Javljam se po Poslovniku.

Javljam se po Poslovniku i ne mogu da čekam.

Hvala. Resetujte vreme, kolega. Hvala.
Gospodine Iliću, mislim da je u vašem interesu da pokušate da stupite u kontakt sa gospodinom Mirkom Cvetkovićem, vašim kolegom ministrom u Vladi Srbije, da ga zajedno pitamo ono što je koleginica Radeta malopre apostrofirala, ali bi bilo i interesantno da nam vi kažete šta mislite o tome.
Vi ste ministar u Vladi Republike Srbije koja se oglasila, BIA, tako se zove, dala je javni oglas i pozvala izdajnike u Srbiji da cinkare slavnog srpskog generala Ratka Mladića, gospodina Hadžića i Župljanina, raspisala nagrade, Radovana Karadžića i ostale srpske junake, samim tim sve one ljude za koje smatraju da njima pomažu.
To je najnečasniji čin koji može da doživi jedan čovek koji ima ulogu ministra da sedi sa takvima u okruženju, sa takvom, moram da kažem, bandom izdajnika, koja je u toj nečasnoj ulozi dodvoravanja Karli del Ponte, koja je direktno odgovorna za to što su ubijeni Srbi u Haškom kazamatu, što je predsednik naše stranke, na pravdi boga, već pet godina tamo.
Vi znate, gospodine Iliću, pošto ste juče sve lepo ispričali ko je i kada otpočeo od dosovske kriminalne vlasti sa pisanjem lažne optužnice protiv našeg predsednika. Lepo da vi pozovete vašeg kolegu da dođe, pošto se on onako izbezumljen smejao u kameru pre dva dana kada su krenuli sa tim oglasom i pozvali izdajnike da to rade, i rekao - pa nije nikakav problem, ima para u budžetu, lako će to da se reši. Kaže - nisam čuo za to, ali naći će se 2,5 miliona evra za prodaju srpskih junaka, srpskih glava.
U međuvremenu nam je stigla informacija da se na taj broj koji je BIA dala, 9191, javljaju neki izdajnici odjutros u Srbiji. Raspituju se da li se plaća u kešu, da li treba da plate PDV i takve stvari. Poručujem svima onima koji bi, zajedno sa izdajničkom vlašću, koja je spremna da tako trguje, da se upuste u tako nešto da će uvek na pameti da mi bude, zbog takvih koji bezočno to rade i ne znaju šta rade, slika od pre par meseci kada smo u Batočini održali promociju jedne knjige Vojislava Šešelja. Naime, tamo je došla grupa srpskih patriota sa majicama sa likom slavnog srpskog generala Ratka Mladića i pored toga što je pisalo ''uhvati me'', dole je stajalo ''malo sutra''.
Malo sutra će to i da se desi ili u nekom zaboravljenom mestu gde je održana neka sednica AVNOJ-a davne 1943. godine. Vi se, gospodine Iliću, zapitajte kao Srbin, kao ministar u Vladi Republike Srbije, kakva je onda vaša uloga u svemu tome, kakva je uloga svakoga koji podržava takve izdajničke poteze u vlasti u traganju za onima koji su čuvali i branili srpske nacionalne interese. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se na osnovu člana 226. Poslovnika.
Imam pitanje za predsednika Skupštine, koji je, baš kao i ja i ostali potpredsednici, juče dobio pismo koje nam je faksom prosleđeno iz Gnjilana od predsednika Upravnog odbora Zdravstvenog centra Gnjilane gospodina Božidara Perića i za ministra za Kosovo i Metohiju Slobodana Samardžića.
Moram da vas podsetim, napraviću kratki uvod, da sam pre mesec dana, kada sam saopštila javnosti da se jedan častan oficir, pukovnik Vojske Srbije nalazi u štrajku glađu u selu Šilovo, pokraj Gnjilana, zbog nečasnih radnji, odnosno kriminalnih aktivnosti dr Milorada Todorovića, člana DSS.
On je bio, podsetiću vas, prvi šiptarski ministar, odnosno Srbin ministar u šiptarskoj vladi – zar to nije isto, podvucite znak jednakosti – koji je godinama harao, žario i palio po Kosovskom Pomoravlju i koji je bio načelnik Kosovsko-pomoravskog okruga, a da smo godinama sa skupštinske govornice govorili o njegovim mnogobrojnim zloupotrebama i mahinacijama, otimačini para, naročito preko tadašnjeg Koordinacionog centra, koji je vodio Nebojša Čović.
Tražila sam od rukovodstva DSS da mi objasni, bilo ko od njih, tu je sedeo na mestu gospodina Ilića tada ministar Jočić, potpredsednik DSS, ko štiti ovog kriminalca? Čoveka koji ne radi za interes Srba, nego za interes Šiptara, i to svaki čovek u ovoj sali zna, svako ko ima bilo kakvu sponu i veze sa Srbima na Kosovu i Metohiji.
Reakcije su bile takve da su me ljudi danima zvali, nepoznati ljudi, slali SMS poruke, zahvaljivali se, iz Novog Brda, iz Klokota, iz Šilova, ne mogu više da se setim, ali niko nije reagovao.
Šta se dešava? Juče nam gospodin Perić šalje pismo i od nas traži, od Narodne skupštine, od predsednika i potpredsednika, da zaštitimo lekare u Zdravstvenom centru Gnjilane od osionog i bahatog ponašanja člana DSS dr Milorada Todorovića.
Jer je Upravni odbor, koji broji 20 članova Zdravstvenog centra Gnjilane, dobio u nasleđe od prethodnog da izvrši izbor direktora Zdravstvenog centra na mandatni period od četiri godine.
Oni su to, u skladu sa zakonom i svojim ovlašćenjima, uradili. Izabrali su dr Jelicu Krčmarević, izvinjavam se, pošto je nečitko i stigao ovaj faks, ako se gospođa doktor tako ne zove.
Međutim, Ministarstvo za Kosovo i Metohiju, na čijem čelu je ministar Slobodan Samardžić, a čiji je savetnik član DSS ovaj kriminalac, evo završavam, gospodine Džudževiću, ovaj Milorad Todorović preti Zdravstvenom centru, svim zaposlenima, i gospodinu Božidaru, Periću, i dr Jelici Krčmarević, da će da poništi njen izbor zbog toga što nije po volji Todorovića. Todorović vam je kao UNMIK i KFOR okupator, samo u ulozi koju su mu dali, i legitimitet, Vlada Republike Srbije i ministar Samardžić. Šta vi sada hoćete? Da krene ceo Zdravstveni centar da štrajkuje ili ne znam šta da radi, da sednu u autobus i ne znam kako da biraju dan kada im je slobodan prolaz i kada se stavljaju u božije ruke, i da dođu u Beograd da štrajkuju ispred Vlade, da traže Samardžića.
U isto vreme, završavam gospodine Džudževiću, jer i vi ste trebali takođe da izađete po ovom dopisu, i gospodin Dulić, i svaki potpredsednik, i da pitate ove iz DSS, čekajte, što vi držite tog kriminalca više u vašim redovima. Ko je taj čovek? Kako on sme tako da se poigrava sudbinama ljudi? Je li je taj glavni tamo? Šta je on?
(Predsedavajući: Zahvaljujem.)
Vi mi se zahvaljujete i lepo je to što se vi meni zahvaljujete, vi samo da me otkačite i da ne koristim više vreme. Tražim konkretan odgovor, pravo da vam kažem. Jer ovi ljudi zahtevaju, kao i svi privrednici sa Kosova i Metohije, to je drugo pismo koje sam primila, na moje ime naslovljeno, jer ste ih izabrali iz registra privrednika.
Ti ljudi, koji su obespravljeni, koji znaju da država njih mora da štiti, jer je preuzela obaveze na to po Rezoluciji 1244, ona vam je potrebna samo deklarativno da pričate o Kosovu i Metohiji, o zaštiti Srba, a vidite šta mi šalju u prilogu. Da mi pomognu da vama ilustrujem kako Tadić i Koštunica ne brinu o Srbima na Kosovu i Metohiji, šalju mu Glasnik Kosova i Metohije, pa kažu - bio je Boris Tadić, 13. februara 2005, pa kažu - molim vas, ostanite tu, bez vas mi ne postojimo.
Naravno da ne postoje, jer država ne brine o njima. Prepušteni su na okupiranom području sami sebi, a vi izvolite iz DSS-a, koliko sutra, zovite Koštunicu, zovite Samardžića, zaustavite ovo bahato ponašanje Todorovića i obavestite nas da ste se takvog kriminalca, jednog od mnogobrojnih, oslobodili iz svojih redova.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Iliću, za vas imam jedno obaveštenje i pitanje, mada ne znam koliko ste upoznati sa ovim što ću sada da iznesem pred javnost kao ministar u Vladi Republike Srbije.
Pre 10 dana izvršili ste vi u Vladi raspodelu plena na osnovu participiranja političih stranaka, kome će da pripadne koji deo kolača što se tiče javnih preduzeća i upravnih odbora. ''Službeni glasnik'' je pripao DS u vašim novim mahinacijama, trgovini i uceni jednih prema drugima. Dobila sam katalog izdanja Službenog glasnika za 2007. godinu. Pažljivo me slušajte.
Službeni glasnik je javno preduzeće, čiji je osnivač Republika Srbija, i koji je, pre svega, zadužen za to da objavljuje propise i zakone koje usvoji Narodna skupština Republike Srbije, ali, naravno, ima onaj deo svog izdavaštva koji ide u komercijalne svrhe i treba, kao i svako preduzeće, da proceni da li mu se isplati da u tom komercijalnom smislu, u te svrhe štampa ili ne štampa neko izdanje iz bilo koje oblasti, bez obzira da li su publikacija, udžbenici, brošure, monografije itd.
Ono što sam pogledala, verovatno ćete i vi svi ako dobijete, naša reč je zakon, i videla u ovom katalogu za 2007. godinu je zaista skandalozno. Postavljam pitanje vama, a vi pitajte na Vladi Republike Srbije, jer onda ste i vi, gospodine Iliću, nepravedno izostavljeni, a sada ću da vam objasnim kako.
Koji je interes Vlade Republike Srbije da štampa sabrana dela Dragoljuba Mićunovića? Knjiga kaže - Reči u vremenu, Dragoljub Mićunović, 14h20 centimetara, 469 strana, tvrd povez itd.
Kaže - 106 skupštinskih govora sakupljenih u knjizi - Reči u vremenu.
Pa ako je tih 106 skupljenih govora Dragoljuba Mićunovića, zamislite koliko knjiga treba da se štampa poslanicima SRS. Meni bi trebalo da štampaju 10 tomova, Tomislavu Nikoliću 30, 50, 60, gospodinu Vučiću, o predsedniku Šešelju da ne govorim i svakom radikalu pojedinačno.
Zamislite, vi štampate i kažete - to je doajen srpske demokratije, našeg parlamentarnog života i ima interes Službeni glasnik kao javno preduzeće da štampa Mićunu tu knjigu.
Slušajte dalje, Narodna skupština Republike Srbije usvoji zakone iz raznih oblasti, Zakon o turizmu, Zakon o crkvi i verskim zajednicama, pa niz drugih zakona, o zaštiti potrošača, državnim službenicima, predgovor, pogovor, sve na naslovnoj strani knjige. To nije osnovna uloga tog javnog preduzeća da objavi zakon, ne, nego predgovor ili pogovor pompezno naslovljen.
Napiše ministar bivši ili aktuelni, ovom Lončaru je svejedno, on je bio ovo, sad je ministar za prosvetu, samo se istumbao sa jedne na drugu stranu, njegovo autorsko delo.
Onda se zaista postavlja pitanje - šta vi to radite sa narodnim parama, kako to upravljate javnim preduzećima? Vi da zgrabite ko će da bude predsednik upravnog odbora, ko će da primi koliku nadoknadu, 100, 200, 300 hiljada dinara.
Razumem da štampate knjige profesora Miodraga Jovičića, zaista jednog od vrsnih pravnika, naslednika učenja i dela Slobodana Jovanovića, ali da štampate englesko i srpsko izdanje Božidara Đelića - Kada će nam biti bolje, zapitajte se kada će stvarno da nam bude bolje. Kad sve vas oteramo sa vlasti i kada građani budu imali ovaj sat koji je Đelić stavio na svoju ruku kada se slikao za ovu knjigu, koji košta najmanje par desetina hiljada evra. Tada će da nam bude bolje i kada kriminalci završe tamo gde im je mesto.
A ovakve publikacije i ovakvo razmetanje državnim parama, to je nešto što je stvarno skandal i treba građani da vide. A vi se onda zamislite - što su vas, gospodine Iliću, izostavili. Vi ste ministar koji je autor, u tom izvornom smislu, kao ministar u prethodnoj vladi, pojedinih zakona, pa vidite što vama nisu dali. Što? Vi niste sposobni, nepismeni ste pa ne znate da napišete predgovor ili pogovor...
(Predsedavajući: Vreme.)
... i da objave vaše autorsko delo? Ovako ćemo mi da javno žigošemo svaku zloupotrebu položaja svakog državnog funkcionera, a ovo je više nego zloupotreba pri vršenju javne funkcije. Hvala.

Dame i gospodo poslanici, ne znam šta je sa vama iz DSS-a, ali ako ste se bar malo prikupili, pošto ste učestvovali u ovom bezakonju u Skupštini grada, red je da pozovete gospodina Palalića, jer je on meni obećao prošle nedelje da će pod hitno da sazove sednicu Odbora za lokalnu samoupravu.
Na osnovu stenografskih beležaka koje mi imamo ovde i na osnovu činjenica koje mogu da se utvrde iz toka sednice Skupštine grada, vi možete, a ja sam rekla da je to posao za Dragana Jočića, ministra unutrašnjih poslova, da vidite da se Zoran Alimpić lažno predstavlja. Dakle, vi ste učestvovali u kriminalu, kršenju Ustava i zakona ove zemlje, vi iz DS-a i DSS-a. To je sada posao za više državnih organa.
Najpre, istekao je rok od pet dana kada je Vojislav Koštunica, odnosno nadležno ministarstvo trebalo da obustavi izvršenje tog nezakonitog i nelegitimnog akta o izboru Zorana Alimpića, jer je prekršen ne samo Zakon o lokalnoj samoupravi, o čemu je govorio kolega Martinović, već i Zakon o lokalnim izborima. Zakon o lokalnim izborima daje za pravo građanima grada Beograda posle onog što se desilo, a to je da je preminuo neposredno izabrani gradonačelnik Beograda, da iskoriste svoje ustavno pravo.
Javljam se, gospodine Mrkonjiću, da reklamiram da su na najgori mogući način prekršeni, između ostalog, član 3. i član 52. Ustava Republike Srbije.
Najviši pravni akt ove zemlje, u koji ste se zaklinjali, a pre svega Vojislav Koštunica u referendumskoj kampanji i kada je polagao zakletvu kao novoizabrani premijer, prekršen je, jer su građani grada Beograda uskraćeni za svoje izborno pravo. Građani grada Beograda ne mogu da se izjasne o tome koga hoće za gradonačelnika Beograda.
Oliver Dulić je bio dužan da nam da odgovore na ta pitanja i da, u konsultaciji sa predsednikom Vlade, koji je morao da obustavi, odnosno Vlada Republike Srbije, a tu su i dvojica ministara, i gospodin Cvetković i gospodin Ilić...
Izvolite, malo pogledajte Ustav, ako niste do detalja upoznati sa tim šta se dešavalo u Skupštini grada. Zar to nije smešno? Vama je sve smešno, gospodine Cvetkoviću, lako je vama. Vi kao na pijaci, prodajete srpske glave, smešno vam je što je budžet grada Beograda...
(Predsedavajući: Nataša, nemojte.)
... u rukama jednog čoveka koji ne može da raspolaže sredstvima građana, koji ne može da upravlja po Ustavu i zakonu. Vama je smešno, i ne znam odakle vam pravo da vi pričate za šta služe pare u budžetu, ali sigurno ne da uzimate od siromašnih građana da biste se dodvorili Karli del Ponte.
Prema tome, zakon je jasan. Sada ću da završim sa tim i da vam to pokažem na jednom primeru. To bi isto bilo kao kada bi Boris Tadić kada odlazi na skupa putovanja, na fudbalske utakmice, sve o trošku građana Srbije, za v.d. predsednika postavio onog zgubidana Krstića, a onda Krstić kaže, ne mogu ja sam, Tadić je otišao, moj će v.d. da bude Šaper, i zajedno pevaju, onako im je lepo i zamajavaju narod. Ne može tako da se radi. U državi u kojoj postoje Ustav i zakoni morate da se vladate po njima.
Red je, gospodine Mrkonjiću, da upozorite, pošto ne znam da li vi u toku celog dana predsedavate, evo, ja reagujem i kao potpredsednik Skupštine, da se odmah zakaže Odbor za lokalnu samoupravu. I vama iz DSS-a kažem da to prenesete Palaliću.
Moramo na osnovu ovoga što gospodin Šarović ima kod sebe, i o čemu je govorio gospodin Todorović, stenograma, da utvrdimo šta se tamo desilo i da Odbor preduzme sve ono što je u njegovoj nadležnosti. Odbor može da reaguje i da odmah uputi predstavku Vladi i da se oglasi da se krše Ustav, Zakon o lokalnim izborima, Zakon o lokalnoj samoupravi. Jedino tako možemo da izađemo iz tog neustavnog stanja. Još uvek nije kasno da se razvlasti Alimpić i da idemo na izbore za gradonačelnika Beograda.

Gospodine Mrkonjiću, javljam se po članu 31. stav 1. koji kaže: "Potpredsednici Narodne skupštine pomažu predsedniku Narodne skupštine u radu".
Vi ste svedoci, dame i gospodo poslanici, da sam prošle nedelje sa govornice uputila poziv Oliveru Duliću da poštuje Ustav i zakon.
Gospodin Dragan Todorović je apsolutno do detalja upoznao celokupnu javnost i vas narodne poslanike, jer mi jedino da umnožimo u 250 primeraka (umanjeno za 81, jer mi smo to proučili) stenografske beleške sa sednice Skupštine grada... Da ne mislite vi iz Demokratske stranke, naročito iz Demokratske stranke Srbije, koji niste odbornici, ali znate da trguju Tadić i Koštunica i da ste vi ovde slepi izvršioci njihove trgovine i tajkunskih radnji koje obavljaju u Beogradu... Beograd je grad koji ima najveći priliv sredstava iz budžeta. Ovde se javna preduzeća bave velikim poslovima. Kako je haos kod mene u Kragujevcu, to je ništa u odnosu na ovo u Beogradu. Tamo je onaj, koji je još uvek gradonačelnik, toliko zaglibio u kršenju svih odredaba i Ustava i zakona, u pojedinim odlukama, ali da se desi da vi ovako bezočno kršite Ustav i Zakon o lokalnim izborima, to je neverovatno.
Zaista vam se divim, gospodine Dragane Todoroviću, kako ste mogli sve vreme, videlo se da ste uložili svoje brilijantno znanje, napor i političko iskustvo, da objašnjavate tom izvesnom Ožegoviću i Beliću, ali je neverovatno, deset puta ponovite - ne može, ni po članovima 8. i 9. Poslovnika, a on nastavlja dalje.
Videlo se i vidi se, dakle, neko ko se nikada nije bavio ovim poslom, običan građanin koji ima izborno pravo, kome vi sada uskraćujete to pravo, vidi da je u pitanju sila, osionost, bahatost tog Belića. Objašnjavate mu na lep način, upozoravate ga - nemoj da kršiš Ustav, zakon, prizovi se Poslovniku. Na sve to on kaže - vi ponavljate, nemate više šta. Moramo da vam ponovimo deset hiljada puta.
Vi mislite da će i ovo danas tako da se završi da i mi nećemo sutra i narednih dana... Mi moramo, jer vi ne vodite računa o državi, o Beogradu, o građanima Srbije, moramo da štitimo narod od vas. Kud ste toliko zabrazdili u pljački i kriminalu, mi moramo da štitimo ustavno pravo svakog građanina ove zemlje da može da bira i da bude biran. Vi ste odbornicima, koji su na izborima 24. septembra 2004. godine dobili deo suvereniteta koji je narod preneo na njih, uskratili mogućnost da biraju predsednika Skupštine grada, koji nikako ne može da bude vršilac dužnosti gradonačelnika, što vi mislite da ćete tek tako tim tumbanjem da izvedete. To je apsolutno nemoguće.
U sredu imamo Odbor za odbranu i bezbednost. Ovo su pitanja i za ministra unutrašnjih poslova, naročito zbog činjenice, na to vas upozoravam već danima, da Zoran Alimpić koristi sva sredstva iz budžeta. On je, po zakonu, direktni nalogodavac za izvršenje budžeta. On svakoga dana potpisuje naloge. Mi ne znamo kako on mulja i šta radi sa državnim i narodnim parama.
Prema tome, pošto je tu samo neko od poslanika NS, da sačekamo da se vrati i gospodin Velimir Ilić. Borislav Borović, to je verovatno brat ovog advokata Borivoja Borovića, predsednik Gradskog odbora Nove Srbije, takođe se izjasnio da je u Beogradu haos, da ništa nije urađeno po zakonu, pa izvolite, neka dođe gospodin Ilić i neka kaže da li stoji iza onoga što pričaju predstavnici njegove stranke u Beogradu. Da li smo onda u pravu mi srpski radikali koji tražimo da se i on i svi ministri iz Vlade izjasne i da se ovo bezakonje prekine? Kada se bude vratio ministar Iliću salu, onda ću da vidim da li on ima veze sa svojim odborom u Beogradu i sa gospođom Filipovskom i sa ostalima koji su pre nekoliko dana bili ispred "Ruskog cara" i koji su napali beogradsku gradsku vlast i rekli da je haos i bezakonje.

Javljam se na osnovu člana 31. Poslovnika stav 1.
Moja obaveza je, gospodine Duliću, da vam pomažem u radu kao potpredsednik.
Naravno, to govorim zbog očigledne neobaveštenosti vas kao predsednika Skupštine o tome šta se dešavalo i zašto je sednica poprimila takav tok, kako vi kažete - haos, mada u Skupštini Srbije nikakav haos se nije dešavao.
To je sve zbog toga što ste vi navrat-nanos sazvali sednicu, što je neustavno sazvana i što ljudi koje ste ovlastili da je vode, isključujući gospodina Mrkonjića, jer je on uletao u kritičnim situacijama, nisu bili sposobni da vode sednicu Narodne skupštine.
Javila sam se da pomognem koleginici iz Nove Srbije i celoj Novoj Srbiji kako da rešite taj problem.
Slučaj Snežane Banković mi je poznat, to se dešava u Šumadiji. Srpska radikalna stranka je opozicija u opštini Knić, a predsednik našeg odbora gospođa Ljiljana Žiropađa i ostali odbornici nisu želeli da učestvuju u šikaniranju člana vaše stranke gospođe Banković.
Za nas je osnov za smenu, i nje, i predsednika opštine i svakoga iz Nove Srbije koji hara opštinom Knić, javašluk i nered u toj opštini prouzrokovan lošom vladavinom.
To što su odbornici Demokratske stranke, vi i gospođa Kovačević ih niste identifikovali, stavili svoje potpise za smenu gospođe Banković, zato što je rodila i donela na svet živo i zdravo dete, verovatno je – ako nije, onda nemate šta da pričate, ni vi kao lekar, ni vaša koleginica, onda je to hipokrizija kod vas – razlog da napustite koaliciju sa Demokratskom strankom.
Šikaniraju jednu ženu, člana vaše stranke, to se dešava na očigled naše javnosti, reagovao je Odbor za ravnopravnost polova, reagovali su svi mediji.
Izvolite, gospođo, kod Velje Ilića i recite - nećemo sa tim žutim mafijašima više da budemo. Šikaniraju ženu koja je majka i koja je htela da radi svoj posao. Što se žalite meni? Što se žalite bilo kome drugome? Izvolite kod Borisa Tadića preko puta.
Aleksandra Ljubojević, supruga našeg preminulog kolege poslanika Dragana Ljubojevića, posle petooktobarskog puča otpuštena je s posla zato što je bila u drugom stanju. O čemu vi pričate? Pokušali smo da spasemo tu ženu i na sva zvona smo govorili o tome. Bila je na trudničkom bolovanju tada i otpuštena je iz ministarstva gde je radila.
Prema tome, vi ste sada u vlasti. Mi smo pokušali da zaštitimo integritet Aleksandre Ljubojević i njena prava, kao opoziciona stranka, bilo nas je samo 23 tada, a vas 176, učestvovala je i Nova Srbija u tome i ceo DOS.
Izvolite, saopštite ovim "žutima" da nećete više sa njima da budete u koaliciji, a ne da se posipate pepelom tako što ćete navodno da štitite Bankovićkina prava, a da budete sa njima zarad otimačine i vlasti. Hvala.

Hvala gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, moram da vas podsetim na jednu istinu u kontekstu ove dosadašnje rasprave koju je izrekla koleginica mr Tabaković pre petnaestak dana, ako se sećate, da je danas novac najubojitije oružje.
Ove strane banke, osnovane uz pomoć aktuelne Vlade i bivšeg i sadašnjeg ministra Dinkića i guvernera Jelašića, koje posluju po povoljnim domaćim uslovima ne samo da duplo skuplje prodaju novac koji dolazi iz njihovih matičnih zemalja, već u pravom smislu reči vode stanovnike Srbije u dužničko ropstvo.
To što se Jelašić dosetio da brine o džepovima naših građana ograničavajući te keš kredite o kojima je govorio kolega Buha na rok otplate od dve godine ne znači ništa, jer na isti takav način, kroz druge vidove potrošačkih kredita, sa izuzetno visokom kamatom kakva ne postoji nigde u zemljama u okruženju, naši građani dolaze u situaciju da im je svakog dana dug sve veći, a u svojim kućama i u svojim domaćinstvima nemaju ništa opipljivo, možda neki televizor, neki novi tehnički uređaj, i to je dotrajalo, ima po 15-20 godina, uglavnom je to za namirivanje visokih komunalnih računa, za golu egzistenciju, za školovanje dece, jer je godišnja upisnina na fakultete za one koji nisu u budžetskim sredstvima od 1.500 evra pa naviše, zavisi o kojim se fakultetima radi.
Prema tome, to je jasno, očigledno i to su cifre koje su neumoljive, kao i malopređašnja komparacija što se tiče cena životnih namirnica.
Da ostavimo i Slovence i ove zemlje koje se nalaze u regionu tzv. jugoistočne Evrope, evo, mi smo prošle nedelje kao delegacija našeg parlamenta bili u Francuskoj, gotovo su izjednačene cene, i niže, pojedinih prehrambenih proizvoda u Francuskoj, sa takvim prihodima i sa takvim zaradama i sa takvim penzijama u odnosu na Srbiju gde... Kako kaže koleginica Radeta, recite gde to ljudi imaju 350 evra platu, gde je to prosek i koliko je to ljudi.
Možda postoje, ali koliko je to u odnosu na broj stanovnika i aktivno zaposlenih stanovnika?
Mi danas treba da razgovaramo o potvrđivanju nekoliko sporazuma koji su pretočeni u formu zakona a koji, kako ovih nekoliko poslanika iz vlasti, pošto vas ima desetak u sali, i ministar kažu, doprinose stabilnosti i razvoju ekonomske politike Srbije.
To je tačno samo u delu koji se odnosi na dva sporazuma sa Indijom, jednom od najmnogoljudnijih zemalja na planeti, koja je istinski prijateljski saveznik svih ovih godina, decenija, a naročito u ovoj situaciji kada se borimo za sudbinu Kosova i Metohije, naše države i našeg naroda.
Moram da vas podsetim da je ovo za vas samo mrtvo slovo na papiru i sada ću to vam objasnim, kao i građanima, da vi ovo radite samo pro forme radi, jer je neko, odnosno izvesni Ivanović, u ime Saveta ministara Srbije i Crne Gore, na inicijativu indijske vlade, u Nju Delhiju 7. februara 2006. godine potpisao ova dva sporazuma.
Futuristički gledano, ta dva sporazuma mogu da imaju i te kako pozitivne efekte na srpsku privredu i na bolji život i standard naših stanovnika, naročito u sektoru direktnih stranih investicija, ali je to za vas samo nešto što piše i za šta se u institucionalnom smislu ne trudite da stvarno funkcioniše.
Da je to tačno govori podatak da još uvek Vuk Jeremić nije otišao u Indiju u zvaničnu posetu kao ministar inostranih poslova, što mi je i sam priznao u jednom neformalnom razgovoru, kad mi se hvalio - znaš koliko sam obišao zemalja za dva meseca. Ja kažem - koliko. On kaže - 20. Ja kažem - hajde, ređaj. On sve počeo okolo, juče je bio u Portugalu. Pitam ga - jesi li bio u Rusiji? Kaže - nisam. Pitam - jesi li bio u Kini? Kaže - nisam. Jesi li bio u Indiji? Nisam. Jesi li bio u Indoneziji? Nisam. Šta si tražio i od koga si tražio pomoć da nam pomogne za odbranu Kosova i Metohije i da nam pomogne za investicije?
Sve ovo je lepo, jer najvećim delom su u pisanju ovih sporazuma učestvovali odgovorni ljudi iz te države, iz Indije, ali u pravom smislu reči država ništa ne radi, niti preduzima jasne korake da privuče indijsku vladu i njihove investitore da dođu u našu zemlju.
Da je to tačno govori podatak da se u Srbiji organizuju dani Indije, u srcu Srbije. Ta manifestacija će se održati početkom decembra meseca i trajaće osam dana, dva dana u Beogradu i šest dana u Kragujevcu. Jedan gospodin, čije ime ne želim da pominjem da ne bi bilo u funkciji neke reklame, koji je uspešan kragujevački preduzetnik, privrednik, na sebe je, u izvesnom smislu reči, preuzeo ulogu države. On je već dugo godina vezan svojim poslom za tržište Indije i kroz mnogobrojna poznanstva koja izgrađuje u tom poslovnom odnosu (inače je diplomirani ekonomista po obrazovanju) shvatio je da je to zemlja koja, u ekspanziji politike globalizma koju sprovode Amerika i zemlje zapadne Evrope, svakako ima nameru da ulaže na svetsko tržište i na tržište Evrope, u koje se valjda i mi računamo, jer je to strateška odluka indijske vlade od pre dve godine.
Naime, pošto su oni u proteklih nekoliko godina kroz izgradnju ogromnog broja industrijskih parkova, što manjih, što većih, malih i srednjih preduzeća, kao država doživeli fantastičnu ekspanziju privrednog rasta, industrijskog rasta, koji je na godišnjem nivou 8,6 posto, sa tendencijom da bude sve veći, shvatili su da zemlja, i to je precizan podatak koji imam, sa milijardu i 200 miliona stanovnika, koja je u proteklih nekoliko godina zaposlila 20 miliona svojih građana, može da ima i te kako značajnu ulogu u Evropi i u našem delu Evrope, u regionu, kako vi to volite da kažete. Oni su odlučili da od tih sredstava koja su za plasiranje na evropsko i svetsko tržište, od 220 milijardi dolara, ulažu i u našu zemlju.
Naravno, nije bilo nikakve indukcije takve vrste sa srpske strane, niti su se na oglašavanje velikih kompanija iz Indije oglašavale i naše privredne komore, kako Srbije, verujem i grada Beograda. Onda su ti pojedinci, poput ovog gospodina koji je u pravom smislu reči rukovodilac celog projekta za organizovanje dana Indije u srcu Srbije, odnosno u Beogradu i u Kragujevcu, odlučili da stvari uzmu u svoje ruke.
Naravno, u tome im je pomogao indijski ambasador, i bez toga to ne bi bilo moguće.
Ovom prilikom se u ime SRS, a pre svega i građana Kragujevca (za koje očekujem da će i te kako biti značajne koristi u privrednom smislu), zahvaljujem njegovoj ekselenciji gospodinu Svarupu što je imao toliko sluha da, uprkos očiglednoj nesposobnosti aktuelne vlasti, za ono što mi imamo kao narod i u metaloprerađivačkoj industriji, i u automobilskoj industriji i u raspoloživim kapacitetima, odnosno sada već pustim fabričkim halama, zainteresuje grupu privrednika. To nije mala grupa, već oni koji prednjače u ekspanziji industrijskog rasta Indije. Došli su u Srbiju i u formi okruglih stolova i direktnih pregovora, kako sa poslovnim rukovodstvom grupe "Zastava", tako i sa ostalim privrednim subjektima našeg glavnog grada, Kragujevca i drugih gradova, ostvarili prve konkretne kontakte u toj, nadamo se i verujemo, budućoj uspešnoj komunikaciji.
Toliko o vašem zalaganju i o tome da ste ne nesposobni da odlazite kod takvih prijateljskih zemalja i da oni dolaze i investiraju na naše tržište i da imamo sporazume koji će da funkcionišu... Malopre je kolega pomenuo Rusiju i rekao - odvedite nas vi tamo. Hoćemo, drage volje, jer vaš aktuelni ministar, kao i ministar u prvoj dosovskoj vladi, pa kasnije predsednik Privredne komore, Slobodan Milosavljević za to nije bio sposoban.
Naši privrednici su pokušali 2004. godine – svedok tih događaja je, uostalom, i gospodin Goran Cvetanović, kao tadašnji predsednik SO Leskovac, dr Branislav Blažić, kao predsednik opštine Kikinda – na privrednom sajmu koji je organizovan u Moskvi da promovišu srpsku privredu, naše gradove i ono što mi imamo u oblasti budućih braunfild i grinfild projekata za potencijalne investitore, ali to je doživelo, u pravom smislu reči, krah, katastrofu, jer je država tamo otišla nezainteresovana i nespremna.
Počeli ste da se interesujete tek onog trenutka kada ste shvatili da takve zemlje, Indija, Indonezija, Kina i svi oni koji se danas bore protiv politike globalizma, mogu da nam pomognu da sačuvamo i da odbranimo Kosovo i Metohiju.
Koliko je iluzorno da samo pričate o integracijama u okviru EU govori podatak da su prošle nedelje na sednici Parlamentarne skupštine Saveta Evrope na dnevnom redu bile dve rezolucije.
Jedna je govorila... Čak je, za vašu informaciju, Britanac Toni Lojd napravio izveštaj o globalizaciji, novom svetskom poretku i socijalnoj politici u Evropi i kako se to odražava na evropske zemlje, šta sve zemlje trpe zbog takve politike Amerike, u kakvoj su nemilosti pojedine zapadne kompanije zbog takve politike koju Amerika sprovodi u procesu globalizacije.
Druga rezolucija se odnosila na dosadašnju saradnju zemalja članica OECD-a, zapravo, nosila je naziv - OECD i svetska politika. Generalni sekretar OECD-a nam se obratio u Savetu Evrope prošlog petka, zamolivši da učinimo sve preko naših zemalja i preko odbora koji se bavi tim pitanjem, da pozovemo Rusiju, Indiju i Kinu da postanu članice te svetske organizacije. Zbog čega oni to žele? Zbog činjenice da je privreda tih zemalja u takvoj ekspanziji i da je potrebno, baš kao i Indiji da dođe na ovo tržište i na tržište cele Evrope, i da druge evropske zemlje i njihove industrije sarađuju sa ovim zemljama.
Malo poznati podaci koje mi je pripremio gospodin iz Kragujevca, u saradnji sa njegovom ekselencijom gospodinom Svarupom, više su nego impresivni, kada je u pitanju kompletna industrijska politika i privreda Indije. Te činjenice su zanimljive, ali su veoma malo dostupne našoj javnosti.
Ja ću da vas pozovem, kao i druge građane, da se zainteresujete i da koristite mogućnost da putem sajta www.india-serbia.org dobijete dodatne podatke o mogućnosti povezivanja naše i ove mnogoljudne i prijateljske zemlje. Činjenica je da je indijska telekomunikaciona mreža i njihova tehnologija u tom smislu jedna od najboljih u svetu i da oni nisu do sada mogli da imaju pristupa na našem tržištu zbog Hamovića, Lazarevića i ostalih tajkuna koje drži aktuelna vlast DS-a i DSS-a.
Taj državni monopol na razne oblasti u našoj zemlji je toliko prisutan da je pitanje, kada ovi ljudi početkom decembra dođu i kada izraze spremnost i dobru volju, u šta ja verujem, kako će da se probiju i kako će da se suprotstave farmaceutskoj mafiji koju predvodi ministar zdravlja Tomica Milosavljević. Indijski lekovi i njihova farmaceutska industrija danas zauzimaju...
(Predsedavajući: Nataša, nemojte upotrebljavati teške reči.)
... jedno od vodećih mesta u svetu. Što se tiče njihovih lekova, i te kako su malo prisutni na našem tržištu, jer u procesu licenciranja novih lekova, a svedok toga je i moj uvaženi kolega prof. dr Mileta Poskurica, pošto trenutno i on sam radi na jednom projektu, moraju stručna komisija, agencija koja radi licencu za velike pare kod jedine naše farmaceutske kompanije, dakle, da ispitaju tržište, sve, da bi se u funkciju stavio lek. Imate primer, takav lek, jedan od njih, neću da ga pominjem pošto je uglavnom za reumu, za takve vrste bolova, verovatno većina vas koristi, a upravo dolazi sa indijskog tržišta.
Šta ćete više? Da li mi možemo onda da govorimo o tome da moderne tehnologije dolaze samo iz zemalja Evropske unije? Naravno da ne, jer dolaze i iz Kine, Rusije. Mi smo zemlja koja treba jasno da se opredeli i da sarađuje sa čitavim svetom.
Pitanje je koliko će da funkcionišu ova dva sporazuma, jer ja ne verujem da će to biti za vreme vaše vladavine. Zato verujem da će napredak u tom smislu, i pravi privredni oporavak Srbije i dolazak tih investicija iz ovih zemalja kao što je Indija doći u trenutku kada gospodin Tomislav Nikolić bude pobedio na izborima za predsednika Republike Srbije. On je jedini imao sluha da u više navrata primi akreditovane ambasadore iz ovih zemalja i da sa njima razgovara o takvoj saradnji i o najvažnijoj činjenici da oni pomažu našoj državi da sačuva svoj teritorijalni integritet.
Što se tiče buduće prodaje Fabrike automobila "Zastava", želim da vam kažem da je Indija jedna od zemalja koja je poznata po industrijskim parkovima, gde se proizvode komponente za najveće auto-industrije u svetu, a i sama je jedna od zemalja gde su neke velike kompanije prisutne.
Verujem da će u tom smislu i oni napaćeni radnici, čitavi drugi gradovi i kompletna industrija u našoj zemlji imati sreće da neko tako otvoren ne samo dođe na naše tržište, nego da kroz stratešku proizvodnju i ulaganje u "Zastavu" u budućnosti proizvodi automobil koji može i svojom kubikažom i izgledom i pre svega cenom da konkuriše na zaista jakom svetskom tržištu, da se opredele da do kraja ove godine, a naročito u tim danima, jer jedan dan je čitav posvećen samo tome – ulaganju u automobilsku industriju u Kragujevcu, to urade na najpovoljniji način za našu državu i za naš narod.
Ovo su samo neki od podataka koje sam iznela zbog činjenice da želim da ostavim i drugim kolegama vremena da o tome govore. Zaista želim da vas podsetim da je, pored njegove ekselencije ambasadora Rusije Aleksejeva više puta u više navrata, gotovo u svakom javnom istupanju i ambasador Svarup govorio o tome da su Kosovo i Metohija neotuđivi deo Srbije i da mora da se poštuje Rezolucija 1244.
Koliko se sve ovo danas, dakle 2007. godine uklapa u onu priču koju zagovara SRS još od početka devedesetih godina, da moramo da gledamo ko su nam tradicionalni prijatelji, da u tom smislu moramo da izvršimo privatizaciju našeg preduzeća... Kamo te lepe sreće da su tadašnji direktori u "Zastavi", a i vlastodršci, poslušali našeg predsednika, pa da je Fabrika automobila privatizovana još 1991. godine. Mi bismo danas, iako su nam te zemlje, dakle, vaši prijatelji koji nisu želeli dobro našem narodu i državi, uveli sankcije 1992. godine, ipak imali kontinuirani industrijski razvoj i održali bismo našu auto-industriju.
Gde bi nam kraj bio da je, recimo, Indija, Japan ili Koreja uložila ogromne milijarde u tom trenutku. Moram da vam kažem da je njihov cilj da u narednih 10 godina 1,5 miliona dolara ulože u industriju, odnosno u razvoj evropskih zemalja. Gospodine predsedavajući, na kraju želim, podsećajući se na ono o čemu govorimo već 17 godina, da iskoristim priliku da čestitam rođendan našem predsedniku dr Vojislavu Šešelju, da mu poželim dobro zdravlje i da nastavi do kraja da se bori sa novim svetskim poretkom i globalistima u haškom kazamatu. Uverena sam da će on to da uradi tamo, a mi, za dobrobit Srbije i zbog toga što smo mu to obećali, ovde. Hvala najlepše.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Nikoliću, moram prvo vas kao šefa svoje stranke i predsednika naše poslaničke grupe da obavestim da sam upravo otvorila koverat i da sam skandalizovana ponašanjem pojedinih poslanika, samim tim i predsednika Odbora za odbranu i bezbednost gospodina Ivice Dačića, a pre svega vašim, gospodine Duliću, jer ubeđena sam da je ovo vaše maslo.
Naime, kada smo govorili o preporukama za vaš izbor, kada ste posle pet dana od legitimnog izbora gospodina Nikolića došli na mesto predsednika, predloženi kao kadar DS-a, rekli smo da ste vi jedan od favorita Sonje Liht.
Da je to tačno govori i ovaj dopis u kome se vi obaveštavate, kao predsednik Narodne skupštine Republike Srbije, obaveštava vas upravo Sonja Liht, sa poštovanjem, kao predsednik Beogradskog fonda za političku izuzetnost, da će u Domu Narodne skupštine 17. i 18. oktobra narodnim poslanicima, da vam ne čitam ko je sve od nas pozvan, da održi predavanje, u saradnji sa ambasadom Velike Britanije, na temu - Srbija u Partnerstvu za mir.
Ako je i od vas i od Sonje Liht, zaista je previše, jer takav način i ulazak neprijateljskih tzv. nevladinih Sorošovih organizacija u najviši skupštinski dom je direktni atak na našu državu. Sasvim je očigledno da vlast u Srbiji vodi politiku koja nije u interesu države i naroda, naročito u situaciji kada treba da se branimo i da sačuvamo Kosovo i Metohiju.
Ako vi mislite da ćete na takav način, dovođenjem Sonje Liht i onih koji hoće da nam otmu 15 posto naše teritorije, da učinite dobro narodnim poslanicima i svima koje ste naveli ovde ili u dogovoru sa njim pozvali, mislim da je to zaista skandalozno i strašno.
Predlažem vam da otkažete gostoprimstvo ovoj Sorošovoj instituciji koja nam je toliko zla nanela u proteklim godinama i čiji je jedini cilj da, uz pomoć Amerike i zapadnih sila, radi na razbijanju naše države i našeg naroda.
Upozoravam i gospodina Dačića, koji nije ovde, i svakoga kome ubuduće padne na pamet da sa ovakvim zlikovcima sarađuje i da ih uvodi na mala vrata, odnosno sada i na velika, u Dom Narodne skupštine da ponižavaju narodne predstavnike, da se ne šale sa time i da im više nikada ovako nešto ne padne na pamet.

Dame i gospodo narodni poslanici, baš kao i kolega Mrkonjić, kolega Albijanić i moja malenkost je primila delegaciju zaposlenih u Robnim kućama "Beograd", radnika koji već osam sati stoje na kiši i traže svoja prava na ulicama Beograda, u Ulici srpskih vladara. Njima nije bilo dozvoljeno, jer ih je policija u tome sprečila, da dođu ispred zgrade Narodne skupštine, nekoliko desetina njih je uspelo da se probije.
Primila sam delegaciju ljudi koja je upoznata sa stanjem u kompaniji, sa nezakonitim stečajnim postupkom i bezakonjem koje se nad njima sprovodi. To je jedna od velikih pljački u Srbiji, koja traje već šest godina.
Kako sam i u ranijim skupštinskim sazivima mogla da saznam, ovi novi detalji samo potvrđuju da je tačno ono što čitav dan govori, i svih ovih godina, Srpska radikalna stranka – naše pravosuđe potpuno je korumpirano, ministri u Vladi Republike Srbije, kako aktuelni tako i bivši, direktno su umešani u pljačku kompanije Robne kuće "Beograd". To su mi upravo potvrdili ljudi koji traže da sa skupštinske govornice iznesem još nekoliko podataka.
Inače, njihov zahtev je jasan. Oni su spremni da štrajkuju glađu u prostorijama upravne zgrade kompanije. Žele nastavak pregovora sa Mlađanom Dinkićem, najkasnije u roku od dva dana, zato što su još pre godinu i po dana Upravi za borbu protiv organizovanog kriminala dostavili kompletnu dokumentaciju o umešanosti Slobodana Milosavljevića, člana Demokratske stranke, bivšeg ministra za trgovinu i turizam, zatim predsednika Privredne komore Srbije, a sada ministra za poljoprivredu, u sve ove nezakonite postupke.
Obavestili su me da je DOS-ovska vlast u proteklih sedam godina imenovanjem pet stečajnih upravnika zapravo učinila da... Naročito u periodu od 2002. do 2005. godine, kada nije postojao odbor poverilaca, koji sada ne može da napravi stvarni uvid u stanje stvari, kako stoji imovina kompanije; oni procenjuju da je to ukupno oko 27 hektara i 20 ari zemlje na Bežanijskoj kosi.
Inače, u dokumentaciji koja je dostavljena Agenciji za privatizaciju, odnosno potencijalnim kupcima, nestalo je 17 hektara zemlje.
Onda vidite samo na jednom primeru kakva je pljačka, da radnici ne znaju, i da to rade poverioci i stečajni upravnici, od kojih je ova Đurđević već u zatvoru, kao jedan od aktera tzv. stečajne mafije i da se pravda selektivno sprovodi, da tužilac Radovanović nije želeo da postupi po njihovom zahtevu.
Očigledno je i na osnovu podataka da su u međuvremenu prodata dva hotela, četiri robne kuće, a da oni nisu bili obavešteni o tome, kako se razvlači i pljačka cela imovina.
Pošto je dogorelo do nokata, oni su rešili, videvši da ni jedan ni drugi ministar, najpre Milosavljević, zatim Bojan Dimitrijević, ni Đinđićeva, ni Živkovićeva, ni Koštuničina vlada ne žele da im pomognu, da su na mesta stečajnih upravnika i poverenika i u Agenciju za privatizaciju postavili ljude koji pljačkaju, koji su, u dosluhu sa onima koji su za bagatelne cene kupili ove objekte, profitirali na muci ovih jadnih ljudi, oni su rešili da se samoorganizuju i da posle razgovora koji su imali sa Mlađanom Dinkićem, koji sada ne želi da ih primi, krenu sami u promociju onoga što se zove kompanija Robne kuće.
Napominjem da je to jedna od retkih kompanija koja ima toliku imovinu i čija vrednost imovine je i danas veoma visoka, a ukupna vrednost duga cirka oko 140 miliona evra.
Na osnovu njihove sloge, a naročito posle činjenice da ih niko iz Vlade nije pogledao ni posle 23. januara, kada su mnogi od njih štrajkovali glađu, poslali su cirkularno pismo na adrese 11 ambasada akreditovanih u Beogradu.
Mlađan Dinkić je sa njima razgovarao i ponudio im je određenu skalu po kojoj će radnici biti namireni, i to po gradaciji, u slučaju, hipotetički, da se kompanija proda za iznos veći od 250 miliona evra.
Pošto su se radnici sami organizovali i imali ulogu menadžmenta i uspostavili kontakt sa tih 11 zemalja, odnosno ambasada, na osnovu sadašnjih prijava kupaca (a to je još uvek u domenu poslovne tajne, do konačnog otvaranja tih ponuda, dakle, 29. oktobra o.g), sasvim je evidentno, dame i gospodo poslanici, da kompanija Robne kuće "Beograd" može da dostigne čak i cenu od pola milijarde evra. Dakle, tri puta više od onoga što je procenio Mlađan Dinkić.
Zato je radnicima jasno zbog čega on odbija svaki razgovor sa njima i zbog čega im se obraća putem medija, jer je on njima rekao da, pošto je očigledno da je dug 140 miliona evra, od 140 do 170 miliona evra prihoda ide u budžet Republike Srbije; od 170 do 200 miliona evra, ako se kompanija za taj iznos proda, radnici će, a njih je osam i po hiljada, dobiti 10%; od 200 do 250 miliona 20%, a sve preko 250 miliona evra 25%.
On ih sada limitira i po onome kako je to Dinkić izračunao, jer treba dalje da razgrabi i da on, kriminalac i lopov, stavi u svoj džep i da namiri ostale koji su u sistemu pljačke Robnih kuća, jer je to ceo lanac kriminalaca i mafijaša, pošto je sasvim očigledno da kompanija može da se proda za minimum pola milijarde evra, vi vidite gde su sada radnici u celoj priči. Na bednih 100 evra po godini staža.
Oni to neće, jer je na osnovu ove računice i kompletne dokumentacije koja postoji za ovo o čemu vam govorim i koja čami u UBOPOK-u već godinu i po dana, koju tužilac Radovanović nije hteo da uzme u razmatranje, jer, kako reče jedna gospođa, kada bi njega stavili pod skener, njegove zloupotrebe i kako štiti kriminalce u ovoj zemlji, ne bi bilo nimalo prijatno...
Ja od vas, dame i gospodo narodni poslanici, tražim da se uozbiljite, da radite svoj posao, na to vas poziva SRS, i da sprečite da se 29. oktobra desi još jedna velika pljačka u našoj državi, da spasimo ono što možemo da spasimo, s obzirom na to da su svi ovi objekti i da je veliki deo imovine sistema Robnih kuća otišao u džepove kriminalaca u ovoj zemlji.
Prema tome, potrebno je da se i nadležni odbori i poslanici koji su članovi tih odbora oglase povodom ovog pitanja. Sutra će na naše adrese biti dostavljena kompletna dokumentacija o ovome. Ovde najviše posla treba da ima Odbor za privredu i privatizaciju i Odbor za trgovinu, naročito Odbor za odbranu i bezbednost, odnosno da postavimo pitanje nadležnima iz UBOPOK-a zašto ovi navedeni ljudi, koji su opljačkali Robne kuće, nisu do sada nikada saslušani, nikada nisu privedeni i zašto niko od nadležnih u ovoj zemlji nije želeo da se bavi pitanjem pljačke ovog preduzeća.
Ako vi mislite da tako nastavite da krčmite i rasprodajete sve po Srbiji, a da prođete nekažnjeno, ako Mlađan Dinkić misli da može kabinetski da se obraća radnicima koji celog dana stoje na kiši i da ih ne konstatuje, da ih ne prima, budite sigurni da će oni preduzeti još organizovanije i zaista opravdane metode svog radničkog delovanja. U tome ćemo svakako da im pomognemo kao politička stranka, oglašavajući se sa ovog mesta i na svakom drugom mestu gde je moguće da se čuje glas tih ljudi koje niste pustili da dođu u većem broju ispred zgrade Narodne skupštine. Čega se bojite, istine i činjenice da je ministar do guše, kao i njegovi prethodnici, umešan u kriminal i rasprodaju državne imovine?
Prema tome, to je opomena za vas sada, pošto ima još dovoljno vremena da se sve ispita i da nadležni državni organi procesuiraju one koji su počinili ove pljačke i da tužilac uradi svoj posao kako treba i kako to dolikuje državnom tužiocu.
A vas, dame i gospodo narodni poslanici, još jednom upozoravam da ne prelazite tek tako preko ovoga jer ste svi vi jutros na ulazu u Skupštinu dobili ovaj papir, gde jasno stoji o kakvoj je pljački reč. Ili ćete možda da kažete da ovi ljudi lažu i da su spremni da falsifikuju podatke zarad neke svoje koristi i dobiti? Ne. Oni hoće da se povuku iz svega ovoga, ali znate kada – onog trenutka kada im država namiri ono što im duguje i kada dobiju 20% od prodaje imovine za koju su oni sami zaslužni što će biti prodata po tako visokoj ceni.
Mnoge su privatizacije u Srbiji izvršene u proteklih sedam godina, kada su fabrike prodate u bescenje. Setite se kriminalaca iz redova DS-a i DOS-a, kada su kupili šećerane i cementare za po 2-3 evra. Pa nije, nego jeste, tako je. To su danas enormno bogati ljudi, ljudi koji nisu poštovali socijalni program.
Gospođo Kolundžija, ni u jednom preduzeću u Srbiji u kojem su se vlasnici obavezali da će poštovati socijalni program on nije poštovan. To vrlo dobro zna i predsednik Odbora za privredu i privatizaciju; to ste vi, gospodine Novakoviću, koji ste član stranke ili firme G 17.
(Predsedavajući: Vreme, gospođice Nataša.)
Evo, završavam. Ali, gospodine Mrkonjiću, mnogo je važnije, i gospođo Kolundžija, što ja ovo sada govorim za vas i što trošim vaše dragoceno vreme, nego što 1.500 ljudi stoji na ulici. Ako ste vi, i ako pođemo od toga, vama ću da postavim pitanje...
(Predsedavajući: Nemojte, Nataša, molim vas.)
Da pođemo od toga da ste vi, recimo, ali to je retkost u Demokratskoj stranci, poštena žena i osoba; to je stvarno retkost, ali hajde da to vi jeste. Kako vi onda kao poštena osoba, žena dopuštate da se ovakve stvari rade, a da ne uložite sav svoj politički autoritet, kao predsednik vladajuće poslaničke grupe, da pozovete ministra da primi ove ljude, da nastavi razgovor sa njima? Dakle, on je njih otpisao. Tu ima posla za vas, gospodine Ljajiću, i ja vas zato molim da se uozbiljite, u pitanju je sudbina velikog broja ljudi, i da se jednom za svagda prestane sa pljačkom, a da oni koji su sve ovo uradili završe u zatvoru i tamo gde im je mesto.

Dame i gospodo narodni poslanici, problem Robnih kuća "Beograd" nije ništa novo. Gospodin Baralić je u prošlom sazivu Skupštine bio predsednik Odbora za trgovinu i turizam, ja sam bila njegov zamenik i mi smo u nekoliko navrata primali delegacije radnika.
Međutim, oni tada nisu mogli da nam daju ove podatke koje su nam danas dali, naročito zbog činjenice da nije postojao odbor poverilaca i da je procena vrednosti kapitala izvršena tek 2006. godine, tako da su oni tada konačno mogli da saznaju kako je imovina pljačkana, kako su prodate ove robne kuće, odnosno svi ovi objekti i šta je ono čime danas Robne kuće raspolažu.
Gospodin Novaković je pobegao iz sale, otišao je, a da nije, kao predsednik Odbora, dao pravu informaciju. Najpre moram da vam kažem da je on, na nagovor predsednika svoje stranke, obustavio mogućnost uvrštavanja u dnevni red ovakvih problema i pljačkaške privatizacije na Odboru za privredu i privatizaciju.
Stvar je već postala tako očigledna u celoj Srbiji, a i sami ste svedoci, jer ste iz vaših gradova dobijali materijale, da je Odbor pretrpan dokumentacijom o pljačkaškoj privatizaciji, obespravljenim radnicima.
Da li treba možda da vas podsetim i na činjenicu da je naš, nažalost, preminuli kolega, koji je bio u Odboru za privatizaciju, nosio svojoj kući u Valjevo 150 kilograma materijala o pljački naroda i države da čita i da proučava koliko su ljudi pljačkali. Između ostalog, i dokumentaciju vezanu za Robne kuće "Beograd".
Ovo je sada sasvim jasna stvar, jer se ne radi ovde o tome da je neko zaveden; nisu ti ljudi zavedeni, oni su pošteni, moralni i vredni, a da li će oni da dobiju, kako on to cinično reče, a ne znam šte je popio i kako je mogao tako nešto bezobrazno da kaže, kijavicu ili će da kašlju, ne radi se o tome, dame i gospodo poslanici, nego da im pomognemo da ostvare njihova prava.
Vi znate kakav je Zakon o radu donet u Srbiji i na koji način - glasalo se karticom iz Soluna. Kasnije izmene i dopune tog zakona, koje su vratile neka prava radnicima, suspendovane su posle 15 dana, jer se pojavio ministar Slobodan Lalović, pa je sve ono što smo mi, većinom koja je stvorena u jednom trenutku, amandmanima ispravili, za dobrobit radnika, vratio u početno stanje.
Ovde je stvar jasna. Dakle, Vlada Republike Srbije, Mlađan Dinkić, ministar Cvetković, Božidar Đelić, Vojislav Koštunica, svi su možda mislili do pre nekoliko dana da je vrednost imovine Robnih kuća "Beograd" mnogo niža od ove cene koja će da se postigne kada budu otvorene ove ponude. Jer, i pored toga što se promenilo pet stečajnih upravnika (jedna od njih je i ova Delinka Đurđević, samo jedna u zatvoru) i što je imovina razvlačena, bez mogućnosti da se ima uvid u sve to, desila se neka sreća za sve njih, i to su sada saznali kada su uputili to cirkularno pismo, da je sačuvan veći deo vredne imovine i da Robne kuće možda mogu da se prodaju, daj bože da to bude više, ali i za pola milijarde evra.
Njima je lično ministar Dinkić prilikom razgovora... To su mi oni rekli, to nije nešto što smo pročitali u štampi, to nije nešto što je neko saznao u nekom neformalnom razgovoru. Ti ljudi koji su sada bili ovde, dakle, u pitanju je predsednik skupštine radnika, oni koji su pratili postupak stečaja koliko su mogli da prate, oni kojima je data na uvid dokumentacija o proceni vrednosti kapitala, ti ljudi su otišli, kao što su danas kod nas došli, kod njega na razgovor. Da ne ponavljam, on im je dao tu skalu i rekao im je - toliko ide državi, a sve što bude preko toga, 25%, da se raspodeli na osam i po hiljada radnika, i oni sada žele da to bude; vi ste dobili u ovom dopisu 20% i to nije nerealno zbog činjenice da je ipak ostala vredna imovina koja može da se proda.
Razumela bih da oni traže nešto što ne bi bilo državi u korist, ali država će samim tim više da dobije u budžet onog trenutka kada se Robne kuće prodaju, a očigledno je da hoće, za tako visoku cenu.
Prema tome, ne treba se na takav način rugati ljudima. Oni će i sutra da se pojave ovde, doći će sa dokumentacijom, a naše je da ih zaštitimo. Onaj ko to ne bude uradio biće kažnjen na sledećim izborima i od tih ljudi, od članova njihovih porodica i svih onih koji prate ovo i vide kako se pljačka državna imovina i kako su radnici šikanirani, kao i ovi koji su danas došli, a nisu imali mogućnost da se sastanu sa resornim ministrom. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, nemam nameru da branim od vas gospodine Markićeviću gospodina Albijanića, ali pratim da uredno zapisuje kada se ko javlja, tako da to pravilo, ko mu je bliži, ko mu se više sviđa ne važi. Ja sam mu i bliža i više mu se dopadam, pa je pre dao reč vama nego meni. Što se tiče gospodina Albijanića, on je to do sada korektno uradio.
Što se tiče onoga zbog čega sam se javila, zamoliću vas za malo pažnje, jer šala na stranu, stvar je jako ozbiljna. Dakle, javila sam pošto u sali vidim gospodina Palalića, predsednika Odbora za lokalnu samoupravu, zbog onoga o čemu je govorio gospodin Todorović, javljam se po članu 72. koji reguliše rad organa jedinica lokalne samouprave preko skupštinskog odbora koji je nadležan da kontroliše lokalnu samoupravu.
Javila sam se i po članu, a mogu da vam pročitam i više članova Ustava, evo, član 191. Ustava Republike Srbije, pošto su na najgori mogući način bezočnom kombinatorikom DS i DSS u Skupštini grada Beograda povređeni najviši pravni akti, Ustav Republike Srbije, najviši pravni akt grada Beograda, Statut i zakon koji reguliše, ovaj koji je još uvek na snazi o lokalnoj samoupravi, položaj organa lokalne samouprave i šta ko i na koji način tamo sme da radi. Naime, došli smo kao država u ovu situaciju da je pre četiri godine usvojen zakon po kome su prvi put neposredno izabrani gradonačelnici u našoj zemlji i predsednici opština.
Tragedija koja se desila prošle nedelje, smrt izabranog predsednika Nenada Bogdanovića, vas je brže-bolje naterala da napravite trule kompromise samo radi održavanja na vlasti.
Dakle, funkcija predsednika Skupštine grada Beograda, kombinatorika i prebacivanje gospodina Alimpića na tu funkciju i stavljanje njega kao vrlog zastupnika užasne politike za grad Beograd, koju personifikuje DS zajedno sa DSS, ne samo da je na štetu građana Beograda, nego pokazuje na koji ste način sve spremni da se bavite manipulacijama, da kršite Statut i da uzurpirate vlast da biste još nekoliko meseci ostali na vlasti. Neverovatno je da ste se juče i pored upozorenja gospodina Todorovića i svih odbornika u Skupštini grada Beograda i SRS usudili da tako nešto uradite, samo zato što vam je tog dana zadat rok i samo zato što morate po svaku cenu da ostanete na vlasti. Vi mislite da će to moći dugo da traje.
Mi još uvek nemamo, moram da vas podsetim i vas gospodine Palaliću, izađite za govornicu i recite nam zbog čega vi niste reagovali kao predsednik nadležnog skupštinskog odbora, pa se vraćam na ono nesuvislo upozorenje, da malo kritikujem i gospodina Albijanića, gospodinu Todoroviću, kao da čovek ne zna šta priča, pa on njemu kaže – vi se nalazite u najvišem zakonodavnom telu. Upravo zbog toga čovek vas upozorava da kršite Ustav, da kršite zakon i da se poigravate sa voljom ljudi koja ne želi i nije želela, građani Beograda, da se tako nešto juče desi, nego da svi, ako se već ušlo u proces izbora predsednika Skupštine grada, daju svog kandidata.
Ako propadne taj izbor, bože moj, propao je, biće uskoro lokalnih izbora, videćemo po kom zakonu, jer još uvek nemamo od vas gospodine Palaliću ni odgovore na ta pitanja, a rekli ste i obećali, evo prilika vam je da to ispravite danas u dva sata možete ili pre toga da se napravi pauza u radu, da raspravljamo o ovome što se desilo juče, o tom skandalu u Skupštini grada. i da vam postavimo još mnogobrojna pitanja vezana za funkcionisanje, pre svega grada Beograda i drugih jedinica lokalne samouprave.
To je vaš posao i rad skupštinskog odbora se odvija na tom polju. Ako mi nemamo zakone od nadležnog ministra, odnosno od Ministarstva za lokalnu samoupravu, ako vi idete, da ne kažem, lutate kroz maglu, jer će neko da se naljuti, iako je to uobičajeni izraz za nekoga ko ne zna šta će i za nekoga ko samo želi nečega da se dočepa i da zadrži funkcije, onda je red da nam objasnite kako ste se drznuli da zaista prvi put posle 17 godina uradite ovako nešto bezočno, drsko, bezobrazno, ne znam kako to da nazovem. Lepo je rekao gospodin Todorović da nema u bogatom srpskom rečniku nijedne normalne reči koja bi okarakterisala takvo stanje nečije svesti da kada dođe u situaciju, evo možda hipokrizija, ima tu lekara koji će da mi pomognu ili da daju neki bolji izraz, da se samo dočepate onoga što je vama važno, da pljačkate, da otimate i da kradete.
Gospodine Palaliću, pre nego što dobijem ili ne dobijem odgovor, završavam gospodine Albijaniću, da kažem svima vama iz ove tajkunske beogradske republičke koalicije DS i DSS-a, kakav god zakon da smislite, budite sigurni da će u Beogradu, u svim opštinama u Srbiji, u svim gradovima ubedljivo kada budu raspisani izbori da vas do nogu potuče SRS i svaki njen kandidat.

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po Poslovniku zato što je naša obaveza i po članu 1. Poslovnika da, kao narodni poslanici, štitimo Ustav Republike Srbije i zakone koje donosi najviše zakonodavno telo. Moram da vas upozorim da je član 192. i 193. Ustava Republike Srbije juče u Skupštini grada Beograda na najgrublji način povređen.
Takvo kršenje Ustava vas ne zabrinjava i vidim da niste posebno zainteresovani da saznate, ako vam ovi vaši preko puta nisu rekli. Ne vidim ovu gospođu, koja je juče pošto-poto htela po Poslovniku da se javi.
Ovaj vaš propali kandidat za predsednika Skupštine Srbije, koja je juče učestvovala u ovim mahinacijama, u svojevrsnom krivičnom delu, da danas dođe ovde, pošto je juče pošto-poto htela, ali se gospodin Albijanić drži se reda i Poslovnika i, naravno, nije joj dao reč preko reda, da nešto priča vezano za jučerašnje događaje u Skupštini – pa, lepo, gospođa da dođe i da kaže.

Da, da vas ne hvalim, gospodine Albijaniću, ali samo može da vam skoči rejting, jer ionako vam je stranka propala. Vi, ako hoćete da ostanete častan čovek i pojedinac i da vas zapamte građani Srbije, samo vi nastavite tako da radite i biće sve u redu.
Što se tiče člana 192. Ustava Republike Srbije – vi vrlo dobro znate da je Poslovnik Skupštine grada Beograda, kao i svaki akt jedinice lokalne samouprave, opšti akt lokalne samouprave, i u ovom slučaju bi danas, ali je pitanje gde je taj čovek i šta on zna o tome – juče je samo davao naloge ovim njegovim ovde kako treba da se ponašaju u obračunu sa jednom drugom političkom strankom. Trebalo bi da reaguje Vojislav Koštunica, jer on je taj koji se zalaže za poštovanje Ustava i zakona.
Gde je vaš legalista? Gde je predsednik Vlade? Neka se oglasi i neka kaže da li je opšti akt, Poslovnik o radu Skupštine grada Beograda, prekršen i da li je on u skladu sa zakonom? Vi tvrdite da jeste, mi kažemo – nije, 81 poslanik, vidim da to isto tvrde i kolege iz SPS koji su juče tamo bili i videli o čemu se radi. Mi reklamiramo najgrublju povredu Ustava ove zemlje. U roku od pet dana po članu 192. Ustava, kolege narodni poslanici, gospodine Aligrudiću, za koji ste se vi zalagali, išli biste u predreferendumsku ustavnu kampanju.
Šta vi pričate i šta radite, znate, vi ste sami po sebi neozbiljan čovek kada su ovakve stvari u pitanju. Vi zacrtate šta vas interesuje. Nego, nije vam danas ovde ovaj Dejvid, vaš prijatelj iz Strazbura, pa ste prinuđeni da pričate sa gospodinom Todorovićem.
Vidite, gospodine Aligrudiću, pozovite lepo...
(Predsedavajući: Gospođice Jovanović, upozoravam vas, ne možete tako da se izražavate.)
... vi Vojislava Koštunicu i recite mu da je član 192. Ustava prekršen i da mu od juče teče rok da ustanovi da li je prekršen Poslovnik o radu Skupštine grada Beograd. Jer, evo živog i zdravog gospodina Vojislava Mihajlovića, on će lepo da vam kaže kad može da se zameni predsednik Skupštine Grada, kad ne može. On to najbolje zna. On je 1999. godine izabran umesto Zorana Đinđića, pošto je tadašnji SPO napravio koaliciju sa SPS, za predsednika Skupštine grada Beograda, ali po prethodnom Zakonu. On je s pravom bio, kako se onda to žargonski govorilo, gradonačelnik. To on nije bio u pravom smislu reči, jer nije postojala takva funkcija, nego predsednik Skupštine grada Beograda. Ovaj nesrećni Alimpić to ne može da bude.
On se lažno predstavlja i, evo, reći će vam bivši general policije, kolega Jojić, da bi on morao da ide, već danas, u zatvor, da dođe policija tamo, onda zovite Jočića, neka uđe u Skupštinu Grada, neka ga legitimišu.
Ako on kaže da se tako zove i preziva, kao građanin, kao odbornik, kao član DS, to je u radu, ali da kaže za sebe da je on neko ko vrši funkciju gradonačelnika, to je lažno predstavljanje i on je podložan Krivičnom zakonu ove zemlje i morao bi istog momenta da bude sa lisicama sproveden u policiju, jer on je ušao u najvišu instituciju grada Beograda.
Vi ste od danas, gospodo, tom čoveku koji se lažno predstavlja, tom izvesnom Alimpiću poverili da od jutros potpisuje sve naloge. On raspolaže, jer je ovlašćen po zakonu, odnosno nije ovlašćen jer se lažno predstavlja, da raspolaže svim sredstvima grada Beograda, niti će građani moći da prime plate, odnosno zaposleni u organima lokalne samouprave grada Beograda, u javnim preduzećima, nijedna prinadležnost, bez potpisa nekoga ko je za to ovlašćen, a nije ovlašćen Alimpić.
Prema tome, ja njega upozoravam, i sada sa skupštinske govornice, da će pokušajem, lažno predstavljajući se, da vrši funkciju gradonačelnika Beograda napraviti još teža krivična dela. Još ako mu je služba dostavila nešto na potpis, odobrio neka sredstva, on će zaista morati da ide u zatvor, ovako ili onako, svi vi koji ste učestvovali u svemu tome i koji ste na takav način prekršili i Ustav i Zakon o lokalnoj samoupravi, Zakon o lokalnim izborima i Poslovnik o radu grada Beograd.