Hvala vam, predsedavajuća.

Ja bih na početku voleo da kažem neke dobre stvari koje ovi pravosudni zakoni donose. Jedna je stvar, na primer, da zamenici javnih tužioca postaju tužioci u punom smislu reči. Imaće samostalnost u radu i to je dobra stvar.

Međutim, onako kako su postavljeni ovi pravosudni zakoni i kako je urađena izmena Ustava Srbije prošle godine, to i dalje omogućava SNS, vladajućem režimu da utiče na pravosuđe, odnosno na sudije i na tužioce.

Način na koji je postavljen izbor istaknutih pravnika u pravosudne savete omogućava da se izaberu politički podobne osobe. Zarad građana, podsetiću, na primer, VSS ima 11 članova, od toga će četiri člana biti tzv. „istaknuti pravnici“, a sasvim moguće politički podobne osobe. Tih četvoro, zbog kvoruma koji je umesto na šest postavljen na osam imaće odlučujući uticaj na rad VSS i samim tim moći će da blokiraju rad pravosudnog saveta i da imaju glavni uticaj na odabir sudija, na premeštaj sudija, na izabir predsednika sudova.

Hajde da vidimo kakav je predlog njihov izbora postavljen. Kaže se da će prvo Odbor za pravosuđe na konkursu da probere osam tzv. „istaknutih pravnika“ i ministarka govori o dvotrećinskoj većini, iako zna da u drugom krugu ako nema dvotrećinske većine biće apsolutna većina, odnosno većina vladajućeg režima.

Zatim, ima tih osmoro, četvoro će se birati ovde na sednici Narodne skupštine i opet govorite i pozivate opoziciju, kažete – hajde da prođemo konsenzus, biraće se dvotrećinskom većinom.

Izvinite što sumnjam, ali nekako imam utisak da zapravo vladajući režim neće hteti da ide na dvotrećinsku većinu prilikom odabira, jer znaju da imaju jednog drugog keca u rukavu, a to je da ako nema dvotrećinske većine, onda ide odabir istaknutih pravnika, moguće politički podobnih osoba kroz petočlanu komisiju u kojoj većinu imaju predsednik Narodne skupštine, Zaštitnik građana i Zagorka Dolovac, koja je vrhovni javni tužilac.

Predsednik Skupštine, koji teško da bi se nazvao šampionom demokratije i dijaloga, pre je svoj integritet dokazao ukidanjem prava na repliku i oduzimanjem reči poslanicima, Zagora Dolovac koja nije tužilac nego je glavna u ćutanju o kriminalu u Srbiji i Zoran Pašalić, Ombudsman kome je istekao mandat, a koji nije video ništa sporno kada je policija prebijala demonstrante 2020. godine ovde ispred Narodne skupštine.

Hvala na aplauzu. Hvala.

Hvala, predsedniče Skupštine.

Nesporno je da do sporazuma i do pomirenja treba da dođe, nesporno je da treba da rešimo sve životne probleme sa kojima se suočavaju naši građani na Kosovu i Metohiji. Verujem, nadam se da se oko ovoga ne sporimo. Međutim, ovo ovako kako je organizovana ova sednica o Kosovu i Metohiji, bez da je poslanicima poslat Predlog sporazuma, stvarno nema puno smisla, a pogotovo nema smisla kada predsednik i predstavnici vladajuće većine čas govore o Predlogu sporazuma, onda kažu ipak je inicijativa, zatim je platforma, onda je okvir za buduće delovanje. Onda i predsednik Srbije sebi daje za pravo da poslanicima drži predavanja o tome šta je non-pejper. Zato kada predsednik Srbije kaže da su pretili sankcijama Srbiji, mi ne možemo a da ne posumnjamo da su zapravo pretili sankcijama predsedniku lično, njemu lično. Jer ono što znamo jeste da predsednik Srbije vodi pregovore isključivo o zaštiti sopstvenih interesa i o sopstvenom opstanku na vlasti.

Dakle, ne možemo a da ne posumnjamo da su pretili sankcijama njemu lično, na isti onaj način na koji su Sjedinjene Američke Države i Velika Britanija u decembru 2021. i u decembru 2022. godine uveli sankcije njegovim bliskim saradnicima Zvonku Veselinoviću i Milanu Radojičiću. Da li se o tome radi? Da li je poručeno da ste se preigrali, da je račun napokon došao na naplatu?

Oslanjajući se na ovaj dvojac koji teško da bi se mogao nazvati političarima, pre družinom iz jednog drugog miljea, oslanjajući se na ovaj dvojac srozan je ugled Srbije. Omogućeno je da nas gledaju sa podozrenjem kada tražimo zaštitu svih individualnih i kolektivnih prava Srba na Kosovu i Metohiji, da nas gledaju sa podozrenjem jer je Srpka napredna stranka zavela strahovladu na severu Kosova.

I umesto da se fokusiramo na rešavanje svakodnevnih problema naših građana na Kosovu i Metohiji, a to podrazumeva da mogu slobodno da se kreću, da mogu slobodno da putuju, da mogu slobodno da rade i da se zaposle u institucijama ukoliko žele, da mogu da se školuju, a da im se diplome priznaju, da mogu da se leče, a da lekove nabavljaju na recept u državnim apotekama. Umesto da to rešavamo, vi im na njihovu muku dodajete i strahovladu na severu Kosova. To je rezultat vaših pregovora. Deset godina pregovarate, za vas uvek ispregovarate ostanak na vlasti, a za građane na Kosovu i Metohiji sve veću i veću neizvesnost.

Hvala vam, predsedniče Skupštine, na davanju. Sve sam očekivao da ću morati da vas ubeđujem da mogu da koristim ovlašćeno vreme predstavnika poslaničke grupe.

Žao mi je što očigledno se o tome radi da ne želite ni najobičniju repliku da date, iako je Milenko Jovanov spomenuo dr prof. Đorđa Pavićevića. Mislim da je bilo u redu da mu date da ima repliku.

No, međutim, kada pričamo o taksi za RTV i RTS, mislim da treba da pričamo o tome šta sve treba da se nađe na javnom medijskom servisu. Na primer, mislim da bi trebalo da se tamo priča i o nečemu o čemu smo govorili u četvrtak i u petak, a to su nacrti pravosudnih zakona.

Setite se, u četvrtak mislim da sam u ovom domu upravo pričao o tome kako se neustavno postavljaju predsednici sudova, po praksi koju ste vi izmenili, a zatim se ne držite nove prakse. Tada smo pričali o tome da u februaru ističe rok za izradu seta pravosudnih zakona, a da nacrte tih zakona Ministarstvo pravde krije kao zmija noge.

Tada smo ukazali na jedan apsurd, gde Ministarstvo pravde pozove na javnu raspravu tako što stavi u kom gradu će biti, kog datuma, ali ne kaže u kojoj ustanovi, niti u koje vreme. Ministarstvo pravde, mislim predsednica VSS, su pokušali nemušto to da negiraju, ali nisu uspeli.

E, sad, da apsurd bude još veći, Ministarstvo pravde danas šalje pozive onima koji su insistirali da učestvuju u javnoj raspravi i traže da znaju gde će sutra biti održana rasprava o nacrtu pravosudnih zakona, u Beogradu, pošto bi sutra trebalo da bude u Beogradu. Nakon insistiranja i insistiranja da se kaže, Ministarstvo pravde napokon kaže da će javna rasprava da bude sutra u 11.00 časova u Domu Narodne skupštine.

Jako je zanimljivo da u kalendaru Doma Narodne skupštine ne stoji ništa oko te javne rasprave, a mislim da bi 250 poslanika moralo dobiti obaveštenje i biti pozvani da učestvuju u toj javnoj raspravi. Posle kada kažemo da krijete nacrte, vi se pravdate da to nije tačno, a onda imamo najveći apsurd, da se čak i od narodnih poslanika krije kada će biti rasprava o nacrtu pravosudnih zakona.

Za sve kolege i koleginice narodne poslanike, pozivam vas da sutra u 11.00 časova prisustvujemo toj javnoj raspravi, a nadam se da će predsednik Skupštine da nas udostoji da nam makar kaže u kojoj sali će biti ili barem da pozove na to da se makar u kalendar negde stavi da će javna rasprava biti tada i tada, u toj i toj odborskoj sali, a možda da bude i toliko milostiv da da, na primer, i prenos putem video linka te javne rasprave, da građani mogu da vide.

No, verujem da ćete hteti da nam nešto odgovorite, pa ćemo videti kako ćemo dalje o ovome da razgovaramo. Hvala vam.

Ovlašćeni predstavnik.

Hvala vam predsedniče Skupštine.

Ja ću sada pokušati malo obrnutom psihologijom. Na početku bih voleo da pohvalim izlaganje koleginice, poslanice Nade Macure. Na način na koji ste govorili o opasnosti po zdravlje građana, ako dođu pod uticajem amonijaka i tog gasa ja bih to da pohvalim i mislim da je dobro da ste to rekli.

Međutim, mislim da jedan takav govor, jedna takva emisija i razgovor o tome trebao da se desi sinoć na RTS-u, da se trebao prekinuti program javnog servisa, da ste trebali vi kao doktorka i drugi doktori da daju uputstvo građanima kako da postupaju, šta da čine da bi se zaštitili, jer vi takođe vrlo dobro znate kao i ja, ali treba građanima objasniti kako da se zaštite od toga da amonijak ne ošteti njihova pluća, da ga ne udišu, da mogu da dobiju opekotine i da može da dođe i do same smrti. Da je to juče rađeno na RTS-u pri prekidu programa, jer se radi o vanrednoj situaciji ja bih to smatrao odgovornim ponašanjem. Ovako je to samo zakasneli pijar pokušaj da se smiri tenzija oko veoma ozbiljne situacije koja se dešava na jugu Srbije.

Vi nas optužujete da mi izazivamo paniku, sejemo strah, zastrašujemo građane itd. ali stvarno izvinite što osećamo nelagodu kada je Bata Gašić izašao negde na teren, jer poslednji put kada je tako izašao radilo se o padu helikoptera u kome je poginulo sedam osoba, uključujući i bebu.

Takođe, izvinite, ako mi širimo strah među građanima kada tražimo odgovornost, kao kada smo tražili odgovornost zbog pogibije osam rudara u Aleksinačkim rudnicima i to rudari koji su u 21. veku poginuli, jer sistem za detekciju metana i drugih teških i opasnih gasova nije radio. U 21. veku 2022. godine.

Zato mi, ne zastrašujemo građane, mi zapravo pozivamo vlast da bude odgovorna prema građanima. Kada pričamo o „Železnici Srbije“ i firmi „Kargo Srbija“ mi želimo da znamo ko je odgovoran što su se opasne materije vozile tom prugom iako se znalo da ta pruga nije u dobrom stanju.

Mi kada pozivamo na odgovornost ministarku za zaštitu životne sredine, samo postavljamo pitanja da li je neko kontrolisao šta se i koje materije se prevoze u tim cisternama, da li je neko vršio kontrolu zaštite i prevencije do toga da ne može doći do nesreće niti izlivanja amonijaka i zagađenja životne sredine i uticaja na zdravlje građana.

Ono o čemu takođe tražimo da se razgovara i da se napravi jedna rasprava o tome, jeste na koji način se sakuplja i tretira opasni otpad u Srbiji. Ovde se radi o kompaniji „Eliksi“. Podsetiću, ta kompanija „“Eliksir“ kupila je između ostalog i kompaniju „Juniriks“ koja hoće da izgradi skladište za tretiranje opasnog otpada i u Beogradu. Pitali smo pre nedelju dana ministarku za zaštitu životne sredine da li je „Junirisk“ kompanija koja je kupila kompaniju „Eliksir“, podnela zahtev za dobijanje trajne dozvole za sakupljanje i tretiranje opasnog otpada na 10 godina.

Mi taj odgovor nismo dobili, ali nije problem toliko što mi iz Zeleno levog kluba-Ne davimo Beograd nismo dobili, nego što građani Barajeva ne znaju o čemu se radi, nego zato što građani Srbije takođe ne znaju o čemu se radi, na isti način kao što sada građani Pirota ne znaju kako treba da se ponašaju da zaštite svoje najmilije. Ovde se radi o tome da mi pozivamo na odgovornost, pozivamo na kontrolu, pozivamo na uspostavljanje pravila, jer na nama je da izborimo za zemlju u kojoj možemo da živimo ne strahujući za sopstvene živote, ne strahujući za to da može da nam se uništi životna sredina. O tome se ovde radi i na tome ćemo nastaviti i na tome ćemo insistirati.

Da se sada ponovo obratim predsedniku Skupštine i nadam se da mi neće zameriti. Pre nekoliko sati sam ga pitao da li je moguće da se javna rasprava o setu pravosudnih zakona održava sutra u Narodnoj skupštini u 11.00 časova. Izbegao je da odgovori, da nama poslanicima ovog doma, 250 poslanika da obavesti da li se javna rasprava o setu pravosudnih zakona dešava sutra u našem domu u 11.00 časova. Nije nas obavesti. I dalje u kalendaru Narodne skupštine ne stoji da se data javna rasprava dešava i meni je to prosto neverovatno.

Obavestio bih vas, ako vas nisu iz Protokola obavestili, da se javna rasprava sutra dešava u 11.00 časova u Maloj sali u Domu Narodne skupštine. Očigledno mi vama treba da pomognemo da biste vi počeli da obavljate funkciju predsednika Skupštine na pravilan način. Ako vas iz Ministarstva pravde preskaču pri obaveštavanju o tome da se javna rasprava održava u ovom domu, reci nam, pa da se zajedno organizujemo, da vam pomognemo da izgradite vaš integritet i autoritet spram Vlade i ministarstava u Vladi.

Prosto, u našem je zajedničkom interesu, ali pre svega i u zajedničkom interesu svih građana, jer mi ovde reprezentujemo sve građane Srbije i bilo bi dobro da smo na vreme obavešteni o toj javnoj raspravi i da u njoj možemo da učestvujemo. Verujem da vi niste, nadam se da vi niste namerno obmanuli poslanike. Sigurno vi nikada ne biste zakazivali sednicu za manje od 24 sata, to se verovatno nikada nije desilo u ovom domu. Nikada niste dolazili pre početka sednice ili nastavka nakon pauze i tako brzinski preskočili nekoliko amandmana, samo da se ne govori malo više vremena da opozicija ima u domu Narodne skupštine.

Siguran sam da vi to nikada ne biste uradili i nikada niste, pa se ovde verovatno radi o tome da su iz Ministarstva pravde preskočili vas, te hajde, predložiću Radomiru Lazoviću, šefu Zeleno-levog kluba „Ne davimo Beograd“, da na narednom kolegijumu Narodne skupštine predloži temu kako da svi poslanički klubovi pomognu predsedniku Skupštine da izgradi svoj autoritet i integritet spram Vlade. Hvala vam.

Hvala vam predsedniče Skupštine.

Ministar Martinović je pri obrazlaganju Predloga zakona govorio, jadikovao o nemogućnosti sprovođenja javnih konkursa. Ja bih tu dao jedan kratki podsetnik. Vladajući režim je već jednom produžio rok za uvođenje obaveznih javnih konkursa pri zapošljavanju u državnu službu. Tako su sredinom 2020. godine produži rok do 2023. godine, a sada hoće da produže rok do 2025. godine.

Suštinski to znači da je SNS potrebno minimum pet godina, kako bi uradili nešto što je toliko normalno u drugim državama ili u privatnom sektoru, a to je, imate slobodno radno mesto, raspišete konkurs i zaposlite najkompetentniju osobu na osnovu konkursa.

Pri obrazlaganju ovog odlaganju ministar Martinović je priznao da imaju probleme u zapošljavanju, jer kaže – neretko stručni ljudi neće da rade u ministarstvima, jer su plate male. Ja bih se ovde zahvalio ministru na iskrenosti i to što je sam priznao da je laž da je Srbija ekonomski tigar, kako nam svakodnevno sa režimskim nacionalnih frekvencija prodaje vladajući režim. Slažem se sa vama, plate u Srbiji su male.

Srbija nije ekonomski tigar. Srbija je, nažalost, zemlja sa najvećim ekonomskim i društvenim nejednakostima u Evropi. Najučestalija plata u Srbiji je, nažalost, oko 50.000 dinara. Pedeset posto zaposlenih primaju platu oko 50.000 dinara, a od toga 23% zaposlenih, nažalost, primaju platu koja je manja od 35.000 dinara. To su podaci nacionalne službe, Nacionalnog zavoda za statistiku.

Kada pričamo o državnim službenicima, ono o čemu moramo da govorimo jeste da 50% viših rukovodioca u državnoj službi su zaposleni kao vršioci dužnosti i često na nelegalan način se produžuje njihov status kao vršioca dužnosti. O tome je zapravo i govorio Izveštaj Evropske komisije o Srbiji kada je govorio o tome da ne napredujemo u evropskim integracijama, da se radi o takozvanoj vedeizaciji države.

Da spomenemo jednog od najpoznatijih vršilaca dužnosti direktora, Milorada Grčića koji je od marta 2016. godine do januara 2022. godine bio vršilac dužnosti direktora u uništavanju Elektroprivrede Srbije.

Na ovaj način mi dobijamo celokupnu sliku. Zapošljavanje u državnoj službi bez konkursa, na rukovodećim mestima nalaze se nestručni ljudi kao vršioci dužnosti direktora, uništena državna služba i javna preduzeća, ali zato namireni kadrovi Srpske napredne stranke i tenderi za organizovanu političko-ekonomsku kliku na vlasti. Hvala vam.

Hvala, predsedniče skupštine.

Podneli smo još jedan amandman kao jedan tipičan primer kakvi su svi predlozi zakona koje predloži Srpska napredna stranka zajedno sa svojim koalicionim partnerima. Uvek na kraju ima da mora zakon da stupi na snagu odmah, a ne, kako je po proceduri, osam dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku“. To je tipičan primer rada vladajućeg režima.

Tajno zakazivanje sednica Skupštine, da se nikako ne zna kada će biti i šta će biti na dnevnom redu, mora da se zakaže za manje od 24 sata. Ne daj Bože da se omogući opoziciji da može da predloži dopunu dnevnog reda i da može da stavi svoje predloge zakona na dnevni red, predloge zakona koji bi mogli da razreše svakodnevne probleme građana Srbije, kao što smo mi iz Zeleno-levog kluba predložili Zakon o kontrolisanoj zakupnini, kojim bi se rešila stambena kriza u svim velikim gradovima u Srbiji.

Ne daj Bože da možemo na vreme da znamo da toko nešto može da se uradi, da se radi po proceduri, a onda svaki zakon mora da stupi na snagu odmah.

Stvarno da vas pitam, sa jedne strane zakazivanje sednice za manje od 24 sata i onda zakoni opet moraju da stupe na snagu odmah? Pa, šta će se stvarno desti ako stupe, kako bi trebalo, osam dana nakon objave u „Službenom glasniku“. Šta će se to desiti i hoće li se ta sjajna država, taj ekonomski tigar, koji ste napravili, raspasti? Pa, ako je tako čvrst i stabilan ekonomski tigar, sigurno se ne može desiti ništa za sedam dana.

Hvala vam.

Hvala vam, predsedniče Skupštine.

Mi se danas nalazimo ponovo pred istom situacijom u kojoj smo prečesto ovde u Narodnoj skupštini od kad je krenuo ovaj saziv. Vi ste ponovo stavili preko 20 tačaka dnevnog reda, objedinili sve u jednu raspravu, hitno sazvali sednicu, sve stavili pod istu raspravu i zapravo, na taj način ponovo radite istu stvar. Vi stvarate dimnu zavesu, vi bacate dimnu bombu kako bi prikrili ponovno kršenje Ustava.

Po drugi put kršite Ustav kada se radi o postavljanju predsednika sudova, a po ko zna koji put ponižavate Narodnu skupštinu.

Predlog odluke o izboru predsednika sudova je neustavan i vi to vrlo dobro znate i na taj način postavljate vaše partijske sudije. Znate da po Ustavu i po ustavnom zakonu, Narodna skupština nema više pravo da postavlja predsednike sudova. Vi ste izmenili prethodni Ustav. Vi ste ukinuli nadležnost Narodne skupštine po ovom pitanju i sada radite po staroj, neustavnoj proceduri, a ne po novoj praksi za koju ste se vi zalagali.

Hajde, molim vas, samo se odlučite za šta ste. Jasno je da niste završili posao. Niste izradili pravosudne zakone, a nacrte istih krijete kao zmija noge. Recite lepo i iskreno, priznajte da vas je baš briga za Ustav, da vas je baš briga za prava građana i za procedure, da vam je do Ustava i do nezavisnog pravosuđa stalo jednako kao i REM-u do slobode i nezavisnosti medija, da vam je jedino bitno da postavite vaše partijske sudije i predsednike sudova.

Vi sada koristite vakuum u nadležnosti koji ste vi stvorili. Promenili ste Ustav, a pravosudne zakone niste izradili. Vi na taj način želite da se osigurate da znate da nijedan postupak protiv vas nikad neće biti završen.

Pogledajmo situaciju. Pre samo dve nedelje spojili ste nespojivo. Mi smo imali objedinjenu raspravu za budžet za 2023. godinu i barem jedno desetak zakona koji nemaju nikakve veze sa budžetom, na primer, potvrđivanje Memoranduma o saradnji spoljnih poslova Mađarske i Srbije, nikakve veze sa budžetom. I pred sam kraj dugog niza dnevnog reda izbor 62 sudija i 14 predsednika sudova.

Sada na isti način spajate nespojivo. Pokušavate da nam prošvercujete izbor 28 sudija i šest predsednika sudova, a znate da je to kršenje Ustava, znate vrlo dobro, jer ste u decembru prošle godine u jednopartijskoj Skupštini izglasali predloge ustavnih amandmana.

Zatim ste odlučili da primenite referendum, po Zakonu o referendumu i narodnoj inicijativi, po novom zakonu, za koji vam je i Venecijanska komisija lepo rekla da jedan tako veliki zakon ne bi smeo da se primenjuje godinu dana od njegovog usvajanja.

Progurali ste promenu Ustava na mišiće, onako, taman dovoljno za prolaz. Ponosno ste sebi rekli, pohvalili se, potapšali se po ramenu i rekli ste – ovo je prvi put u istoriji da se navodno uspostavlja nezavisno sudstvo. Sad će tužilaštvo da procveta, ima Zagorka Dolovac da se probudi iz dubokog sna i da kaže – pa, gde ja živim, ja sam republički javni tužilac, ima odmah da sasečem kriminal i korupciju, to se rascvetalo kao ambrozija. I – tresla se gora, rodio se miš.

Vrlo dobro znate, po starom Ustavu sudije i predsednike sudove postavljala je Skupština. Vi ste to promenili. Sada bi nadležnost trebala da bude isključivo na Visokom savetu sudstva. Vi to znate i namerno kršite Ustav. Izmenili ste jednu praksu, usvojili novu, a onda pošto ne možete da radite po ovoj novoj jer niste uradili svoj posao, vi primenjujete staru praksu. Hajde, molim vas, recite za šta ste, jer za nezavisno sudstvo sigurno niste.

U promenjenom Ustavu lepo piše, član 150. – Visoki savet sudstva bira sudije i sudije porotnike, odlučuje o prestanku njihovih funkcija, bira i predsednike ostalih sudova. Znam, vi ćete sada da kažete da ste predvideli ovakvu situaciju – mi smo u Ustavnom zakonu za sprovođenje akta o promeni Ustava predvideli da Narodna skupština bira sudije do konstituisanja novog potpunog saziva Visokog saveta sudstva. Ali, nema nigde ništa o predsednicima sudova. To niste predvideli.

S obzirom da već po drugi put ovako nešto radite, jasno je da vi namerno postupate sa neustavnom praksom. Jasno je da želite da postavite što više vaših partijskih sudija. Time zapravo pokazujete i svoje pravo lice, da su vam Ustav, zakoni i procedure samo otirač o koji obrišete noge, mrtvo slovo na papiru, nešto na šta se pozivate kada treba da prodajete priču predstavnicima stranih vlada da ste na putu evropskih integracija. Vama je to isto kao i predsedniku Skupštine Poslovnik. Postoji on, ali nije baš da moramo uvek da se njega pridržavamo.

Ako za postavljanje sudija možete čak i da napravite neku pravnu gimnastiku, da nategnete neko obrazloženje, za postavljanje predsednika sudova ne možete i to vrlo dobro znate, niste predvideli njihov izbor u Ustavnom zakonu. Izgovor ne može da bude – kasnimo sa izradom pravosudnih zakona. Vi ste kao student koji nije izlazio na kolokvijume pa sada ne može ni da položi ispit, ali zna da je nekada postojala jedna stara procedura gde je odmah mogao da pristupi ispitu i da polaže. Vi sad tako nešto pokušavate da uradite. Mi za studente možemo da imamo razumevanja, ali za ovo što vi radite, nikako.

Vi dva meseca pre isteka roka da završite i izradite pravosudne zakone, da dođe ovde u Narodnu skupštinu da o njima razgovaramo i raspravljamo, dva meseca pre isteka roka vi ponovo postupate na ovaj način. Vama je cilj da iskoristite ovaj vakuum da postavite što više vaših sudija. Već vas vidim kako u februaru, tik pred istek roka, tajno, da se nikako ne sazna, sazivate hitnu sednicu, spajate nespojivih 56 tačaka u objedinjenu raspravu po hitnom postupku, za manje od 24 sata, samo da progurate pravosudne zakone a da se o njima ni ne razgovara. To se vidi zapravo na način kako Ministarstvo pravde vodi javnu raspravu po ovim zakonima.

Za građane da znaju, Ministarstvo pravde je raspisalo javnu raspravu o pravosudnim zakonima, kažu da će biti u Kragujevcu, Nišu, Novom Sadu i Beogradu, stave i datume kad će biti te rasprave, ali ne stave vreme, niti ustanovu u kojoj će se zapravo o tome razgovarati. I sad građani, stručna javnost i mediji, očigledno, po vama, treba da gledaju u pasulj da bi saznali, da bi mogli da razgovaraju o tome kako treba da uredimo naše pravosuđe.

Tu zapravo dolazimo do onoga što je vama namera – da večno držite Zagorku Dolovac, javnog tužioca, u zimskom snu, ne daj bože da se probudi da radi svoj posao. Pokušavate da progurate zakon o policiji, kako biste imali vašu parapoliciju, partijsku policiju, da zapošljavate vaše naprednjačke jurišnike koji će po vašem predlogu nacrta zakona o policiji moći da upadaju građanima u stan kad im se ćefne, bez sudskog naloga. Takođe, postavljate kamere koje će vršiti video i audio nadzor nad građanima, da bi mogli da ih prisluškuju na trgovima i na ulicama, a tu su vam i sada, i to po drugi put, neustavno postavljanje predsednika sudova, za svaki slučaj, da niko iz vaše partijske organizovane klike ne odgovara. Hvala vam.

Hvala vam, predsedniče Skupštine.

Ako mi dozvolite, za početak bih ipak vama rekao da ako želite da na neki način debatujete sa poslanicima i učestvujete u parlamentarnoj raspravi, znate vrlo dobro da bi ste po Poslovniku morali da siđete sa te pozicije i da prepustite nekom drugom da predsedava, to vrlo dobro znate, a konstantno sebi dajete za pravo da sa pozicije predsednika Skupštine raspravljate sa poslanicima. Tu ću stati, što se toga tiče.

Dobro, verujem da ćete mi nadoknaditi ovo vreme.

Želim da vi kao poslanik učestvujete u parlamentarnoj debati kada hoćete to da radite. Ako dozvolite da nastavim…

Ako mi dozvolite da nastavim ili mi nećete dozvoliti?

Hvala.

Što se tiče ovoga o čemu je govorio ministar Martinović, vidim ja nekako da se njemu i puca i pendreči, pošto se poziva isključivo na nasilne akcije policije u drugim gradovima.

Što se tiče javne rasprave o sadašnjim pravosudnim zakonima ne postoji nigde ni ustanova, ni tačno vreme gde će se dešavati nažalost. Molim vas, najlakše da me ispravite ovde, jeste da se doda na sajt ministarstva i da lepo stoji da mogu mediji i građani da vide.

Što se tiče Venecijanske komisije, hajde odmah čisto zarad građana da kažemo istinu. Venecijanska komisija ne daje pozitivno ili negativno mišljenje, ona zapravo samo gleda da li su predloženi nacrti zakona usklađeni sa nekom širom evropskom praksom. I, evo šta je npr. ona rekla 24. oktobra 2022. godine…

(Predsednik: Privedite kraju ili ostavite za sledeći put.)

Šta je rekla 24. oktobra 2022. godine jeste – da se postojećim nacrtom pravosudnih zakona zadržava uticaj izvršne vlasti na pravosuđe, a pogotovo i uticaj političkih na izbor tzv. istaknutih pravnika u Visoki savet sudstva.

Hvala vam, predsedavajući.

Imao bih pitanje za ministarku zaštite životne sredine Irenu Vujović, pitanje o „Junirisku“ i kompaniji registrovanoj u Barajevu. Kompanija se bavi tretiranjem opasnih industrijskih otpada mid-miks tehnologijom i koja trenutno ima dozvolu za probni rad postrojenja za upravljanje otpadom. Da li je „Junirisk“ podneo zahtev Ministarstvu zaštite životne sredine za izdavanje integrisane dozvole za sakupljanje i tretiranje neopasnog i opasnog otpada na deset godina? Ukoliko jeste, ovaj zahtev je zakonski morao da bude objavljen na sajtu ministarstva sa omogućenim uvidom u podnetu dokumentaciju u roku od pet dana od dana prijema. Zašto se taj zahtev ne može naći na sajtu ministarstva? Tražim da nam se dostavi podneta dokumentacija ili omogući uvid u podnetu dokumentaciju jer imamo opravdane sumnje da je reč o „seveso“ postrojenju.

Dodatno pitanje - da li ministarstvo već izdalo integrisanu dozvolu „Junirisku“? I još jedno pitanje, ukoliko je ministarstvo već izdalo dozvolu ili će to uskoro učiniti, kako se davanjem integrisane dozvole ovakvom zagađivaču uklapa u borbu protiv zagađenja životne sredine?

Zatražio bih i informaciju od ministarke zdravlja Danice Grujičić. Da li je ministarstvo primilo Predlog zakona koje je napisala organizacija „Pravo na život – Meri“, a predložio narodni poslanik Milija Miletić? Koja je politika ministarstva prema predloženom zakonu i prema sveobuhvatnom zakonskom regulisanju pružanja medicinske pomoći? Ukoliko predlog nije razmotren, da li ministarstvo ima politiku prema usvajanju novog zakona hitne pomoći ili priprema zakon koji bi regulisao tu oblast?

Zatražio bih još jednu informaciju ministarke zdravlja Danice Grujičić, a to je dokle se stiglo sa radom posebne Radne grupe za izradu predloga pravilnika o načinu i organizaciji obavljanja zdravstvene delatnosti, hitne medicinske pomoći? Radna grupa je formirana u decembru 2021. godine i u nju su bili imenovani predstavnici ministarstva, tadašnjih narodnih poslanika, ali i relevantnih organizacija, kao što je na primer „Pravo na život – Meri“. Ta radna grupa se nikad nije sastala.

Da li je tačno da je u međuvremenu formirana nova radna grupa koja više ne uključuje predstavnike koji su prvobitno imenovani, uključujući i predstavnike relevantnih organizacija civilnog društva? Da li je radna grupa pristupila izradi pravilnika o načinu i organizaciji obavljanja zdravstvene delatnosti hitne medicinske pomoći? Da li možete da nam objasnite politiku ministarstva prema usvajanju ovog pravilnika i za kakvo rešenje se ministarstvo zalaže u organizaciji rada hitne pomoći?

Sadašnje funkcionisanje hitne pomoći organizovana je na način kojim se omogućava zavodima za hitnu medicinsku pomoć da sami propisuju pravila ponašanja i primenjuju ih kako im odgovara. U praksi rade kako žele i izbegavaju odgovornost. Mali domovi zdravlja se oko hitne pomoći snalaze kako znaju i umeju, na telefon se javlja ko stigne. Trenutno nije definisano ko se javlja, kakve informacije prima, kako odlučuje o stepenu hitnosti, nema procedure i obuke za to, prosto niko nije zapravo obučen za primanje poziva. Prioritizacija tako nije dobra, jer prijem poziva nije dobro organizovan.

Takođe, imao bih i pitanje za ministra finansija i ministra prosvete. Vrhovni kasacioni sud je od 5. jula ove godine promenio svoje pravno mišljenje i rekao da pomoćno tehničko osoblje zaposleno u školama, vrtićima, domovima zdravlja, bolnicama, poput spremačica, servirki, domara i pomoćnih radnika, nemaju pravo na isplatu toplog obroka i regresa. Ova promena je nastupila iznenada, obzirom da je više od dve godine praksa ovog suda bila da zaposleni u javnim službama na minimalcu imaju pravo na posebnu isplatu na ime toplog obroka i regresa.

Usled promene pravnog mišljenja Vrhovnog kasacionog suda, tetkice i domari su došli u situaciju da gube sporove i da moraju da plaćaju parnične troškove u iznosu od dve do tri njihove mesečne plate. Ovi troškovi se kreću od 60 do 90 hiljada dinara, potražuje ih gradsko i državno pravobranilaštvo, a isti se uplaćuju u budžet Republike Srbije.

Postavljam pitanje ministru prosvete i ministru finansija - zar će država da šalje javne izvršitelje na ove vredne, osiromašene, obespravljene ljude koji čiste iza bolesnih u bolnicama, iza naše dece u školama i vrtićima? Zbog čega se ovim ljudima koji rade odgovorne i teške poslove potražuju parnični troškovi koji ih vode u dužničko ropstvo, dok nam istovremeno ministar finansija poručuje da budžet preliva i daje pomoć za preko milion mladih u iznosu od pet hiljada dinara? Dugovi tetkica i domara su zanemarljiv prihod za budžet, a istovremeno predstavljaju omču oko vrata za više od pet hiljada porodica kojima se potražuju ovi dugovi. Hvala vam.

Hvala vam, predsedniče Skupštine.

Mi iz Zeleno levog kluba - „Ne davimo Beograd“ predložili smo da se svim prosvetnim radnicima, to znači svim zaposlenim u osnovnim i srednjim školama u Srbiji, poveća plata za 25%, na isti način kao što je predviđeno povećanje za zaposlene u Vojsci Srbije.

To podrazumeva da se poveća i nastavnicima i nastavnicama, ali i domarima i tetkicama, koji primaju inače manje od minimalca i koje ova država plus još tereti, jer su se drznuli da traže svoja prava, drznuli su se da traže nadoknadu za topli obrok i za godišnji odmor. To je 5.000 porodica koje sada država proganja i treba da plate sudske troškove u iznosu između 60.000 i 113.000 dinara.

Kada se radi o nastavnicima, prosečna plata nastavnika je 69.000 dinara, iako dobar deo njih, zapravo, zarađuje mnogo manje. Radi se o sektoru u kome ima najviše visokoobrazovanih. Kada pogledamo iznos potrošačke korpe koja je 87.000 dinara, ispada da naš nastavnik ne može da priušti sebi ni prosečnu potrošačku korpu.

Ako je Vojska stub odbrane naše zemlje, a jeste, onda je prosveta stub našeg društva. Oni su ti koji školuju naše mlade i našu decu, oni su ti koji stvaraju buduće društvo. Kakvo će to društvo biti, ukoliko su nam nastavnici poniženi od sopstvene države?

Može ministar finansija da kaže povećaćemo za 12,5%, ali to nije ni blizu korekcije za stopu inflacije. Može da kaže i da se poziva na 2012. godinu i da kaže kolike su tada bile plate nastavnika, ali nas to ne interesuje. Mi iz Zeleno levog kluba - „Ne davimo Beograd“ nismo nikada bili na vlasti. Mi smo nova, rastuća Zeleno leva politička snaga.

Može ministar da kaže, ako već ide u prošlost, ne u 2012. godinu, npr. u 1993. godinu i da kaže – tada je plata bila marku i po, šta hoćete, sada je viša. Ne radi se o tome. Znaju i nastavnici da to nije dobar argument, jer mi živimo u sadašnjosti, a nastavnici školuju budućnost naše zemlje. Niko ne želi da se vraća u prošlost. Hvala vam.

Hvala vam, predsedavajući.

Podneli smo na član 3, prosto da se osvrnemo na nešto o čemu se i juče ovde govorilo. Pitali su se iz Vlade i ministarka šta je to „grin vošing“? Evo, taman da vam ukažem, Dakle, „grin vošing“ je kada reklamirate tzv. „investicione projekte“, a pre toga ih ubacite u vašu PR mašinu, pa obojite u zeleno i kažete – projekat „Čista Srbija“, a kada se ta zelena boja ispere, onda se vidi prava istina. Građanima ostaju skupi i pretplaćeni radovi, namešteni tenderi za ortake iz „Milenijum tima“ i drugih kompanija, kao i zastarela tehnologija za preradu otpadnih voda. Umesto savremene kanalizacione infrastrukture i decentralizovanih sistema za prikupljanje i preradu otpadnih voda, građanima se ispostavi preskup račun. To je ukratko „grin vošing“. Vi i vaši ortaci na zelenoj grani, a građani u crvenom i prezaduženi.

E sad, nesporno je da je nama potrebna izgradnja komunalne kanalizacione infrastrukture. To je stvarno nesporno, ali ako ćemo već da zajmimo 210 miliona evra, hajde da to učinimo da bude za korist svih građana, da umesto skupih i zastarelih tehnologija za preradu otpadnih voda, koje se zasnivaju na tehnologiji koja je stara preko dvadesetak godina, koju će „Milenijum tim“ da uvozi, da nama prodaje za skupe novce, da umesto toga za ove pare zapravo uvezemo savremeniju tehnologiju za daleko više gradova, jer novca, ako se već zajmimo, hajde da bude i na pošten način urađeni tenderi tako da stvarno imamo i čistu i poštenu Srbiju, a ne pare za vaše ortake. Hvala vam.