Hvala vam, predsedavajuća.

Mi smo podneli suštinski amandman koji se tiče prelaznih odredbi, odnosno na član 22. gde tražimo da se smanji rok sa 31. decembra 2027. godine na 31. decembar 2026. godine, odnosno rok do kojeg pravno lice može da obezbedi postojeći poreski podsticaj u smislu oslobađanja od plaćanja dela poreza na dobit pravnih lica, shodno svojim ulaganjima.

Vi ste ovim predlogom zakona rekli da želite da regulišete i definišete šta je sve državna pomoć, s obzirom da to traži i Evropska unija, te ste tvrdili da ovim načinom regulišete državnu pomoć, da time doprinosite pristupanju Evropskoj uniji, da će ovo da podstakne konkurenciju na tržištu, da će da definiše preduzetništvo, da može eventualno da dovede do otvaranja Klastera broj 2, kada već nije otvoren Klaster 3. I kažete da regulišete državnu pomoć.

Međutim, ovom prelaznom odredbom vi zapravo izigravate postojeći Zakon koji teži da ovakve oblike davanja reguliše znatno striktnije, vi izigravate zato što bi po ovoj prelaznoj odredbi koju ste vi ostavili pravno lice moglo do 31. decembra 2027. godine da obezbedi postojeći poreski podsticaj i da ga on shodno postojećoj tački Zakona koristi narednih 10 godina ukoliko uvaži u tom smislu uslove iz datog poreskog podsticaja. To znači da za dato lice, koje bi u narednih godinu i po dana dobilo ovakav podsticaj oslobađanja od poreza na dobit, on bi zapravo narednih 10 godina mogao da izigrava navodnu izmenu Zakona koju vi predlažete.

Zašto je ovo bitno? Uglavnom se vaš tzv. ekonomski razvoj i rast svodio na to da učestvujete u trci do dna, odnosno da privlačite strane kompanije, pre svega radno intenzivne kako bi im davali različite subvencije, različite podsticaje. Oni dođu ovde, otvore neki pogon, međutim, kada se završe ovi podsticaji, nakon dve-tri godine, oni se pokupe i odu i opet ostanu nama građani koji su nezaposleni, ostane nam to da su sve ove subvencije, svi ovi podsticaji bili o trošku zapravo mikro malih i srednjih kompanija koje su uredno plaćale svoje dažbine, a tim dažbinama plaćali su podsticaje za velike strane kompanije, koje kada prestanu podsticaji odu iz zemlje. Hvala vam.

11/1 MV/MJ 11.45 – 11.55

Hvala vam predsedavajuća.

Mi smo podneli da se briše predložena odredba. Nema potrebe da se dodatno odlažu primene odredbi, pogotovo jer se radi o primeni odredbe koje bi trebalo da ukazuju građanima na štetnost samog duvanskog dima. Tu štetnost moramo što pre i što više o tome da govorimo, da radimo edukativne kampanje.

Generalno smatram da su izmene ovog Zakona o duvanu propuštena šansa da se kroz izmene i raspravu Zakona o duvanu, kao i o Zakonu o zaštiti građana duvanskog dima, znači uz saradnju sa Ministarstvom zdravlja povede jedna ozbiljna rasprava o tome da idemo ka većoj restrikciji kada se radi o duvanu i duvanski srodnim proizvodima, jer kao što znamo, pušenje ubija, duvanski dim šteti kako onima koji su korisnici duvana, tako i običnim građanima.

Takođe, mislim da je propuštena šansa da popričamo i o štetnosti drugih srodnih proizvoda pored duvana, kao što su npr. upotreba jednokratnih električnih cigareta, tzv. vejpova. Ukoliko prođete pored naših srednjih škola videćete da gotovo svaka mlada osoba kako oni kažu „vejpuju“, koriste ove vejpove. Za te jednokratne

12/2 MT/MO

cigarete u nekim zemljama EU su krenule restrikcije, tako da se u potpunosti zabranjuje njihova upotreba, baš zato što su se veoma raširili među omladinom jer su veoma privlačni. Radi se o tome da su lako dostupni, jednokratna upotreba. Znači, uzmu, koriste, bace, ne nose kući, nema dopune.

Takođe, ti vejpovi koji se bacaju na sve strane najčešće odlaze u komunalni otpad, a ne radi se o komunalnom otpadu, nego o električnom otpadu koji kada se zapali dodatno dovodi do širenja požara.

Izmena zakona o duvanu bio je trenutak kada smo trebali da pristupimo jačim restrikcijama kada se radi o duvanu i srodnim proizvodima i da krenemo ka boljoj zaštiti naših građana. Hvala vam.

Hvala vam, predsedavajuća.

I mi iz Zeleno-levog fronta takođe smo podneli predlog da se briše odredba kada se radi na utvrđivanju stručnosti i osposobljenosti kandidata za sudiju koji se prvi put bira na sudijsku funkciju, za nadalje bude isključivo odgovorna Pravosudna akademija, odnosno uverenje o završenoj prethodnoj obuci na Pravosudnoj akademiji.

Zarad građana samo da podsetim i da kažem da su do sada po ovom zakonu postojala dva načina. Jedan je da se izađe na ispit koji organizuje Visoki savet sudstva, a drugo je, i do sada je postojalo, da se ima završena prethodna obuka na Pravosudnoj akademiji.

Vi sada predlažete da za nadalje isključivo Pravosudna akademija bude odgovorna. Na taj način sklanjate sa strane Visoki savet sudstva. Takođe ću kao i koleginica da podsetim da je sudska vlast treća grana vlasti. Na ovaj način vi ovim zakonom sečete datu granu vlasti i to činite. Na to vas je i upozorilo Društvo sudija Srbije koji su poslali dokument u kome su jasno obrazlagali i tražili da se ovaj predlog zakona povuče iz skupštinske rasprave, da se organizuje prava javna rasprava prilikom izrade zakona, a ne isključivo javno slušanje, kako bi struka mogla da učestvuje u definisanju ovog predloga zakona.

Oni su jasno ukazali da do sada mi smo imali u protekli tri godine nekoliko izmena pravosudnih zakona i tada se odustalo od ovakvog predloga. Imalo se u vidu da EU nije preporučila da jedina tačka ulaska u pravosuđe treba da bude Pravosudna akademija, da izbor sudija samo među kandidatima koji su završili obuku na Pravosudnoj akademiji ne predstavlja standard u evropskim državama, da nije postojala nijedna analiza rada Pravosudne akademije koja bi opravdala to da Pravosudna akademija bude jedina tačka ulaska u pravosuđe. Postoji niz drugih argumenata koji su oni ponudili i jasna je vaša namera da na ovaj način izigrate i na neki način na klupu za sporedne igrače pošaljete i Visoki savet sudstva. Hvala vam.

Hvala vam, predsedavajuća.

Mi iz Zeleno-levog fronta smo takođe podneli predlog da se briše predloženo rešenje, jer je predloženo rešenje povezano i sa prethodnim amandmanom i članom i svodi se na isto, da vi ovim predlogom želite da skrnavite sudsku granu vlasti i da Visokom savetu sudstva oduzmete dosadašnju nadležnost, da organizuju proveru, stručnosti i osposobljenost kandidata za one koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju. To sada želite da prebacite kao isključivi ekskluzivitet Pravosudnoj akademiji.

Protiv toga vam se pobunila i struka i ja ću sada pročitati jedan deo od onoga što je Društvo sudija poslalo svim narodnim poslanicima, tražeći da predsednica Skupštine povuče predloženi akt sa dnevnog reda sednice i tražeći, takođe, da se u ovom predlogu zakona povede adekvatna javna rasprava u kojoj bi učestvovala struka. Oni upozoravaju na jednu činjenicu, a to je da se u pravosuđu nužno dešava jedna smena generacija, da će tokom ove decenije u penziju da ode preko 1.500 sudija, negde oko 60% ukupnog sudijskog kadra. Sa druge strane, za 14 i po godina kroz Pravosudnu akademiju početku obuku završilo je oko 250 polaznika za sudije. Poslednje tri godine ukazu da nije ni vršen upis novih polaznika. To jasno ukazuje da Pravosudna akademija na onaj način na koji je do sada radila pokazuje da nema adekvatne kapacitete i da neće moći da odgovori na ovu smenu generacija, a da sad ne ulazimo još u to da, prosto, kvalitet koji je do sada rađen ne može da se meri sa onim ispitom koji organizuje Visoki savet sudstva i, s tim u vezi, prosto pitanje koji kvalitet sudija ćemo mi dobiti nakon ove smene generacija. Zato predlog je da se briše dato rešenje i da se o ovakvim velikim izmenama povede adekvatna javna rasprava. Hvala vam.

Hvala vam.

I mi iz Zeleno-levog fronta podneli smo isti predlog da se obriše i ova odredba povezana sa onom prvom kojom smo predložili brisanje. Jasna je vaša namera. Želite da sada odsečete jednu od nadležnosti sudske grane vlasti, a to je bila nadležnost Visokog saveta sudstva, a to je da organizuje izbor za primanje sudije na pravosudnu funkciju. Sada želite da isključivo jedina tačka ulaska kada se radi o tome ko postaje prvi put sudija bude Pravosudna akademija. U prethodno izlaganju jasno sam pokazao da Pravosudna akademija dosadašnjim radom ni na jedan način nije stekla kredibilitet za tako nešto, da nema dovoljno kapaciteta, da očigledno nema dovoljno znanja da to uradi i da neće moći da pripremi ono što je potrebno, a to je da se na adekvatan način izaberu nove sudije, s obzirom da nam u narednom periodu sledi jedna smena generacija u pravosuđu.

18/1 MV/MJ 12.55 – 13.05

Pozvala vas je i struka, pre svega Društvo sudija Srbije, da odustanete od ovakvog predloga i da se organizuje adekvatna javna rasprava u kojoj bi se našla odgovarajuća rešenja. Na ovaj način jasno je da vi isključivo želite da zadržite vašu kontrolu, isključivo kroz Pravosudnu akademiju, a to će samo dodatno pogoršati stanje u našim sudovima. Hvala vam.

Hvala vam predsedavajuća.

Mi smo i ovde podneli, kao Zeleni-levi front nekoliko predloga amandmana tražeći takođe da se ovim amandmanom da se ne poveća broj članova Upravnog odbora sa devet na 11. Ne postoji jasno opravdanje za povećanje ovog broja u pogledu funkcionalnosti ovog tela. Veći sastav otežava koordinaciju, usporava proces donošenja odluke, povećava operativne troškove rada, a pogotovo imajući u vidu da članovi imaju pravo na naknadu u visini od 30% osnovne plate sudija osnovnog suda. Zadržavanje broja od devet članova sprečava dodatno i nepotrebno opterećenje budžeta Republike Srbije.

Zašto ovo govorim? Pa, imajući u vidu sadašnji način rada Pravosudne akademije, za koju sam jasno nekim svojim prethodnim izlaganjima rekao da niti imaju resurse, ni u smislu znanja, niti imaju dovoljno kapaciteta da mogu da sprovedu budući ulazak novih sudija na prve sudijske funkcije, s obzirom da nam sledi jedna generacijska smena sudija.

21/1 VS/VZ 13.25 – 13.35

Ovde ću samo ukazati na to kako je do sad radila Pravosudna akademija i zašto ne bi trebalo da se poveća ovaj broj članova upravnog odbora. Državna revizorska institucija još u januaru 2024. godine objavila da je Pravosudna akademija teško kršila obavezu dobrog poslovanja, jer su ranije utvrđene nepravilnosti nisu bile otklonjene. Tada je čak DRI zatražila razrešenje odgovornog lica Pravosudne akademije, a jedno od ključnih nepravilnosti bila je upravo stvar produžavanja radnog odnosa korisnicima početne obuke preko 30 meseci i dodatno sa time jedna druga stvar, nastavak isplata plata. Hvala vam.

Hvala predsedavajuća, da Zeleno levi front podneo je još jedan amandman na član 11. gde predlažemo da se u stavu 1. posle tačke 4. dodaje nova tačka 5. koja glasi – sprečenost i obavljanost funkcija člana Upravnog odbora u periodu dužem od 6 meseci. Upravni odbor je ključni organ koji upravlja Pravosudnom akademijom i donoseći strateške odluke. Dugotrajno odsustvo ili sprečenog bilo kojeg člana Upravnog odbora, iz opravdanih ili neopravdanih razloga, duže od šest meseci u praksi blokira rad ovog tela i otežava njegovo odlučivanje i utiče na ukupni kvorum i ovo je posebno važno jer kada govorimo o kapacitetima Pravosudne akademije, moramo da imamo u vidu da nema dovoljno kapaciteta, da u tom smislu bude jedina koja je odgovorna za ulazak bilo sudija ili tužilaca na svoju prvu pravosudnu, odnosno tužilačku funkciju, a takođe kada pogledamo kako su do sada radili, skrenuo bih pažnju još jednom na izveštaj DRI, koja kaže da je samo tokom 2024. godine, Akademija isplatila 272 miliona dinara plata i doprinosa, mimo uslova propisanim zakonom, 28 miliona dinara usluga nabavila je bez sprovedene javne nabavke dok su milioni za hotele i taksi, plaćeni bez propisanih procedura. Još 2024. godine, DRI je baš zbog neotklanjanja ovakvih nepravilnosti tražila rešenje odgovornog lica. Hvala vam.

Hvala vam, predsedavajuća.

Mi smo podneli na ovaj Zakon o predlogu javnom tužilaštvu, takođe kao i na prethodne zakone o Pravosudnoj akademiji, kao i na Predlog zakon o sudijama, jer je to skup povezanih predloga zakona.

Svodi se na isto. Tražili smo da se u tom smislu odredbe koje bi protivustavno oduzele ingerencije i nadležnosti Visokom savetu sudstva i Visokom savetu tužilaštva, da se takve odredbe brišu. Nije dobro rešenje koje se predlaže kroz sve ove zakone, a to je da Pravosudna akademija bude jedina tačka ulaska i u tom smislu stupanja prvi put na pravosudnu funkciju bilo sudsku, bilo tužilačku.

U prethodnim raspravama pokazali smo koliko Pravosudna akademija niti je do sada pokazala kapacitet ni znanje, ni resurse za tako nešto. U proteklih 14 od 16 godina svog postojanja nije opravdala ni na koji način to da joj se sada daje jedna takva važnost, tako da u potpunosti u stranu gura Visoki savet sudstva i Visoki savet tužilaštva.

Hvala vam.

Hvala vam, predsedavajuća.

Podneli smo amandman gde tražimo da se obriše odredba kojom bi se uvela nepotrebna potreba da se vrši produženje mandata direktora agencije na godinu dana,

30/2 JD/LjL

jer postojeće zakonske odredbe određuju ko bi trebao da rukovodi. Direktor agencije ima zamenika, u slučaju da nema, nadležni odbor Narodne skupštine može da imenuje vršioca funkcije direktora agencije.

Vi ovim vašim predloženim zakonom nećete rešiti suštinu, a suština je da je korupcija u Srbiji sistemski rasprostranjena. Kada se pogleda indeks percepcije korupcije, Srbija je na 116. mestu po tom indeksu, 29 poena ispod proseka EU, među najkorumpiranijim zemljama u Evropi, na nivou Belorusije. Procena je da nas godišnje ta sistemska korupcija košta jednu milijardu evra, da u toku jedne godine toliko iz javnog budžeta, iz javnih sredstava, prebacite u vaše privatne džepove.

Vi ovim predlogom zakona ostavljate nepotrebne pravne praznine i kada se radi o tome kako se definiše ko je javni funkcioner, ko sprovodi, odnosno ko sve ima obavezu da podnese izveštaj o sopstvenoj imovini Agenciji za sprečavanje korupcije, kako će data agencija da gleda i da sprovodi da li je došlo do uvećanja imovine. Te praznine zapravo neće rešiti ključne stvari, a to je da se gleda šire, na primer, članove porodice nekog javnog funkcionera, kako su oni stekli imovinu, kako je neki funkcioner stekao imovinu.

Predloženim rešenjima, evo, samo ću da ukažem, na primer, Relja Ognjenović, direktor PIO fonda, neće biti javni funkcioner. Setimo se slučaja o paljenju automobila, skupocenog automobila BMW X7 koji se na kraju ispostavilo da je u vlasništvu njegove majke. Ono što bi, na primer, Agencija trebala da sprovede jeste da vidi da li Relja i njegovi članovi porodice uopšte imaju primanja kojim bi mogli da sebi priušte jedan ovakav automobil.

Vašim zakonom do ovoga neće doći. Hvala vam.

Hvala vam, predsedavajuća.

Da, podneli smo predlog amandmana da se briše odredba. Nejasna je potreba da se isključi mogućnost da zamenik direktora Agencije postane vršilac funkcije direktora Agencije i zbog toga smatramo da prethodno rešenje treba zadržati, ali opet bih se vratio na onu suštinu, a to je da vašim predlogom zakona ostavljate rupe, rupice, praznine u definisanju ko je zapravo javni funkcioner, kako će se češljati njihova imovina i ko će sve od njih i njihovih članova porodice trebati da podnosi izveštaje o samoj imovini koju poseduje ili o uvećanju imovine, a to je suština. Agencija za sprečavanje korupcije trebalo bi da se bavi time, da utvrdi da je neko na nezakonit način uvećao svoju imovinu, a jedan od signala je kada dobije enormno povećanje imovine, a ne može to da priušti sopstvenom platom, niti platama i imovinom sopstvenih članova porodice.

Evo, uzeću za primer koga vi na ovaj način kada definišete javnog funkcionera izostavljate. Na primer, nekadašnji bivši gradski sekretar grada Beograda za poslove legalizacije objekata Nemanja Stajić, nekada bivši, ali ko zna koliko je ovakvih sadašnjih sekretara grada Beograda, po ovom predlogu zakona, neće biti javni funkcioneri, a samo ću podsetiti da je Nemanja Stajić, koji je bio zadužen za legalizaciju objekata kada je naknadno bio uhapšen, bio u mogućnosti da plati kauciju od jednog miliona evra. To znači da je on uvećao svoju imovinu zasigurno za jedan milion evra. Na koji način, kako je to uopšte moguće i zašto to neko do sada nije proveravao?

Ko zna koliko će ovakvih gradskih sekretara ostati na funkcijama, a oni po predloženom Predlogu zakona neće biti definisani kao javni funkcioneri. Hvala vama.

Hvala vam, predsedavajuća.

Da, podneli smo jedan predlog amandmana kako bismo bolje i jasnije definisali odredbe koje se tiču toga da nadležni državni organi i ministarstvo treba da dostave predloge propisa, nacrte zakona, kako bi Agencija mogla da ukaže na eventualne i koruptivne rizike na način na koji nešto tim nacrtom i propisom želi da se uredi i definiše.

Podneli smo i više amandmana, ali kao što sam rekao i u prethodnim izlaganjima, ovaj vaš predlog zakona, kako ste ga napisali, neće otkloniti sve rupe i pravne praznine koje postavljate, koje se tiču toga ko je glavni funkcioner, ko je sve u obavezi da podnosi izveštaj o sopstvenoj imovini, koji članovi porodice datog javnog funkcionera, takođe se gleda njihova imovina, i na taj način omogućavate da se zapravo lestvica, borba protiv korupcije ovde ne podigne i da zemlja Srbija i dalje ostane na 116. mestu po indeksu korupcije, kada se radi o proceni koji je nivo koruptivnosti organa u Srbiji, i to je nivo gde se jasno kaže da je u Srbiji korupcija sistemski rasprostranjena.

Mi kao Zeleno-levi front smo još davno, pre nekoliko meseci, podneli Predlog zakona o sprečavanju korupcije, prave izmene, i podneli smo, takođe, izmene i dopune Zakona o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu. I pod tim izmenama, kada se kumulativno gledaju ove izmene, e tada bi borba protiv korupcije bila adekvatna, tada bi se na adekvatan način češljala imovina javnih funkcionera. Tada, na primer, ne bi moglo da se uvećanje imovine pravda zajmom, poklonom i nasleđem, tada ne bi mogla Vulinova tetka da bude izgovor za kupovinu stana od 250.000 evra, tada ministar Mali ne bi mogao da kaže da mu neka treća lica plaćaju školarinu u inostranstvu za školovanje njegove dece, ništa tako ne bi bilo moguće, ali vi sve to i dalje ostavljate da postoji, a to je zapravo suštinska korupcija koja je utkana u vaš način funkcionisanja. Hvala vam.

Hvala vam, predsedavajuća.

Podneli smo amandman kojim skraćujemo rok koji ima nadležno ministarstvo da propiše izgled i obrazac za specifikaciju posebnih delova unutar same zgrade. Moram da kažem da mi je nekako drago da se Ministarstvo ovim izmenama setilo struke.

Mi smo vam kada ste donosili ovaj zakon govorili da ne možete da izbacite struku iz primene samog zakona, kao što ne možete ni da sebe lišite sopstvene odgovornosti kada se radi o bezbednosti objekata. Prosto neko mora biti odgovoran ukoliko nešto se sruši ili ako plafon padne. Nemoguće je da niko nije odgovoran, a pogotovo da nadležno Ministarstvo nema nikakvu odgovornost.

43/2 MT/MP

Slušao sam vas kada ste prilikom rasprave u načelu pokušavali da nam objasnite koliko je prijava podneto ili rešeno. Govorili ste o nekih 200, 300 hiljada i tada ste tvrdili da zgrade predstavljaju oko 1% tzv. rešenih slučajeva. Sada vas pitam – da li vi računate pojedinačnu zgradu ili računate svaku stambenu jedinicu unutar te zgrade koja se upisuje u Katastar nepokretnosti?

I moram da vam postavim pitanje. S obzirom da je kada se obrazlagao ovaj Predlog zakona rečeno je da se ovo radi zarad građana koji su tokom 90-tih godina i loših materijalnih uslova života morali da se snalaze pa su gradili sami na nekom placu, da donosimo ovaj Predlog zakona pre svega zbog takvih građana. A, kako onda to da mi u Beogradu imamo pregršt novoizgrađenih zgrada koja su navodno upisane u Katastar nepokretnosti na osnovu ovoga Predloga zakona?

Evo, zgrada, nova zgrada na Bulevaru. Takođe, već sam govorio zgrade u naselju Vojvode Vlahovića. Sve su nove zgrade. Kako to da od na kraju brige o običnim građanima mi uvek zapravo dođemo do brige o profitu investitora?

Hvala vam.

Hvala vam, predsedavajuća.

Mi smo našim amandmanom jasnije precizirali određene odredbe unutar samog člana Predloga zakona.

Pri raspravi u načelu nadležna ministarka je rekla da, eto, nisu znali da postoje stambeni objekti površine preko 400 metara kvadratnih, da postoje veći porodični objekti, višegeneracijske seoske kuće, pa sad ipak moraju da intervenišu kako bi, tobože, zadržali socijalni karakter ovog zakona.

Ja sada moram da postavim sledeće pitanje. Mi u Srbiji imamo 4,2 miliona objekata koji na neki način nisu legalni ili se izašlo izvan okvira samog projekta po kojem su se gradili, bilo u potpunosti, bilo se malo nadogradilo, itd. Vi ste od 2004. godine u nadležnom ministarstvu. Od 2015. godine bavite se legalizacijom objekata. Tad ste takođe bili uključeni u tadašnji zakon kada se pisao. Obećavali ste sve i svašta.

Od 2015. do 2026. godine u međuvremenu broj nelegalnih objekata ili objekata koji su izašli izvan projekta je porastao za milion. Onda ste doneli, prošle godine, ovaj zakon i sada smo u izmenama. Kako vi možete u raspravi u načelu, posle toliko godina u ministarstvu i navodno toliko godina bavljenja ovom materijom, da kažete – nismo znali. Zar ne mislite da se za to neznanje ipak, ako se stvarno radi o neznanju, preuzima određena institucionalna odgovornost?

Kako možete samo da kažete – nismo znali, a onda kada pogledamo, vidimo da su se objekti i zgrade po Beogradu u proteklih pet godina koji su se gradili, neki od njih, vrlo brzo, po ovom zakonu, upisali u katastar nepokretnosti, što znači da je ipak investitor pravi onaj, koji je svoj na svome, a za građane ipak malo više treba vremena da se potrude. Hvala vam.

Hvala vam, predsedavajuća.

Da, podneli smo amandman kojim skraćujemo broj dana za reagovanje nadležnih institucija. Ako kažete da vam se žuri, ako kažete da je ovo sve zbog običnih građana, onda prosto morate da radite i u tom smislu brže.

Ja bih takođe da se osvrnem i na prethodni član, u kome se govori o tome da za objekte i posebne delove objekata koji su evidentni i upisani u ovom zakonu i završeni u konstruktivnom smislu, ali bez unutrašnjih instalacija, određuje se put kojim mogu da nastave gradnju na tom objektu.

Sada opet postavljam pitanje. Meni stvarno ovo liči da je ovo izlaženje u susret ne običnom građaninu koji ima neku kuću na placu koja je završena u konstruktivnom smislu, nego izlaženje u susret isključivo nekom investitoru koji je započeo gradnju, slobodno možemo da kažemo divlju gradnju, ili odavno započeo po nekom projektu, gradio mimo tog projekta i sada mu omogućavate opet put da pronađe zaobilazni put da se vrati da može ponovo da gradi i na taj način podržavate njegov profit.

Ja mislim da takvi investitori, koji su započinjali gradnju na divlji način ne bi nikako, ni na koji način moglo da se njima izlazi u susret ovim zakonom, pogotovo ako tvrdite da je zbog građana, običnih građana Srbije, ne biste uopšte trebali da mislite o njima. Hvala vam.

44/3 JJ/LjL

Hvala vam, predsedavajuća.

Pre nego što pređem na sadržinu amandmana samo da se kratko osvrnem na prethodne rasprave. Krov nad glavom je ljudsko pravo, to su neke zemlje odavno prepoznale i dan danas se drže tog načela. To su uglavnom zemlje EU, tako da je država ili grad stanodavac bila i u prošlosti a i danas u gradovima kao što je Beč, Barselona, Berlin, Stokholm, Kopenhagen. Upravo u ovim gradovima, a uzmimo na primer Beč koji sami građani EU prepoznaju kao jedan od najkvalitetnijih gradova za život u Evropi baš zato što se grad a i država brine o tome da je krov ljudsko pravo. Krov nad glavom je ljudsko pravo.

Druga star, meni je drago što je predstavnik vladajuće većine malo pre govorio jer smo mogli da čujemo šta je njegova, a pretpostavljam i politika partije koju predstavlja, jer ipak šef poslaničke grupe, a njegova politika kaže – da grad ni država ne mogu da budu ni dobri vlasnici, ni dobri upravljači i da se zalaže za rasprodaju svega i svačega.

Tako da, dragi građani, možete da znate šta vas čeka ako ta politika ostane na vlasti, a to je da će sve rasprodati, na isti način kao što su na primer, u gradu Beogradu postojao jedan Sava centar. Onda su tvrdili da Grad Beograd ne može dobro da upravlja njime, to jest oni i prodali su ga njihovom omiljenom tajkunu Miškoviću, da bi onda za vreme korone sednice Skupštine grada Beograda bile u tom Sava centru, kada organizuju bilo koji veći događaj, organizuju ga u Sava centru i tom istom Miškoviću plaćaju iznajmljivanje tog Sava centra. To je njihova politika, privatizacija, odnosno rasprodaja svega i svačega da bi onda isto to grad ili država iznajmljivali i trošili pare građana.

22/1 JD/LjL 13.35 – 13.45

Treća stvar, kada govorimo o "Beogradu na vodi", radi se o tome ko je više uložio, ko je preuzeo veći trošak da bi se izgradio "Beograd na vodi". To nije tzv. investitor, nego grad Beograd i država Srbija. Svi građani Srbije, od Subotice preko Čačka do Preševa, svi oni su plaćali taj "Beograd na vodi" iz budžeta i svi oni su platili, odnosno poklonili više od dve milijarde evra tzv. investitoru. Kada obračunamo troškove zemljišta, koje smo besplatno dali, tj. poklonili, kada izračunamo troškove prebacivanja sedišta železničke stanice na Prokop, sređivanje celog tog dela, kada izračunamo i troškove transfera autobuske stanice takođe na Novi Beograd, sve to ste radili da bi investitor mogao da gradi "Beograd na vodi".

Kada obračunamo te troškove, jasno je da je država i grad Beograd dala enormno više nego što je investitor uložio, a investitor je taj koji kupi kajmak od prodaje stanova. Na primer, od 2014. godine do danas, grad Beograd i država Srbija dobila je samo 31 milion evra od dividendi koje se raspoređuju iz "Beograda na vodi". To znači da je u proseku svaki građanin dobio po 40 evro centi, nepunih 48 dinara godišnje ili četiri dinara mesečno, a uložili smo preko dve milijarde evra troškova u izgradnju luksuznog naselja u kome prosečan građanin Srbije ne može da priušti stan, nego samo ekipa koja je povezana sa vama, jer se i sami hvalite da je tamo metar kvadratni stana 10 hiljada evra. Hvala vam.