Poštovani građani Republike Srbije, poštovane kolege, pre nego što još malo pokažete šta mislite jedni o drugima, a to tek znači šta mislite o trećima i šta mislite o manjima, želim da vam kažem da bismo mogli da pričamo o mnogim dobrim stvarima, ali nažalost dok vi imate te pištaljke, dok ste došli sa takvom namerom teško da ova Skupština može da liči na nešto ozbiljno.

Žao mi je što mislite da se na takav način razgovara. Žao mi je što ste mog kolegu prekidali kada je govorio o bolesnom detetu. Meni lično ne smeta i možete da pištite koliko god hoćete i možete sa koje god strane hoćete, ja ovde govorim u ime Bošnjaka i u ime onih ljudi koji se ne plaše ni vaših piskova.

Gospodo narodni poslanici, ako vas sprečavaju, rešite to civilizovano, rešite to na način kako treba.

Evo neka građani Sandžaka vide pre svega, u kakvim uslovima mi radimo ovde. Neka vide gde mi treba da se borimo za puteve, aerodrom, železnicu, dobre bolnice. Kao što vidite uslovi za rad ne postoje, iako to uzurpira jedna manjina.

Pre nego što nastavim sa govorom, još jednom želim da vam kažem da možete da pištite koliko god hoćete, ali u Sandžaku će morati da se radi. Ovo što vi danas radite, je zapravo, model šta ćete vi raditi sutra, ako budete vlast, iako neki od vas poštujem, danas mi je jasno šta su vaši planovi.

Evo kao pripadnik Bošnjaka dobio sam čast da ispred mene ovo što se zove opozicije igra da glume nekakvu silu i pokušavaju da kažu da u Srbiji ne sme da govori niko, osim oni i naročito onda kada imaju pištaljke. Voleo bih da kažete šta imate, a mene svakako niti možete da sprečite, niti ja želim da budem isprovociran ovde.

Voleo bih da ste došli svi iz opozicije, svakako ima mesta, pa da onda svi zajedno zapištite, jer da sam na vašem mestu ja bih verovatno isto.

Jeste li zadovoljni ili treba još nešto, da stanete malo bolje da vas snime još bolje?

Poštovani predsedniče, imam jednu molbu za vas, barem za toliko se znamo, nabavite ovim ljudima pištaljke još i pustite ih da pište još malo, što se nas građana Republike Srbije i Sandžaka tiče, jasno nam je šta bi bilo kada bi bilo, izbori su svakako blizu, pa ćemo mi odgovoriti svim ovim silama i pištaljkama, i verujem da svi zajedno možete negde od dvesta do trista glasova da osvojite od Priboja do Novog Pazara?

Poštovani predsedniče, dame i gospodo uvaženi građani Republike Srbije, želim pre svega da iskoristim priliku i da čestitam nastupajući Kurban bairan vrhovnom poglavaru islamske zajednice u BiH, gospodinu Huseinu Kavazoviću. Takođe da čestitam bajram predsedniku Mešihata u Srbiji, gospodinu Dudiću, kao i svim građanima Republike Srbije koji obeležavaju ovaj dan. Takođe, poseban selan, pozdrav i posebnu čestitku šaljem našim ljudima u dijaspori i širom sveta.

Mnogo pitanja i mnogo stvari ima koje interesuje građane koji su mene poslali ovde da govorim u njihovo ime i nekako bi moglo da se krene od toga šta se konkretno radi i šta se dešava sa graničnim prelazom između Tutina i Petnice. To bi mnogo stvari olakšalo i što se tiče nekakvog raspoloženja jednostavno nema više argumenata da se sa tim ne požuri. Ne znam dokle se stiglo i to je nešto što me zanima.

Takođe građane zanima šta se dešava sa Osnovnim sudom u Tutinu, dokle smo stigli sa time da se konačno ispravi ta nepravda i da se Osnovni sud u Tutinu vrati. Isto važi i za Prekršajni sud gde bi rekao da ima još manje argumenata da se održava ovo stanje koje je aktuelno sada.

Pitanje šumske uprave u Tutinu ili gazdinstva koje se nalazi u Raškoj je takođe aktuelno. Svi se pitaju da li će i kakve su šanse da se ova takođe nepravda ispravi, jer argumenti su apsolutno na strani opštine Tutin da gazdinstvo bude u Tutinu i zbog sirovine koja se koristi i zbog svih drugih argumenata.

Međutim, ja sam danas odabrao da moje konkretno pitanje bude nešto drugo, a tiče se bivšeg policajca Sefedina Ragipovića, koji je radni vek proveo u Kraljevu, gde je i penzionisan. O tome su pisali mediji, o tome se dosta govorilo, bivši ministar policije je čak obećao da će taj njegov problem sa stanom da reši. On je preživeo jako teške stvari. Svoj život je posvetio poslu i ceo život je radio na uspostavljanju javnog reda i mira i služio ovoj državi na najčasniji i najbolji mogući način. Radi se o čoveku koji je iz jedne ugledne i časne porodice koja ima ozbiljnu tradiciju.

Nažalost, danas, uoči Bajrama, ja moram da govorim o tom težem delu, a to je da je on danas suočen sa problemom da bude izbačen iz stana u kome je proveo 19 godina, gde se 17 godina odbijalo tada iz Fonda solidarnosti od njega, zapravo ne 17 godina, nego, koliko ja znam, 17 hiljada maraka tadašnjih je odbijeno njemu dok se to nije ukinulo. On je neko ko je, prema mojim informacijama, u razgovoru sa mojim prijateljima iz Kraljeva uzoran i primeran čovek i u Kraljevu.

Mislim da ova država i nadležno ministarstvo moraju da urade sve što mogu da ovaj čovek ostane u tom stanu. Nije to luksuzan stan, niti je kvalitetan, niti tu ima mnogo kvadrata, a država, čini mi se, polaže jedan od najvažnijih ispita i pokazuje kakav je njen odnos prema ljudima koji su ovu državu na neki način zadužili.

Sa ovog mesta apelujem na MUP da uradi sve što može da se ovom čoveku pomogne, da pokažemo da ljudi koji su radili dobre stvari i koji su služili ovom narodu ne treba da brinu kada odu u penziju zbog nekakvih procedura koje su poprilično nakaradne. Ne može neko ko je oboleo i došao do invalidske penzije da bude tretiran na način da je vrlo realno da ostane bez krova nad glavom, a pri tome i taj krov nad glavom je on lično finansirao.

U tom kontekstu, ja sam siguran da ću dobiti podršku i od drugih kolega koji ga znaju, ali ja vam kažem, jedna od snažnijih poruka iz Sandžaka danas jeste da se ovom čoveku, građaninu ove zemlje, bivšem policajcu, patrioti, pomogne i učini sve što se može da on ne brine o krovu nad glavom. Hvala vam.

Poštovani, juče smo čuli od uvaženog ministra Vesića da je naredna decenija zapravo decenija ulaganja i građenja brzih pruga. U tom kontekstu, nas i mene lično sve to raduje. Zaista se radujemo kada čujemo da se rade pruge.

Važno je da imamo brzu prugu Beograd – Niš, Beograd – Budimpešta, da rekonstruišemo prugu Vrbas – Sombor, da rekonstruišemo prugu Pančevo-Vršac, prema rumunskoj granici itd. Jasno je da se železnica razvija, jasno je da je Srbija ekonomski sve jača, jasno je da su stvorene mogućnosti da se radi više i sve je to dobro. Šta ovde nije dobro? Ovde nije dobro što se ne pominje železnica od Raške prema Novom Pazaru. Mislim da smo dugo čekali i mislim da je krajnje vreme da i o tome pričamo.

Uveren sam da će ministar Vesić naći načina i da ćemo u bliskoj budućnosti u ovoj Skupštini razgovarati i o tome i raditi na tome da se ta železnica nastavi iz Raške prema Novom Pazaru, a onda dalje, jer smatram da je to izuzetno potrebno i za ovu državu i za narod koji tamo živi.

Šta bih još želeo da kažem u ovom kratkom vremenu? Pre svega, želim da se zahvalim svima koji su pomogli Republici Turskoj. Mislim i na građane i na našu državu. Zaista se dosta pomoglo. Potpredsednik ove Skupštine je među prvima bio tamo gde je bilo teško, ali posebno želim da se zahvalim spasiocima iz Republike Srbije koji su nas učinili ponosnim, jer su u toj Turskoj, kada je bilo najteže, bili među prvima i dali puni doprinos da se spašavaju ljudski životi.

Zaista smo zahvalni na tome i želim to i ovom prilikom da podvučem.

Kada su u pitanju sporazumi koje potpisujemo, mi uvek glasamo za. Uvek glasamo za, jer je to izuzetno važno. Smatramo da je dobro da razvijamo odnose sa svim zemljama u meri u kojoj je to moguće i u tom kontekstu ćemo svakako glasati u danu glasanja za ove predloge.

Hvala vam.

Član 107.

Poštovani, obzirom da postoji, čini mi se, pravilo da ljudi u nedostatku ideja i kada nemaju šta ozbiljno da kažu građanima Srbije, obavezno počnu da negiraju one koji nisu njima po meri.

Hoću da vam kažem i da bude kristalno jasno, ja ovde predstavljam ljude kojima ne pada na pamet da od vas traže dozvolu da li su i šta su, kojim jezikom govore i šta oni misle.

Vi ste možda navikli i imali ste te situacije da se te dozvole traže kod vas, pa da onda vi odgovarate ko jeste Bošnjak i ko nije Bošnjak i šta je Sandžak i šta nije Sandžak i da li postoji bosanski jezik ili ne postoji.

(Predsednik: Samo, gospodine Redžepoviću, da ne idemo u repliku.)

Izvinjavam se.

(Predsednik: Kažite meni, ako sam ja nešto pogrešio. Ako sam ja nešto pogrešio prilikom vođenja, samo mi ukažite i da nastavimo.)

Molim vas da uradite sve što možete da se takve stvari ne dešavaju, jer negiranje i na takav način pričanje sa ljudima koji žive u ovoj zemlji neće dovesti do nikakvog dobra.

Mi smo danas imali sastanke sa ministrom inostranih poslova BiH, gde govorimo o miru. Nikakav problem nemamo ko kako govori, kojim jezikom govori, ali nećemo dozvoliti da se to nama negira.

Poštovani predsedniče Skupštine, dame i gospodo, vrlo malo vremena je ostalo našoj poslaničkoj grupi, tako da ću ja iskoristiti prisustvo ministrice da vrlo konkretno pričam i da razmotrimo mogućnost vraćanja Prekršajnog suda u Opštini Tutin, iako to nije predviđeno ovim izmenama i dopunama ovde i nadam se da će biti razumevanja i nadam se da ćemo što pre pričati o tome.

Dakle, Zakon o sedištima sudova, javnih tužilaštava, koji je na snazi je to regulisao na način da je Prekršajni sud u Novom Pazaru, a da mu je nadležnost za Novi Pazar, opština Tutin, Tutin je odeljenje i to nije dobro i nije pravedno i naravno očekujem i siguran sam da imamo mnogo ozbiljnih argumenata da to promenimo i da se Prekršajni sud vrati u Tutin.

Slična je situacija sa Osnovnim sudom i sa Tužilaštvom, ali mislim da je prioritet, Prekršajni sud i mislim da tu možemo mnogo toga da uradimo, spreman sam i u ime tih građana tamo, da što pre sednemo i da prvom prilikom kada bude na dnevnom redu da radimo na tome, jer bi to zaista popravilo stanje mnogo.

Što se tiče ovih drugih stvari, i našeg seta zakona, a odnose se na pravosuđe, naravno da je nezavisno sudstvo nešto čemu težimo a to je garant vladavine prava i naravno da se usklađujemo i koliko god možemo i sa Ustavom i sa onim što se od nas traži, ali činjenica je da sve to radimo, pre svega, zbog nas, jer nama treba uređeno sudstvo i nama trebaju dobri zakoni i dobro funkcionisanje pravosuđa uopšte.

Kada se govori o tome, svakako, baš kao što postoje ljudi koji tvrde dosta argumentovano i ozbiljno da je teško i striktno sprovesti podelu vlasti, pa da kada je teško sprovesti podelu vlasti, da je teško doći i do nezavisnosti sudstva, to su argumenti koji stoje. Mi moramo raditi na tome da to bude sve bolje i bolje.

Ovo je jedan od načina funkcionisanja na koji se ide prema tom putu i mi ćemo sigurno stići do tog cilja.

Ono što se ovde spominje kao izmeštanje nadležnosti iz Skupštine, kao nekakav problem, ne doživljavam tako i zbog toga ćemo mi iz SPP, iz našeg kluba podržati sve ovo što bude u danu za glasanje.

Ne mislim tako, jer mislim da koliko god bilo teško, treba voditi računa i o sudijama, i o tužiocima na način da im se obezbedi što viša sigurnost, pre svega u materijalnom smislu, ali da obezbedimo da oni mogu slobodno i nezavisno da obavljaju svoju funkciju.

Mi ćemo na tome raditi i biti na raspolaganju koliko god je to moguće. Hoću da pomenem i to da postoje rizici da kada Skupština odustane od svojih nadležnosti, postoje rizici da će neko drugi uticati, ali smo mi tu i mi ne završavamo priču sa ovim današnjim zasedanjem, jer mi ćemo se boriti da se u međuvremenu ro popravlja.

Poštovani predsedniče Republike, poštovani predsedniče Skupštine, dame i gospodo, građani Republike Srbije, danas razgovaramo o Izveštaju o pregovaračkom procesu. O tome je trebalo da razgovaramo juče, ali bili su malo drugačiji uslovi. Danas, čini mi se, možemo nešto da kažemo o tome.

Dijalog svakako nema alternativu i koliko god bio ugrožen, u koliko god problema da dođemo zbog toga što neko drugi ili treći neće da razgovara, ne smemo da odustanemo.

Želim da bude kristalno jasan, jedino dijalogom i jedino razgovorom možemo doći do rešenja gde ne treba da imamo ovakve iluzije da će se praviti bilo kada i bilo gde sporazumi koji će odgovarati samo jednoj strani, jer kao što znate, ne postoje sporazumi čak ni ugovori ni dogovori gde se sve dešava onako kako jedna strana hoće. Tako nešto ne postoji i to nas je profesor Bujuklić učio još od prve godine.

Što se nas iz SPP tiče, mi ćemo svakako sa našom poslaničkom grupom podržati izveštaj i to je naš doprinos. To je naša želja da sa tom našom čašom vode utičemo da se ovaj požar gasi koliko je moguće. Srbija ne sme da dođe u sukob sa NATO. Sukob sa najjačim zemljama EU je jednako besmislen.

Moramo realno da postavimo stvari i da znamo da se radi o borbi dva ozbiljna naroda koji se bore za vitalne interese, a pri tome imamo Evropu, imamo Zapad, imamo, ako hoćete mnogo više onih koji ne žele dobro ovoj zemlji nego onih koji žele. Svako ko misli da sukobom može ovo da se reši, po mog skromnom mišljenju ne želi dobro Republici Srbiji i njenim građanima. Jer barem pamtim nešto i ja, znam kad smo god imali sukobe nikome nije bilo dobro.

Mnogi su navikli pa, i u formulaciji kažu šta možemo da dobijemo u razgovorima o Kosovu. Ja mislim da ta priča treba da se završi i da mi treba da gledamo šta može da se spasi na Kosovu i Metohiji. Šta može da se ne izgubi? Šta može da se uradi za ljude tamo, jer ljudi su važniji. Mnogi će me osuditi zbog toga, ali ljudi su mnogo važniji i od teritorije, bilo koji i bilo gde.

Ono što se kao posledica nameće, jeste – a, šta ako ne razgovaramo? Šta ako se dešava ovo što se ovde dešava, da se na ovaj način govori o bilo kakvom predlogu, pa makar bio i francusko-nemački.

Meni nije jasno i zbunjuje me da oni koji su juče govorili, da o tome ne znaju ništa, nisu to pročitali. To je nekakav strašni papir, to je famozni papir, to je ultimatum. Najbrže dođoše do zaključka da to treba da se baci i da o tome ne treba da se ozbiljno razgovara. Ja sam siguran da i u tom papiru ima mnogo dobrih stvari koje bi mogle da budu u službi i u korist ove naše države. I, ne treba ništa lako bacati, jer podsetiću i sebe i vas, nije mali broj puta ova zemlja odbila neke sporazume, neke predloge, neke platforme, a posle se ispostavilo da je mnogo bolje da nije. Ono što je bilo posle, bilo je gore od onog što smo mi odbijali, od čini mi se prevelike pameti.

(Predsednik: To je bilo vreme poslaničke grupe.)

Zahvaljujem vam se. Kratko je vreme. Mi ćemo podržati sve napore i podržavamo predsednika da se mirnim putem rešava.

Želim da završim rečenicom koju je on rekao juče, a smatram da je to najvažnije, da mi svi treba da čuvamo decu, majke, sestre ove zemlje i da čuvamo ovu zemlju onoliko koliko smo u mogućnosti. Hvala.

Uvaženi predsedniče, dame i gospodo, građani Republike Srbije, danas slušamo i razgovaramo o jako važnim temama. Imamo oprečne stavove. Sasvim je to logično, jer govorimo, između ostalog, o javnom medijskom servisu, prostoru koji je interesantan i opoziciji i vlasti i većinskom narodu i onom narodu koji nije većinski.

Ja tu želim da, osim činjenice da svi pričamo zajedno i o taksama kada treba sve to održavati, kažem da je sa mog stanovišta izuzetno važno da medijski prostor bude drugačije korišćen ili bolje korišćen kada su u pitanju narodi koji nisu većinski. Potrebno da je postoji redakcija na bosanskom jeziku i potrebno je više sadržaja o tom prostoru koji bi bilo afirmativno i koji bi pomogao da se bolje razumemo, u krajnjoj liniji.

Drugo o čemu se danas govori jesu bilateralni međunarodni ugovori koji su sami po sebi vrlo dobra stvar, jer uređuju odnose i olakšavaju komunikaciju među državama. Posebno se govori o odnosima sa Arapskim Emiratima i mi to smatramo izuzetno važnim. Emirati rade dobre stvari za Republiku Srbiju, rade dobre stvari i za Sandžak. U tom kontekstu ćemo svakako to podržati i jako je važno da regulišemo stvari oko izručenja, transfera osuđenih lica, na kraju krajeva uzajamnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima itd.

Treća stvar o kojoj želim da govorim jeste Odluka o predlogu kandidata koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju u Osnovnom sudu u Novom Pazaru. Dakle, dobili smo imena i radi se o Muniri Jusović, Emini Krkošić, Leli Rajović. Prema onome što mi znamo, vrlo korektni ljudi, profesionalci u svom poslu i mi smo zadovoljni što se po ovoj proceduri konačno dolazi do ljudi koji nisu politički ni na jednoj strani. Siguran sam da će oni dobro raditi svoj posao.

Ono što nas Bošnjake iz Sandžaka interesuje, kada se god govori o sudu, jeste da mi uvek budemo nekako dodatno oprezni jer se sećamo kako su to radile neke stranke sa lepim imenima a koje dana opasno kritikuju način na koji se biraju sudije, a nekako preskaču onaj deo da, recimo, kada sam ja diplomirao ovde pa otišao u taj Tutin, tamo niste mogli ni da volontirate ukoliko niste odneli preporuku od te stranke koja je danas nezadovoljna ovakvim načinom biranja sudija.

U tom kontekstu želim da kažem da je jako važno da kada govorimo o sudijama, da iskoristim vreme i da kažem, da je Tutinu potreban sud, tužilaštvo i da nije dovoljna sudska jedinica. Evo, i ovo sudije koje smo izabrali će verovatno putovati i raditi u Tutinu.

Samo kratko hoću da vam kažem koliko je potreban taj sud. Iz Boroštice, sela na Pešteru, treba vam 40 minuta do Tutina, najmanje, treba vam još toliko ovim boljim putem do Novog Pazara. Tamo predate zahtev da vam izdaju nekakvo uverenje koje vam je potrebno za radni odnos, da niste osuđivani i slično, pa se vratite istim putem do Boroštice, jer ne možete to da dobijete. To treba da vam daju tek sutra ili preksutra, a onda sve to radite ponovo.

U tom kontekstu izlažemo ljude ogromnim troškovima i pravimo velike probleme. Ograničen sam vremenom, pričaćemo o tome još, ali bih voleo da se o tome razmisli ozbiljno. Hvala vam.

Poštovana predsedavajuća, poštovani potpredsedniče Zukorliću, poštovana guvernerko, ministri, članovi Vlade, poštovani građani Republike Srbije, jasno je da ovaj budžet ne može da se posmatra, a da se ne uzme u obzir međunarodno okruženje, situacija se cenama, nedovršena korona, uz rizik unutra, koji se pre svega odnosi na narednu poljoprivrednu sezonu. Jasno je da se sve to mora uklopiti i da se mora voditi računa i o situaciji u Ukrajini, ali mislim da u svakom slučaju ovaj budžet zaslužuje punu pažnju i da jeste uravnotežen.

(Narodni poslanici opozicije su podigli papire sa natpisom.)

Ja ću morati da vas pustim da se dobro islikate svi.

Ja ne želim da razgovaram na ovaj način, jer u mojoj kući se to ovako ne radi, tako da slobodno, ako hoćete, dajte ovo vreme opoziciji.

Od svih poslanika u ovoj Skupštini oni ovo rade kad govori neko iz nacionalne zajednice, ne volim da kažem manjine, i neko ko želi da ovoj zemlji učini dobro, jednako i opoziciji i poziciji.

ZAIM REDžEPOVIĆ: Hvala vam, nadam se da će konačno opozicija da pusti da može u ovoj Skupštini da govore i ljudi koji nisu u toj opoziciji.

(Miroslav Aleksić: Ne može da pusti. Kad bude dala prvenstvo Poslovniku.)

Ja se nadam da ćemo morati ovo da uredimo, jer nadam se da nije ovo vaš stvar o Bošnjacima, jer malo pre ste govorili neke stvari, nadam se da imate toliko pameti barem da izdržite tih pet minuta na koje imam pravo, a nisam došao da vas pitam da li mogu da ih koristim.

Ja sam iz jednom ozbiljnog, dostojanstvenog naroda došao ovde da predstavljam te građane i da radim da ova zemlja bude bolja. Ako vi mislite da na takav način uradite nešto dobro za ovu zemlju, dobro bi bilo da iskoristite priliku da se malo prokonsultujete između sebe i da vidite zbog čega vi u delu zemlje gde ja živim jedva da možete da skupite 300 glasova svi zajedno.

Što se tiče budžeta, želim da kažem da su jasna i vidljiva tri stuba bez kojih ništa ne bi imalo smisla. Jasno je da postoji intencija da se očuva životni standard građana Republike Srbije i to je jako težak i najvažniji zadatak. U tom kontekstu imamo povećanje penzija, imamo povećanje plata u javnom sektoru, imamo povećanu minimalnu zaradu. Ja sam to na takav način i razumeo, to je sve potrebno da bi smo imali ozbiljan životni standard i da bi napredovali u tom smislu.

Naravno da se može govoriti o tome da li je više novca trebalo uložiti u prosvetu i zdravstvo ili u vojsku, ali zbog toga postoji vlast. Zbog toga su ljudi izabrani da vode zemlju i oni vode računa o tome. U tom delu, dakle mi nemamo primedbi i smatramo da je to dobro.

Drugi stub, infrastrukturni projekti. Jasno je da se ne odustaje od velikih kapitalnih investicija. Nastavlja se rad na auto-putevima i to je nešto što je takođe argument zbog čega ćemo mi podržati ovaj budžet. Jako nam je važno da se sa tim nastavi i to smatramo dobrim stubom ekonomske politike.

Treći stub je energetika i s obzirom na sve okolnosti koje postoje, bilo mi je jako važno i čuo sam to na javnom slušanju da mi zapravo imamo rezerve za nabavku gasa i električne energije. To je presudna informacija, jer vreme koje nailazi ne treba biti nekakav ekspert pa da se predvidi da će biti potrebno da se interveniše i da se dodatno reaguje. Važno je da ćemo mi imati čime da intervenišemo i da reagujemo i to je važno za sve građane Republike Srbije.

U tom kontekstu je budžet uravnotežen i zaslužuje apsolutnu podršku. Bez obzira na teškoće koje su lako predvidive, rast stranih investicija u budućnosti će beležiti rast. To je izuzetno važno i u tom kontekstu želim da kažem da je važno da u budućem periodu neka od velikih investicija završi negde na prostoru od Priboja, Prijepolja, Nove Varoši, Sjenice, preko Tutina do Novog Pazara. Dobro bi bilo da ozbiljan investitor dođe tamo i mi ćemo sa našim prijateljima iz koalicije raditi na tome.

Ne znam da li je vama poznato, ali mi odavno govorimo o tome da je potrebno i neophodno da se nastavi železnička pruga od Raške prema Novom Pazaru. Razgovaraćemo sa svima kojima treba i drago mi je da je ministar Vesić tu i on ima ozbiljna sredstva predviđeno za njegovo ministarstvo i siguran sam da će uraditi mnogo dobrih stvari za prostor o kojem ja govorim, odakle ja dolazim, ali nama je važno da se u dogledno vreme, ako ne sad, onda čim pre, obezbede uslovi da se ta železnička pruga nastavi.

Važno nam je da i recimo u mom Tutinu, odakle ja dolazim, iz rezervi, na osnovu novca kojim raspolaže, recimo Ministarstvo za javna ulaganja, gde se radi o 20 milijardi dinara investicija, trošiće se novac za projekte u prosveti, zdravstvu, sportu, kulturi, nađemo način da deo tog novca završi i napravimo u Tutinu, recimo, jednu halu sportova.

Ne znam da li znate, mi to tamo nemamo, iako se godinama pominje. Tamo imamo i drugih problema. Nemamo sud i tužilaštvo to su sudske jedinice. Problem je i voda za piće. Tamo i banke odlaze, evo Komercijalna banka ide. Pre sedam, osam godina smo imali sedam i više banaka danas imamo dve, a poljoprivrednici uglavnom koriste ove banke i imaće sada problem kako dalje.

Razumeo. Hvala vam.

Dakle, nadam se da ćemo mi zaista sa našim koalicionim partnerima raditi na rešavanju ovih problema, ali vas molim da ubuduće imate više strpljenja kada govorimo, jer mi smo ovde zato što smo mi i Bošnjaci i u svojoj zemlji i dobro bi bilo da to svima bude jasno. Hvala vam.

Uvaženi predsedavajući, članovi Vlade, buduće Vlade, koleginice i kolege, mi smo što se tiče Stranke pravde i pomirenja nedvosmisleno pokazali nameru i razgovarali o Vladi koja je danas pred nama i mi nedvosmisleno podržavamo ovu Vladu i glasaćemo za ovu Vladu. Nije lako i nije jednostavno voditi Vladu u vreme koje nailazi, ali jeste dobro i jeste za svaku pohvalu da u Vladi ima i Bošnjaka i Hrvat, da su to ljudi sa ozbiljnim karijerama, da su to ljudi koji su dokazani u svom poslu, da ima tu ljudi koji će nam tek pokazati šta znaju i to je sasvim legitimno.

S obzirom na situaciju i okolnosti, mi smo predložili za ministra gospodina Edina Đerleka, čoveka koji govori engleski, ruski, arapski, završio fakultet u inostranstvu, a završio je fakultet i u Srbiji. Mi smo vodili računa i želeli da predložimo nekoga ko je, recimo, za vašu informaciju, završio Osmu gimnaziju u Beogradu. Dakle, vodili smo računa da najbolje što imamo stavimo na raspolaganje Republici Srbiji i ovoj Vladi, da bi se što bolje snašao u vremenu koje predstoji. Uvereni smo da je on čovek koji će apsolutno odgovoriti svim zahtevima koji su postavljeni pred njim.

Sa druge strane, ne mogu a da ne spomenem da mi je žao da pored tako brilijantne biografije neke kolege danas kada jeste svečanost i kada imamo Vladu pred nama govore o njemu, da eto imamo problem - boriće se za Sandžak, pa za Srbiju. Gospodo draga, svi vi, i članovi Vlade treba da se borite i za Sandžak i za Vojvodinu i za Šumadiju i za Kragujevac i za Niš i za Novi Pazar i za Kruševac i za svakog građanina Republike Srbije. Ako to ne budete radili zalutali ste totalno, ali verujem da ćete vi to da radite, jer ovo je Srbija i svako ko misli da Sandžak ne sme da se pominje počinjem da sumnjam da li on misli da taj Sandžak nije u Srbiji. Sandžak je isto što i ostali, Sandžak zaslužuje svu pažnju, Sandžak zaslužuje sve investicije, Sandžak zaslužuje i više ministara i nemojte da mislite da je ovo vrh. Ja verujem da će ih u budućnosti biti još više. Sada, kome se sviđa, sviđa, kome ne sviđa, žao mi je.

Želimo da u ovoj Vladi kontinuiteta nastavimo sa projektima sa kojima smo započeli. Jako nam je važno da auto-put preko Peštera nastavimo, bez obzira na krizu koja nas čeka. Važno je da to propratimo pričom izgradnjom aerodroma na Pešteru, koji će rešiti mnoge stvari. Moramo raditi na kliničko-bolničkom centru i verujem da će nam to sa doktorkom Grujičić na čelu ministarstva biti mnogo lakše.

Bitno je da se završi posao sa trafostanicom u Tutinu. Nije mi problem, reći ću vam, građani Republike Srbije su dali ili njihovim novcem od preko 2,5 miliona evra se danas gradi trafostanica u Tutinu koja će rešiti ozbiljne probleme tamo, čak će olakšati mnogo i situaciju u Novom Pazaru. Znači, posle 20 i nešto miliona za putni pravac Tutin-Novi Pazar imamo i 2,5 miliona za trafostanicu. Nema razloga da se čeka, očekujemo od ove Vlade da to već krajem godine ili početkom godine profunkcioniše u punom kapacitetu.

Nama je jako važno da sa ljudima iz ove Vlade pristojno razgovaramo i dogovaramo kako da se vrati osnovni sud u Tutinu i tužilaštvo u Tutinu. Imamo ozbiljne argumente i nije sada prilika, spremni smo da ih iznesemo i spremni smo da zajedno radimo na tome.

Očekujemo takođe, da ova Vlada ozbiljno razmotri mogućnost da se železnica nastavi i posle Raške, da ide prema Novom Pazaru i prema Sandžaku. Dakle, to nam je jako važno, jer to u mnogome olakšava poziciju ljudi koji žive tamo, a nama su ljudi na prvom mestu.

Biće još stvari i projekata o kojima treba da pričamo, ali hoću da nastavim i da ipak ne mogu a da ne napomenem i Srba i Bošnjaka koji žive u Sandžaku, da je neprimereno, neodgovorno, ako hoćete, nije ni ljudski da se u ovom domu govori o tome da se u Novom Pazaru krše spomenici pravoslavcima, nadgrobni spomenici. Ne da nije tačno, nego ne znam kako nije sramota nekoga da to izgovori, pa još se sve to nadovezuje da je sad ugrožen i manastir Sopoćani i pravoslavne svetinje u Sandžaku.

Kad čujem neke od vas patriota kako govorite o srpskim svetinjama, presrećan sam što su one kod nas. Najsigurnije su kod nas, verujte mi. Najsigurnije su kod nas.

Još jednu stvar hoću da vam kažem – nije odgovorno za upravnika, izvinjavam se, upravnika pošte u nekoj maloj Sjenici pominjati u ovoj Skupštini kao čoveka koji nema radnog iskustva. Čovek je bio direktor sedam godina, radio je u opštini. Po zakonu je imenovan tamo gde je imenovan i ne možete zameriti što ljudi poput bivšeg ministra Zorana Đorđevića ili ministarke o radu Darije Kisić, koja recimo pomaže vakufske kuhinje iz tog ministarstva godinama, ne možete nam zameriti što Bošnjaci konačno imaju ljude koji imaju ozbiljne relacije i ozbiljnu komunikaciju sa Beogradom. To je dobro i za Beograd i za Sandžak i sa Srbiju. Svi koji rade za Sandžak, Vojvodinu, Šumadiju i sve gradove u Srbiji rade za Srbiju i neka to sve bude jasno.

Poštovani predsedniče, dame i gospodo, građanke i građani Republike Srbije, javljam se najviše zbog toga što sam ponovo čuo da se jedna tema koja bi trebala da nas spaja pokušava pretvoriti u nešto što nas razdvaja, izaziva nekakve probleme među nama.

Sretenu Vukosavljeviću nije smetao termin Sandžak i nadam se da znate ko je bio. Isto tako, mnogim Srbima, ja zapravo i ne znam Srbina iz mog Tutina kome smeta termin Sandžak, niti znam Bošnjaka koji je ljut kada to Srbi kažu da je Raška oblast. Ovde se manipuliše, ovde se pravi nešto što nije dobro. Znam ja da se mogu lako mobilisati ekstremni birači i sa jedne i sa druge i sa treće strane, napadajući nešto što zapravo ne bi trebali uopšte da posmatramo na takav način.

Sandžak je most koji spaja. Sandžak je znatno više nego što je Raško upravni okrug i zbog toga mi često koristimo tu formulaciju. Mi jesmo Sandžak i dokle god smo mi ovde budite uvereni da Sandžak postoji, a i kad nas ne bude Sandžak će postojati, baš kao što je postojao i kod pomenutog Vukosavljevića.

Mi ovde imamo obavezu da izvučemo ono što je najbolje od svih i da se ne bavimo tim stvarima koje nas dele. Mi Sandžak vidimo kao modernu regiju, evropsku regiju koja će spajati ljude, omogućiti im da zajednički rade, da se zajednički udružuju, da zajednički nastupaju na tržištima koja su veća. Kada govorimo o Sandžaku mi mislimo i o ekonomiji. Rekao sam juče, i voleo bih da čujete i danas, voleo bih da vi koji ima te problem sa tim terminom Sandža zalažete se i više radite na tome da se više novca ulaže u taj Sandžak, da se tamo više grade puteva, kao što to rade neki ljudi poslednjih godina, da tamo pravite i pomažete seljacima, da razvijate Pešter, da ulažete u škole, da se trudite da i taj deo Srbije bude Srbija, kako vi to volite da kažete, ali ne ispoštujete to uvek kada treba tamo da se ulaže.

Molim vas da svi i levi i desni, ako hoćete i četnici i početnici i partizani i oni drugi i oni treći, svi zajedno radimo da Sandžak bude bolji i ekonomski jači. A kada to bude, nećemo imati ovih problema.

Još jednom, nisam ovde da bih bilo šta polemisao i raspravljao, što se mene tiče o činjenicama kao što je istorijska činjenica Sandžak, ne treba ni da raspravljamo, nego treba da radimo da se tamo živi lakše i bolje. Hvala vam.

Poštovani predsedavajući, kolega, molim vas da posle svega što sam slušao dobijem i ja koji minut, a da mi ne uzimate vreme.

Poštovane koleginice i kolege, građanke i građani Republike Srbije, slušali smo argumente zbog čega je dobro da imamo predloženi broj ministarstava, slušali smo i argumente zbog čega nije dobro da imamo ovaj broj ministarstava, čuli smo da će Vlada biti skupa, glomazna, čuli smo i da neki smatraju da je 25 nešto mnogo različito od 24 ili 26, koliko smo imali u prošlosti. Čuli smo svašta, ali meni se čini da to nisu glavni problemi i da mi ne treba da se bavimo tim tehničkim stvarima. Oni koji su pobedili na izborima formiraće Vladu i formiraće Vladu za koju veruju da može da ostvari zadatke i ciljeve koje su dobili.

U tom kontekstu se ja time ne bih mnogo bavio. Ono što mene kao poslanika SPP-a i građanina ove zemlje brine i o čemu bi trebalo više razgovarati jeste da će ta Vlada raditi u jako teškim okolnostima, pod velikim pritiskom, kriza u svet, rat u Ukrajini, problem sa Kosovom i Metohijom, problem sa gasom, zima koja nailazi i svašta, sve bi to trebalo da se proračuna i kada se uzme u obzir da će i u ekonomiji sigurno biti teže, onda je jasno da treba da trošimo energiju na neke druge stvari, a ne na broj ministarstava. Neće to bitno uticati na troškove. Ko je bio u izvršnoj vlasti trebalo bi da zna da i ti ljudi koji se tamo izaberu moraju i svi rade u interesu građana u meri u kojoj su u mogućnosti, a za to su dobili mandat od građana, a posle i od Narodne skupštine.

Ono što je meni važno i smatram da je jako dobro što se akcenat stavlja na tehnološki razvoj i inovacije, turizam i omladinu, informisanje i telekomunikacije. Zaista mislim da u ovom prostoru ima mesta za popravku i ovo bi bilo nešto oko čega bi trebalo valjda svi da budemo saglasni. Ovde treba popravljati stvari i dobro je što se ovo tretira posebno i na ovaj način.

Šta mene interesuje i šta nas iz SPP-a interesuje mnogo više od tog broja? Zanima nas da se nastavi sa započetim projektima u Sandžaku. Skoro smo otvorili putni pravac Novi Pazar-Tutin koji je koštao više od 20 miliona evra građane Republike Srbije. Izuzetno smo zahvalni što se to desilo kod nas. Važan nam je auto-put preko Peštera. Gradi se najskuplja škola u Sjenici. Najskuplja škola u Srbiji se gradi u Sjenici, i to bi trebalo da bude dobra stvar i nadam se da je tako svi razumeju.

Nama je jako važno da nastavimo razgovore o aerodromu u Sjenici. Moramo bolje da iskoristimo resurse sa Peštera. Zaista na tome moramo svi da radimo i nije mnogo bitno da li ste u vlasti ili opoziciji. Ovo je prostor Republike Srbije u koji je najmanje ulagano i valjda bi trebalo svi da taj patriotizam pokažemo i pokažete na način kako je započeto poslednjih godina da se tamo više ulaže.

Meni je jako važno da tražimo i nađemo način da vratimo, recimo, Osnovni sud i Tužilaštvu u Tutinu, to je opština koja je na samoj granici sa Crnom Gorom, nije dovoljna sudska jedinica. Građani ima problema zbog toga i to treba rešavati. Verujem da će to u novoj Vladi imati ko da čuje i da će to ljudi rešavati.

Potrebno je da se fokusiramo na Kliničko-bolnički centar u Novom Pazaru. Potrebne nam je još novih škola. Potrebni su nam putevi. Tako ćemo doći do tih famoznih investicija koje nas stalno mimoilaze. Nije ni čudo, tamo gde su loši putevi i nema aerodroma teško je dovesti ozbiljne investitore. Zbog toga mi nastavljamo i hoćemo da Vlada ima kontinuitet da se ove stvari urede, a tada ćemo dobiti, uveren sam, i ozbiljne investitore. Važno nam je da ova Vlada ima razumevanja i da razume kada mi pomenemo Sjever šta mi mislimo.

Nama je jako važno, i to je jako važno za državu, da svi nadležni, pre svega nadležno Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanje, rade na tome u najboljoj nameri da porodice žrtava ostvare prava koliko je god to moguće. Važno, jer se na taj način poverenje u državu Srbiju povećava, a Srbija se pokazuje pravednom. To jeste naš cilj.

Nama je takođe važno da Bošnjaka bude više u svim institucijama u ovoj zemlji, od Vlade, preko EPS-a, preko raznih ministarstava, preko različitih organa, preko policije, preko vojske, svuda treba da bude Bošnjaka više. To je jako dobro. Na taj način se poverenje u državu povećava, na taj način država postaje stabilnija, država postaje na neki način prihvatljivija nego onda kada smo izbegavani, kada nas nije bilo u institucijama i kada nas nije bilo tamo gde treba da nas bude. Ovo je naša zemlja i to tako treba da se tretira.

Izuzetno nam je važno…

Izvinjavam se, završavam.

Izuzetno nam je važno da se vodi računa o konkursima koji se raspisuju. Imali smo situaciju sa vatrogascima. Izuzetno je važno da se to preispita, proveri i da tamo gde se ti konkursi raspisuju, a žive većinski Bošnjaci, Bošnjaci budu i u prilici da tamo rade.

Završiću sa time da mi svakako hoćemo da glasamo za zakon jer verujemo da će, bez obzira na sve teškoće koje se dešavaju, ipak ova Vlada pokazati i dokazati da s punim pravom i da u punom kapacitetu može da realizuje zadatke i ciljeve koje su postavili pre svega građani onda kada su dali svoje glasove.

Hvala vam.