Hvala vam, predsedniče Skupštine.

Postavio bih pitanje za Ministarstvo prosvete, da li je bilo potrebe da se javnost dodatno uznemiri oko ne koordinisanog povratka đaka u Osnovnu školu „Vladislav Ribnikar“ i načina pružanja psihološke pomoći deci koja se suočavaju sa traumom, pa da Ministarstvo prosvete napokon reaguje i donese preporuku za organizaciju nastave i vannastavnih aktivnosti u ovoj školi?

Da li je bilo potrebno da na televiziji slušamo ispovesti roditelja ubijene dece o primeru lošeg rada sa đacima koji se suočavaju sa traumom, pa da Ministarstvo prosvete zvanično objavi veoma šturu preporuku o načinu sprovođenja nastave u ovoj školi do kraja školske godine?

Zašto je Ministarstvo prosvete prestalo da postoji u trenutku kada je moralo i trebalo da rukovodi procesom povratka đaka u osnovnu školu? Svojom odsutnošću u ključnom trenutku stiče se opravdani utisak da je Ministarstvo prosvete ostavilo školu, roditelje, nastavnike i đake da se snalaze sami. To je veoma pogubno po školsku zajednicu koja se suočava sa najvećom mogućom tragedijom. Na ovaj način Ministarstvo prosvete doprinelo je tome da se roditelji dele, da jedni roditelji koji smatraju da se đaci ne bi trebali vratiti u školu, smatraju da oni drugi roditelji koji ne dele isto mišljenje sa njima, da smatraju da ti roditelji ne pokazuju dovoljno empatije i razumevanja za pretrpljeni bol i traumu sa kojom se suočavaju.

Ovakva podela u zajednici nikome nije potrebna, a pogotovo i ponajmanje ovoj školi, roditeljima, nastavnicima i deci.

Pitanje za predsednicu Vlade Republike Srbije – da li je, i ako jeste, prosledila predsedniku Narodne skupštine, ostavku ministra prosvete Branka Ružića? To je morala da učini, bila je dužna da učini po Zakonu o Vladi, po članu 23.

Pitanje za predsednika Narodne skupštine – da li je i kada je dobio ostavku ministra prosvete od predsednice Vlade? Ukoliko je jeste dobio, kada je dobio i zašto tu ostavku nije stavio na sednicu Narodne skupštine, a po Zakonu o Vladi bio je dužan da učini to na prvoj narednoj sednici?

Ministar prosvete je podneo ostavku, međutim, njemu nije prestao mandat. Njemu mandat prestaje kada Narodna skupština konstatuje tu ostavku, kada narodni poslanici konstatuju tu ostavku.

Ukoliko se ova procedura odugovlači, onda se dodatno urušava prosvetni sistem, jer se stvara pravni vakuum u trenutku kada to nikako ne bi smelo.

Mi se nalazimo u situaciji u kojoj je ministar podneo ostavku, što podržavamo, s obzirom na njegove katastrofalne postupke odmah nakon tragedije i masovnih ubistava, međutim, njemu mandat nije prestao. Da bi mandat prestao, potrebno je mi to da konstatujemo ovde u Narodnoj skupštini.

Pitanje za predsednicu Vlade Republike Srbije. Odlukom od 11. maja ove godine formirali ste Savet za sprečavanje vršnjačkog nasilja. Ko su članovi ovog saveta? Zašto ste odlučili da formirate ovo telo kada ste već 2019. godine formirali Radnu grupu za prevenciju suzbijanja nasilja u školama? Da li je ta radna grupa donela bilo kakve zaključke? Da li je predložila neke mere? Ukoliko jeste, koje je mere predložila? Ta radna grupa koja je pompezno najavljena i formirana 2019. godine, sastala se samo dva puta od svog konstituisanja. Da li će i ovaj novi Savet, koji suštinski treba da se bavi istom materijom, a to je prevencija nasilja među mladima i đacima, da ima isti učinak?

Naše školstvo, kao i naše društvo, danas je na raskrsnici. Da li ćemo uspostaviti škole kao mesto okupljanja, sreće i podrške, u kojima đaci stiču znanja i veštine, razvijaju sopstvene potencijale, ili će škole postati mesta u kojima đaci i nastavnici ne žele da borave, a roditelji strahuju da li da pošalju đake u školu? To zavisi isključivo od nas, to zavisi isključivo od toga koje ćemo lekcije i zaključke imati na osnovu ovih tragičnih događaja i masovnih ubistava.

Škola mora biti zajednica đaka, nastavnika, roditelja, u kojoj vlada međusobna podrška i razumevanje, a ne razjedinjeni skup pojedinaca koji jedni drugima ne veruju i jedni od drugih zaziru. Hvala vam.

Hvala.

Na početku bih se osvrnuo na prethodno izlaganje narodnog poslanika prekoputa. Govorio je o nekim navodnim incidentima na skupu „Srbija protiv nasilja“. Ako je i dolazilo do nekih incidenata, te incidente isključivo su prouzrokovali vaši ljudi, vaši ubačeni elementi, vaši Miše Vacići i slični uposlenici vašeg ministarstva i vaših kancelarija.

Skupovi „Srbija protiv nasilja“ su dostojanstveni skupovi građana kojima je dosta sistemskog promovisanja nasilja u Srbiji. Shvatite to. Čujte te građane. I molim vas da se urazumite da možemo da uredimo naše društvo.

Ovih dana slušali smo premijerku, ministra Gašića, koji je, nažalost, otišao jer očigledno ima važnija posla, i ministarke o tome kako brane neodbranjivo, o tome kako sistem nije zakazao, iako je ubica u selima u okolini Mladenovca i Smedereva bio naoružan arsenalom oružja, automatskom puškom, bombama i pištoljima.

Još uvek nismo čuli odgovor kako je moguće da je imao to oružje. Tako opasno oružje ni po jednom našem zakonu ne bi smeo da ima. Kako onda sistem nije zakazao? Ako sistem nije zakazao, onda se moramo pitati kakav je to sistem, za koga on radi, koga on štiti? Građane, nažalost, očigledno ne štiti.

Gde je bio sistem u proteklih 10 godina da se pozabavi i skloni nelegalno naoružanje u našem društvu, da spreči nelegalnu trgovinu naoružanjem u našem društvu?

Srbija je, kao što smo mogli da saznamo, u prvih pet zemalja u svetu po količini rasprostranjenosti oružja. Istraživanje o naoružanju o malokalibarskom oružju u Srbiji iz 2018. godine kaže da je u Srbiji, pretpostavlja se, 2.719.000 komada oružja, od toga 1.186.000 registrovanog oružja, a milion i 500 i nešto hiljada komada neregistrovanog oružja.

(Rodoljub Stanimirović: Sve je to vaše naoružanje! Sve ste vi to doneli u Beograd!)

Samo malo, pričamo ovde o ozbiljnim stvarima.

Imamo u Srbiji 2018. godine dva miliona i 700 i nešto hiljada komada nelegalnog oružja. Dnevne novine „Danas“ traže od MUP da im dostavi podatke o tome koliko je oružja oduzeto od početka 2017. godine do 1. aprila 2023. godine. Za pet godina znate koliko je oružja oduzeto? Deset hiljada 745 komada oružja. Dva miliona imamo, a oduzeli ste za pet godina samo deset hiljada komada oružja.

Pa, što se niste bavili razoružavanjem društva u proteklih pet godina, ako već niste u proteklih 10 godina? Kako onda sistem nije zakazao? Gde je bio sistem da u konkretnom slučaju, kada se radi o ubici iz Mladenovca, reaguje, istraži njegova prethodna dela, njegove prethodne prekršajne i krivične prijave?

Čuli smo ovih dana, saznali smo i od ministra, da je počinilac imao jednu krivičnu prijavu, i to napad na policajca na službeno lice u vršenju dužnosti, da je imao dve prekršajne prijave, i to izazivanje tuče, nanošenja lakih telesnih povreda, oštećenja imovine motornom testerom.

Saznali smo, rekao je ministar da, prosto, on nije mogao da bude osuđen, jer je maloletnik. Svi znamo da je to netačno, čak je ministarka pravde morala da reaguje. Po Krivičnom zakoniku bio je maloletan, ali je bio odgovoran. On je za napad na policajca mogao da dobije vaspitnu meru u vidu zavoda, upućivanje u vaspitnu ustanovu, upućivanje u vaspitno-popravni dom, upućivanje u posebnu ustanovu za lečenje i osposobljavanje.

Vi sad možete reći, kao što ste rekli da je stručnjak centra za socijalni rad procenio da ne bi trebalo da se da jedna takva zavodska mera. Možete se vaditi da sistem nije zakazao, ali upravo se ovde radi. Vi prebacujete odgovornost sa jednog dela sistema na drugi deo sistema, a mi upravo o tome govorimo. Kada sistemski godinama smanjujete ulaganje u zdravstvo, u obrazovanje i centre za socijalni rad, kada te stvari koje bi trebale da brinu o našem društvu smatrate troškom, a ne ulaganjem u društvu, onda dolazi do pucanja sistema. Ali, znate čiji budžeti rastu svake godine od kad ste vi na vlasti? Budžeti policije, vojske i bezbednosnih službi.

Stoga, vratimo se na postupanje policije. Zašto policija se ranije nije bavila pitanjem koje oružje, legalno ili nelegalno, drži ubica i njegov otac u svojoj kući? Ministar je rekao da su mu ranije oduzeli lovačku pušku, privremeno, vratili su mu istu lovačku pušku i malokalibarsku pušku.

Hajde da krenemo od toga, realno, sistem nije radio, ali evo kaže ministar - mi smo znali i bili smo mu svojevremeno oduzeli lovačku pušku. Pa, zašto je onda bilo potrebno šest dana da Ministarstvo unutrašnjih poslova reaguje, pregleda kuću oca ubice, pronađe arsenal oružja i uhapsi ga? Zašto je bilo potrebno šest dana? Da li se u međuvremenu nešto dešavalo? Da li je u međuvremenu neko, kao i svih prethodnih godina, štitio penzionisano vojno lice?

Stoga, ono što jeste vređanje svih građana koji izlaze na skup "Srbija protiv nasilja", kada vi kažete da uprkos tome što su počinjena dva masovna ubistva, da je stanje bezbedno i stabilno. Kako je kada nije stabilno onda?

Hvala vam, predsedniče Skupštine.

Želim da dobijem nekoliko informacija od nekoliko ministara.

Imam pitanje za ministarku zdravlja Danicu Grujičić. Šta će Ministarstvo da uradi da izjednači plate vozača hitne pomoći?

Vozački hitne pomoći u manjim gradovima primaju manje plate od njihovih kolega iz većih gradova. Na primer, vozač hitne pomoći u Valjevu prima manju platu od njegovog kolege u Beogradu, iako obavljaju isti posao. Zahtevamo da se plate ljudi koji obavljaju isti posao izjednače u celoj Srbiji, ali i da se povećaju.

Većina vozača hitne pomoći prima platu od oko četrdesetak hiljada dinara, nešto malo veću od minimalca, jer im se godinama unazad na pogrešan, na nezakonit način, obračunava plata primenom nižeg koeficijenta. Daleko manji broj vozača hitne pomoći prima adekvatnu platu od oko 64.000 dinara, jer im se obračunava plata na osnovu odgovarajućeg koeficijenta.

Drugo pitanje je za ministra građevinarstva, saobraćaja, infrastrukture Gorana Vesića i za v.d. direktora „Infrastrukture železnice Srbije“ Nebojšu Šurlana.

Kako je moguće da vam je za remont jednih pokretnih stepenica na Vukovom spomeniku u Beogradu potrebna rok od 500 dana? To je godinu i po dana za remont jednih pokretnih stepenica. Zbog vašeg neznanja i nemara će svakog dana da ispašta 30.000 građana koji svakodnevno koriste BG voz i ovu najprometniju železničku stanicu u Beogradu. To su građani Batajnice, Ovče, Zemuna, Novog Beograda, Resnika, Lazarevca i Mladenovca. Oni svakog dana koriste BG voz i ovu najprometniju železničku stanicu u Beogradu. Ovim načinom remonta pokretnih stepenica onemogućavate da koriste ovaj prevoz godinu i po dana.

„Ne davimo Beograd“ je pokrenuo peticiju da bi zaustavio zatvaranje železničke stanice Vukov spomenik. Pozivamo građane da podrže ovu peticiju, da je potpišu i da nam se pridruže u borbi za kvaliteta javni prevoz.

Takođe, pitanje za ministarku zaštite životne sredine Irenu Vujović i ministra građevinarstva Gorana Vesića - šta ćete učiniti da se saniraju fekalna jezera na poljoprivrednim dobrima u Sremu?

Regionalni kanalizacioni kolektor opštine Inđija i opštine Stara Pazova je oštećen na delu kod Pazove. Bukvalno se fekalije iz kolektora izlivaju na poljoprivredna dobra, izlivaju na površinske kanale, truju naše zemljište i naše građane. Radi se o ekološkoj i zdravstvenoj katastrofi u više naselja u Sremu - u Novoj Pazovi, u Vojki, u Bajajnici, u Busijama i u Ugrinovcima.

Ova katastrofa traje godinama. Opština Stara Pazova je čak i dobila novac od izvođača radova, jer nije dobro sanirao kolektor. Umesto da opština iskoristi ovaj novac, da sanira regionalni kolektor, oni su nenamenski potrošili ova sredstva, što je ništa drugo do krivično delo.

Takođe, dodatno pitanje za ministarku zaštite životne sredine Irenu Vujović - da li će Ministarstvo uradi svoj posao i zaštiti najstrožije zaštićenu divlju vrstu potočnog raka koji nastanjuje Karoševsku reku? Pozivamo vas da uradite dobru stvar i da poništite dozvolu za izgradnju male hidroelektrane Velika Ploča na Karoševskoj reci kod Prijepolja.

Ministarstvo za zaštitu životne sredine treba da naloži Zavodu za zaštitu prirode Srbije da izda negativno rešenje za izgradnju male hidroelektrane. Male hidroelektrane nikako nisu dobar primer izgradnje energije iz obnovljivih izvora. Naprotiv, oni u potpunosti unište živi sve u reci i oko reke. Na kraju reka presuši, a sa njom i život svih bića u okolini te reke.

Takođe, imamo još jedno pitanje za ministra građevinarstva Gorana Vesića. Država je oduzela niški aerodrom gradu Nišu. Prebacila je osnivačka prava javnog preduzeća Aerodrom Niš na Republiku Srbiju i upravljanje poverila Vladi Republike Srbije u avgustu 2018. godine. Međutim, ostavili su Nišu ogroman dug za zemljište koje je grad Niš kupio od Ministarstva odbrane. Taj dug opterećuje finansije Niša, a ništa nije uradila država od onoga što je obećala rađanima Niša. Smanjen je broj letova sa Aerodrom Niš, lou-kost kompanije odlaze, nije proširen kapacitet zgrade aerodroma.

Pitanje za ministra je kada će nadležno ministarstvo da uradi ono što je obećano Nišlijama i Nišlijkama?

Hvala vam.

Hvala vam, predsedniče Skupštine.

Podneli smo amandman u kome smo zahtevali da i RATEL ima ulogu u uspostavljanju medijskog pluralizma u Srbiji, jer, prosto, i RATEL i REM su ključni igrači u veznom redu vladajućeg režima kada kontrolišu medijsku scenu i medije u Srbiji. I RATEL ima istu odgovornost na jedan posredan način, a to je da bi RATEL trebalo da kontroliše „Telekom“ u smislu da reaguje kada „Telekom“ ne omogućava pristup infrastrukturnoj mreži drugim operaterima, jer na taj način onemogućava druge kablovske operatere da omoguće građanima da, prosto, čuju vesti i informacije o tome šta se dešava u Srbiji, da omoguće građanima da čuju, prosto, informacije, kao i informativni program nezavisnih i slobodnih medija.

Na ovaj način RATEL upravo, zato što ne reaguje na ovakav rad „Telekoma“, doprinosi, kao i REM, zloupotrebi i kontroli medijske scene. To dovodi do sledeće situacije. Mi onda imamo situaciju kada pogledamo istraživanja monitoringa medija i ako uzmemo istraživanja CRTA-e o monitoringu medija, od aprila do oktobra 2022. godine, tada se kaže da 97% vremena u centralnim vestima televizija sa nacionalnom frekvencijom su zastupljeni isključivo predstavnici vlasti, odnosno vladajućeg režima, odnosno stranaka koje čine vladajuću većinu. Znači, manje od 3% je u centralnim vestima televizija sa nacionalnom frekvencijom dozvoljeno opoziciji da može da kaže svoj stav.

Takođe, kada pogledate istraživanja o monitoringu medija, govori se i o tome kakav je ton kada se izveštava o radu vladajuće većine, pa tako imamo situaciju da je, kada se radi o tome šta rade predstavnici vladajućeg režima, tada je ton vesti gotovo uvek pozitivan ili neutralan, dok kada je onih 3% zastupljena opozicija, tada je najčešće negativno prikazan rad opozicije u medijima koji su pod kontrolom vladajućeg režima, a to su, nažalost, svi mediji sa nacionalnom frekvencijom.

Kada pogledamo od ovih 97%, koliko je zastupljena vladajuća većina u informativnim programima televizije sa nacionalnom frekvencijom, od toga je Aleksandar Vučić zastupljen dve trećine vremena i to isključivo kroz hvalospeve o tome šta radi i na ovaj način RATEL omogućava kontrolu medijske scene i omogućava to da građani ne mogu da čuju koliko nam je razorena Srbija upravo vašom politikom.

Hvala vam.

Hvala vam, predsedniče Skupštine.

Postavljam pitanje ministru spoljnih poslova Ivici Dačiću - koja su vaša saznanja o sastancima i kontaktima koje su predstavnici "Telekom Srbije" imali sa evropskim poslanicima i drugim predstavnicima i telima EU, a vezano za izveštaje Evropskog parlamenta o napretku Srbije ka članstvu u EU? Koliko je ovakvih sastanaka održano, a u kojima su učestvovali predstavnici "Telekoma Srbija" ili oni koje su oni platili da lobiraju za njih?

Ko su bili učesnici sastanka i šta su zaključci ovih sastanaka? Koju ulogu u organizaciji je imala ambasadorka, odnosno šefica misije Srbije pri EU, Ana Hrustanović?

Dodatno, tražim informaciju i obaveštenje od ministra odbrane, Miloša Vučevića, i ministra prosvete, Branka Ružića, ali u njihovom svojstvu kao predsednika i zamenika predsednika Kadrovske komisije Vlade Republike Srbije.

Radi se o štrajku zdravstvenih radnika u „Lazi Lazarević“, u Klinici za psihijatrijske bolesti, odnosno opravdanoj borbi zaposlenih u ovoj klinici protiv mobinga i šikaniranja kojim su izloženi od strane v.d. direktorke, Ivane Stašević Karličić. Šta još treba da se desi, pa da v.d. direktorka bude razrešena funkcije direktorke? Koliko još prava pacijenata treba da budu ugrožena? Koliko još lekara treba da ode ili medicinskog osoblja da bude proterano iz klinike, pa da predsednik i zamenik predsednika Kadrovske komisije urade svoj posao, razreše direktorku, imenuju novu, novog vršioca dužnosti direktora na poziciji direktorke klinike?

Podsećam, još u novembru 2022. godine ministarka zdravlja, Danica Grujičić, obišla je kliniku i nakon toga je stala na stranu zaposlenih i štrajkačkog odbora i tražila razrešenje direktorke klinike.

Citiraću ministarku zdravlja iz jednog intervjua: „Sama činjenica da je za vreme njene, da kažem, vladavine otišlo 23 doktora sa te klinike i oko pedesetak sestara govori u prilog tome da se nešto zaista ružno dešava i da odnosi u toj ustanovi nisu onakvi kakvi bi trebalo da budu. Ona je, zapravo, i pokazala na koji način ne treba voditi jednu kuću“.

Podsećam, zaposleni u klinici štrajkuju gotovo sedam meseci, štrajkuju zbog nesavesnog vođenja institucije, zbog nesavesnog trošenja resursa klinike, ali i zbog sistemskog mobinga kojem su izloženi zaposleni u klinici. Oko toga kako se ponaša direktorka postoji saglasnost svih zaposlenih u klinici, od portira, tetkica, domara, do medicinskog osoblja i lekara i doktora nauka koji su zaposleni u klinici. Zato pitam predsednika i zamenika predsednika kadrovske komisije – šta će učiniti?

Takođe, tražim i obaveštenje od ministra finansija, ministra državne uprave i lokalne samouprave, ministra za rad i ministarke pravde. Njima je Ministarstvo zdravlja uputilo Predlog zakona o hitnoj medicinskoj pomoći koji je izradio pokret „Pravo na život - Meri“.

Želimo da znamo kakvo je njihovo mišljenje povodom ovog predloga zakona i da li su dostavili svoje mišljenje Ministarstvu zdravlja, kao i kada će se predlog ovog zakona naći u našem Domu da o njemu raspravljamo?

Srbiji je hitno potreban zakon o hitnoj medicinskoj pomoći. Mali domovi zdravlja se u pružanju hitne medicinske pomoći snalaze kako znaju i umeju. Gradovi sa manje od 15.000 stanovnika nemaju adekvatnu hitnu medicinsku pomoć. U zavodima i u domovima zdravlja ne postoje jasna pravila oko prioritizacije i načina javljanja na poziv, oko prioritizacije kome će biti pružena medicinska pomoć. Sve ovo moramo da promenimo, jer se radi o životima naših građana.

Takođe, moramo da pronađemo način da adekvatno nagradimo i sve naše lekare i svo naše medicinsko osoblje i vozače hitne pomoći koji su uključeni u proces pružanja pomoći građanima.

Tražim obaveštenje i od ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture – zbog čega ni pet meseci nakon što smo podneli Predlog zakona o zakupu stanova i kuća za stanovanje, odnosno uvođenja kontrolisane zakupnine, ovo Ministarstvo nije dostavilo odgovor šta ono misli o ovom predlogu zakona?

Ovim predlogom zakona koje je naš poslanički klub dostavio bi se omogućilo da se razreši stambena kriza koja se dešava u velikim gradovima, stambena kriza zbog koje, nažalost, veliki broj studenata ne mogu da plaćaju kirije kada dolaze da studiraju i zbog toga odustaju od studiranja i prosto prestaju sa svojim školovanjem. Hvala vam.

Hvala, predsedniče.

Ja ću se osvrnuti malo na izbor Zaštitnika građana. Kandidovanjem gospodina Pašalića za novi osmogodišnji mandat Zaštitnika građana, vladajuća većina pokazuje da im je do zaštite građana stalo kao do lanjskog snega, znači nimalo. Bukvalno se smejete u lice građanima, jer ga nominujete za novi mandat.

Još jednom pokazujete da su vama isključivo potrebni ćutolozi i zaštitnici stranačke policije, ćutolozi kao Zagorka Dolovac, koja je slepa na kriminal i korupciju u Srbiji, koji cvetaju kao korov i Zoran Pašalić, koji je najžustriji u traženju izgovora i opravdanja za policiju kada prebija sopstvene građane. On je srozao rad institucije Zaštitnika građana i nikako ne zaslužuje da bude nagrađen još jednim mandatom.

Na mestu Ombudsmana prvo je ćutao kada je policija prebijala građane za vreme julskih protesta 2020. godine i to ih je prebijala ovde ispred Narodne skupštine. Podsetiću, građani su u julu 2020. godine protestvovali tražeći adekvatnu zdravstvenu negu i zdravstvenu zaštitu i reagovali su na to što ih je država lagala. Država ih je lagala umanjujući broj ljudi koji su preminuli od korone.

Na sve to, kad su građani protestvovali i tražili adekvatno zdravstvo, država je na njih poslala policiju da ih prebija, poslali su konjicu, bacali su suzavac, a takođe su organizovali i batinaše koji zapravo nisu policija nego su sa one strane zakona, da i oni prebijaju građane nakon što se na njih baci suzavac.

Na sve to Pašalić je ustanovio da nije bilo policijske torture, a zatim je ipak, nevoljno i nerado, rekao da je bilo propusta. Za to mu je trebalo čak godinu i po dana da zvanično okonča postupak kontrole. Onda je rekao da je bilo propusta. Znači, za njega su prebijene glave i suzavac u očima isključivo birokratski propusti.

Na sve to, on nije zahtevao da se utvrdi individualna odgovornost onih koji su na građane poslali policiju da ih prebija, koji su na građane bacali suzavac, koji su na građane poslali batinaše. Ne, on je dao generalne preporuke, nikako da se utvrdi individualna odgovornost.

Isto tako je i ćutao kada je prošle godine MUP pokušalo da progura skandalozni nacrt zakona o unutrašnjim poslovima, odnosno Nacrt zakona o policiji, kojim bi u potpunosti legalizovali partijsku policiju, olakšali upad policije u stanove građana, omogućili policiji da koriste nove metode obračuna sa građanima na protestima, dakako, nasilne metode. Imao je prilike da učestvuje u javnoj raspravi, ali je odlučio da ćuti. Njemu je legalizacija partijske policije i prekomerne sile koja se može primenjivati nad građanima zapravo sjajan zakon, njemu je to sjajna vest. Jedino mu je smetala struka, građani i opozicija, koji su se udružili da zaustave ovaj nacrt zakona, da taj nacrt zakona nikako ne ugleda svetlost dana i ne postane predlog zakona koji bi se našao u ovoj Skupštini.

To je Pašalić, on je ćutolog i kao takav je potreban vlasti za još jedan osmogodišnji mandat.

Hajde malo da se osvrnemo i na izbor Saveta DRI. Državna revizorska institucija je ta koja bi trebala da štiti novac građana. Oni su ti koji bi trebali da kontrolišu kako se troši naš novac. S obzirom da često rade sa smanjenim resursima i da nekako kaskaju za svim korupcionaškim aferama ove vlasti, ja ću dati sebi pravo i slobodu da im ukažem na neke stvari koje mislim da bi trebali da istraže.

Na primer, mogli bi da pročitaju istraživanje Balkansko-istraživačke mreže i da istraže rad Ministarstva za brigu o porodici i demografiji. To ministarstvo je dodelilo 2,6 miliona evra nepostojećim, fantomskim organizacijama – 35 organizacija koje ništa ne rade, nemaju nikakve kvalifikacije, od ovog ministarstva dobili su 2,6 miliona evra.

Zarad građana, da pojasnim. Tih 2,6 miliona evra moglo je da bude upotrebljeno za podršku mladima, mladim bračnim parovima, za dečiju zaštitu, za zaštitu dece i omladine, za podršku porodicama sa više dece, za zaštitu reproduktivnog zdravlja žena. Ali ne, ovo ministarstvo je odlučilo da 2,6 miliona dodeli ovim fantomskim organizacijama. Oni su svesno učestvovali u krađi novca građana. Prebacili su 2,6 miliona evra našeg novca iz budžeta u privatne džepove, a upitno je gde je dalje iz tih privatnih džepova otišao taj novac i za čije finansiranje se on zapravo koristi.

Predlažem da DRI istraži malo ovo, kada već vrhovna ćutateljka Zagorka Dolovac ćuti o kriminalu i korupciji koji se rascvetao kao korov u Srbiji. Hvala vam.

Hvala vam, predsedniče Skupštine.

Počeo bih sa jednom pohvalom.

Mi iz Zeleno – Levog kluba – Ne davimo Beograd se trudimo da uvek pohvalimo ako je nešto dobro urađeno.

Zahvalio bih se Fiskalnom savetu na obavljanju posla sa integritetom i na njihovom Izveštaju o stanju javnih finansija u Srbiji.

Pozitivna stvar je da je ovaj izveštaj urađen iskreno, međutim negativna je stvar to kakve su nam javne finansije, kakvo nam je stanje javnih finansija. One su loše i to je posledica nestručnih mera koje je Vlada preduzela u polju ekonomije.

Fiskalni savet upozorava na sve ono što smo mi upozoravali u prethodne tri godine, a to je da su neselektivna davanja i netransparentno trošenje budžeta prouzrokovali povećanje ekonomskih nejednakosti u Srbiji. Nažalost, postali smo društvo sa najvećim nejednakostima u Evropi.

Svima je jasno da je pomoć za vreme korone bila potrebna, ali da je besmisleno bilo davanje para svima, kako onima koji se voze „Mercedesom“ najnovije klase, tako i onima koji jedva plate kiriju za stan i kupe hranu za tekući mesec.

Bolje je bilo da smo dali 200 evra onome ko nema, nego što smo dali 100 evra svima. Ovako je dve milijarde evra potrošeno na pogrešan način i gotovo su to pare koje su bačene u bunar. To je prouzrokovalo povećanje inflacije koja je danas 24% kada se radi o hrani, a 43% kada se radi o mlečnim proizvodima.

Nije inflacija uvezena, kao što tvrdi Vlada Republike Srbije, nažalost ona je domaće proizvodnje, ona je proizvedena lošim ekonomskim merama.

Ako pogrešno potrošite dve milijarde evra, onda nemate dovoljno za ono što je stvarno potrebno građanima, kao što je na primer za ulaganje u zdravstvo i medicinsku pomoć.

Tako nam danas domovi zdravalja propadaju, a lekari i medicinski tehničari odlaze u inostranstvo jer vide da vladajući režim više ceni lekara koji ode na miting podrške SNS nego ako radi savesno svoj posao, a vozači ekipe Hitne pomoći primaju različite plate iako rade isti posao. Vozač Hitne pomoći u Valjevu prima manju platu od njegovog kolege u Beogradu, iako obavljaju isti posao. Zahtevamo da se plate ljudi koji rade isti posao izjednače i povećaju.

Umesto…

Ako može od ovlašćenog predstavnika grupe?

Hvala vam, predsedniče Skupštine.

Zahvalio bih se ministru Mihailu Jovanoviću na izlaganju i cenim kada se ukazuje na određene stvari. Mislim da takva razmena mišljenja je potrebna, iako se slažem da na početku niste baš na adekvatan način se obratili prema poslanicima, sa određenim komentarima, ali posle, oko vaših izlaganja, stvarno to cenim, u redu je, tu smo da razmenjujemo argumentaciju.

Vi kažete kako je nešto bilo uvek bolje kada idete u prošlost, pa kao trebao bih ja uporedim kao neko koje nov poslanik, kao neko ko predstavlja novu političku snagu koja nikada nije bila na vlasti, da treba da govorim o tome kako je nekad u prošlosti bilo, pa to nije ipak moja odgovornost.

Međutim, kada idete u prošlost, mogli ste da odete i na primer i u devedesete godine prethodnog veka, kada je bila hiperinflacija i kada su naši roditelji jedva preživljavali sa tri marke, koliko su imali platu na mesečnom nivou. Ta hiperinflacija i to ekonomsko stanje takođe je prouzrokovano sadašnjom vladajućom većinom, pa ste se mogli osvrnuti i na tako nešto.

Ali, hajde, da vam ukažem i na jednu drugu stvar. Govorite o prosečnoj plati. Međutim, hajde da uzmemo jedan drugi pokazatelj, a to je najučestalija plata, to je ona plata koju primaju najčešće građani Srbije i ta plata prošle godine bila je oko 50.000 dinara, 50% stanovništva je primalo platu oko 50.000 dinara, od toga 27% između 35.000 i 50.000 dinara, a 23% građana primalo je platu ispod 35.000 dinara.

Uzimati kao pokazatelj prosečnu platu, to znači uzeti platu i primanja i onoga ko se vozi mercedesom i dobio je 100 evra pomoći za vreme korone i onoga ko prima platu ispod 35.000 dinara. To stvara jednu masku, to maskira ekonomsku situaciju sa tim. Treba da govorimo o pravim ekonomskim pokazateljima, a oni su zapravo veoma loši. Hvala.

Hvala vam, predsedniče Skupštine.

Voleo bih da se još jedanput osvrnemo na izveštaj Fiskalnog saveta, za rad građana, u tom izveštaju je rečeno nekoliko veoma tačnih stvari, za koje mislim da bi građani morali da znaju. U izveštaju se spominje sve ono što smo mi iz Zeleno levog kluba – Ne davimo Beograd, govorili u proteklih nekoliko godina, pogotovo poslednje tri godine, a to je da su nam javne finansije loše i da je to prouzrokovano ekonomskom politikom Vlade Republike Srbije, da je takva politika ne samo prouzrokovala loše javne finansije nego je prouzrokovala ogromne društveno ekonomske nejednakosti u Srbiji i da smo nažalost zemlja sa najvećim nejednakostima u Evropi.

U tom izveštaju se kaže, da je javni dug pretežak za našu privredu i za naše društvo. Taj javni dug je oko 57% BDP i vrlo često predstavnici Vlade govore kako mogu da ga servisiraju, kao je to kad se poredi sa drugim zemljama EU u redu, da je otprilike istog ranga. Međutim, u samom izveštaju Fiskalnog saveta kaže se da se ipak Srbija zadužuje sa daleko većim kamatnim stopama, pa će nama biti mnogo teže da vraćamo te dugove i mnogo više opterećuju našu privredu.

Takođe u tom izveštaju spominje se da Vlada netransparentno često troši novac u budžetu, a pogotovo kada se pogleda iznos budžetske rezerve i za šta se troši. Ta budžetska rezerva je u našem budžetu prevelika, ona je daleko veća nego što su budžetske rezerve u zemljama u regionu ili zemljama u Evropi. Ali, i kada se troši ta budžetska rezerva ona se ne troši u korist svih građana. Na primer kada smo razgovarali o budžetu, mi smo predlagali da se iz budžetske rezerve poveća iznos dečijeg dodatka. To je odbijeno, ali za čega se koristi budžetska rezerva. Ona se koristi najčešće za transfere lokalnim samoupravama, ali ne svim lokalnim samoupravama, nego onim lokalnim samoupravama koje SNS i vladajući režim moraju da spasavaju. Pa, tako na primer iz budžetske rezerve samo prošle godine je Beogradu otišlo 1,45 milijardi dinara, a Jagodini sto miliona dinara. To znači budžetska rezerva ne može da se koristi u korist svih građana Srbije, nego isključivo za krpljenje budžetskih rupa koje su ostavili i Šapić, i Vesić, i Palma, i Siniša Mali.

Takođe, ono što se u ovom izveštaju govori, jeste da imamo prekomernu potrošnju na neefikasan energetski sektor. Ono što se napominje zapravo se može sažeti u jedno, da smo mi jednog partijskog nameštenika Grčića koji je nestručno lice, koje je bilo na čelu EPS-a, da ga je društvo, da smo mi platili štetu od preko milijardu evra.

Ono što se može pitati, da li ovaj nameštenik u vrednosti od milijardu evra, da li su tužiteljke Bojana Savović i Jasmina Ponović, koje su sklonjene prethodnih dana, sklonjene, baš zato da ne bi utvrdili i njegovu krivičnu odgovornost i to upravo sada kada su krenuli da ispituju šta se to tačno dešava u EPS-u i energetskom sektoru.

Ono što znaju svi građani Srbije, prethodne godine da nismo preskupo uvozili struju mi bismo imali restrikcije.

Takođe, ono što se govori u Izveštaju Fiskalnog saveta jeste da smo javni dug i inflaciju prouzrokovali neselektivnim davanjem novca za vreme korone.

Svi se slažemo da je novčana pomoć za vreme korone bila potrebna, međutim ono što nije bilo potrebno je da se daje jednako onima koji se voze „Mercedesom“ najnovije generacije i onima koji jedva imaju para da plate kiriju za stan ili da plate hranu za tekući mesec. Bolje da smo dali 200 evra onome kome stvarno treba, a ne 100 evra neselektivno.

U Izveštaju se kaže da je ovakvo neselektivno deljenje novca prouzrokovalo štetu od dve milijarde evra. Dve milijarde evra je bačeno u bunar, a te dve milijarde evra mogle su biti iskorišćene za ulaganje u ono što je građanima stvarno potrebno. Ovako, sa potrošenih preko dve milijarde evra dodatno je povećan javni dug Srbije, uništene javne finansije Srbije, a doprinelo se i povećanju inflacije.

Tako je inflacija danas oko 24% kada se radi o hranu i drugim namirnicama, a 43% je kada se radi o mleku i mlečnim proizvodima.

Ono što Vlada Republike Srbije nemušto pokušava da odbrani jeste da je inflacija uvezena, da je to zbog rata u Ukrajini, ali to nije tačno i to se konstatuje u ovom izveštaju. Ova inflacija je, nažalost, domaće proizvodnje.

Ovakve loše javne finansije i ovakva loša ekonomska politika ne samo da prouzrokuje velike ekonomske nejednakosti, nego prouzrokuje i velike dohodovne nejednakosti u Srbiji.

Šta to znači? To znači da mali broj ljudi ima enormne zarade, a veliki broj ljudi u Srbiji ima jako male zarade. To znači da je ta priča o prosečnoj plati od 700, 750 evra, mit koji ne stoji. To znači da je istina znatno gorča i teža po građane Srbije.

Ako pogledamo šta je najučestalija plata u Srbiji, onda se vidi da su građani prošle godine najčešće primali oko 50.000 dinara, odnosno 27% građana primalo je između 35.000 do 50.000 dinara, a 23% građana nažalost primalo je i manje od 35.000 dinara. To se konstatuje u izveštaju.

Ovakva loša finansijska situacija pogađa različite grupacije, pa tako dodatno pogoršava život mladih u Srbiji. Tako je danas 22% mladih nezaposleno. Džaba ta priča kako je 2012. godine bilo 50% mladih nezaposlenih. Mladi ne žive u prošlosti, žive u sadašnjosti, a u ovoj sadašnjosti, ne mogu sebi da priušte da rentaju stan u Beogradu ili drugim većim gradovima, a kamoli da kupe nekretninu na tržištu nekretnina.

Takođe, ono što se konstatuje u ovom izveštaju to je da ovakve društvene nejednakosti zapravo sprečavaju da se ulaže u ono što je preko potrebno, da se ulaže više novca u zdravstvo i prosvetu.

Kada govorimo o zdravstvu, uzmimo samo primer pružanja hitne medicinske pomoći. Srbija je jedina zemlja u regionu koja nema zakon o hitnoj medicinskoj pomoći. Ukoliko živite u gradovima koji imaju manje od 25.000 stanovnika možete jedino Bogu da se pomolite da ta hitna pomoć stigne na vreme, a u drugim većim gradovima ne postoji ujednačena praksa Zavoda.

Stoga je hitno potrebno doneti zakon o hitnoj medicinskoj pomoći.

Predlog je izrađen od strane pokreta „Pravo na život – meri“ i hajde da pričamo o ovakvim stvarima.

Ove stvari zapravo građani žele da rešavamo, isto kao što građani žele da ulažemo više u prosvetu, da povećavamo plate prosvetnih radnika, jer nažalost naše nastavnice, naši nastavnici napuštaju prosvetu.

Oni su ti koji kreiraju buduće društvo, a kakvo će to društvo biti ako su oni poniženi?

Takođe, u ovo malo vremena što je ostalo iskoristio bih priliku i prisustvo Dejana Damnjanovića, vršioca dužnosti Agencije za sprečavanje korupcije, da ga pitam da li će reagovati povodom saopštenja kompanije „Meta“?

Kompanija „Meta“ je vlasnik nekoliko društvenih mreža, „Fejsbuk“, „Instagram“, „Vocap“. Ta kompanija „Meta“ je nedavno suspendovala preko 5.000 lažnih naloga na Fejsbuku, preko 1.000 naloga na Instagramu, preko 12 Fejsbuk grupa. Ta kompanija „Meta“ je ustanovila da se tu radi zapravo o tzv. botovima koji su, hajde da kažemo, imali opsežnu akciju hvalisanja aktivnosti predsednika Republike i SNS. Međutim, ono što je ključni problem jeste da iza tih naloga, kompanija „Meta“ kaže, stoje i društveni nameštenici.

Ali, postoji još jedan veći problem. Ne samo što su državni službenici za vreme obavljanja svojih poslova umesto da obavljaju posao u korist građana botovali za vladajuću partiju. Preko tih naloga potrošeno je 150.000 dolara na reklame.

Vi dobro znate da, po Zakonu o finansiranju političkih aktivnosti svaki novac koji je utrošen na političko reklamiranje, mora biti transparentno prikazan od strane date partije. Hoćete li istražiti ko je ovih 150.000 američkih dolara uplatio i ko ih je koristio za reklamiranje SNS? Hvala vam.

Hvala, predsedniče Skupštine.

Hteo bih samo na kratko da se osvrnem na prethodnog govornika. Nemamo mi ništa protiv ako se u Jagodini grade vrtići, ako se u Jagodini gradi kanalizacija, ako se gradi infrastruktura. Naprotiv, to podržavamo. Ono što mi imamo protiv jeste da se javni resursi građana od Subotice do Bujanovca koriste ne selektivno, da se isključivo koriste kada treba da se spašava vladajuća većina, pa tako kada pada rejting vladajuće većine u Beogradu, onda se krpe rupe koje je vladajući režim ostavio u Beogradu od silnih preslagivanja kockica na Trgu Republike ili izgradnje tzv. zelenog Bulevara u Beogradu, koji nas je koštao 20 miliona evra, a ne služi ničemu i već se raspao.

Problem je što umesto da se novac svih građana Srbije koristi za sve građane Srbije, pa da tako imamo javne vrtiće od Subotice do Bujanovca i da nema više liste čekanja za decu u vrtićima, ovde se novac iz budžetske rezerve isključivo koristi kada treba da se spašavaju koalicioni partneri, kada treba da se spašavaju vaše budžetske rupe. O tome se radi. A problem je zato što kada se neselektivno tako koriste javni resursi i ne koriste u korist svih građana, onda dođemo u situaciju da trećina Srbije nema ispravnu vodu za piće, a u Vojvodini dve trećine nema vodu za piće, 600.000 građana pije vodu sa tragovima arsena. Onda dođemo do toga da oko 40% domaćinstava u Srbiji nema kanalizaciju, a u Beogradu, glavnom gradu, trećina stanovništava nema kanalizaciju. O tome se radi. Ako koristimo novac za izgradnju kanalizacije, hajde da je koristimo i za kanalizacione infrastrukturne mreže u svim gradovima Srbije.

Hvala vam, predsedniče Skupštine.

Da, mi smo isto podneli amandman na ovaj član 23. zahtevajući da se uspostavi veća javnost rada VST. Verujem da ministarka smatra da je to bitna tema.

Mi smo predložili neke dodatne kriterijume da se za javnost rada VST uvrste i u sam predlog zakona. Odgovor sa vaše strane je bio da nema potrebe, da je stavljeno da će se to urediti dodatno Poslovnikom VST i da VST ionako dostavlja, ima obavezu da dostavi godišnji izveštaj radi informisanja same Skupštine.

E sad, moram da kažem da malo to pitanje da se uvek ostavi da se nekim podzakonskim aktima dodatno nešto uredi, da to ne ide u prilog vašem argumentu. Brzina donošenja podzakonskih akata ili drugih akata unutar institucija nije uvek dobra. Često prođe i do godinu dana dok se to ne reši.

Takođe, kada se radi o izveštajima koji se dostavljaju u Skupštinu imamo za primer izveštaj raznih nezavisnih i kontrolnih institucija kao što su Zaštitnik građana, kao što su Poverenik za informacije od javnog značaja. Vidimo da se o njima retko raspravlja na sednicama odbora, a još manje na sednici Narodne skupštine.

Sad - šta smo mi predložili. To je da se snimaju sednice, da se objavljuje dnevni red, da se da zapisnik sa sednica da se omogući prisustvo medija u stručne javnosti. Vi ste rekli da to ne može, da sa vaše strane nema potrebe tako dodatno uredi, nego da često vrlo često volite kažete - institucije neka rade svoj posao kao što ste rekli da za na primer kada treba da istražuju određene slučajeve.

Pa gde su te institucije na primer da istraže optužbu da Siniša Mali ministar finansija ima 24 stana u Bugarskoj? Gde su te institucije da istraže kada žena bivša Siniše Malog optuži ga da je on organizovao rušenje u Savamali? To ostavljanje i argumenti institucijama da vrše svoj posao vi sami znate da ne pije vodu, a ne radi ni za građane. Hvala vam.

Hvala predsedniče.

Da, mi smo podneli još jedan amandman kojim smo pokušali da uspostavimo javnost i transparentnost rada u postupku izbora članova Visokog saveta tužilaca iz reda javnih tužitelja, tužioca.

Odnosno predložili smo amandman da u postupku izbora kada Izborna komisija vrši intervjue sa kandidatima, da ti intervjui moraju da se snimaju, da to ne zavisi od toga da li određena osoba želi da se snima intervju sa njima, nego da to postoji obaveza snimanja samog intervjua i da taj intervju mora da u tom smislu bude okačen na prezentaciji koje bi Izborna komisija vodila i da mora prosto da se omogući da stručna javnost i građani imaju uvid u intervju potencijalnog budućeg člana Visokog saveta tužilaca.

To je veoma bitno jer kao što znate Visoki savet tužilaca će birati buduće tužioce i tužiteljke i ukoliko je ceo proces tajan, onda verovatno da se ništa neće promeniti na bolje, da ću u tom smislu tužioci ostati ćutolozi kao što sada pod ingerencijom Zagorke Dolovac.

A zašto je to bitno? Pa, to je bitno jer onda tužioci ne reaguju kada treba da brane građane, kao što je bila situacija na događajima iz Šapca, verujem da ministarka da ste upoznati kada je prilikom blokade puta kad su građani protestvovali protiv iskopavanja litijuma grupa batinaša maskiranih napala građane, krenuli da ih biju koristeći čekiće i štangle i na kraju Tužilaštvo, to je bilo u decembru 2021. godine, Tužilaštvo uopšte nije reagovalo, a jedini postupak koji je pokrenut jeste protiv Dobrice Veselinovića, šefa odborničke grupe, naše odborničke grupe u Beogradu i budućeg i sledećeg gradonačelnika Beograda.

Protiv njega je postupak pokrenut jer je on snimao policajce koji stoje mirno i ne reaguju, batinaši prebijaju građane.

Hvala vam.

Hvala vam predsedniče Skupštine.

Mi smo podneli amandman isto na ovaj član 3. Predloga zakona o sudijama. Ono što moram da kažem odmah na početku, malo jednu opštiju stvar, a to je da ovako predložen zakon i dalje zadržava široku kontrolu Ministarstva pravde u oblasti sudske uprave.

Takođe, ozakonjuje jedan mehanizam disciplinovanja tzv. neposlušnih sudija pod izgovorom zabrane političkog delovanja. Iz prostog razloga što se pod ovim terminom zabrane političkog delovanja, ako je široko postavljen može da se shvati i disciplinuje, ukoliko neki sudija izražava svoj stav, svoj kritički osvrt npr. stanje u pravosuđu u javnosti. To takođe onda može da se primeni na njega. Tako da bi morala da se nađe neka uža definicija kao što je npr. da nije član partije.

Kada govorimo o članu 3. mi smo kao i ostali koji su govorili tražili da se bolje definiše stalnost sudijske funkcije i da se ona definiše na način da ne samo da je ona stalna, nego da se doda i da traje do izbora za sudiju do nastupanja uslova za prestanak sudijske funkcije.

Takođe, kada se govori i o upućivanju sudija u druge sudove, da se samo na ovome stane, da sudija ne može da bude upućen i u međunarodne organizacije. Nema veze što naš Ustav, u pravu ste, ne eksplicira da je to zabranjeno, ne bi trebalo da se upućuje u druge međunarodne organizacije.

Nas nekoliko je iznelo ovaj amandman koji je suštinski napisao CEPRES i ovo je zanimljivo, da ste hteli da uvažite stručnu javnost tokom slušanja, ne biste morali ovde da slušate opet identične amandmane koji suštinski polaze od toga da ako postoje javne rasprave, onda pokušajte da uvažite stručnu javnost. Hvala.