Hvala vam, predsedniče Skupštine.

Voleo bih da se još jedanput osvrnemo na izveštaj Fiskalnog saveta, za rad građana, u tom izveštaju je rečeno nekoliko veoma tačnih stvari, za koje mislim da bi građani morali da znaju. U izveštaju se spominje sve ono što smo mi iz Zeleno levog kluba – Ne davimo Beograd, govorili u proteklih nekoliko godina, pogotovo poslednje tri godine, a to je da su nam javne finansije loše i da je to prouzrokovano ekonomskom politikom Vlade Republike Srbije, da je takva politika ne samo prouzrokovala loše javne finansije nego je prouzrokovala ogromne društveno ekonomske nejednakosti u Srbiji i da smo nažalost zemlja sa najvećim nejednakostima u Evropi.

U tom izveštaju se kaže, da je javni dug pretežak za našu privredu i za naše društvo. Taj javni dug je oko 57% BDP i vrlo često predstavnici Vlade govore kako mogu da ga servisiraju, kao je to kad se poredi sa drugim zemljama EU u redu, da je otprilike istog ranga. Međutim, u samom izveštaju Fiskalnog saveta kaže se da se ipak Srbija zadužuje sa daleko većim kamatnim stopama, pa će nama biti mnogo teže da vraćamo te dugove i mnogo više opterećuju našu privredu.

Takođe u tom izveštaju spominje se da Vlada netransparentno često troši novac u budžetu, a pogotovo kada se pogleda iznos budžetske rezerve i za šta se troši. Ta budžetska rezerva je u našem budžetu prevelika, ona je daleko veća nego što su budžetske rezerve u zemljama u regionu ili zemljama u Evropi. Ali, i kada se troši ta budžetska rezerva ona se ne troši u korist svih građana. Na primer kada smo razgovarali o budžetu, mi smo predlagali da se iz budžetske rezerve poveća iznos dečijeg dodatka. To je odbijeno, ali za čega se koristi budžetska rezerva. Ona se koristi najčešće za transfere lokalnim samoupravama, ali ne svim lokalnim samoupravama, nego onim lokalnim samoupravama koje SNS i vladajući režim moraju da spasavaju. Pa, tako na primer iz budžetske rezerve samo prošle godine je Beogradu otišlo 1,45 milijardi dinara, a Jagodini sto miliona dinara. To znači budžetska rezerva ne može da se koristi u korist svih građana Srbije, nego isključivo za krpljenje budžetskih rupa koje su ostavili i Šapić, i Vesić, i Palma, i Siniša Mali.

Takođe, ono što se u ovom izveštaju govori, jeste da imamo prekomernu potrošnju na neefikasan energetski sektor. Ono što se napominje zapravo se može sažeti u jedno, da smo mi jednog partijskog nameštenika Grčića koji je nestručno lice, koje je bilo na čelu EPS-a, da ga je društvo, da smo mi platili štetu od preko milijardu evra.

Ono što se može pitati, da li ovaj nameštenik u vrednosti od milijardu evra, da li su tužiteljke Bojana Savović i Jasmina Ponović, koje su sklonjene prethodnih dana, sklonjene, baš zato da ne bi utvrdili i njegovu krivičnu odgovornost i to upravo sada kada su krenuli da ispituju šta se to tačno dešava u EPS-u i energetskom sektoru.

Ono što znaju svi građani Srbije, prethodne godine da nismo preskupo uvozili struju mi bismo imali restrikcije.

Takođe, ono što se govori u Izveštaju Fiskalnog saveta jeste da smo javni dug i inflaciju prouzrokovali neselektivnim davanjem novca za vreme korone.

Svi se slažemo da je novčana pomoć za vreme korone bila potrebna, međutim ono što nije bilo potrebno je da se daje jednako onima koji se voze „Mercedesom“ najnovije generacije i onima koji jedva imaju para da plate kiriju za stan ili da plate hranu za tekući mesec. Bolje da smo dali 200 evra onome kome stvarno treba, a ne 100 evra neselektivno.

U Izveštaju se kaže da je ovakvo neselektivno deljenje novca prouzrokovalo štetu od dve milijarde evra. Dve milijarde evra je bačeno u bunar, a te dve milijarde evra mogle su biti iskorišćene za ulaganje u ono što je građanima stvarno potrebno. Ovako, sa potrošenih preko dve milijarde evra dodatno je povećan javni dug Srbije, uništene javne finansije Srbije, a doprinelo se i povećanju inflacije.

Tako je inflacija danas oko 24% kada se radi o hranu i drugim namirnicama, a 43% je kada se radi o mleku i mlečnim proizvodima.

Ono što Vlada Republike Srbije nemušto pokušava da odbrani jeste da je inflacija uvezena, da je to zbog rata u Ukrajini, ali to nije tačno i to se konstatuje u ovom izveštaju. Ova inflacija je, nažalost, domaće proizvodnje.

Ovakve loše javne finansije i ovakva loša ekonomska politika ne samo da prouzrokuje velike ekonomske nejednakosti, nego prouzrokuje i velike dohodovne nejednakosti u Srbiji.

Šta to znači? To znači da mali broj ljudi ima enormne zarade, a veliki broj ljudi u Srbiji ima jako male zarade. To znači da je ta priča o prosečnoj plati od 700, 750 evra, mit koji ne stoji. To znači da je istina znatno gorča i teža po građane Srbije.

Ako pogledamo šta je najučestalija plata u Srbiji, onda se vidi da su građani prošle godine najčešće primali oko 50.000 dinara, odnosno 27% građana primalo je između 35.000 do 50.000 dinara, a 23% građana nažalost primalo je i manje od 35.000 dinara. To se konstatuje u izveštaju.

Ovakva loša finansijska situacija pogađa različite grupacije, pa tako dodatno pogoršava život mladih u Srbiji. Tako je danas 22% mladih nezaposleno. Džaba ta priča kako je 2012. godine bilo 50% mladih nezaposlenih. Mladi ne žive u prošlosti, žive u sadašnjosti, a u ovoj sadašnjosti, ne mogu sebi da priušte da rentaju stan u Beogradu ili drugim većim gradovima, a kamoli da kupe nekretninu na tržištu nekretnina.

Takođe, ono što se konstatuje u ovom izveštaju to je da ovakve društvene nejednakosti zapravo sprečavaju da se ulaže u ono što je preko potrebno, da se ulaže više novca u zdravstvo i prosvetu.

Kada govorimo o zdravstvu, uzmimo samo primer pružanja hitne medicinske pomoći. Srbija je jedina zemlja u regionu koja nema zakon o hitnoj medicinskoj pomoći. Ukoliko živite u gradovima koji imaju manje od 25.000 stanovnika možete jedino Bogu da se pomolite da ta hitna pomoć stigne na vreme, a u drugim većim gradovima ne postoji ujednačena praksa Zavoda.

Stoga je hitno potrebno doneti zakon o hitnoj medicinskoj pomoći.

Predlog je izrađen od strane pokreta „Pravo na život – meri“ i hajde da pričamo o ovakvim stvarima.

Ove stvari zapravo građani žele da rešavamo, isto kao što građani žele da ulažemo više u prosvetu, da povećavamo plate prosvetnih radnika, jer nažalost naše nastavnice, naši nastavnici napuštaju prosvetu.

Oni su ti koji kreiraju buduće društvo, a kakvo će to društvo biti ako su oni poniženi?

Takođe, u ovo malo vremena što je ostalo iskoristio bih priliku i prisustvo Dejana Damnjanovića, vršioca dužnosti Agencije za sprečavanje korupcije, da ga pitam da li će reagovati povodom saopštenja kompanije „Meta“?

Kompanija „Meta“ je vlasnik nekoliko društvenih mreža, „Fejsbuk“, „Instagram“, „Vocap“. Ta kompanija „Meta“ je nedavno suspendovala preko 5.000 lažnih naloga na Fejsbuku, preko 1.000 naloga na Instagramu, preko 12 Fejsbuk grupa. Ta kompanija „Meta“ je ustanovila da se tu radi zapravo o tzv. botovima koji su, hajde da kažemo, imali opsežnu akciju hvalisanja aktivnosti predsednika Republike i SNS. Međutim, ono što je ključni problem jeste da iza tih naloga, kompanija „Meta“ kaže, stoje i društveni nameštenici.

Ali, postoji još jedan veći problem. Ne samo što su državni službenici za vreme obavljanja svojih poslova umesto da obavljaju posao u korist građana botovali za vladajuću partiju. Preko tih naloga potrošeno je 150.000 dolara na reklame.

Vi dobro znate da, po Zakonu o finansiranju političkih aktivnosti svaki novac koji je utrošen na političko reklamiranje, mora biti transparentno prikazan od strane date partije. Hoćete li istražiti ko je ovih 150.000 američkih dolara uplatio i ko ih je koristio za reklamiranje SNS? Hvala vam.

Hvala, predsedniče Skupštine.

Hteo bih samo na kratko da se osvrnem na prethodnog govornika. Nemamo mi ništa protiv ako se u Jagodini grade vrtići, ako se u Jagodini gradi kanalizacija, ako se gradi infrastruktura. Naprotiv, to podržavamo. Ono što mi imamo protiv jeste da se javni resursi građana od Subotice do Bujanovca koriste ne selektivno, da se isključivo koriste kada treba da se spašava vladajuća većina, pa tako kada pada rejting vladajuće većine u Beogradu, onda se krpe rupe koje je vladajući režim ostavio u Beogradu od silnih preslagivanja kockica na Trgu Republike ili izgradnje tzv. zelenog Bulevara u Beogradu, koji nas je koštao 20 miliona evra, a ne služi ničemu i već se raspao.

Problem je što umesto da se novac svih građana Srbije koristi za sve građane Srbije, pa da tako imamo javne vrtiće od Subotice do Bujanovca i da nema više liste čekanja za decu u vrtićima, ovde se novac iz budžetske rezerve isključivo koristi kada treba da se spašavaju koalicioni partneri, kada treba da se spašavaju vaše budžetske rupe. O tome se radi. A problem je zato što kada se neselektivno tako koriste javni resursi i ne koriste u korist svih građana, onda dođemo u situaciju da trećina Srbije nema ispravnu vodu za piće, a u Vojvodini dve trećine nema vodu za piće, 600.000 građana pije vodu sa tragovima arsena. Onda dođemo do toga da oko 40% domaćinstava u Srbiji nema kanalizaciju, a u Beogradu, glavnom gradu, trećina stanovništava nema kanalizaciju. O tome se radi. Ako koristimo novac za izgradnju kanalizacije, hajde da je koristimo i za kanalizacione infrastrukturne mreže u svim gradovima Srbije.

Hvala vam, predsedniče Skupštine.

Da, mi smo isto podneli amandman na ovaj član 23. zahtevajući da se uspostavi veća javnost rada VST. Verujem da ministarka smatra da je to bitna tema.

Mi smo predložili neke dodatne kriterijume da se za javnost rada VST uvrste i u sam predlog zakona. Odgovor sa vaše strane je bio da nema potrebe, da je stavljeno da će se to urediti dodatno Poslovnikom VST i da VST ionako dostavlja, ima obavezu da dostavi godišnji izveštaj radi informisanja same Skupštine.

E sad, moram da kažem da malo to pitanje da se uvek ostavi da se nekim podzakonskim aktima dodatno nešto uredi, da to ne ide u prilog vašem argumentu. Brzina donošenja podzakonskih akata ili drugih akata unutar institucija nije uvek dobra. Često prođe i do godinu dana dok se to ne reši.

Takođe, kada se radi o izveštajima koji se dostavljaju u Skupštinu imamo za primer izveštaj raznih nezavisnih i kontrolnih institucija kao što su Zaštitnik građana, kao što su Poverenik za informacije od javnog značaja. Vidimo da se o njima retko raspravlja na sednicama odbora, a još manje na sednici Narodne skupštine.

Sad - šta smo mi predložili. To je da se snimaju sednice, da se objavljuje dnevni red, da se da zapisnik sa sednica da se omogući prisustvo medija u stručne javnosti. Vi ste rekli da to ne može, da sa vaše strane nema potrebe tako dodatno uredi, nego da često vrlo često volite kažete - institucije neka rade svoj posao kao što ste rekli da za na primer kada treba da istražuju određene slučajeve.

Pa gde su te institucije na primer da istraže optužbu da Siniša Mali ministar finansija ima 24 stana u Bugarskoj? Gde su te institucije da istraže kada žena bivša Siniše Malog optuži ga da je on organizovao rušenje u Savamali? To ostavljanje i argumenti institucijama da vrše svoj posao vi sami znate da ne pije vodu, a ne radi ni za građane. Hvala vam.

Hvala predsedniče.

Da, mi smo podneli još jedan amandman kojim smo pokušali da uspostavimo javnost i transparentnost rada u postupku izbora članova Visokog saveta tužilaca iz reda javnih tužitelja, tužioca.

Odnosno predložili smo amandman da u postupku izbora kada Izborna komisija vrši intervjue sa kandidatima, da ti intervjui moraju da se snimaju, da to ne zavisi od toga da li određena osoba želi da se snima intervju sa njima, nego da to postoji obaveza snimanja samog intervjua i da taj intervju mora da u tom smislu bude okačen na prezentaciji koje bi Izborna komisija vodila i da mora prosto da se omogući da stručna javnost i građani imaju uvid u intervju potencijalnog budućeg člana Visokog saveta tužilaca.

To je veoma bitno jer kao što znate Visoki savet tužilaca će birati buduće tužioce i tužiteljke i ukoliko je ceo proces tajan, onda verovatno da se ništa neće promeniti na bolje, da ću u tom smislu tužioci ostati ćutolozi kao što sada pod ingerencijom Zagorke Dolovac.

A zašto je to bitno? Pa, to je bitno jer onda tužioci ne reaguju kada treba da brane građane, kao što je bila situacija na događajima iz Šapca, verujem da ministarka da ste upoznati kada je prilikom blokade puta kad su građani protestvovali protiv iskopavanja litijuma grupa batinaša maskiranih napala građane, krenuli da ih biju koristeći čekiće i štangle i na kraju Tužilaštvo, to je bilo u decembru 2021. godine, Tužilaštvo uopšte nije reagovalo, a jedini postupak koji je pokrenut jeste protiv Dobrice Veselinovića, šefa odborničke grupe, naše odborničke grupe u Beogradu i budućeg i sledećeg gradonačelnika Beograda.

Protiv njega je postupak pokrenut jer je on snimao policajce koji stoje mirno i ne reaguju, batinaši prebijaju građane.

Hvala vam.

Hvala vam predsedniče Skupštine.

Mi smo podneli amandman isto na ovaj član 3. Predloga zakona o sudijama. Ono što moram da kažem odmah na početku, malo jednu opštiju stvar, a to je da ovako predložen zakon i dalje zadržava široku kontrolu Ministarstva pravde u oblasti sudske uprave.

Takođe, ozakonjuje jedan mehanizam disciplinovanja tzv. neposlušnih sudija pod izgovorom zabrane političkog delovanja. Iz prostog razloga što se pod ovim terminom zabrane političkog delovanja, ako je široko postavljen može da se shvati i disciplinuje, ukoliko neki sudija izražava svoj stav, svoj kritički osvrt npr. stanje u pravosuđu u javnosti. To takođe onda može da se primeni na njega. Tako da bi morala da se nađe neka uža definicija kao što je npr. da nije član partije.

Kada govorimo o članu 3. mi smo kao i ostali koji su govorili tražili da se bolje definiše stalnost sudijske funkcije i da se ona definiše na način da ne samo da je ona stalna, nego da se doda i da traje do izbora za sudiju do nastupanja uslova za prestanak sudijske funkcije.

Takođe, kada se govori i o upućivanju sudija u druge sudove, da se samo na ovome stane, da sudija ne može da bude upućen i u međunarodne organizacije. Nema veze što naš Ustav, u pravu ste, ne eksplicira da je to zabranjeno, ne bi trebalo da se upućuje u druge međunarodne organizacije.

Nas nekoliko je iznelo ovaj amandman koji je suštinski napisao CEPRES i ovo je zanimljivo, da ste hteli da uvažite stručnu javnost tokom slušanja, ne biste morali ovde da slušate opet identične amandmane koji suštinski polaze od toga da ako postoje javne rasprave, onda pokušajte da uvažite stručnu javnost. Hvala.

Hvala vam, predsedniče Skupštine.

Da, mi smo podneli i na ovaj član, ali i na druge članove u sklopu ovih zakona, kao što smo već više puta rekli, sa namerom da pokušamo da promenimo ovaj Predlog zakona o sudijama kako se ne bi zadržalo ovako kako je predložena široka kontrola Ministarstva pravde u oblasti sudske uprave i kako ne bi došlo do ozakonjenja mehanizma za disciplinovanje neposlušnih sudija kroz to široko tumačenje političkog delovanja u smislu davanja i mišljenja od strane sudije na određene situacije u javnosti.

Ali, što se tiče ovog konkretnog amandmana, ovde smo reagovali na neprecizne termine i definicije koje se koriste. Zašto je to bitno? Iz prostog razloga što ako se koriste neprecizne definicije i termini, to zapravo otvara mogućnost zloupotrebe i otvara jedan rizik za korupciju u sudstvu. To je i sama Agencija za sprečavanje korupcije u svom mišljenju koje je poslala rekla.

E sad, ono što je zanimljivo, vi da ste hteli, vi ste mogli da saslušate to mišljenje Agencije za sprečavanje korupcije, da poslušate šta oni imaju da kažu za korišćenje nepreciznih termina, kako to otvara i vodi u proces toga da može da kad imamo široke termine da se onda otvara rizik od korupcije, jer se ne zna koji će se tačno zakoni za sprečavanje korupcije primenjivati na sud.

To mišljenje ste mogli da poslušate, međutim samo da ste na pravilan način vodili proceduru izrade i nacrta, a zatim Predloga zakona, jer je Agencija za sprečavanje korupcije poslala vama mišljenje, a vi ste istog dana kad ste dobili to mišljenje već od nacrta stvorili predloge zakona i niste mogli da izmenite. Sad je malo kasno, ali ja se nadam da ćete vi ipak razmisliti da poslušate ove predloge amandmana i eventualno ih uvrstite.

Hvala vam.

Hvala vam, predsedniče Skupštine.

Neću dužiti. Kolege moje su već govorile o ovome, ali takođe bih se nadovezao. Isto reagujemo na taj predloženi deo člana u kome se kaže da će sudija koji je navršio 60 godina života biti izuzet od vrednovanja, odnosno može samo na sopstveni zahtev.

Mi bismo čak voleli da u tom smislu dobijemo i mišljenje ministarke zašto se primenila ovakva mera, jer ne vidimo neki poseban razlog niti opravdanje da se izuzimaju sudije koje su starije od 60 godina, u punoj su radnoj snazi, od toga da budu vrednovane, kao i, na primer, neke njihove druge kolege, pa i one kolege koji imaju npr. 59, 55 godina. Prosto, verujem da one sudije koje imaju čak i više godina radnog staža i te kako bi trebalo biti vrednovane zato što se zapravo iz njihovog rada može, na neki način, učiti i ukazati eventualno i mlađim kolegama na nešto što bi bila dobra sudijska praksa. Hvala vam.

Hvala vam predsedavajuća.

Mi smo podneli, poprilično amandmana i na ovaj zakon i na ostale pravosudne zakone. Ovo je jedan vrlo razuman, u tom smislu predlog amandman i nadam se da će i pomoćnik ministra i ministarka razmisliti da ga usvoje, zapravo je vrlo čak i zdravo razumski, a to je pitanje uslova koji treba da se ispune da bi neko mogao da bude izabran za predsednika suda.

Mi smo dodali prosto da onaj sudija koji pretenduje da bude izabran za predsednika suda, je ipak neophodno da i kao uslov ima neko radno iskustvo kao sudija, da ne može odmah biti postavljen za predsednika suda, odnosno da se u tom smislu traži najmanje sedam godina rada i obavljanja sudijske, u tom smislu funkcije da bi neko mogao da bude izabran za predsednika suda.

Priznaćete to je vrlo zdravorazumski, nekako nije logično da odmah da u nekoj instituciji, da odmah i vodi tu instituciju. To je prosto, verujem svim građanima Srbije, vrlo jasno, tako da bismo trebali i ovaj pristup primeniti i kada se radi o prosto biranju predsednika sudova i definisanju onoga što su uslovi da bi neko mogao da bude predsednik suda, a u ovom slučaju stvarno smo predložili da se doda taksativno ovde i navede najmanje sedam godina rada. Hvala vam.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Da, podneli smo amandman na ovaj član 78. kao i na mnoge druge, Zakon o sudijama i na druge pravosudne zakone, prosto, sa ciljem da pokušamo da poboljšamo onoliko koliko se mogu poboljšati ovi pravosudni zakoni, ali ono što definitivno nećemo moći da poboljšamo to je da ovi pravosudni zakoni neće otkloniti ono što je ključni problem, a to će i dalje biti uticaj izvršne vlasti na pravosuđe i o tome smo već više puta govorili.

Što se ovog konkretnog amandmana tiče, predložili smo da kada se postavljaju predsednici sudova, kada istekne mandat predsednika suda i kada se postavlja neko kao vršilac dužnosti, da bi njegova funkcija vršioca dužnosti trebala da traje maksimalno šest meseci, a ne godinu dana, koliko ste predložili. To mislimo da je veoma bitno jer nekako nam se čini da je cela država svedena na vršioce dužnosti, te ne moramo sada još i sudsku granu i predsednike sudova da svedemo na to.

Inače, možete da čitate o tome kako su nam u državi svi vršioci dužnosti. Možete da pročitate i u Izveštaju Evropske komisije o Srbiji kada govori, prosto, o tome na koji način je vladavina prava i pravna država ugrožena u Srbiji, kako to ima uticaj i na nekvalitet života običnih građana i tamo se lepo konstatuje da gotovo u Srbiji možemo da nazovemo da se dešava to da u svakoj instituciji imamo vršioce dužnosti, pa ne moramo sada da stvaramo uslove da imamo tako konstantno prolongirane predsednike sudova koji su vršioci dužnosti i samim tim u tom smislu sumnjaju i u sebe i ne znaju da li imaju puni integritet i da li će biti, na primer, izabrani da u punom mandatu da budu predsednici sudova.

To loše utiče onda i na uređenje sudova, a probleme onda u radu sudstva osećaju obični građani, jer predmeti traju godinama i godinama.

Hvala vam.

Hvala vam, predsedniče Skupštine.

Podneli smo amandmane na gotovo sve predložene pravosudne zakone sa željom da ih poboljšamo. Međutim, nažalost, oni se ne mogu ni ovim amandmanima u potpunosti poboljšati. Ne može se otkloniti ono što je ključna zamerka, a to je da ostaje i dalje uticaj izvršne vlasti na pravosuđe, odnosno na sudije i tužioce.

Međutim, ono što se može popraviti jeste ako prihvatite ovaj amandman, podneli smo sa željom da se prosto na ovaj zakon primeni i Zakon o rodnoj ravnopravnosti.

Zakon o rodnoj ravnopravnosti doneli ste 2021. godine. Vi ste ga usvojili, ova vladajuća većina, trebalo vam je doduše šest godina da ga napišete, da ga usvojite, da ga prihvatite, dajte da ne mora da prođe šest godina da bi ste počeli da ih primenjujete.

Mi imamo prosto i tužioca i tužiteljke i sudije i sudinice ili suditeljke, prosto može se odrediti šta bi trebalo da bude izgovor i u muškom i u ženskom rodu i dajte da to primenjujemo. Ako se čak i pogleda, 70% je, zapravo na sudijskoj funkciji su 80% žene i u tom smislu bi smo morali tu činjenicu da uvažimo.

Takođe, treba da uvažimo i činjenicu da je predsednica Ustavnog suda, da je predsednica Vrhovnog kasacionog suda, da je predsednica, vrhovna javna tužiteljska, takođe u tom smislu žena. Dajte da se ne igramo više sa ovime. Postoje tužioci, tužiteljke. Dajte da koristimo i muški i ženski rod pri nazivanju i davanju funkcije nekome i titule.

U tom smislu, počnimo da primenjujemo i Zakon o rodnoj ravnopravnosti. Stvarno nije teško, nema potrebe da se ljutite, svi ste usvojili ovaj zakon, dajte da ga primenjujemo. Hvala vam.

Hvala, predsedniče Skupštine.

Podneli smo kao i na druge pravosudne zakone i red je da ponovim razne amandmane. Međutim, ono što definitivno ne možemo o ovim amandmanima popravimo jesu ovi pravosudni zakoni, jer i dalje ostaje uticaj izvršne vlasti na pravosuđe, a posebno kada se pogleda kako je postavljen način izbora istaknutih pravnika u Visoki savet sudstva i Visoki savet tužilaca.

Pogotovo kada ona priča o dvotrećinskoj većini, koja će tobože da bira na sednici Narodne skupštine istaknute pravnike se vidi da neće doći do toga, jer vladajućoj većini neće to odgovarati, pošto imaju petočlanu komisiju, kao poslednju instancu u kojoj mogu da biraju istaknute pravnike.

Kao što znamo u petočlanoj komisiji većinu će činiti predsednik Skupštine, na primer, zatim Zaštitnik građana kome je odavno istekao mandat i Zagorka Dolovac, glavna u ćutanju kriminala u Srbiji.

E, sad, kada govorimo o amandmanu na član 14, mi smo ovde predložili da se uspostavi pored upravnih sudova i Upravni Apelacioni sud. Zašto je to bitno? Pa, Upravni sud je trenutno jedini sud posebne nadležnosti u sudskom sistemu, koji funkcioniše u sudskom sistemu, koji funkcioniše u jednom stepenu.

To znači, da građani nemaju mogućnost podnošenja redovnih pravnih sredstava protiv odluka Upravnog suda u prvom stepenu, a to je jako bitno, iz prostog razloga, što se građani vrlo često spore u tom smislu sa nekim organom uprave kada su im njihova prava narušena, kao što su česti sporovi sa Fondom za penziono osiguranje ili Fondom za zdravstveno osiguranje, zbog toga predlažemo da pored Upravnog suda postoji i Upravni Apelacioni sud.

Na ministarki je da razmisli ako i ne prihvati sada ovaj amandman, nadam se da će u tom smislu u nekoj sledećoj raspravi se i uzeti za ozbiljno ova ideja, ali siguran sam da se ministarka slaže da je ovo veoma bitno.

Hvala vam, predsedniče Skupštine.

Ja bih da vam, prosto, prvo vama ukažem. Možda biste na tren trebali da date vašoj zamenici, tj. potpredsednici da vodi ukoliko ne možete dalje da pratite raspravu oko ovih predloga zakona, jer, da, poslanik je bio u pravu, a sada je i drugi poslanik lepo objasnio da od 27. do 32. člana se definišu nadležnosti sudova posebne nadležnosti, tako stvarno jeste povezano i s tim u vezi mi smo, i povezano sa našim prethodnim amandmanom, predložili da se pored Upravnog suda uspostavi i Upravni apelacioni sud i taj Upravni apelacioni sud bi odlučivao o odluci Upravnog suda u drugom postupku da bi se, prosto, omogućilo da postoji pravni lek na ove odluke Upravnog suda, a to je, takođe, veoma bitno da bi se rasteretili upravni sudovi, jer pred njima vrlo često naši građani imaju različite postupke za zaštitu svojih prava, a pogotovo kada se, na primer, spore sa Republičkim fondom za penziono osiguranje ili sa Republičkim fondom za zdravstveno osiguranje. Znači, bitni su ovi sudovi. Bitne su nadležnosti.

Molim vas, prosto, da razmislimo da idemo u pravcu uspostavljanja Upravnog apelacionog suda.

Hvala vam.

Hvala vam predsedniče Skupštine.

Kao što smo i govorili više puta, ovim pravosudnim zakonima nažalost zadržava se široka kontrola Ministarstva pravde u oblasti sudske prakse i kolega pre mene je već govorio o tome i ovi članovi od 59. član 60. član 67. mi smo podneli gotovo identične amandmane na taj način gde smo želeli da promenimo sva tri ova člana i sada bih se kratko osvrnuo na to iz prostog razloga što zahtevamo da merila za određivanje sudskog osoblja, postupak za prijem sudijskih pomoćnika, kao i broj sudijskih pripravnika za svaki sud bi trebalo bliže da uredi VSS, a ne Ministarstvo pravde. Zato predlažemo da obrnete postupak da u tom smislu ne određuje Ministarstvo pravde po dobijemo mišljenju VSS, nego upravo obrnuto, jer o glavnim kadrovskim pitanjima za svaki sud bi trebalo zapravo da odlučuje VSS. Zato se i toliko ovde raspravljamo o načinu izbora članova u VSS i da li postoji ili ne postoji uticaj politike ili izvršne vlasti na odabir istaknutih pravnika u VSS.

Hajde ukoliko tvrdite da je tako postavljen način izbora istaknutih pravnika u VSS i da je uspostavljeno u potpunosti jedno nezavisno telo dajte onda da damo tom telu da ono određuje bliže razne postupke i za prijem sudijskih pomoćnika i merila za određivanje sudskog osoblja i da se oni određuju broj sudijskih pripravnika za svaki sud.

Na taj način imamo šansu da iole makar malo smanjimo kontrolu i uticaj Ministarstva pravde na prosto rad sudova, odnosno na sudsku praksu. Hvala vam.

Hvala, predsedniče Skupštine.

Javio ja sam se, morao sam da reagujem što se tiče ove rasprave. Meni je zanimljivo kako je ministarka sama rekla i ocenila ovaj proces pravljenja Nacrta, pa zatim Predloga zakona sa ocenom 10 iz transparentnosti samog procesa. To je jako zanimljivo s obzirom da dok su se izrađivali nacrti zakona oni su na sajtu Ministarstva pravde objavili javne rasprave. Kažu, to su radili na jedan vrlo transparentan način, stavili su objavu da će rasprave biti u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu. Sve je to lepo, stavili ste i datume kad će biti te rasprave, samo niste bili stavili vreme i mesto tih rasprava. Evo, sada vas i vaš pomoćnik ministra o tome obaveštava.

Meni je zanimljivo - kako se tačno to oceni da je to 10 iz transparentnosti? Da bi građani i stručna javnost znali gde se dešava neka javna rasprava moramo da znamo svakako grad u kome se dešava, datum, ali moramo znati i vreme i instituciju u koju treba da dođemo.

Da zanimljivost bude veća, rasprava u Beogradu se održala 27. decembra u Narodnoj skupštini. Međutim, isto je zanimljivo, dan, dva pre te rasprave predsednik Skupštine se takođe pravio da ni ne zna da će u domu narodnih poslanika biti javna rasprava na koju su pozvani tada stručna javnost, ali poslanici, na primer, uopšte o tome nisu obavešteni, jer nekako se uzima za shodno da ne treba niti na sajtu ministarstva da se stavi mesto, tj. institucija i vreme kad će biti javna rasprava, a ne uzima se ni za shodno ni od ministarke, ni od predsednika Skupštine da ako se ta javna rasprava dešava u Narodnoj skupštini, da bi možda to trebalo da se nađe na sajtu Narodne skupštine, da bi možda i poslanici mogli da dođu na tu javnu raspravu. To je jedna stvar. Takođe, da u Beogradu ipak postoji poprilično predstavnika i stručne javnosti koja bi došla na datu javnu raspravu.

To je što se toga tiče. Tako da, nije mi stvarno jasno kako dajete sebi za shodno da dodelite sebi ocenu broj 10? Razumem da ste bili podstaknuti ovim pričama o pozitivnom i negativnom mišljenju Venecijanske komisije i ja mislim da bismo i tu trebali da kažemo, zarad građana i zarad istine, da Venecijanska komisija ne daje pozitivno/negativno mišljenje. To su kolokvijalni izrazi. Venecijanska komisija procenjuje da li su određeni nacrti zakona u skladu sa nekim evropskim standardima.

Ta Venecijanska komisija svoja mišljenja kada je davala govorila je upravo da neke stvari možda su dobre, možda mogu da prođu, ali da što se tiče toga da izvršna vlast neće više imati uticaj na samo pravosuđe, da to ne stoji. Tada su upravo rekli da ovakav način izbora istaknutih pravnika, gde na kraju petočlana komisija, od kojih većinu imaju troje, u kome je i predsednik Skupštine, koji se iskazao kao glavni u gašenju mikrofona opoziciji, u kojoj većinu čini Zagorka Dolovac, vrhovni javni tužilac, koja apsolutno ne radi ništa što se tiče borbe protiv kriminala, ili Pašalić, Ombudsman kome je istekao mandat. Ta većina će zapravo moći da izabere istaknute pravnike u Visoki savet sudstva.

To je Venecijanska komisija i naglasila na jedan svoj specifičan način, ali su rekli da se kroz ovaj postupak zadržava uticaj izvršne vlasti na pravosuđe, posredan, ali ipak vrlo jasan.

Hvala vam.

Hvala, predsedniče Skupštine. Pa, po amandmanu, kada nam ne dajete repliku.

Hajde da napravimo jednu razliku između mene i vas. Ja sebi ugasim mikrofon kada završim sa izlaganjem da bih čuvao vreme kolegama iz poslaničke grupe, a vi drugima gasite mikrofon. To je velika razlika.

Ja brinem o drugima, a vi drugima gasite mikrofon. Tako da, samo to da se razumemo.

Što se tiče mog prisustva i prisustva nekih poslanika na toj navodno transparentno najavljenoj raspravi u Skupštini, problem je u tome što smo mi na, hajde da kažemo, drugačije kanale saznali da se ta rasprava dešava, pa sam ja morao da obavestim poslanike da će u njihovom domu biti javna rasprava.

Izvinite, ja sam tada stvarno radio vaš posao kako biste vi trebali da radite ukoliko biste hteli da bude pravi predsednik Skupštine. Hvala vam.