonskom regulisanju pružanja medicinske pomoći? Ukoliko predlog nije razmotren, da li ministarstvo ima politiku prema usvajanju novog zakona hitne pomoći ili priprema zakon koji bi regulisao tu oblast?

Zatražio bih još jednu informaciju ministarke zdravlja Danice Grujičić, a to je dokle se stiglo sa radom posebne Radne grupe za izradu predloga pravilnika o načinu i organizaciji obavljanja zdravstvene delatnosti, hitne medicinske pomoći? Radna grupa je formirana u decembru 2021. godine i u nju su bili imenovani predstavnici ministarstva, tadašnjih narodnih poslanika, ali i relevantnih organizacija, kao što je na primer „Pravo na život – Meri“. Ta radna grupa se nikad nije sastala.

Da li je tačno da je u međuvremenu formirana nova radna grupa koja više ne uključuje predstavnike koji su prvobitno imenovani, uključujući i predstavnike relevantnih organizacija civilnog društva? Da li je radna grupa pristupila izradi pravilnika o načinu i organizaciji obavljanja zdravstvene delatnosti hitne medicinske pomoći? Da li možete da nam objasnite politiku ministarstva prema usvajanju ovog pravilnika i za kakvo rešenje se ministarstvo zalaže u organizaciji rada hitne pomoći?

Sadašnje funkcionisanje hitne pomoći organizovana je na način kojim se omogućava zavodima za hitnu medicinsku pomoć da sami propisuju pravila ponašanja i primenjuju ih kako im odgovara. U praksi rade kako žele i izbegavaju odgovornost. Mali domovi zdravlja se oko hitne pomoći snalaze kako znaju i umeju, na telefon se javlja ko stigne. Trenutno nije definisano ko se javlja, kakve informacije prima, kako odlučuje o stepenu hitnosti, nema procedure i obuke za to, prosto niko nije zapravo obučen za primanje poziva. Prioritizacija tako nije dobra, jer prijem poziva nije dobro organizovan.

Takođe, imao bih i pitanje za ministra finansija i ministra prosvete. Vrhovni kasacioni sud je od 5. jula ove godine promenio svoje pravno mišljenje i rekao da pomoćno tehničko osoblje zaposleno u školama, vrtićima, domovima zdravlja, bolnicama, poput spremačica, servirki, domara i pomoćnih radnika, nemaju pravo na isplatu toplog obroka i regresa. Ova promena je nastupila iznenada, obzirom da je više od dve godine praksa ovog suda bila da zaposleni u javnim službama na minimalcu imaju pravo na posebnu isplatu na ime toplog obroka i regresa.

Usled promene pravnog mišljenja Vrhovnog kasacionog suda, tetkice i domari su došli u situaciju da gube sporove i da moraju da plaćaju parnične troškove u iznosu od dve do tri njihove mesečne plate. Ovi troškovi se kreću od 60 do 90 hiljada dinara, potražuje ih gradsko i državno pravobranilaštvo, a isti se uplaćuju u budžet Republike Srbije.

Postavljam pitanje ministru prosvete i ministru finansija - zar će država da šalje javne izvršitelje na ove vredne, osiromašene, obespravljene ljude koji čiste iza bolesnih u bolnicama, iza naše dece u školama i vrtićima? Zbog čega se ovim ljudima koji rade odgovorne i teške poslove potražuju parnični troškovi koji ih vode u dužničko ropstvo, dok nam istovremeno ministar finansija poručuje da budžet preliva i daje pomoć za preko milion mladih u iznosu od pet hiljada dinara? Dugovi tetkica i domara su zanemarljiv prihod za budžet, a istovremeno predstavljaju omču oko vrata za više od pet hiljada porodica kojima se potražuju ovi dugovi. Hvala vam.

Imovinska karta

(Beograd, 24.08.2022.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 130000.00 RSD 01.08.2022 -