Hvala, predsedavajući.

Podneli smo da se briše član koji omogućava Vladi da izuzme određene kategorije stranaca i da ne mora da vrši analizu da li imamo naše ljude na tržištu rada. Prosto, daju se prevelika ovlašćenja samoj Vladi.

Takođe, voleo bih da se osvrnem i na to zašto mi imamo usvajanje ovog zakona.

Ovde se pokušava reći da imamo ovaj Predlog zakona zato što je u Srbiji privredni razvoj, privredni bum. Imamo otvaranje novih radnih mesta, pa će nam biti potrebna strana radna snaga. To nije tačno. Mi smo zapravo u recesiji i to je svima jasno.

Nama radna snaga odlazi pre svega zato što su u Srbiji nezaštićeni, zato što rade na lošim ugovorima o radu, zato što imaju slabe plate, nedovoljne za kvalitetan život. Rekao bih samo da je prošle godine najučestalija plata u Srbiji bila do 50.000 dinara, što znači nedovoljno ni za prosečnu potrošačku korpu.

Takođe, pored toga, imaju i loše radne uslove. U tom smislu, ne poštuju se obaveze zaštite na radu i zbog toga ljudi odlaze. Odlaze nam i kvalitetni radnici, ali nam odlaze i visokoobrazovani, kao što je, na primer, medicinsko osoblje.

Kada pogledamo, do sada su uglavnom zapošljavaju i vozači autobusa kao strana radna snaga i građevinski radnici kao strana radna snaga.

Imali smo primere da su ovde radnici koji su radili u keteringu za „Er Srbiju“ bili otpušteni preko noći, tako da niko ne može da ubedi građane Srbije da mi nemamo kvalitetne radnike i za građevinsku industriju i kvalitetne vozače autobusa, kao i kvalitetne radnike u drugim oblastima. Oni odlaze zato što smo mi zemlja sa najvećim ekonomskim nejednakostima, zato što su ovde nezaštićeni i zato što ste ovde plate toliko srozali da ne mogu da žive od svog rada dostojanstveno.

Hvala.

Hvala vam, predsedavajuća.

Ja bih na početku da kažem jednu pozitivnu vest, a ujedno i da čestitam vaterpolo reprezentaciji Srbije koja se plasirala u polufinale. Stasala je jedna nova mlada generacija i stvarno im svaka čast i drago nam je da pobeđuju i da donose lepe vesti za građane.

Nažalost, toliko o pozitivnim vestima. Ovde imamo jedan loš Predlog zakona o planiranju i izgradnji o kome raspravljamo. Niti ima plana, a izgradnja će isključivo da bude na štetu građana. Mi smo ovim amandmanom pokušali da malo detaljnije preciziramo šta bi trebalo da budu nadležnosti različitih aktera na različitim nivoima vlasti i kada se radi o tome ko je nosilac izrade planskih dokumenata, ko vrši kontrolu usklađenosti, ko vrši stručnu kontrolu, šta radi državni tj. glavni državni urbanista, šta bi trebala da radi Agencija za prostorno planiranje, državna Komisija za planove itd, od nacionalnog nivoa, pa preko pokrajine i lokalne samouprave.

Međutim, ono što moram da kažem, mi ovde zapravo raspravljamo o tome, a naša kuća je bez temelja. Mi nemamo prostorni plan Republike Srbije i juče je ministar Vesić rekao – pa, nema veze što je on istekao 2021. godine. Pa neće biti da je tako. Zašto onda imamo odrednice godine razvoja?

Kada neko istakne neki plan, kao što je prostorni plan Republike Srbije to podrazumeva da napravimo analizu šta smo uradili dok je trajao taj plan i šta bi smo dalje trebali da radimo. To bi podrazumevalo da bi smo trebali zajedno da pravimo i nacionalni plan razvoja zajedno sa prostornim planom Republike Srbije i takođe da vidimo kako to utiče na životnu sredinu.

Tako se radi u normalnim zemljama gde se onda određuje u kom delu zemlje hoćemo da razvijamo poljoprivredu, u kom delu hoćemo eventualno rudnike i za šta bi nam oni služili, gde hoćemo da razvijamo turizam, a gde ćemo razvijati industriju. Tako se radi u uređenim zemljama, a kod nas nema ni temelja, nema ni krova, nažalost nema ni vrata, ni prozora, svako vršlja kako hoće. S stoga onda imamo situaciju da izvori pijaće vode postaju nelegalna gradilišta, poljoprivredni kraj nam služi za kopanje ruda. Hvala.

Hvala vam, predsedavajuća.

Drago mi je da se razumemo.

Ja isto smatram da je u redu da se pogreši ponekad i da se greška ispravi i drago mi je da u ovoj komunikaciji dolazimo do međusobnog razumevanja. To je pohvalno.

Mi smo takođe podneli amandman na ovaj član o kome je malo pre govorio i ministar i pažljivo sam slušao, radi se opet u tom amandmanu, mi smo tražili da se obriše mogućnost izdavanje informacije o lokaciji od strane javnog beležnika i drugih pravnih lica.

Slušao sam vas šta ste govorili. Moram da kažem da me niste ubedili u smislu garancija, jer vi kažete da je davanje informacije o lokaciji samo čitanje postojećeg plana, ne proizvodi pravno dejstvo, biće licenciranje itd, i da će sekretarijat moći da nastavi i dalje to da radi.

Međutim, nema nikakvih garancija da će svako čitati plan na isti način, i to je ona opravdana bojazan građana da u tom smislu će neko ko je investitor moći, ako mu se ne svidi ono što je dobio u sekretarijatu, da ode na primer kod javnog beležnika i da dobije informaciju čitanja o planu koji njemu više odgovara. To je ono zbog čega smo gotovo svi podneli amandmane na ovu predloženu dopunu Zakona o planiranju i izgradnji, iz prostog razloga što građani nije baš da imaju poverenje u postojeće vaše ministarstvo, niti u vladajući režim, jer gledaju oko sebe i vide da mi zapravo imamo jedan urbanistički haos, da se postojeća pravila ne poštuju. Stoga je bilo potrebno ili da se u sam član zakona uvedu dodatne garancije, ili da se ovaj predloženi član ipak izbriše. Hvala vam.

Hvala vam, predsedavajući.

Nadovezao bih se na govor koleginice prethodne.

Isto moram da poručim, pošto je ministar malopre govorio i kaže – protiv ste energetske efikasnosti, protiv ste sertifikata, protiv ste električnih punjača. Ne, nismo. Zapravo, možemo da kažemo i da pohvalimo takve stvari. Koleginica je već govorila o tome koliko se i ne bavite stvarima kojima se hvalite.

Ono što nama smeta jeste što vi koristite vrlo često ovakve stvari koje možemo nazvati pozitivnim da biste progurali zakon, a taj zakon ima toliko problematičnih stvari, kao što je, na primer, to da želite da progurate besplatnu konverziju zemljišta iz prava korišćenja u prava vlasništva. Jedan fantastičan poklon za vaše tajkune, jedna trešnjica na torti ovog Zakona o planiranju izgradnje.

Na primer, a pričaćemo, verujem, i u nastavku o tome, vi kažete da postoji pet hiljada lokacija, kao i da će se desiti građevinski bum i tako dalje, sve je to u redu, ali svako kada kupuje nešto, plati punu cenu. Ovde se radi o tome da vi nekom poklanjate nekom nešto besplatno, da neko neće platiti punu cenu, a da vidimo neke od tih slučajeva potencijalnih.

Na primer, 2019. godine kupljena je firma u stečaju Industrija motora Rakovica, koja ima 47 objekata na površini 85 hiljada kvadratnih metara.

Predsedavajući, ako biste mogli da prestanete da budete komentator.

Bila je vaterpolo utakmica. Igrala je naša reprezentacija.

Tamo ste možda mogli da konkurišete kao komentator, a ovde nemojte.

Da, jeste, povezano je sa amandmanom na član 18.

Predložili smo brisanje, tako da, molim vas, ne prekidajte me.

Ako vam je problem da čujemo ovo - Industrija motora Rakovica prostire se na 47 objekata… (Isključen mikrofon.)

Hvala vam, predsedavajući.

Povredili ste član 106. dok je govorio ministar.

Član 106. kaže – govornik može da govori sam o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres. Ministar je govorio o konverziji, a mi smo sada na prethodnim članovima. Konverzija je član 30. i 31. i tek ćemo tada da govorimo o konverziji.

Niste morali da govorite ovako nadahnuto, mogli ste da sačuvate.

Molim?

Samo se vi izjasnite oko povrede člana 106. Hvala vam.

Hvala vam, predsedavajući.

Mi smo takođe podneli amandman da se briše stav kojim se uvodi ova nejednakost i nejasnoća kada se radi o eksproprijaciji zemljišta, da li se poljoprivredno zemljište ekspropriopiše kao poljoprivredno ili kao građevinsko, mora jasnije da se definiše. Prosto, ovako može da dođe do toga da dođe do nejednakosti između samih građana. Ako neko ima građevinsko zemljište, red je da mu se plati kao građevinsko zemljište, ako neko ima poljoprivredno, red je da mu se plati kao poljoprivredno zemljište.

Ovo je povezano sa time što je ova odredba ubačena upravo jer se radi o eksproprijaciji kada se radi o izgradnji linijskih infrastrukturnih objekata, a njih gradi država isključivo. Ova nejasnoća proizlazi, između ostalog, i povezana je sa jednim drugim zakonom koji je takođe na dnevnom redu, a to je predlog da se ukine Zakon o linijskim infrastrukturnim objektima i predlog da se ukine taj zakon je dobar predlog. Međutim, zarad građana, moram da kažem jednu stvar.

Ovaj zakon je postojao dve godine na snazi. Za vreme te dve godine su se dodelili i odabrali partneri i izvođači radova bez tendera, bez ulaska u javne nabavke, država je dodeljivala i izgradnju deonice puteva i radove i razne linijske infrastrukturne objekte isključivo sebi bliskim partnerima, bez da se moralo to raditi na tenderima na javnim nabavkama. Jedna od takvih deonica jeste i T-4, odnosno spajanje i izgradnja deonice od Novog Beograda do "Miloša Velikog" auto-puta. Tu je partner izabran bez javnog tendera, a takođe i nadzor nad samom izgradnjom nije bio stručni nego investitorski. Hvala vam.

Hvala, predsedavajući.

Svaki put kada kažemo da se kroz ovaj zakon vrši pljačka građana tako što se omogućuje besplatno konverzija iz prava korišćenja zemljišta u pravo vlasništva, nama ministar kaže da smo mi protiv progresa. Neće biti da je tako. Mi smo za urbanistički razvoj po meri građana i za to da se gradi na odgovarajući način, ali i za pravdu i za to da svako plati onoliko koliko treba, a ne da se tajkunima poklanja vredno zemljište.

Vi ste rekli, kada ste obrazlagali ovaj član, da ukoliko ne promenimo i ne omogućimo besplatnu konverziju ostaće 5.000 lokacija zaključano na kojima može da se izgradi 15 miliona kvadratnih metara. Mora da se postavi pitanje – zašto su investitori kupovali firme? Ako su kupovali firme da bi vršili postojeću privrednu delatnost, oni su na datom zemljištu mogli da grade hale, mogli su da grade i privredne objekte, da zaposle ljude itd. Međutim, oni su znali da nisu kupovali građevinsko zemljište, jer da su kupovali građevinsko zemljište daleko više bi platili nego što su platili kada su privatizovali date firme i kupovali te firme. Znali su da ne kupuju zemljište kao građevinsku lokaciju i sada bi vi da im to omogućite, ali besplatno, da im omogućite besplatnu konverziju iz prava korišćenja u pravo vlasništva, a gradovi i lokalne samouprave će im omogućiti ako im je potrebno da promene u planovima detaljnih regulacija namenu zemljišta iz industrijskog u građevinsko.

Hajde da vidimo jedan tipičan primer ovakvog slučaja. Tipičan primer je IMR. Firma u stečaju, kupljena 2019. godine za 9,3 miliona evra. Vrednost je bila procenjena na 24 miliona evra, ali nema veze, kupljeno za 9,3 miliona evra. Industrija motora Rakovica u vlasništvu ima 47 objekata koji se prostiru na ukupno 75 hiljada metara kvadratnih. Trenutno imamo rani javni uvid za područje gde se nalazi IMR u Rakovici, a prilikom čega se predlaže prenamena prostora iz industrijskog prostora u komercijalno-poslovno-stambeni prostor, poslovno-stambenu namenu. Znači, kupili su za 9,3 miliona evra, dobijaju od nadležnog ministra besplatnu konverziju zemljišta iz prava korišćenja u pravo vlasništva, Šapić im na gradu omogućava promenu Plana detaljne regulacije iz industrijskog u komercijalno-stambene namene, da promene namenu zemljišta i tako dolazi do famoznog otključavanja lokacija.

Jedini je problem što pri vašem načinu otključavanja lokacija građani budu oštećeni, građani Srbije, za potencijalnih 10 milijardi evra. Hvala.