ZAIM REDžEPOVIĆ: Poštovani predsedniče Republike, poštovani predsedniče Skupštine, dame i gospodo, danas je pred nama i juče jako važna, komplikovana, teška tema. Razgovaramo o Izveštaju o pregovaračkom procesu sa privremenim institucijama samouprave u Prištini. Ovo je izuzetno teška tema i za Srbe i za Albance, ali verujte mi i za nas koji smo Bošnjaci. Mi želimo da damo doprinos i da radimo na tome da ovaj kompletan prostor živi u miru, a danas i juče smo izloženi i moramo slušati i priču koja nam se sviđa i koja nam se manje sviđa, moramo videti i vidimo dosta emocija koje ja kao čovek i kao neko ko se bavi politikom razumem, ali mislim da nam neće biti od velike koristi. Voleo bih da ovo razmatramo i pričamo realno, koliko god je to moguće.

Dva dana slušamo kako je Izveštaj dobar, u suštini, administrativni akt, da su to činjenice, da je tehnički uređen, da je profesionalan. Većinu ovoga sam čuo od opozicije i apsolutno sam saglasan i jeste baš takav, ali mi nije jasno zbog čega onda neće da ga glasaju.

Ja nemam nikakvu dilemu i što se tiče Stranke pravde i pomirenja mi ćemo svakako glasati za ovaj izveštaj. Za ovaj izveštaj ćemo glasati iz mnogo razloga, ali ja hoću da vam kažem da je stvar pristojnosti i način na koji se izražava poštovanje prema narodu u ovom slučaju većinskom i to što poštujete one koje taj narod izabere, a predsednik Republike je izabran sa više od dva miliona glasova, ukoliko sam ja dobro to video. Dva miliona i dvesta kako ste rekli.

Jasno mi je da je teška tema. Jasno mi je da se dva naroda bore za vitalne nacionalne interese. Pravilo je da oni narodi koji nisu većinski, ja ne volim ovaj termin manjinski, uvek nekako u tim pričama budu zaboravljeni, ali mi je drago da je predsednik Republike juče, a čuo sam to i danas, čuo sam to i od kolege Balinta, čini mi se juče, da je konstatovano i da ima ljudi koji otvoreno i ponosno kažu da u ovoj zemlji ne žive samo Srbi i Albanci. Žive ovde i Bošnjaci, žive ovde i Romi i Mađari i Goranci. Zamislite koliko je njihova teška situacija u ovom vremenu i zamislite kako je njima i na Kosovu i Metohiji, a ja Kosovo i problem Kosova i Metohije ne doživljavam kao problem Kosova i Metohije. Za mene je to pitanje i problem Republike Srbije i problem svih građana Republike Srbije, bez obzira što je ovo samo za mene politička i državna tema. Nije to samo to, ovo je i nacionalna tema i u tom kontekstu želim da znate da bez obzira što vi imate pravo i duže i više da pričate, imamo i mi šta da kažemo o ovom pitanju.

Jako mi je važno i hoću to da kažem da na tom Kosovu žive i Bošnjaci, da su tamo verujem Romi, Goranci još u težem položaju nego mi, ali da hoću da zamolim predsednika da u svim razgovorima i to pitanje nikako ne zaboravlja.

Jako je važno da se sačuva jezik, pismo, identitet i da se sve to unapređuje. Gde god živimo mi Bošnjaci, mi se borimo za to isto kao što se borite i vi Srbi i ja to apsolutno razumem i mi zajedno treba da radimo da svi živimo bolje i možemo svi da živimo bolje i mi u Sandžaku poslednjih godina pokazujemo kako se dijalogom, dobrim dogovorima, poštovanjem može napredovati i kako se mogu uraditi dobre stvari o čemu ću pričati nekom drugom prilikom.

Drago mi je što sam juče čuo da neće biti kovčega majki niti Albanki, niti Srpkinja. Siguran sam da je predsednik mislio i na Bošnjakinje i na sve žene i na sve majke. To je posebno važno da se čuje iz ovog parlamenta i zato sam vam neizmerno zahvalan.

Zahvalan sam vam, ako mi dozvolite, još malo vremena imam, i na tome što ste vrlo otvoreno rekli da su želje i mogućnosti, da nam nisu u srazmeri, a da su mir i stabilizacija nešto što je preko potrebno. Ne možemo bez mira i stabilizacije, ne možemo. Zamislite, ne daj Bože da to krene u nekom drugom pravcu, kako bi bilo u mom Tutinu gde ste za čas posla i u Zubinom Potoku i u Rožajama i gde god, kako bi tamo bilo i kako bi ti problemi tamo bili manifestovani. Mi se moramo boriti da se oni ne dese. Moramo razgovarati, nema bežanja od dijaloga to je jedini put.

Ne volim da slušam priče o oružju i o zveckanju i o ne znam ti kakvim silama. Ne rešavamo samo mi, ali ćemo, nadam se uz božiju pomoć uz ovaj pregovarački tim, uz sve napore koje ulažemo doći do najboljeg rešenja za sve. Hvala vam puno.