Hvala vam, predsedavajući.

Ne mogu a da nemam utisak da je prethodnoj govornici za obnovu njene političke i profesionalne karijere ipak bila potrebna partijska knjižica SNS, toj govornici to ipak ide na čast.

Predsedavajući, vi ste na početku govorili da treba da se držimo nekih činjenica, a onda ste vašim partijskim kolegama i koleginicama dozvolili da izvrću činjenice i realnost, kao da su u ovu Skupštinu došli onim letećim automobilima iz promotivnih spotova SNS. Tako je kandidatkinja za predsednicu Skupštine uspela danima i mesecima da brani neodbranjivo da nisu pokrali izbore, a ceo svet je video da su pokrali izbore, svi su videli da su počinili niz krivičnih dela pre i tokom izbora i da su zloupotrebljavali medije, i da su zloupotrebljavali javne resurse, i da su vršili funkcionersku kampanju i da su onda i nakon toga još prekrajali birački spisak, brisali određene građane, a građane iz drugih gradova dovodili u Beograd kako bi pokrali izbore. To su radili i svi su to videli. Onda je prekjuče kandidatkinja rekla da kada se radi o njihovim aktivistima koji idu sa izvodom iz biračkog spiska i kucaju ljudima na vrata, da se tu radi o kampanji od vrata do vrata. Ne, hajde da vratimo na činjenice.

Kada imate izvod iz biračkog spiska u rukama, vi činite krivično delo. Kada imate spisak stanara, vi činite krivično delo, to nije kampanja od vrata do vrata. Kampanja od vrata do vrata je ono što radimo mi iz Zeleno-levog fronta, kada sa osmehom kucamo građanima na vrata, da se upoznamo, da predstavimo naš program, da čujemo kako možemo da rešimo njihove probleme, a ne kada vi činite krivična dela, tako što imate izvod iz biračkog spiska i onda to koristite kako bi ucenjivali građane.

Ono što je još jedna činjenica jeste da je kandidatkinja za predsednicu Skupštine zaslužila Oskara za glavnu ulogu za pretvaranje Srbije u društvo sa najvećim ekonomskim nejednakostima, u društvo sa najvećom inflacijom cena, a pogotovo cena hrane u Evropi i pretvaranjem Srbije u društvo sa izrazito skupim stanovima, gotovo nepriuštivim stanovanjem.

Činjenice je da, na primer, 80% građana ne može samostalno da kupi ili da iznajmi stan na tržištu nekretnina. Činjenica je da sve češće čujete komentare građana da kada uđu u prodavnicu osećaju se kao da im radi taksimetar, što se duže zadrže, to je skuplje. Često čujete te komentare – uđem na minut u prodavnicu i ode mi 1.000 dinara. To je politika koju je sprovodila Vlada Ane Brnabić i sada bi da je postave ovde za predsednicu Narodne skupštine. To govori o još jednoj činjenici, da među 100 predstavnika vladajuće većine, pogotovo iz njihove partije, očigledno misle da nema nikoga kadrog i sposobnog da bude predsednik Skupštine, pa premijerku biraju za predsednicu Skupštine.

Moram da kažem jednu stvar, ja se slažem sa time, među vama nema kadrih za predsednika i predsednicu Skupštine. Vi ste oni koji loše zakone izglasavate na zvonce, ne pitajući se kako to srozava život građanima Srbije. Hvala vam.

Hvala vam predsedavajuća. Koristiću vreme poslaničke grupe.

Ja bih da se nadovežem na kolegu i da vratim ovu raspravu i na budžet i na ono što zapravo zanima građane. Kada smo slušali ministra i druge ministre ispada da pre 10 godina obični građani nisu znali ni šta je točak, nisu imali ni vatru, a sada imaju prelepu baštu u kojoj cveta cveće, teče im med i mleko, osim što svaki put kada treba da uđu u prodavnicu stanu i razmišljaju šta da kupe jer im je dvocifrena inflacija kada se radi o osnovnim životnim namirnicama. Znaju da bez dve ili tri hiljade dinara ne mogu ni osnovne potrepštine da kupe i onda moraju da biraju šta će da stave u potrošačku korpu, a onda imaju predsednika Republike koji im očigledno parizer prodaje kao nekakav neverovatan luksuz, a isti taj parizer nije dostupan građanima Srbije.

Takođe, osvrnuo bih se na to šta još možemo da vidimo u budžetu kada ga pogledamo i na to šta su govorili i predstavnici Fiskalnog saveta. Kada govorimo o budžetu bez obzira što nam ministar govori kako nam sve ide, kako ima raznih investicija, kako su povećanja pa se onda poredi sa stanjem od pre 10 godina u društvu kao da to ima ikakve veze sa sadašnjim životom građana, a taj budžet u njemu se može videti da on ne radi ništa u vezi sa gorućim problemom u Srbiji, a to je da je Srbija društvo sa najvećim ekonomskim i društvenim nejednakostima. To prosto ovaj budžet ne želi da popravi. O tome i govori Fiskalni savet kada govori o tome da se nedovoljno budžetiralo za socijalnu pomoć, a da ne govorimo samo o tome da se socijalnoj pomoći pristupa na takav način da se kroz program socijalnih karata umesto da onima kojima je potrebno pomaže ti isti se skidaju i ne daje im se potrebna novčana i socijalna pomoć. Skidaju se prosto iz sistema socijalne zaštite.

Takođe, ono što se u budžetu može videti i o čemu su govorili drugi stručnjaci jeste da imamo pogrešan prioritet investicija, odnosno suviše se daje u nepotrebne stvari, kao što je, na primer, nacionalni stadion, koji ćemo platiti između 800 miliona evra i jednu milijardu evra, kada se izračuna sve što se planira oko nacionalnog stadiona, a to je izložba EKSPO i o tome ću govoriti malo kasnije. Vidi se da se ulaže u ove nepotrebne stvari, a ne ulaže se dovoljno u zdravstvo i u prosvetu.

Ono što se pokazuje u budžetu i o čemu je govorio Fiskalni savet jeste da imamo zapravo netransparentno trošenje budžeta. Moja koleginica je govorila i netransparentnom korišćenju budžetske rezerve, ali netransparentnost se ogleda i u tome, čime voli ministar Mali često da se hvali, a to je izgradnja putnih deonica.

Mi imamo situaciju da jedno 11-12 putnih deonica zapravo su odabrani izvođači radova u protekle tri godine, a sve mimo Zakona o javnim nabavkama. To znači da su predstavnici Vlade, ministri, odabrali svoje omiljene firme da budu izvođači radova, a da nisu morali da dokazuju da je njihova ponuda najbolja, da se radi o kvalitetnom izvođaču, da će biti kvalitetni radovi, da će oni biti i najracionalniji, odnosno u tom smislu da ima dobar odnos cene i kvaliteta. Ne, oni izaberu one koji su najbliži njima i njima su davali te investicije. To se takođe može videti u Izveštaju Fiskalnog saveta, ali i u samom budžetu.

Kada govorimo o pogrešnim prioritetima investicija i kada govorimo o netransparentnosti, ne možemo a da se ne dotaknemo i ideje da se iz budžeta izdvaja milijarda evra u naredne tri godine za međunarodnu specijalizovanu izložbu EKSPO, a koja ništa drugo, onako kako predlažu iz Vlade i kako predlažu samim zakonom leks specijalisom za EKSPO, to je ništa drugo nego legalizacija korupcije u građevinarstvu.

Zarad građana, da pojasnimo. U naredne tri godine naša država potrošiće ogromne svote novca, milijardu evra, za koju ćemo se, između ostalog, i zaduživati, kako bi izgradila izložbene salone, kako bi izgradila sajam, kako bi izgradili razne poslovne stambene objekte i nacionalni stadion, a sve zbog EKSPO izložbe 2027, koju predstavljaju kao neki mitski dolazak investitora u zemlju, iako to nije i predstavlja najobičniju dimnu zavesu. A za čega im služi? Služi im isključivo da bi ovu milijardu evra potrošili na isti ovakav netransparentan način, dodeljujući novac njihovim omiljenim građevinskim izvođačima radova.

Kao dokaz za to jeste i taj leks specijalis, u kome se između ostalog spominje i član 14, u kome eksplicitno piše, i to je ono što je Vlada predložila, da izvođači radova, posebno privredno društvo koje će biti formirano i kroz koje će ići novac i dodeljivaće se izvođačima radova, neće morati da se bira poštujući odredbe Zakona o javnim nabavkama. To znači ništa drugo nego da će Siniša Mali, na primer, da bira svoje omiljene izvođače radova i da im dodeljuje milione, a za te radove zaduživaće građane Srbije. Građani Srbije neće imati ništa od ovih utrošenih milijardu evra, kao što nisu imali ništa od jednog prethodnog megalomanskog koruptivnog projekta "Beograda na vodi", gde su država Srbija i grad Beograd potrošili, kada se obračuna sve, celokupno zemljište, kada se izračunaju troškovi izmeštanja autobuske i železničke stanice, kada se izračunaju i svi ostali radovi, država Srbija je na jedan prethodni koruptivan projekat potrošila milijardu, a grad Beograd i država Srbija dobili su šest miliona evra, odnosno jedva i evro po glavi stanovnika. Hvala vam.

Hvala vam predsedniče.

Dragi građani i drage građanke, ukoliko slušate Siniša Malog, Srbija razvaljuje u ekonomiji, imamo metro, imamo leteće automobile, a svaki student kada se upiše na fakultet dobije četvorosoban stan da u njemu živi dok studira, a ako je na budžetu i vikendicu pride.

Naravno, to je samo u zbirki priča Siniše Malog, pod nazivom „duing biznis u Srbiji i pamuk iz Eritreje“. S obzirom da naravno ovo nije realnost u Srbiji, predložili smo da umesto nepotrebnog nacionalnog stadiona sredstva iskoriste za izgradnju studentskih domova i da se povećaju smeštajni kapaciteti za studente u svim velikim univerzitetskim centrima, u Beogradu, u Novom Sadu, u Nišu, u Kragujevcu, u Novom Pazaru.

Mi u Srbiji imamo ogroman nedostatak mesta za studente u studentskim domovima. Samo da ilustrujem. U Beogradu ima deset hiljada 340 mesta, a studira 93 hiljade studenata. Zbog toga je potrebno da se grade studentski domovi, kako bi prosto, mladi ljudi mogli da studiraju, a ne da moraju da odustaju od školovanja zato što ne mogu sebi da priušte mesto u studentskom domu ili da iznajme stan zajedno sa svojim cimerima. Umesto toga, vi gradite nepotrebni nacionalni stadion i zadužujete Srbiju, a mogli bi da gradimo studentske domove, a ovako studenti odlaze na tržište nekretnina gde ih čeka stambena kriza i gde onda moraju da plate 500 do 600 evra za dvosoban stan ukoliko žele da studiraju.

Mnogi studenti odustaju i ja znam da Siniša Mali neće sada saslušati ovo i odlučiti da ne gradi nacionalni stadion i da gradi studentske domove, jedini način da se ovo promeni jesu izbori 17. decembra i zato pozivam….(Isključen mikrofon).

Predsedniče Skupštine, kako vodite sednicu? Pod jedan, trebali ste da date repliku poslaniku Jovanoviću. To je jedna stvar. Drugo, nije u redu da zbunjujete vaše koalicione partnere iz koalicije inkopaša i milenijalaca. Očekivao je poslanik da dobije reč u 2.30 ujutru, a vi mu hteli dati reč u 1 ujutru.

Mi smo hteli i predložili smo amandman koji se tiče zaštite životne sredine, ali sada ne znam kome da predstavim, s obzirom da ministarka nije tu, možda ministru bez portfelja zaduženom za ravnomerni regionalni razvoj. Možda njega bude interesovalo.

Predložili smo da se povećaju sredstva za sanaciju nesanitarnih deponija i smetlišta u Srbiji. To je stvarno jedan gorući problem kako u metaforičkom značenju, tako i u bukvalnom, jer nam deponije nažalost gore i time zagađuju vazduh i ugoržavaju zdravlje građana.

Predložili smo da se povećaju sredstva kako bi se sanirale 138 nesanitarnih deponija koje postoje u Srbiji i 3.000 divljih deponija.

Požari. Samo prošle godine bilo je 1.760 požara na ovim deponijama i jasno je da kada one gore dodatno se zagađuje vazduh, a u Srbiji, nažalost, prerano premine 15.000 građana na godišnjem nivou usred zagađenja vazduha, a ovi požari na deponijama to dodatno doprinose zagađenju.

Problem je što redovno nadležno ministarstvo budžetira da će povući sredstva iz prepristupnih fondova, a onda to ne urade, a na kraju dođemo do toga, verovatno, da će biti zaduživanja u inostranstva, da ćete povlačiti kredite koji će nas koštati, umesto da uzmemo sredstva iz prepristupne pomoći koja nas ne bi koštala i koja bi bila besplatna, ali, nema veze, tako nabacujete poslove vašoj koaliciji inkopaša i milenijalci.

Hvala, predsedavajući.

Podneli smo da se briše član koji omogućava Vladi da izuzme određene kategorije stranaca i da ne mora da vrši analizu da li imamo naše ljude na tržištu rada. Prosto, daju se prevelika ovlašćenja samoj Vladi.

Takođe, voleo bih da se osvrnem i na to zašto mi imamo usvajanje ovog zakona.

Ovde se pokušava reći da imamo ovaj Predlog zakona zato što je u Srbiji privredni razvoj, privredni bum. Imamo otvaranje novih radnih mesta, pa će nam biti potrebna strana radna snaga. To nije tačno. Mi smo zapravo u recesiji i to je svima jasno.

Nama radna snaga odlazi pre svega zato što su u Srbiji nezaštićeni, zato što rade na lošim ugovorima o radu, zato što imaju slabe plate, nedovoljne za kvalitetan život. Rekao bih samo da je prošle godine najučestalija plata u Srbiji bila do 50.000 dinara, što znači nedovoljno ni za prosečnu potrošačku korpu.

Takođe, pored toga, imaju i loše radne uslove. U tom smislu, ne poštuju se obaveze zaštite na radu i zbog toga ljudi odlaze. Odlaze nam i kvalitetni radnici, ali nam odlaze i visokoobrazovani, kao što je, na primer, medicinsko osoblje.

Kada pogledamo, do sada su uglavnom zapošljavaju i vozači autobusa kao strana radna snaga i građevinski radnici kao strana radna snaga.

Imali smo primere da su ovde radnici koji su radili u keteringu za „Er Srbiju“ bili otpušteni preko noći, tako da niko ne može da ubedi građane Srbije da mi nemamo kvalitetne radnike i za građevinsku industriju i kvalitetne vozače autobusa, kao i kvalitetne radnike u drugim oblastima. Oni odlaze zato što smo mi zemlja sa najvećim ekonomskim nejednakostima, zato što su ovde nezaštićeni i zato što ste ovde plate toliko srozali da ne mogu da žive od svog rada dostojanstveno.

Hvala.

Hvala vam, predsedavajuća.

Ja bih na početku da kažem jednu pozitivnu vest, a ujedno i da čestitam vaterpolo reprezentaciji Srbije koja se plasirala u polufinale. Stasala je jedna nova mlada generacija i stvarno im svaka čast i drago nam je da pobeđuju i da donose lepe vesti za građane.

Nažalost, toliko o pozitivnim vestima. Ovde imamo jedan loš Predlog zakona o planiranju i izgradnji o kome raspravljamo. Niti ima plana, a izgradnja će isključivo da bude na štetu građana. Mi smo ovim amandmanom pokušali da malo detaljnije preciziramo šta bi trebalo da budu nadležnosti različitih aktera na različitim nivoima vlasti i kada se radi o tome ko je nosilac izrade planskih dokumenata, ko vrši kontrolu usklađenosti, ko vrši stručnu kontrolu, šta radi državni tj. glavni državni urbanista, šta bi trebala da radi Agencija za prostorno planiranje, državna Komisija za planove itd, od nacionalnog nivoa, pa preko pokrajine i lokalne samouprave.

Međutim, ono što moram da kažem, mi ovde zapravo raspravljamo o tome, a naša kuća je bez temelja. Mi nemamo prostorni plan Republike Srbije i juče je ministar Vesić rekao – pa, nema veze što je on istekao 2021. godine. Pa neće biti da je tako. Zašto onda imamo odrednice godine razvoja?

Kada neko istakne neki plan, kao što je prostorni plan Republike Srbije to podrazumeva da napravimo analizu šta smo uradili dok je trajao taj plan i šta bi smo dalje trebali da radimo. To bi podrazumevalo da bi smo trebali zajedno da pravimo i nacionalni plan razvoja zajedno sa prostornim planom Republike Srbije i takođe da vidimo kako to utiče na životnu sredinu.

Tako se radi u normalnim zemljama gde se onda određuje u kom delu zemlje hoćemo da razvijamo poljoprivredu, u kom delu hoćemo eventualno rudnike i za šta bi nam oni služili, gde hoćemo da razvijamo turizam, a gde ćemo razvijati industriju. Tako se radi u uređenim zemljama, a kod nas nema ni temelja, nema ni krova, nažalost nema ni vrata, ni prozora, svako vršlja kako hoće. S stoga onda imamo situaciju da izvori pijaće vode postaju nelegalna gradilišta, poljoprivredni kraj nam služi za kopanje ruda. Hvala.

Hvala vam, predsedavajuća.

Drago mi je da se razumemo.

Ja isto smatram da je u redu da se pogreši ponekad i da se greška ispravi i drago mi je da u ovoj komunikaciji dolazimo do međusobnog razumevanja. To je pohvalno.

Mi smo takođe podneli amandman na ovaj član o kome je malo pre govorio i ministar i pažljivo sam slušao, radi se opet u tom amandmanu, mi smo tražili da se obriše mogućnost izdavanje informacije o lokaciji od strane javnog beležnika i drugih pravnih lica.

Slušao sam vas šta ste govorili. Moram da kažem da me niste ubedili u smislu garancija, jer vi kažete da je davanje informacije o lokaciji samo čitanje postojećeg plana, ne proizvodi pravno dejstvo, biće licenciranje itd, i da će sekretarijat moći da nastavi i dalje to da radi.

Međutim, nema nikakvih garancija da će svako čitati plan na isti način, i to je ona opravdana bojazan građana da u tom smislu će neko ko je investitor moći, ako mu se ne svidi ono što je dobio u sekretarijatu, da ode na primer kod javnog beležnika i da dobije informaciju čitanja o planu koji njemu više odgovara. To je ono zbog čega smo gotovo svi podneli amandmane na ovu predloženu dopunu Zakona o planiranju i izgradnji, iz prostog razloga što građani nije baš da imaju poverenje u postojeće vaše ministarstvo, niti u vladajući režim, jer gledaju oko sebe i vide da mi zapravo imamo jedan urbanistički haos, da se postojeća pravila ne poštuju. Stoga je bilo potrebno ili da se u sam član zakona uvedu dodatne garancije, ili da se ovaj predloženi član ipak izbriše. Hvala vam.

Hvala vam, predsedavajući.

Nadovezao bih se na govor koleginice prethodne.

Isto moram da poručim, pošto je ministar malopre govorio i kaže – protiv ste energetske efikasnosti, protiv ste sertifikata, protiv ste električnih punjača. Ne, nismo. Zapravo, možemo da kažemo i da pohvalimo takve stvari. Koleginica je već govorila o tome koliko se i ne bavite stvarima kojima se hvalite.

Ono što nama smeta jeste što vi koristite vrlo često ovakve stvari koje možemo nazvati pozitivnim da biste progurali zakon, a taj zakon ima toliko problematičnih stvari, kao što je, na primer, to da želite da progurate besplatnu konverziju zemljišta iz prava korišćenja u prava vlasništva. Jedan fantastičan poklon za vaše tajkune, jedna trešnjica na torti ovog Zakona o planiranju izgradnje.

Na primer, a pričaćemo, verujem, i u nastavku o tome, vi kažete da postoji pet hiljada lokacija, kao i da će se desiti građevinski bum i tako dalje, sve je to u redu, ali svako kada kupuje nešto, plati punu cenu. Ovde se radi o tome da vi nekom poklanjate nekom nešto besplatno, da neko neće platiti punu cenu, a da vidimo neke od tih slučajeva potencijalnih.

Na primer, 2019. godine kupljena je firma u stečaju Industrija motora Rakovica, koja ima 47 objekata na površini 85 hiljada kvadratnih metara.

Predsedavajući, ako biste mogli da prestanete da budete komentator.

Bila je vaterpolo utakmica. Igrala je naša reprezentacija.

Tamo ste možda mogli da konkurišete kao komentator, a ovde nemojte.

Da, jeste, povezano je sa amandmanom na član 18.

Predložili smo brisanje, tako da, molim vas, ne prekidajte me.

Ako vam je problem da čujemo ovo - Industrija motora Rakovica prostire se na 47 objekata… (Isključen mikrofon.)

Hvala vam, predsedavajući.

Povredili ste član 106. dok je govorio ministar.

Član 106. kaže – govornik može da govori sam o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres. Ministar je govorio o konverziji, a mi smo sada na prethodnim članovima. Konverzija je član 30. i 31. i tek ćemo tada da govorimo o konverziji.

Niste morali da govorite ovako nadahnuto, mogli ste da sačuvate.