Molim?

Samo se vi izjasnite oko povrede člana 106. Hvala vam.

Hvala vam, predsedavajući.

Mi smo takođe podneli amandman da se briše stav kojim se uvodi ova nejednakost i nejasnoća kada se radi o eksproprijaciji zemljišta, da li se poljoprivredno zemljište ekspropriopiše kao poljoprivredno ili kao građevinsko, mora jasnije da se definiše. Prosto, ovako može da dođe do toga da dođe do nejednakosti između samih građana. Ako neko ima građevinsko zemljište, red je da mu se plati kao građevinsko zemljište, ako neko ima poljoprivredno, red je da mu se plati kao poljoprivredno zemljište.

Ovo je povezano sa time što je ova odredba ubačena upravo jer se radi o eksproprijaciji kada se radi o izgradnji linijskih infrastrukturnih objekata, a njih gradi država isključivo. Ova nejasnoća proizlazi, između ostalog, i povezana je sa jednim drugim zakonom koji je takođe na dnevnom redu, a to je predlog da se ukine Zakon o linijskim infrastrukturnim objektima i predlog da se ukine taj zakon je dobar predlog. Međutim, zarad građana, moram da kažem jednu stvar.

Ovaj zakon je postojao dve godine na snazi. Za vreme te dve godine su se dodelili i odabrali partneri i izvođači radova bez tendera, bez ulaska u javne nabavke, država je dodeljivala i izgradnju deonice puteva i radove i razne linijske infrastrukturne objekte isključivo sebi bliskim partnerima, bez da se moralo to raditi na tenderima na javnim nabavkama. Jedna od takvih deonica jeste i T-4, odnosno spajanje i izgradnja deonice od Novog Beograda do "Miloša Velikog" auto-puta. Tu je partner izabran bez javnog tendera, a takođe i nadzor nad samom izgradnjom nije bio stručni nego investitorski. Hvala vam.

Hvala, predsedavajući.

Svaki put kada kažemo da se kroz ovaj zakon vrši pljačka građana tako što se omogućuje besplatno konverzija iz prava korišćenja zemljišta u pravo vlasništva, nama ministar kaže da smo mi protiv progresa. Neće biti da je tako. Mi smo za urbanistički razvoj po meri građana i za to da se gradi na odgovarajući način, ali i za pravdu i za to da svako plati onoliko koliko treba, a ne da se tajkunima poklanja vredno zemljište.

Vi ste rekli, kada ste obrazlagali ovaj član, da ukoliko ne promenimo i ne omogućimo besplatnu konverziju ostaće 5.000 lokacija zaključano na kojima može da se izgradi 15 miliona kvadratnih metara. Mora da se postavi pitanje – zašto su investitori kupovali firme? Ako su kupovali firme da bi vršili postojeću privrednu delatnost, oni su na datom zemljištu mogli da grade hale, mogli su da grade i privredne objekte, da zaposle ljude itd. Međutim, oni su znali da nisu kupovali građevinsko zemljište, jer da su kupovali građevinsko zemljište daleko više bi platili nego što su platili kada su privatizovali date firme i kupovali te firme. Znali su da ne kupuju zemljište kao građevinsku lokaciju i sada bi vi da im to omogućite, ali besplatno, da im omogućite besplatnu konverziju iz prava korišćenja u pravo vlasništva, a gradovi i lokalne samouprave će im omogućiti ako im je potrebno da promene u planovima detaljnih regulacija namenu zemljišta iz industrijskog u građevinsko.

Hajde da vidimo jedan tipičan primer ovakvog slučaja. Tipičan primer je IMR. Firma u stečaju, kupljena 2019. godine za 9,3 miliona evra. Vrednost je bila procenjena na 24 miliona evra, ali nema veze, kupljeno za 9,3 miliona evra. Industrija motora Rakovica u vlasništvu ima 47 objekata koji se prostiru na ukupno 75 hiljada metara kvadratnih. Trenutno imamo rani javni uvid za područje gde se nalazi IMR u Rakovici, a prilikom čega se predlaže prenamena prostora iz industrijskog prostora u komercijalno-poslovno-stambeni prostor, poslovno-stambenu namenu. Znači, kupili su za 9,3 miliona evra, dobijaju od nadležnog ministra besplatnu konverziju zemljišta iz prava korišćenja u pravo vlasništva, Šapić im na gradu omogućava promenu Plana detaljne regulacije iz industrijskog u komercijalno-stambene namene, da promene namenu zemljišta i tako dolazi do famoznog otključavanja lokacija.

Jedini je problem što pri vašem načinu otključavanja lokacija građani budu oštećeni, građani Srbije, za potencijalnih 10 milijardi evra. Hvala.

Hvala vam predsedavajući.

Jako je bilo zanimljivo kako ste ovde štrpnuli dva minuta koleginici Marini, ali dobro. To je vaš manir.

Pošto su član 31. i 30. povezani ja moram ponovo o besplatnoj konverziji zemljišta. Ministar Vesić kaže da je ova besplatna konverzija zemljišta iz prava korišćenja u pravo vlasništva, kaže – to je poslednji čin svojinske transformacije da bismo se oslobodili relikta prošlosti. Pa citira pre koji dan Kardelja, a Dačić mu šapuće – molim, ne diraj mi Kardelja.

S obzirom da Vesić kaže da ovo potiče iz svojinske transformacije, moram da kažem da sa druge strane mi moramo da kažemo da je ovo poslednji čin pljačkaške privatizacije.

Međutim, ovo mi – nismo samo mi poslanici Zeleno-Levog kluba. Ustavni sud kaže – besplatna konverzija neustavna. Savet za borbu protiv korupcije kaže takođe da je protivno Ustavu. „Transparentnost Srbija“ govori o tome šta su koruptivni rizici besplatne konverzije i kažu – ne postoje informacije o glavnim dobitnicima predloženog ukidanja naknade. Resorno ministarstvo i Vlada nisu saopštili. Tako da ostaju nepoznati podaci o mogućim skrivenim uticajima na promene zakona koje nose veoma krupne posledice po javne resurse.

Takođe, navedeno je da dosadašnja konverzija nije donela očekivane efekte jer je naplaćeno svega oko 3,6 milijardi dinara. Međutim, problem sa ovim argumentom jeste to što mnogi vlasnici verovatno nisu ni želeli da se izlože trošku i uđu u postupak konverzije čekajući da to ostvare besplatno.

Pored toga, ovako regulisanje konverzije narušava pravnu sigurnost, jednakost pred zakonom i izričito isključuje pravo na povraćaj već plaćenih naknada onim firmama koje su verovale da će država poštovati uspostavljena pravila. O tim koruptivnim rizicima besplatne konverzije govori i „Transparentnost Srbija“. Hvala vam.

Hvala vam, predsedavajući, ali mislim da ste napravili grešku na prethodnom članu, takođe je poslanička grupa Pravac Evropa imala amandman i niste dali kolegi da se javi po tom amandmanu. Stvarno ste napravili, nadam se, previd.

E sad, hajde da se osvrnemo, iako smo na članu 42, na prethodnu situaciju. Biljana Đorđević, zamenica šefa poslaničke grupe Zeleno-levi klub prosto je govorila o tome da ste vi i usvojili amandman kojim ispravljate vašu prvobitnu grešku, kada ste poslali predlog zakona u kome ste rekli da je isključivo investitor stranka u postupku.

Na taj član ja mislim da je većina poslaničkih grupa podnela amandman da bi prosto ukazali na jedan propust, na to da bi trebalo da stranka u postupku bude i svako ko može da dokaže zakonom opravdan interes. I vi ste, pretpostavljam, i sami videli da vam je taj član problematičan i brže-bolje ste nekog od vaših poslanika zamolili da podnese amandman, kako bi ispalo da nećete da usvojite nijedan amandman opozicije, iako se vi slažete sa sadržinom amandmana koje smo predložili i takođe se slažete da ste napravili grešku, previd, kako god, i da je dati član bio pogrešno napisan.

Odmah da kažem, mi stvarno nemamo problem da pohvalimo neke pozitivne stvari u ovom predlogu zakona. O tome smo već govorili, kada kritikujemo loše stvari, nemojte odmah da ispadne da smo protiv svega. Mi podržavamo neke dobre stvari i njih svakako ima. Jedna od najproblematičnijih stvari jeste poklon koji dajete tajkunima u vidu besplatne konverzije zemljišta, ali evo, pohvalićemo vas i ovde što ste i sami videli da ste predložili član koji nije potpun i da ste i sami želeli da ispravite to i ispravili ste, ali niste želeli da date kredit opoziciji, nego ste zamolili nekog od vaših poslanika.

Hvala vam, predsedniče.

Amandmanom smo hteli samo da dopunimo član.

S obzirom da član govori o tome kada se može odstupiti od spojene mere – prilikom bez izmene rešenja o građevinskoj dozvoli i u slučajevima kada se radi o energetskoj sanaciji objekta i vraćanje objekta u prvobitno stanje i da to treba da bude u skladu sa uslovima organa koji je nadležan za zaštitu spomenika kulture, mi smo želeli da dodamo i da bude u skladu sa elaboratom o energetskoj efikasnosti ako se već dati objekat rekonstruiše bez novog rešenja o građevinskoj dozvoli, jer se radi o poboljšanju energetske efikasnosti, da bi morao da ima elaborat o energetskoj efikasnosti.

U svakom slučaju, smatram da je pozitivna stvar u ovom Predlogu zakona što razgovaramo o energetskoj efikasnosti i drago mi je da razmišljamo u tom pravcu.

Kao što vidite, nije nam problem da pohvalimo pozitivne aspekte, međutim ovakvi pozitivni aspekti ne mogu da poprave ovaj zakon. On je i dalje veoma loš i problematičan i govorili smo i ponavljaćemo više puta, pre svega zbog toga što se omogućava besplatna konverzija zemljišta iz prava korišćenja u pravo vlasništva. To je poklon tajkunima i kojima budžet Republike Srbije gubi potencijalnih 10 milijardi evra.

To je nastavak politike urbanizma koje se kolokvijalno naziva investitorski urbanizam i kad se kaže investitorski urbanizam, neko od građana bi mogao da pomisli da se radi o dobroj stvari, jer šta je problem da se gradi. Međutim, to nije zapravo dobar termin, jer bi grad trebao da se gradi uzimajući u obzir potrebe svih, i građana i investitora. Investitorski urbanizam znači da se zakoni i planovi isključivo pišu kako bi se izašlo u susret želji investitora za profitom, a o trošku i uzimanjem i javnih resursa i javnog prostora koji pripadaju građanima.

Hvala vam.

Hvala vam, predsedavajuća.

Podneli smo amandman na deo kada se govori o prihodima Agencije za prostorno planiranje i urbanizam koja se ponovo uspostavlja. Ovde je definisano da Agencija može da ima prihode i od donacija, priloga i sponzorstava domaćih i stranih, pravnih i fizičkih lica.

Smatrali smo da je ovo nepotpun član, da bi moralo jasnije da se definiše kako će Agencija da radi, tako da ne dolazimo u sukob interesa između onih fizičkih i pravnih lica koji mogu za uzvrat nešto da očekuju od same Agencije i kako ćemo regulisati dati sukob interesa u tome.

U ovom predlogu člana ovako kako je podnelo nadležno Ministarstvo, nema ništa od toga i to opet, i moram se vratim tom terminu, investitorski urbanizam, otvara prostor da se dalje ide sa jačanjem ovog pravca načina razvoja grada u kome se dozvoljava da se gradovi u Srbiji u potpunosti privatizuju i da se daje pravo i prvenstvo tzv. „investitorima“ koji žele da javni prostor, javne resurse isključivo oblikuju po sopstvenim željama i da na taj način utiču i na oblikovanje samih prostornih i urbanističkih planova.

Tako mi zapravo dođemo u situaciju da se onda radi i gradi neplanski, da nam vodoizvorišta postanu nelegalna gradilišta, dođemo u situaciju da građani moraju da se organizuju da brane Savski nasip, da brane obalu utvrde, da se bore za sopstvenu bezbednost, jer se na takvim obalama utvrdama dozvoljava i bušenje i postavljanje infrastrukture i dozvoljava se izgradnja i nelegalnih objekata i nelegalnih vila. Podsetiću, kao što na Savskom nasipu nelegalnu vikendicu ima i bivši predsednik Republike, Tomislav Nikolić. Hvala vam.

Hvala predsedavajuća.

Biću kratak. Tražili smo da se prošire ovlašćenja kada se radi o inspekcijskom nadzoru, da se može intervenisati i da se može oboriti planski dokument, pogotovo onda kada se pristupilo izradi planskog dokumenta bez da je započet rani javni uvid ili bez javnog uvida.

Zašto je ovo bitno? Želeli smo da ukažemo na jednu situaciju gde mi u proteklih deset godina imamo velike probleme kada se radi o urbanizmu gde su građani i različite inicijative, često bile poslednja brana samovolji vlasti. Često su morali građani da se organizuju da spase sopstveni komšiluk, kada bi se npr. menjao plan detaljne regulacije, tako da se poslednja zelena površina npr. u njihovom komšiluku dozvoljava da na prostoru parka ili poslednje zelene površine nikne novi poslovno-stambeni objekat ili neka nova pumpa, građani a pogotovo na novobeogradskim blokovima često su morali da se organizuju kako bi zaštitili sopstvene blokove i kako bi zaštitili poslednju zelenu oazu koju imaju u svom komšiluku.

Ovo je veoma bitno, što ukazuje na jednu stvar da u proteklih deset godina, a i više, mi imamo situaciju da je urbanizam takav da se ni malo ne sluša šta su to potrebe građana. Onda dođemo u situaciju da su nam komšiluci prenačičkani, da imamo konstantno velike gužve u saobraćaju, gde nigde nemamo mogućnosti da imamo parkove, da mogu roditelji sa decom da idu, gde imamo situaciju gde više nemamo ni prostore u javnom vlasništvu gde možemo da gradimo novu infrastrukturu, kao što su domovi zdravlja i vrtići. Hvala vam.

Sačekaću da kolega preko puta završi sa dobacivanje.

U redu, dobro, prihvatam izvinjenje.

Približavamo se kraju rasprave o predlozima izmena i dopuna Zakona o planiranju i izgradnji. Neću se puno ponavljati, rekli smo već više puta, postoji nekoliko dobrih, manjih, pozitivnih stvari koje su unete u sam Predlog zakona, videćemo kako će se sprovoditi u budućnosti.

Međutim, nažalost, postoje i dalje dve ogromne stvari koje nisu ispravljene i nakon toga što su podnete primedbe i nakon toga što su podneti amandmani i nakon toga što je postojala, hajde da kažemo, javno slušanje samo dan pre nego što smo imali raspravu u načelu o ovom Predlogu zakona.

Nadam se da sledeći put, kada bude neki ovako bitan i krovni zakon, a rekli ste da ćemo uskoro imati Zakon o stanovanju, da ćete se sada javno obavezati da ćemo javnu raspravu, tj. javno slušanje, pardon, imati minimum makar mesec dana ili 15 dana pre nego što dati krovni zakon uđe, odnosno počne rasprave u načelu.

Ja bih samo još jednom da podcrtam stvar da jedan od ključnih razloga zašto je ovaj predlog zakona problematičan jeste, pričali smo već više puta o tome, što se omogućava besplatna konverzija zemljišta iz prava korišćenja u pravo vlasništva, što je suštinski poklon investitorima tajkunima, nazovimo ih kako god hoćemo, ali onima koji su očigledno bliski vama, kojima vi otključavate lokacije i to možemo slobodno da kažemo da je to svi oni koji su privatizovali kupili i BIP i IMT i "Luku Beograd" i IMR, sad su dobili trešnju na vrh torte, poklon od Gorana Vesića, sada ministra a nekada zamenika gradonačelnika Beograda, tako da sva vaša sporna delovanja ostaju za vama i vi ćete biti odgovorni.

Hvala, da završimo onda sada ovu rundu ove razmene argumentacije.

Poštovani ministre, ne radi se ovde o ideologiji, ovde se radi o osnovnoj pravdi i to građani savršeno razumeju. Svaki građanin kada ode u prodavnicu da kupi osnovne životne namirnice i dođe na kasu i kažu mu da je račun 5.000, nažalost 5.000 jer je inflacija za osnovne životne namirnice 50%, on se šokira od te cene, kaže - prevelika je, i jeste, ali to je posledica i rezultat vaše Vlade, on plati pun račun. Kupuje, ali plati pun račun.

U ovom slučaju, vaši investitori a nazovimo ih slobodno i tajkuni, kupe firmu u stečaju, plate isključivo firmu, ne plate zemljište, sačekaju da im vi omogućite besplatnu konverziju i na taj način plate isključivo jednu desetinu računa. Znači, građani treba da plate pun račun kada kupuju osnovne životne namirnice, a vaši tajkuni mogu da dobiju metre kvadratne i hektare, besplatno pravo da dobiju vlasništvo nad tim zemljištem i ne moraju da plate pun račun. Ovde se radi o zaštiti javnog interesa i to mi radimo, a vi štitite interes isključivo vaših tajkuna.

Hvala vam, predsedavajuća.

Ovaj Predlog zakona o ozakonjenju objekata je Vlada predložila isključivo da zabašuri da skrene pažnju sa krađe koju rade kroz Zakon o planiranju i izgradnji.

Kroz taj zakon zapravo poklanjaju svojim tajkunima preko desetak milijardi evra, potencijalnih desetak milijardi evra, omogućavaju im da vrše besplatnu konverziju zemljišta iz prava korišćenja u pravo vlasništva, a da ne plate nikakvu naknadu. Time štete budžet za potencijalnih desetak milijardi evra.

Kako to rade, pokušali su da kroz Predlog zakona o ozakonjenju kažu, ali ne dobro, ne mislimo mi samo na naše tajkune, mislimo i na one građane koji nemaju osnovne životne uslove. Onda su predložili ovaj Zakon o ozakonjenju objekata.

Mi stvarno nemamo ništa protiv da se na ovaj način reši trajno, da se reši problem pristupa i struji i vodi i kanalizaciji za one ljude koji su rešavali trajno svoje stambeno pitanje.

Međutim, ono što bi smo mi radili svakako drugačije jeste da imamo neku analizu koja prethodi ovom Predlogu zakona, analizu koja kaže koliko je ovakvih građana, kako je i kada će se oni priključiti i dokle će to da traje. Vi to nemate, a nemate zato što ste brže bolje da bi ste zabašurili krađe koje radite kroz Predlog izmena i dopuna Zakona o planiranju i izgradnji, da bi ste to zabašurili, brže-bolje ste predložili i ovaj Predlog o ozakonjenju objekata.

Odmah da vam kažemo, vi se pozivate na to da se ovim rešavaju stambena pitanja onih koji su najugroženiji. Neće biti da je tako. Vi vrlo dobro znate da postoje i ljudi, mahom Romi i Romkinje koji žive u neformalnim podstandardskim naseljima. Ta naselja, ona nisu ni u procesu ozakonjenja, niti mogu biti, ali takođe nemaju osnovne uslove za život kao što su i voda i struja i grejanje.

Podsetiću, stanovnici podstandardskog romskog naselja 12. februar u Nišu su prošle godine bili devet meseci bez struje. Vi se, na primer, o tome uopšte ne brinete i zato odmah da bude jasno vi ovde ne brinete ni o onim građanima koji su trajno rešavali svoje stambeno pitanje, pa sada ima mogućnosti da se priključe privremeno, kako kažete, dok traje ozakonjenje, niti brinete o onima koji su još više ugroženiji i koji žive u podstandardskim naseljima. Vi brinete samo o vašim tajkunima kojima poklanjate preko desetak milijardi evra.

Hvala vam, predsedavajuća.

Odmah na početku treba da se kaže da bio ovaj predlog izmena i dopuna zakona morao da se povuče iz ove rasprave. Zakon o planiranju i izgradnji je veoma ozbiljan zakon, krovni zakon, reguliše jedan veliki sistem i trebalo bi mu pristupiti na takav način da imamo pravu javnu raspravu, da se piše novi zakon, a ne da se rade petnaeste izmene Zakona o planiranju i izgradnji od 2003. godine.

Mi smo podneli preko dvadeset i nešto amandmana, pokušali da iole popravimo ovaj Predlog izmena i dopuna zakona, iako je to gotovo nemoguće. Ovim amandmanom smo želeli da jasnije preciziramo hijerarhiju između prostornih i urbanističkih planova, tako što bi se ekspliciralo od Prostornog plana Republike Srbije pa sve do Plana detaljne regulacije, odnosno da se jasnije kaže da moraju biti usklađeni i viši i niži, ali takođe i da budu usklađeni i širi i uži prostorni urbanistički planovi. To je veoma bitno zato što je do sada dolazilo vrlo često do zloupotreba.

Kada govorimo o uređenju sistema, ne možemo da se ne osvrnemo na to da mi zapravo nemamo prostorni plan Republike Srbije, da mi nema krovni dokument. Godine 2021. se brzinski pokušalo urediti ovaj sistem, ali se na kraju od toga odustalo. Zapravo nije jasno sa čime se onda usklađuju svi ostali niži prostorni urbanistički planovi.

Takođe, ono što smo mi predložili jeste da se i prekine sa zloupotrebom prostornog plana područja posebne namene. Ono što krasi proteklih deset godina jeste da vi upotrebljavate prostor i plan područja posebne namene zajedno sa projektima koje vi proglasite od nacionalnog značaja i kada se ova dva spoje najčešće dolazi do zloupotreba finansija i resursa građana.

Podsetiću, primena prostornog plana područja posebne namene zajedno sa projektima od nacionalnog značaja počela je kada je krenulo urušavanja, između ostalog, Beograda kroz projekat „Beograd na vodi“. Tada ste deo savskog amfiteatra oteli iz Beograda, iz prostornog i urbanističkog planiranja i došlo se do toga da se kroz ovaj projekat, kako ste ga vi nazvali od nacionalnog značaja, vi ste poklonili suštinski dve milijarde evra privatnom investitoru i suštinski privatnoj firmi.

Takođe, da uzmemo i drugi jedan primer, proglasili ste nacionalni stadion koji se gradi u Surčinu isto za projekat od nacionalnog značaja. Primenili ste Prostorni plan područja posebne namene, a građani vam sve vreme poručuju da im ne treba nacionalni stadion, nego im treba kanalizacija.

Ono što smo mi predložili ovim amandmanom jeste da tamo gde postoji područje koje je već regulisano kao gradsko područje i koje je regulisano Planom generalne regulacije i Generalnim urbanističkim planom tu se ne sme isčupati teritorija kroz zloupotrebu i korišćenje Prostornog plana područja posebne namene.

Hvala vam. Koristio sam vreme ovlašćenog predstavnika.

Hvala vam predsedavajuća.

Mi smo podneli amandman. Vi ste vašim predlogom izmena i dopuna tražili da se briše dosadašnji stav u kome ministar nakon završenog javnog uvida daje saglasnost ili odbija da da saglasnost ukoliko se izrađuje urbanistički plan, u okviru područja posebne namene, a ako se to dešava u okviru zaštićenog prirodnog dobra.

Vi ste tražili da se dosadašnji stav izbaci, mi smo tražili da on ipak ostane, jer je to veoma bitno. Meni se čini da ste vi tražili brisanje ovog stava i da ste prvi put bili nekako iskreni. Vi ste pisali ovu dopunu znajući sebe. Bili ste iskreni, jer bi ste vi dali zeleno svetlo bukvalno za uništavanje svakog zaštićenog prirodnog područja i svakog područja prosto. Samim tim dali ste saglasnost na svaki plan, bez obzira da li poštuje ili ne poštuje dato zaštićeno područje.

Međutim, ne sme se zakon, niti izmene i dopune zakona pisati tako da skrojite savršeno odelo koje vam u potpunosti dobro stoji, a ispod tog vašeg odela i vašeg sakoa mi imamo problematični urbanistički razvoj gde vodoizvorišta postaju nelegalna gradilišta, a šume umesto da budu zelene oaze postaju proplanci za izgradnju nedozvoljenih poslovno-stambenih objekat ili da postaju područja i poligoni igrališta da biste vi i vaši tajkuni mogli da preslagujete kocke, kao što ste preslagivali kocke 2019. godine na Trgu republike.

Prosto, u vašem konceptu gradnja i urbanistički razvoj podrazumeva i privatizaciju grada i otimanje i poklanjanje javnih resursa i prostora. Samim tim i ugrožavanje bezbednosti i kvaliteta građana. U našem konceptu urbanizam je tu da reši upravo probleme građana, a vaš koncept urbanizma stvara isključivo dodatne probleme građanima. Hvala.

Hvala vam, predsedavajuća.

Mi smo ovim predlogom amandmana hteli da omogućimo i da garantujemo učešće građana u procesu izrade plana, i to u svim fazama, i zato smo zahtevali da odluka o stupanju u proces izrade plana mora odmah da definiše i način uključivanja građana u raniji javni uvid i način uključivanja građana u izradu elaborata za rani javni uvid i način uključivanja građana u izradu nacrta plana.

Zašto je ovo bitno? Građani su proteklih 10 godina bili često poslednja brana samovolji vlasti, kada se radi o urbanističkom planiranju i tzv. urbanističkom razvoju. Oni su vrlo često morali da se organizuju kako bi zaštitili poslednje zelene površine u svojim komšilucima, tako da bi zaštitili jedinu zelenu površinu između njenih zgrada jer, eto, neko je mimo propisao izdao građevinsku dozvolu i lokacijsku dozvolu da tamo može da nikne novi poslovno-stambeni objekat.

Građani su vrlo često morali da se organizuju upravo da bi se pobunili protiv takvih građevinskih dozvola, ali i da bi se pobunili protiv izmena u planovima detaljne regulacije kojima bi se to omogućilo.

Takođe, građani su u poslednjih 10 godina bili jedina brana samovolji vladajućeg režima kada se, na primer, radi o uništavanju Savskog nasipa. Mi svedočimo tome da na Savskom nasipu godinama imamo nelegalne objekte, vikendice. Podsetiću, tamo se nalazi i vikendica bivšeg predsednika Republike, Tomislava Nikolića. Tu su građani takođe morali da se organizuju da bi zaštitili obalu, utvrdu i da bi se izborili za svoju bezbednost.

Takođe, građani često moraju da se organizuju, kao i različite inicijative da bi zaštitili zaštićeno kulturno područje ili kulturno dobro, na primer Kalemegdan.

Upravo za vreme vlasti u gradu sadašnjeg ministra oni su imali ideju da izgrade gondolu na Kalemegdanu. Tada npr. samo da obavestim ministra, upravo jedan plan koji ste izmenili, plan detaljne regulacije nije bio u skladu sa planom generalne regulacije i eto vam primera kada niži plan ne poštuje viši plan.

Ono što se desilo jesu inicijative, kao i građani, morali organizovati kako bi zaštitili uništavanje Kalemegdana, našeg istorijskog, kulturnog, arhitektonskog nasleđa, kako bi zaštitili da se ne poseče 155 stabala čiji je nalog za seču dalo „Skijališta Srbije“. Takođe, građani su se zajedno sa inicijativama kao što je „Evropa nostra“ izborili da se skrene pažnja svetske javnosti na to da ste želeli i da nisu odustali od toga da uništite ovo zaštićeno kulturno dobro. hvala.