Da se obratim građanima Srbije, uvažena predsedavajuća gospođo Raguš, dame i gospodo narodni poslanici, i svim dekama i bakama, naravno i građanima Srbije, a poseban pozdrav šaljem jednom deki u Priboju, koji zna šta je odgovornost za vođenje države, koji zna šta su naši slavni preci, koji zna da je ovo što radi blokaderska opozicija u Narodnoj skupštini Republike Srbije danas nastavak agresije na našu zemlju.
Naravno, ona nije izražena kroz NATO bombe, jer mi danas vodimo jednu suverenu politiku, politiku zaštite države i naroda, politiku vojne neutralnosti, politiku jedne suverene spoljne politike koja neguje i obnavlja prijateljstva sa svima u svetu, kako bismo na prostoru Balkana, zahvaljujući predsedniku države, čuvali mir i stabilnost.
Na kraju krajeva, evo, tu je i profesor Dragišić, mi svedočimo tome da je zbog takvog političkog autoriteta, zbog takve snage koju ima kao predsednik ove države, danas smo mi doživeli kao narodni poslanici i predstavnici naše zemlje da ti čelnici te vojne organizacije koja zna da Srbija tamo nikada neće biti i da smo vojno neutralni, kažu, tačnije njihov generalni sekretar - Što je Amerika za Evropu, slušajte me dobro, to je Vučić za Balkan. Dovoljno za svakog pametnog koji zna da je ovakva politika koju je ustanovio predsednik Republike, da je ovakva politika odbrane onoga što je nama najsvetije, u stvari najvažnije za građane Srbije. Briga građane Srbije šta ona šačica onih koji su sada u funkciji blokade svega onoga što je naša država, rušenje sopstvene države, čitavog političkog sistema, unižavanja svih organa države vlasti govori. Njima je važno šta smo mi uradili i šta je to uradila naprednjačka vlast od 2012. godine do današnjeg dana da zaštiti ponos našeg naroda.
Oni nama ovde sve vreme spočitavaju kako su oni, zaboga, neke patriote, a mi nekoga izdajemo. U stvari, moram da vas podsetim, a i vi ste o tome govorili sa mesta predsedavajućeg, gospođo Raguš, da smo mi bili posle NATO agresije najponiženiji narod na ovom delu Evrope. Zbog čega? Zato što je nastavila da nas podržava takva vlast. Vlast koja je bila vazalska, vlast koja nije marila za srpske heroje, vlast koja se nije sećala stradalih Srba u otadžbinskim ratovima.
Uoči obeležavanja primirja i nas svih koji sa ponosom nosimo na svojim reverima Natalijinu ramondu koja je simbol pobede srpskog naroda, ja moram da ih podsetim na nekoliko detalja.
Evo, slušam ove poslanike, naročito ove anarho-levičarske blokadere kojima ništa nije sveto, pa ni srpska vojska, ni Srpska pravoslavna crkva, da ih zapitam ko je obnovio u Kumodražu kuću slavnog vojvode Stepe Stepanovića? Pa, Srpska napredna stranka i Siniša Mali kada je bio gradonačelnik. Kuća je bila potpuno zapuštena. Zbog čega? Zato što njima Stepa Stepanović, u njihovoj svesti, u njihovom poimanju onoga što je vrednost za naš narod, ništa ne predstavlja.
Evo, da ih podsetim, uoči 11. novembra i Dana obeležavanja primirja u velikom ratu, gde smo podneli ogromnu žrtvu i gde je trećina našeg nedužnog naroda stradala, ali u junačkoj borbi, da očuva srpsku zemlju i da se bori protiv neprijatelja, osim toga što je bio dva puta vojni ministar, on je bio predvodnik najslavnije Cerske bitke gde smo pokazali svo svoje junaštvo, patriotizam i oduprli se mnogo nadmoćnijem neprijatelju u tom trenutku. Ali, to njih nije briga.
Da li ih je interesovalo tog su vršili vlast u mom rodnom Kragujevcu kako izgleda Trg na kome se nalazi statua ...
(Predsedavajuća: Samo privodite kraju.)
Ja sam iskoristila vreme ovlašćenog predstavnika, ali ima još vremena od poslaničke grupe. Ako mi dozvolite još?
(Predsedavajuća: Tu ste, imate još dvadesetak sekundi.)
Evo, završavam.
Koji smo mi u Kragujevcu zahvaljujući inicijativi našeg gradonačelnika Nikole Dašića obnovili, napravili velelepni trg gde se danas okupljaju sve generacije od najmlađe dece do najstarijih, jer negujemo i baštinimo tu tradiciju.
Naravno ovaj zakon je nešto oko čega mi sa njima ne možemo da se složimo, izglasaćemo ga zato što ne želimo ruševine, zato što smo Srbiju posle njihove vladavine podigli iz pepela i zato što hoćemo da nastavimo da gradimo, da radimo, da stvaramo nove vrednosti. Ali, naravno uvek ćemo se sećati svih naših žrtava kao što smo mi ustanovili u okviru Ministarstva kulture i u okviru Ministarstva za rad, boračka i socijalna pitanja sve ono što je potrebno i doneli takve zakone za negovanje srpske tradicije i za poštovanje naših slavnih heroja. Živela Srbija!
Hvala vam uvažena predsedavajuća, potpredsednice gospođo Kovač, uvaženi narodni poslanici, uvaženi građani Srbije.
Pred nama je predlog kandidata za članove Saveta REM-a Regulatornog tela za elektronske medije i ovaj proces koji smo započeli pre otprilike godinu dana priveli smo kraju i pred vama je lista ljudi koji su izabrani u devet kategorija koje ću kasnije pročitati, a u početku je dakle. Na početku ovog drugog procesa i raspisivanja konkursa za članstvo u REM-u bilo ukupno 49 kandidata.
Moram da napravim zbog građana Srbije jednu retrospektivu i zapravo jedan uvod u celu ovu priču, a naročito zbog birača, zbog svih onih koji podržavaju našu Srpsku naprednu stranku i koji podržavaju parlamentarnu većinu. I pravo da vam kažem kao član ovog odbora sam aktivno učestvovala u ovom procesu kao i mnoge kolege iz ove blokaderske opozicije, ali često nailazim na pitanja kako običnih građana, a i članova Srpske napredne stranke. Šta zapravo radi to Regulatorno telo?
Ne možemo mi da očekujemo da će ljudi kojima je važno da imaju povećanje plata, penzija, da imaju nove fabrike, da imaju puteve, da imaju infrastrukturu, da se kao mi narodni predstavnici ili oni koji su iz medijske sfere na takav način interesuju i da je to za njih nešto krucijalno važno.
Naravno, važno je da na jedan demokratski način kao što ovaj jeste i kako smo došli do ove liste izaberemo REM kao nezavisno, regulatorno telo. Ja moram na početku da se zahvalim i predsednici Odbora gospođi Neveni Đurić, kao i čitavom sekretarijatu Odbora, a pre svega predsednici Narodne skupštine gospođi Brnabić koji su omogućili da zaista u jednom duhu najvišeg demokratskog kapaciteta mi dođemo do ove predložene liste.
Zašto to govorim? Pa, zbog činjenice da je pad nastrešnice u Novom Sadu i ta tragedija koja nas je zadesila indukovala te blokadere kojima je od početka jedini cilj bio, ne da se sazna istina i ne da se krivci privedu pravdi zbog čega već danas sedmi dan štrajkuje naš kolega Uglješa Mrdić, već zato da kroz deo odmetnutog i tužilaštva i sudstva i onih koji su im pomagači u čitavom procesu pokušaja obojene revolucije osujete i ovaj izborni proces. I vi ste na kraju kao predsednica Odbora za Evropske integracije toliko puta morali da odgovarate pred stranim zvaničnicima zašto mi još uvek nemamo REM kao izabrano Regulatorno telo? Naravno, vaš odgovor je bio veoma jasan. Zato što je neko pokušao i veoma jasno je i ko da taj čitav proces opstruiše kako bi i ovde imali alibi za svoje izborne neuspehe.
REM kao nezavisno telo ima ulogu regulacije elektronskih medija, ali ono što smo mi mogli da čujemo i ja kao predstavnica većine u Narodnoj skupštini kao član Odbora je nerazumevanje od strane pojedinih narodnih predstavnika sa ove druge blokaderske strane.
Toliko je bilo tih glorifikacije toga šta REM može da radi i naravno dovodili su i pre isteka mandata prethodnim članovima Saveta REM-a i njenoj predsednici u veoma neprijatnu situaciju te ljude zahtevajući od njih prilikom podnošenja periodičnih izveštaja da im odgovaraju na neka pitanja. Pa, znate kako. Može član Saveta REM-a ili ko god da je predsednik da im odgovori na pitanje zašto oni nemaju politiku, što su potrošili uzalud svoje vreme na ovim Šolakovim tajkunskim medijima pokušavajući i uglavnom targetirajući i kroz proces višegodišnje dehumanizacije predsednika Srbije Aleksandra Vučića i drugih čelnika Srpske napredne stranke da na tome dobijaju glasove birača? I mi smo im govorili kao što su im i oni odgovarali i u saopštenjima i kroz neposredan dijalog, mi nismo ti.
Dakle, tako su im govorili koji se mešamo u uređivačku politiku medija, a kamoli one kojima niti smo izdali ikakve mogućnosti da na takav način deluju u Srbiji, a naročito zbog činjenice. Što je kroz čitav taj proces, uvoda u to da je REM taj sećate se izbora iz 2022. godine i 2023. godine krivac zato što oni nemaju podršku birača.
U stvari, šta se iza brda valja, što bi rekli ljudi ovim normalnim rečnikom, to je takozvana peta frekvencija, koji su uporno insistirali da se dodeli ovim tajkunskim medijima koji nisu samo običan elektronski mediji, mislim da „N1“ i „Nova S“, već mediji koji su sistematski i kontinuirano u funkciji obmanjivanja građana Srbije, onog dela javnosti koji samo njih prati i samo njih gleda kroz dezinformacija, laži i stvaranje jednog narativa koji je danas dostigao najviši stepen nemorala i mržnje.
Da je to tako govore izveštaji i prikazi zaista beščasnih scena, scena koje Srbija nije u novije vreme zapamtila, gde su oni direktni propagatori i učesnici u tome, generatori te mržnje kroz pokušaja spaljivanja živih ljudi, predsednika naše stranke gospodina Vučevića, njegovog sina i još 300 članova koji su u tom trenutku bili u prostorijama u Novom Sadu, napada bestijalnih i rušenja na hiljade je takvih bilo prostorija SNS, targetiranja ljudi, pa uživo prenose kako gradonačelnika Niša gađaju kamenjem u glavu. Setite se opštinskog većnika iz Obrenovca i njihovo urlikanje u pravom smislu reči nad činjenicom da se satanizuje i da se linčuje jedan čovek, što bi ljudi rekli i na pravdi Boga. Zašto? Zato što je predstavnik i regularni, izabran, legitimni, naroda i građana Srbije.
Naravno, nisu shvatili iz te blokadarske opozicije i to da postoji još mnogo drugih zakona koji regulišu našu medicinsku scenu. Tražili su naravno i naši partneri iz OEBS-a iz EU, jer mi smo kontinuirano govorili da je Srbija na strateškom i opredeljenom putu ka evropskim integracijama i da ćemo na vreme usvojiti sve te preporuke i sve zakone koji se tiču medijske sfere zato što je to jedan od segmenata pred otvaranja klastera 3, koje očekujemo, verujem i vi gospođo Kovač, koji ste i na tome istrajno radili da se desi do kraja ove godine i usvojili smo set tih medijskih zakona.
Moram da podsetim javnost, eto tako je sudbina htela i volja birača i političkog angažmana da sam dugo ovde, a šta se to dešavalo, a i vi svedočite tome, izvinite što vas više puta apostrofiram u ovoj mojoj uvodnoj raspravi, šta se desilo 2009. godine.
Dakle, od 2012. godine, oni govore da u Srbiji pod Aleksandrom Vučićem nema slobode medija i naravno to im je jedan od glavnih argumenata i kada odu god Picule i kod svih tih „piculića“ i nesrećnika koji pokušavaju da ruše Srbiju, pa tamo tužakaju svoju zemlju, pa kažu – jao, ja nemam gde da govorim, a ovde uzalud troše kako juče kolega Radin reče u direktnom prenosu sve vreme, a i kako da ga potroše, šta će pametno da kažu. Svi oni imaju neki predlog zakona koji je u cilju poboljšanja života ili standarda građana Srbije.
Nama su do pre dva sata spočitavali što mi kao poslanička grupa podnosimo predlog zakona. Pa, zar nije to osnovna uloga narodnog poslanika da se bavi time, da razgovara sa građanima, imaju valjda neki program? Nemaju ga. Dokazali smo da nemaju. Uvek traže alibi za svoje neuspehe, kako je to rekao, to sam danas pronašla, ko će se već svega toga setiti, REM im je bio problem i 2019. godine, kako je tada rekao izvestilac Evropskog parlamenta, gospodin Bilčik očigledno da je prisutna, citiram – frustracija kod pojedinih učesnika u političkom procesu u Srbiji zbog toga što nije završena cela etapa oko usvajanja zakona o izbornoj sferi.
E, onda da se podsetimo kako je to bilo 2009. godine. I, vi ste svedok toga, kao i pojedine kolege ovde. Preko noći je, zaista preko noći, pošto je Vlada pod vlašću Demokratske stranke i svih ovih prilepaka koji se danas ovako ili onako zovu, kameleonski su menjali te boje svojih obeležja, imena stranaka, poslaničkih grupa, ali zna se koji su to ljudi, to je taj blokaderski sektor u Srbiji.
Zaista preko noći se pojavio Zakon o javnom informisanju. Šta je taj Zakon donosio. Dakle, pod direktnim nalogom Borisa Tadića nije se znao autor, tj. pisac tog zakona, došao je u Narodnu skupštinu brzopotezno i skupštinska većina ga je tada usvojila. Usvojila je tada zakon koji je apsolutno ograničavao sve slobode u Srbiji i novinara, zaposlenih ljudi u medijima i svih vlasnika medija kojih je danas u Srbiji 2153 po uvidu iz APR-a u koji sam eto danas imala uvid, ali taj Zakon je na Ustavnom sudu nekoliko meseci kasnije suspendovan, odnosno većina njegovih odredbi. Onda je tek 2012. godine, počeo u pravom smislu reči da se primenjuje kroz slobodu izražavanja i mišljenja od dolaska Srpske napredne stranke na vlast.
Uvek im je predsednik Srbije, a tada i predsednik stranke, najpre premijer, ali i predsednik Srpske napredne stranke govorio – evo, izvolite, uzmite sve vreme sveta na tim medijima, govorite šta hoćete, pa pobediću vas.
Ne možete kroz laži, obmane i kroz manipulacije da se borite protiv nečega što je realni život, realna politika, podizanja Srbije iz pepela, stvaranja svega onoga što su danas normalni uslovi da se radi i živi.
Pa, znate, 2012. godine, tadašnjim uvidom u APR nije bilo toliko registrovanih medija. Šta je motiv nekoga? Kada kažemo mediji – mi koji se bavimo politikom, odmah ćemo da imamo asocijaciju na medije koje se bave samo informisanjem, mediji su oni koji se bave i obrazovanjem, kulturom, sportom, koji prate druge sfere društvenog života, turizam, ekologija, itd. Ti ljudi su, naravno, zbog činjenice da im je to potrebno i da je društvu potrebno koja je stvorila preduslove da se oni otvore.
Jer, ne zaboravite, mi smo usvojili zakone koji se tiču bezbednosti i na internetu i sigurnosti koje daje mogućnost da se otvori toliko medija koji su onlajn sferi, dakle, ne štampanih glasila, nego elektronskih medija koji se danas pojavljuju i koji su rasprostranjeni kako u gradu u kome ja živim, tako i svuda. Dakle, ja ne mogu da znam koliko, znam neke, ali koliko u Subotici, u Zrenjaninu ili u Apatinu ima tih elektronskih medija, ali to je sve mediji.
Došli smo do toga da i ako imaju gomilu takvih medija koji su direktno u službi njihove propagande i njihove blokaderske politike oni kažu – mi nemamo gde da se oglasimo, mi nemamo šta da kažemo, mi ne možemo da dođemo do reči.
Nama kao predstavnicima skupštinske većine i odgovorne vlasti koja im je uvek pružila ruku za dijalog, pazite, mi nikada nismo došli niti predsednica našeg Odbora na sednicu Odbora i da kažemo – e, to mora tako i tako, uvek smo govorili – izvolite, ovo je predlog.
Hajde da razgovaramo, da to definišemo i da vidimo šta i kako dalje. Samo mogu da budu ne iskreni, pa da kažu da to nije tačno, ali smo prihvatili sve ono što ne sadrži zakon koji se tiče izbora članova saveta REM-a, mislim na kandidovanje i na široko definisanje po kategorijama šta je neko po kvalifikaciji za tu kategoriju, da izađemo u susret i tim predstavnicima blokaderske opozicije, a pre svega da pokažemo da smo mi odgovorna država i da naši partneri iz OEBS-a i iz Evropske Unije vide da se mi ne šalimo sa takvim stvarima, da želimo to da uradimo veoma korektno i na zakonski propisani način.
Znate, toliko godina sam prisutna u Skupštini kao narodni predstavnik i uvek sam to govorila, evo, posvedočiće i ove druge kolege, da pogledam u Arsića, da je nešto najjadnije što bilo koji predstavnik može da uradi iz koje god da je stranke, kada za nešto što se njemu ne dopada napada skupštinsku službu i zaposlene u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Zato što ja ne znam da tumačim zakon, odnosno oni nisu znali, zato što žele uporno da guraju ono što nije u skladu sa zakonom, oni optužuju sekretara skupštinskog odbora i zaposlene. Pa, na šta to liči?
Ti ljudi su, na čelu sa sekretarom Odbora gospođom Gak, protiv koje su pre nekoliko dana podneli i dopunu krivične prijave, naravno, gospođa Đurić se i ne obazire na to što su radili u njenom slučaju, jer to, što se kaže, ide u rok službe i našeg posla, je krajnje nečasno, naročito kada se ima u vidu zaista dugo godina, od prvog izbora članova Saveta REM-a ili RRA, kako se to ranije zvalo, pratim taj izborni proces, uvek sam bila član Odbora za kulturu i informisanje, nikada ovako detaljno skupštinski odbor, odnosno služba, sekretar i zaposleni nam nisu dostavljali sve informacije.
Oni su radili danonoćno. Što se kaže, nisu gledali da li je subota, da li je nedelja. Na kraju krajeva, bio nam je cilj da pokažemo da nemamo šta da krijemo i da je to samo izgovor, opet i ko zna koji put ponavljam, za njihove neuspehe.
Kako je došlo do toga da se REM uopšte kao jedno regulatorno telo… Znate, mi imamo i DRI. Zašto ne govore toliko o tome? Pa, neće da govore. Državna revizorska institucija pronalazila je mnogo kriminala u opštinama i gradovima gde su oni bili na vlasti. To su bile neverovatne pljačke i zloupotrebe. Sada, kada je REM u pitanju, to je nešto najvažnije.
Ako se bore kako kažu protiv korupcije i kriminala, valjda će prvo da gledaju šta piše DRI, pa će da gledaju da li se Zaštitnik građana bavi svojim pravima. Ne, uhvatili su se za ovo nezavisno telo, jer je ono, zaboga, glavni krivac zato što njih narod neće.
Došli smo u situaciju da se u prethodnih više godina, skoro deset, ali, evo, vratiću se na period od sedam, osam godina, vodi jedna organizovana kampanja protiv tog nezavisnog tela, jer vi ako je telo nezavisno, a vi ste narodni predstavnik, kako se uopšte usuđujete na takav način da targetirate te ljude i da ih ometate u njihovom poslu, pa je gospodin Milorad Vukašinović, koji je koliko do juče bio član Saveta REM-a doživeo da u Novom Sadu, u kući u kojoj živi sa maloletnim detetom njemu neko ispisuje fašističke grafite na kuću samo zato što mu se ne sviđa kako on obavlja dužnost kao član Saveta REM-a.
Doživljavao je drugi član Saveta REM-a svakojake situacije, mislim na gospodina Smederevca, ali, pravo da vam kažem, ti ljudi su na koje apsolutno niko nema uticaj. Evo, tu je i šef naše poslaničke grupe i predsednica Odbora, mi uopšte niti imamo neke svoje kandidate, niti želimo da učestvujemo u tome.
Naravno mi znamo da je to nešto što će da odluči skupštinska većina po kategorijama koje su jasno definisane. Znate, ako sam ja sigurna u politiku SNS i u put koji je trasirao Aleksandar Vučić, šta će meni, može da mi pomogne ili odmogne član Saveta REM-a. Pa, to je znate prosto neverovatna priča, ali opet jedan alibi za njihove neuspehe.
Desilo se to da smo imali proces koji je pokrenut 27. novembra prošle godine i da se mnogo toga u toku čitavog procesa i ponovljenog izdešavalo.
Dozvolićete mi kasnije, to će biti pred kraj mog izlaganja, gospođo Kovač, da pročitam, to inače nije moguće da se prepriča, kako je taj čitav proces tekao, pa sam ga zato definisala na nekoliko listova papira.
Moram da vam kažem da je Ministarstvo koje je predlagalo Strategiju za slobodnu medijsku scenu u Srbiji i prethodno na čijem čelu je bio gospodin Mihajlo Jovanović zaista odlično uradio taj posao, kao i da su svi izveštaji REM-a koji su stigli posle svake izborne kampanje, i 2022. i 2023. godine, o tome je više puta govorio i sam predsednik Srbije Aleksandar Vučić čak i nedavno gostujući na jednoj televiziji, koliko su puta više bili zastupljeni nego on, jer on im je glavni target, glavna meta – otkud on stalno na televiziji i zašto se on toliko pojavljuje.
Prvo nisu mogli da shvate ono što shvataju i ovi evropski zvaničnici. Predsednik Republike Srbije, koji ima takav legitimitet, koji izražava narodno nacionalno jedinstvo, naravno da svaki put kada treba nešto važno da saopšti, a on u 99% slučajeva, osim kada mora da se obrati zbog ovog haosa na ulicama Srbije i zbog ovog blokaderskog pokušaja rušenja Srbije, uvek iznosi stvari koje treba da služe i služe na ponos građanima Srbije ili da je Srbija uspostavila novu saradnju sa nekom zemljom ili da je otpriznata tzv. lažna država Kosovo, što je 28 saopštio ili da se povećavaju plate i penzije, da se grade novi putevi, da je otvorio preko 400 fabrika, da je omogućeno poljoprivrednicima da imaju veće subvencije, da mladi u Srbiji mogu po najpovoljnijim uslovima da dobiju stanove, pa čak i ti predstavnici medija da mogu iz budžeta lokalnih samouprava takođe ako podnesu valjane projekte da dobiju novac za to, a ko njih sve plaća i koji su to novci, što bi Marijan rekao, koji stižu sa raznih strana, e o tome ćemo i u toku ove rasprave. Neke podatke ima on, neke profesor i ja, uvažene kolege, pa ćemo da vidimo na koji način su dolazili svi ti novci i toliki milioni evra, odnosno sada su u pitanju i milijarde preko tih njihovih medija koji su zavisni od onih čiji je cilj da se uruši Srbija, da ona više ne bude ni jaka ekonomski, ni samostalna i da jednostavno ne vide više predsednika Vučića na čelu Srbije, a naravno ništa im ne smeta, čak to i pospešuju. Generatori toga su ove dve tajkunske televizije, kao i njihovi portali i sve drugo što imaju u svojim posedima da se on satanizuje, članovi njegove porodice, njegovi roditelji, njegova deca i nikada niko, opet ponavljam, od njih nije objavio nijedan demanti, ni vezana za njegovu porodicu za takve gnusne laži i izmišljotine.
Onda su taman pomislili, pošto su videli da posle, jer stalno koriste tragediju u Srbiji da bi kao pravi lešinari zadobili koji poen kod birača, ali veći deo naroda Srbije pokazao je da tako nešto prezire, pa čak i oni koji još uvek ne izlaze na birališta i naše je da ih motivišemo, da još više radimo, da se još više borimo, da prepoznaju našu politiku i da u jednom širokom frontu pokažemo to nacionalno jedinstvo i da na sledećim izborima i ti ljudi koji nisu iskoristili svoje biračko pravo, a pre svega mladi ljudi koji nisu u ovim blokaderskim harngama i hajkama. Dakle, oni su koristili svaki medij da napadaju sve te ljude.
Molim vas, pogledajte samo naslove od danas kod njih. Pogledajte od juče. Kako nazivaju ove ljude u „ćacilendu“, koji su simbol otpora onome što je borba za opstanak države, na koji način im se obraćaju i njihovi novinari, urednici tih medija.
I, ajde da kažemo, na stranu tajkunski mediji finansirani iz takvih tokova, ali šta ćemo sa Radio-televizijom Srbije? Da li je glavni zahtev tih studenata blokadera 14. aprila bio da se izabere, odnosno poništi tekući konkurs za članove Saveta REM-a ili će oni da upadnu u Radio-televiziju Srbije? Bili su tu skoro 20 dana. Zaposleni nisu imali mogućnost, iako se mi apsolutno ne slažem sa uređivačkom politikom, da budemo jasni, javnog servisa, jer, znate, sve te vesti i ta propaganda koja se provlači kroz informativne emisije na Radio-televiziji Srbije je jasno kome ide u prilog.
Imali smo juče onog čoveka koji je zaista potpuno neuračunljiv, ali urednik, Ivan Plavšić, jedan od urednika na Javnom servisu koji sve najgore želi, ne samo nama koji smo predstavnici naroda, nego svakom građaninu Srbije, odnosno deci tih ljudi, ja zaista, što bi rekli gospode Bože, ne mogu da izgovorim tako nešto.
Neverovatno je koja je to količina licemerja kada se napada najbolji student koji je simbol otpora Miloš Pavlović u „ćacilendu“ i koji je zaista na ponos i svojih roditelja i mesta odakle dolazi. I tome su se smejali, a šta ćeš ti ovde, a vraćaj se kući, a ko tebe šta pita, a on i svi njegovi drugovi i drugarice mesecima istrajavaju da pokažu šta je normalna Srbija, Srbija gde deca hoće da uče, da rade, da studiraju, da se zapošljavaju, da stvaraju porodice i da koriste sve one mogućnosti koje im je ova država dala za ostanak u svojoj zemlji, za napredovanje i možete vi da zamislite koliko je među tim mladim ljudima onih koje uopšte apsolutno ne zanima ko su kandidati i ko će biti članovi Saveta REM-a.
Koga to zanima? Znate, i da ste sproveli neku anketu tih dana, kada su ti blokaderi zabranili rad RTS-u, normalan rad, i da ste ih pitali – a šta je to REM, ja vam garantujem, ne znam koji po redu, ma ni stoti ne bi znao to da vam objasni, ali REM je problem. Vučiću daj nam REM. Vučiću uradi to. Vučiću ti si kriv zbog toga i toga. Ma nije on kriv. Kriv je onaj koji ih je zaveo i doveo u zabludu da kroz taj čitav narativ u kome su i ovi… Opet računam ovo su neki definisani političari, na gospodu iz opozicionih stranaka. Imali su neki program, došli, dobro to što sada nisu, profesore Atlagiću, položili zakletvu ovde, nego u hodniku, ajde, ali su narodni predstavnici. Moraju da imaju neku politiku. Oni se povode za tim šta im govore oni koji ih neće, koji su blokaderi na ulici, koji su devastirali univerzitete, fakultete, onemogućili, zloupotrebili najmanju decu u školama, da ne kažem u vrtićima, za svoje političke pohode i oni se povode za tim da će oni sutra da budu uz njih nešto, a treba da pogledaju… Nisam ja tu da im dajem političke savete.
Što se mene tiče, apsolutno ne treba ni da opstanu na političkoj sceni sa svojim programima koji nisu za korist građana Srbije, ali da li se, kao i što neće, neko d njih zapitao da li je to normalno da meni neko sa ulice diktira, a ja znam, imam svoju stranku, došao sam ovde, predstavnik sam građana, šta treba da radim i kako da se ponašam.
Čujem vas, uvaženi kolega, ali nije problem, meni to uopšte ne smeta.
Znate kako, ja govorim o tome da smo mi pokazali da je ogromna razlika između nas i njih, znate, i to je ono što stalno propagiram na svakom mestu. Svakoga dana kada dođem u Beograd, pošto ja dolazim iz svog rodnog mesta, kada idem ulicom do platoa Narodne skupštine i kada vidim neke građane koji drugačije misle, nikada, a nisam zaista imala nikakve neprijatnosti, to moram da kažem, zato što se trudim da ostanem dostojanstvena, kao i sve moje kolege ovde, ja vidim da mnogi ljudi, mnogi ljudi su tek kasnije shvatili u kakav su oni balon obmana ušli i zašto ih je i ko zatrovao da drugačije misle, pa svakome se obraćam sa uvažavanjem. To je pre svega moje vaspitanje i činjenica da mi nikoga ne mrzimo i ne želimo da širimo i sejemo mržnju. Ta mržnja koju ste posejali, mislim na sve vas blokadere, među decom, među građanima Srbije koji treba normalno da žive i na izborima da biraju svoje predstavnike, e to neka vama služi na čast.
Desilo se to da je ta čitava politička haranga dovela do toga da se prvobitni proces koji je počeo u novembru prošle godine za izbor članova Saveta REM-a obustavi činjenicom da je sedam kandidata koji su učestvovali u izbornom procesu, odnosno u procesu kandidovanja i sa kojima smo mi razgovarali, imali smo sednicu Odbora koji je na najvišem demokratskom nivou vodila gospođa Đurić, da su oni nama predstavljali svoje programe, imali smo prilike tu da čujemo i mišljenja drugih kolega iz opozicionih stranaka, odjednom su pod pritiskom ovih studenata blokadera odučili da se povuku. Zašto?
Čekajte, kako vam nije bilo onda važno da izaberete članove Saveta REM? Mi ćemo to sada da završimo. Hoćete izbore. Kažete da je to uslov. Uslov je REM, uslov je jedinstveni birački spisak. Niste hteli da učestvujete, ne govorim za sve, neki zaista jesu i zahvaljujem se tim kolegama u procesu javnog slušanja za jedinstveni birački spisak, kao i ovim kolegama koji su članovi Odbora, a koji su učestvovali, ali znate da onda pod izgovorom da su se oni povukli ne možemo dalje da nastavimo. Mogli smo po zakonu, ali nismo hteli da uradimo. Nismo to hteli da uradimo, kao što ste vi radili u vaše vreme, a ja moram na to da se podsetim. Svedok sam i tog vremena kada se to desilo.
Naime, 27. avgusta 2004. godine, a da pročitam tadašnji član 10. stav 1. Zakona o radiodifuziji, tako se zvao, a koji je usvojila DOS-ovska vlast, pisalo je da ovlašćeni predlagač u roku od 30 dana, od dana stupanja na snagu zakona dostavlja odboru predlog liste kandidata, a rok je bio 26. septembar 2004. godine. Skupština bira osam članova Saveta u roku od 60 dana od prijema liste kandidata, a rok je bio 25. novembar. Sad da malo skratim. Odbor za kulturu i informisanje je sa zakašnjenjem 5. novembra 2004. godine utvrdio i dostavio Narodnoj skupštini izveštaj o primljenim listama kandidata. Istog dana su na skupštinskom sajtu objavljene biografije svih kandidata sem AP Vojvodine. Po tadašnjem zakonu bila je obaveza da najmanje 20 dana pre odlučivanje u izbor Saveta budu objavljene sve važeće liste kandidat koje su podneli ovlašćeni predlagači sa osnovnim biografijama i podacima.
Dana 12. januara 2005. godine sazvano je Prvo vanredno zasedanje Skupštine na čijem dnevnom redu se nalazio izbor osam članova Saveta RRA. Prema tadašnjem zakonu, izbor devetog člana je bio sa teritorije Kosova i Metohije koji se obavljao naknadno na osnovu predloga osam izabranih članova. Tog dana 17. februara, pre samog glasanja, kao kada bi se to desilo – kada ćemo mi da glasamo, recimo, u sredu sledeće nedelje, neću da licitiram dokle će trajati rasprava, održana je hitna sednica Odbora za kulturu i informisanje na kojoj je predsednik Odbora Aleksandar Lazarević iz G17 plus obavestio Odbor da je razlog za hitno sazivanje sednice potreba da Odbor razmotri dopis koji je primljen 16. februara, znači dva dana ranije, a kojim je prof. dr Vukman Čović, kandidat za člana Saveta RRA kojeg je predložio Odbor, povlači kandidaturu iz svojih ličnih razloga, baš kao i ovih sedam kandidata.
Naravno, ovi to nisu povukli iz svojih ličnih razloga, već iz razloga što je stvorena takva atmosfera u društvu. Na ono što smo mi po zakonu počeli da radimo i uradili do krajnjeg ishoda, dakle, procesa glasanja, ne, ne treba, nego nama treba alibi i da se dalje stavlja Srbija u neku neizvesnu situacija, a da bismo mogli da trčimo do Evropskog parlamenta da „Piculiću“ i ostalima pišemo pisma da Srbija nema izabrani REM, nemamo medijske slobode. To je ta dopuna vremena, a kako je vreme prolazilo sve se to urušavalo.
Narod je polako shvatao šta oni rade na ulici i oni ljudi koji su ih ispočetka podržavali. Evo svedoka, kolege Petrašinovića, u Kragujevcu. To je bio veći broj ljudi u samom početku, a sad ih je ostalo toliko, da li 30, 40 ljudi, znam za svoj grad koji ima 200 hiljada stanovnika, dođe i tamo zviždi, ne znam šta radi od dosade, valjda, nemaju preča posla, to su oni lokalni zgubidani ispred prostorija SNS. Šta njih briga šta je REM i da li oni to uopšte znaju?
Onda je, taj Vukman Čović jednostavno da ga je izabrala Skupština mogao samo da podnese ostavku jer je on ostao dalje u procesu. Tako je po zakonu i tako smo i mi mogli, a opet ponavljam da opet ispružimo ruku i da pokažemo našu volju i našu snagu i mogućnost da ponovo zajedno sa ljudima iz Odbora ponovimo čitav proces.
Potom je zamenik predsednika Odbora, Aleksandar Vučić, obavestio Odbor da je Ljiljana Đurđevac takođe kandidat za člana Saveta RRA koga je predložio Odbor za kulturu i informisanje uputila dopis poslaničkoj grupi koja je predložila sa molbom da ne bude izabrana za člana Saveta jer je poslanik u Skupštine AP Vojvodina i odbornik u Skupštini grada Novog Sada. Odbor je, dakle, jednoglasno tog dana, dakle dan pred samo glasanje zaključio da više na listi nisu i gospođa Đurđevac i gospodin Čović i jednostavno je došlo do glasanja. Tadašnji predsednik Skupštine je lepo obavestio da je primio od Odbora za kulturu i informisanje obaveštenje, ali je stavio listu na glasanje za tim imenima.
Znate, to što su se oni povukli, što smo mi uporno objašnjavali, pustite ove blokadere, ove studente na ulici oni ništa ni o čemu ne znaju. Znaju da urliču, da vređaju i da se ponašaju nepristojno i neprilagođeno pre svega onome kome se obraćaju, a mislim i na profesora, koji nema nikakve veze sa našom strankom, profesora Mašinskog fakulteta, koga su pre neki dan šutirali, psovali, šta mu nisu radili. Jednostavno, čovek je samo hteo mirno od nekog događaja da ide od tačke A do tačke B, svojoj kući. I, izvršen je izbor članova Saveta.
Znate, da mi je neko tada kao predstavniku opozicije, evo opet vi možete da posvedočite, rekao da sudbina koje tada opozicione političke stranke zavisi od članstva nekog u RRA ja bih zaista rekla – ovog trenutka prestajem da se bavim politikom i sve moje kolege. Zamislite vi taj politički genijalni mozak da vam politička sudbina zavisi od toga ko je član RRA.
(Narodni poslanik Stefan Janjić dobacuje.)
Janjiću, to što si započeo sa Marjanom najpre da ti kažem da ti nije dobro i pametno jer će on retorički uvek da te nadvisi, a ako meni dobacuješ meni ne smeta, ali malo nije ni džentlmenski. Hvala ti.
Što se tiče samog procesa, mi smo ga, dakle, nastavili kroz raspisivanje novog i jednostavno pokazali i razgovarali sad u tom drugom nastavku, zahvaljujući predsednici Narodne skupštine, sa ljudima iz OEBS-a i Kancelarije EU na koji način apsolutno da im izađemo u susret.
Čuli ste i predsednika Srbije pre nekoliko dana – izvolite, dajte im šta god da požele, dajte im sve živo pa nek se pojavljuju, neka idu na televiziju, ali tu politike nema.
Znate, šta je politika? Da neko pokaže sliku – Marjan je bio na farmi? jao, neverovatno. Pa, čovek ima farmu. Ne da ima farmu, nego on je jedan od najvećih proizvođača i hrane, a sada i struje.
Jel tako, Marjane, ja se u to baš najviše ne razumem.
Da, oni koriste i njegovu struju, dakle. Ili tako nađu neku glupost o nekom i kažu, pokažu. To kao deca, znate , u vrtiću. Ozbiljnija su deca, verujte mi, u mnogim ustanovama gde se znaju red i rad.
Znate, neverovatno je da neko hoće na duge staze na takav način da opstane u politici, ali dobro, to je njihovo i šta mi tu možemo da radimo.
Osim toga što su na ovakav način, a evo podsetiću i vas, radili kad je u pitanju, što je zakonski izbor Saveta članova RRA, dame i gospodo, vaši prethodnici i oni vaši pajtosi koji trenutno bojkotuju Narodnu skupštinu, koji su i tada bili narodni poslanici, nisu imali formiran skupštinski odbor, jel tako, Arsiću, koji je vršio nadzor izbornog procesa. Jednostavno, to ih nije interesovalo. Vi od nas sada apsolutno sve što tražite mi vama dajemo tu mogućnost.
Ko je vas sprečio da bilo kada iznesete svoje mišljenje, da dođete na sednicu Odbora, da date neku primedbu? Evo, prihvatili smo i amandmane, kada je u pitanju Zakon o jedinstvenom biračkom spisku. Dakle, sve ono što je suvislo i što je u funkciji poboljšanja demokratskih procesa. Znate, valjda tako treba i radi odgovorna vlast. Uvek vas pozivamo na dijalog. Ne to dobacivanje, targetiranje, ajte vi da mi argumentovano razgovaramo, ali uvek čujemo samo povike i samo uvrede i nerazumevanje onoga što je njihov osnovni posao, a to je da se kroz demokratske institucije, kroz najviše zakonodavno telo bore za ono za šta oni misle da će dobiti podršku birača.
Evo na kraju ovog mog uvodnog izlaganja ja ću da pročitam uvažene kolege i vi sa druge strane, vidite sa kojim vam se uvažavanjem obraćam, i vi koji niste članovi Odbora, vi ne morate ovo sve da znate, i vama koji jeste, a i zbog javnosti, kako je tekao proces izbora članova Saveta REM-a.
Prvi javni poziv za izbor članova Saveta REM-a smo objavili 27. novembra, kao što sam rekla, prošle godine. Tokom samog procesa izbora članova Saveta REM-a reagujući na primedbe određenih organizacija civilnog društva, Udruženja Birodi, građanske inicijative u okviru svega onoga što nam je dala EU, a nakon sastanka koji su imali sa predsednicom Skupštine, kako bi proces učinili još inkluzivnijim i transparentnijim, Skupštinski odbor za kulturu i informisanje učinio je dodatne ustupke preko onoga što propisuje zakon i to – pod jedan, da se biografije svih predloženih kandidata za članove Saveta REM-a objave na internet prezentaciji Narodne skupštine, pod dva – da se svi javni razgovori sa predloženim kandidatima obave u formi javnog slušanja, kako bi svi predlagači kandidata i zainteresovana javnost imali priliku da učestvuju u javnom razgovoru, što nije striktno propisano zakonom i tu se vraćam na ono da je bila sednica javna i rekli su mi, govorim potpuno iskreno, i neki naši članovi i građani da su tek nakon te javne sednice razumeli šta taj REM radi i predstavljali se kandidati.
Bez obzira na ovo i pored toga što je sproveden kompletan postupak nominovanja kandidata, sačinjavanje finalne liste kandidata i organizacija koje ih predlažu, usaglašavanja kandidata koji će biti predloženi Narodnoj skupštini, nakon procesa koji je trajao puna dva meseca, 29. januara ove godine sedam kandidata od ukupno 18 odlučilo je da napusti proces.
U dogovoru sa Evropskom komisijom i na njihovu eksplicitnu molbu, iako Zakonom o elektronskim medijima uopšte nije predviđena mogućnost da obustave proces izbora članova Saveta REM-a, Narodna skupština je našla način da obustavi ovaj proces i raspiše novi.
Upravo oni ljudi iz Odbora za kulturu i informisanje, protiv kojih vi podnosite krivične prijave, ti ljudi su, i uz Sekretarijat Narodne skupštine, i naravno uz saglasnost predsednice, izašli u susret da se ponovo raspiše taj konkurs, što je predsednica uradila, odnosno Odbor dao tu saglasnost.
Skupštinski odbor za kulturu i informisanje je tako 8. maja ove godine objavio drugi javni poziv za izbor Saveta REM-a i sada ćemo konačno, sa konačnom verzijom doći do glasanja.
Ove godine 13. juna se ponovo 12 kandidata za članove Saveta REM-a, od 49, kao što sam rekla, predloženih i 72 predlagača, to je bio zaista veliki i vrlo detaljan, opsežan posao, kome smo odgovorno pristupili, je od 184 ukupno povlači i iz drugog postupka.
Kako bi se organizacija vratila u proces predlaganja članova Saveta REM-a u evropskoj kući je 25. i 27. juna 2025. godine predsednica Narodne skupštine zajedno sa tadašnjim ambasadorom, gospodinom Emanuelom Žiofreom i visokim predstavnikom OEBS-a za slobodu medija, gospodinom Jan Bratuom, održala sastanak sa predstavnicima nevladinih organizacija. Na ovom sastanku plan je bio da se prođu svi predloženi kandidati, organizacije koje su predložile kandidate i utvrde da li ispunjavaju uslove, ali se na izričit zahtev nevladinih organizacija od ovog odustalo. Već je odlučeno da Odbor za kulturu i informisanje na sednici razmatra isključivo podnete prigovore i da listu kandidata i organizacija izmeni ukoliko neke od prigovora usvoji.
Polazeći od ovog zahteva Odbor je održao sednicu koja je počela 1. i 2. jula ove godine, na kojima je razmotrio podnete prigovore i usaglasio sedam od devet grupacija ovlašćenih predlagača i predloženih kandidata. Kategorije koje su ostale neusaglašene su: udruženja čiji su ciljevi zaštita dece, ako su registrovane najmanje tri godine pre dana raspisivanja javnog poziva, a imaju najmanje tri realizovana projekta u ovoj oblasti u poslednje tri godine i udruženja filmskih, scenskih i dramskih umetnika i udruženja kompozitora u Republici Srbiji, ako su registrovana najmanje tri godine pre raspisivanja javnog konkursa.
Služba Odbora je 7. jula 2025. godine, poslala preliminarni izveštaj za preostale dve grupacije svim nevladinim organizacijama civilnog društva, jer naravno, želeli smo da to bude inkluzivno i da bude javno dostupno i tako dalje, koji učestvuju u postupku. Udruženja Građanske inicijative je 18. jula dostavilo svoje komentare na preliminarni izveštaj, na koji je služba Odbora 21. jula ponovo odgovorila i detaljno obrazložila razloge pripreme takvog izveštaja.
Imajući sve argumente koji su izneti u vidu zaključeno je da su stavovi udruženja Građanska inicijativa i služba Odbora za kulturu i informisanje, izuzetno udaljeni po pitanju toga koje organizacije ispunjavaju uslov da bi se smatrali predlagačem.
Služba skupštinskog Odbora za kulturu i informisanje 21. jula pisalo OEBS, da nam pomognu oko izrade mišljenja za dve sporne kategorije predlagača, jer nismo mogli da se usaglasimo sa ovim nevladinim sektorom, odnosno predstavnicima Građanske inicijative, pre svega. OEBS je odgovorio tek 22. avgusta, i hvala im na tome, i tek tada su započeli sa pripremom mišljenja.
Tridesetog septembra OEBS je dostavio mišljenje koje je prezentovano u evropskoj kući 1. oktobra. U mišljenju se povodom umetničkih udruženja navodi da u ovoj kategoriji treba da ostanu isključivo interpretatori, odnosno izvođači. U utorak 7. oktobra je održan zum sastanak na kojem su učestovali članovi Odbora za kulturu i informisanje, eksperti iz OEBS, dakle, sve vreme su bili uključeni, tada smo imali skupštinska zasedanja, i oni su nas naravno, obavestili da bi organizovali takav vid sastanka. Mi smo na to pristali i na koji će mišljenje OEBS-a, primeniti na listu organizacija.
S tim u vezi, utvrđeno je da najveći broj umetničkih udruženja poput Udruženja scenarista, Udruženja reditelja, Udruženja dokumentarista, ne ispunjavaju uslove, s obzirom na to da ne predstavljaju izvođače. Ovo je izazvalo veliko negodovanje organizacija civilnog društva, koje su tražile da se mišljenje primeni isključivo na udruženja na koja su oni imali primedbe. Vidite, oni imaju primedbe, nas apsolutno to nije interesovalo, svi imaju pravi i šta mi imamo pravo da se u to mešamo, nama su svi bili apsolutno jednaki tokom čitavog procesa i prvog i drugog.
Onda je Odbor 14. oktobra održao sednicu na kojoj su utvrđena lista organizacija koja se smatra ovlašćenim predlagačem, kao i lista predloženih kandidata koji ispunjavaju uslove da budu kandidati.
Nakon toga je na Narodna skupština 22. oktobra elektronskom poštom primila dopis koji je u ime 58 organizacija civilnog društva uputilo Udruženje građanske inicijative sa primedbom u vezi sa utvrđivanjem konačnog predloga dva kandidata za člana Saveta REM-a, ispred grupacije nacionalnih saveta nacionalnih manjina.
Narodna skupština je 27. oktobra 2025. godine, a naravno, vratiću se na to, u daljem toku rasprave, kako je isti aršin mogao da bude 2016. godine, a sada 2025. godine, se ne uvažava stav koordinacionog tela nacionalnih manjina, pošto su oni apsolutno uključeni u rad, ali za to sada nemam vremena. Verujem, da će te i vi predsednice da govorite o tome.
Odbor za kulturu i informisanje na sednici 3. novembra prihvatio je primedbe u pogledu glasanja, ponovno utvrđivanje konačnog predloga dva kandidata ispred nacionalnih saveta nacionalnih manjina, jer smo videli da se opet tu pravi problem, jer smo videli, uvaženi kolega, da želite sada ponovo da idete u obaranje ovog procesa izbora koji je bio apsolutno inkluzivan, potpuno otvoren za sve za čitavu javnost, naročito za narodne poslanike i sve učesnike, pa smo tu listu kandidata koji su predložili nacionalni saveti, bošnjačke i albanske nacionalne manjine uvrstili u ovaj predlog.
Na istoj sednici Odbor je doneo odluku da se u skladu sa Zakonom o elektronskim medijima javni razgovor sa 18 kandidata za članove Saveta REM-a održi se u utorak, 4. novembra. Žao mi je nisam zbog rasprave u plenarnoj debati prethodnih zakona prisustvovala, bila je moja uvažena koleginica i hvala joj na tome, gospođa Tatjana Nikolić, ali sam i tamo čula da su bile neke primedbe koje u opšte nisu od strane pojedinih poslanika utemeljene sa Zakonom o izboru i sa čitavim procesom. Opet, za javnost, oni uvek traže neki izgovor.
Dolazimo do toga da ste i preko izbora članova Saveta REM-a vi iz blokaderske opozicije i svega toga i čitave ujdurme, zaista ne morate stalno da zvonite, jer ja odlično sve njih i čujem i šta dobacuju, a i uopšte mi to ne smeta.
Dakle, došli smo do toga da i pored toga niti je Srbija poklekla, niti se povinovala onome što vi tražite, a nije u skladu sa Ustavom i zakonom i ponuđeni su vam izbori i ponuđen vam je i referendum u trenutku kada ste vi od toga, kao što i sada bežite, koliko vas noge nose, da se izjasnite da li ste za ili protiv Aleksandra Vučića. Vi jednostavno kažete da on nema nikakav ugled, da njega narod neće, iako je dobio u istoriji parlamentarnog života najveću većinu, dva miliona i 400 hiljada birača.
Pa, vi kažete, niko sa Vučiće neće da razgovara, a on juče sa novim predstavnikom EU u Srbiji, ambasadorom sa kojim je juče razgovarao, gospodinom Bekeratom, izneo sve ono što vi spočitavate kao zaista neutemeljene stvari. Vi ste rekli, odnosno pisali tim vašim piculićima, da nema medijske slobode. Onda jednostavno je on upitao – a kako nema medijske slobode, kada se čuju ovakve pesme sa ovakvim stvarima i uvredama na moj račun, a kada to prenosi državna televizija u jednom delu i ovi tajkunski mediji. Pa, šta im još više treba? Da sa televizijskih ekrana počnu da pozivaju na linč, na pucnje, što su naravno i radili, a i brže bolje potrčali da to snime, jer su očigledno znali kakav se scenario sprema. Nije im dovoljan pucanj u Milana Bogdanovića nego žele još krvi i izazivanja građanskog rata.
Mi smo vam pokazali ovakvim našim, pre svega dostojanstvenim ponašanjem, strpljenjem i činjenicom da poštujemo i te birače koji su na tom izborima glasali za vas i da se na takav način ophodimo i u ovom čitavom procesu koji je trajao toliko dugo da imamo strpljenja, ali za razliku od vas, mi sve ovo radimo da pokažemo da nam je Srbija iznad svega, da niste pokorili, da nikada nećete da se borimo za narodno jedinstvo i da se borimo protiv takvih, evo gospođa aplaudira, valjda tome što je označila Srbe kao genocidan narod, da nismo genocidni narod, da zaštitimo Srbe na Kosovu i Metohiji, da se borimo za dalji napredak i razvoj.
Ovaj proces je bio možda za neke mukotrpan, jer zato što nisu uspeli tokom tog procesa da definišu neku svoju nepostojeću politiku. Za nas je bilo apsolutno zadovoljstvo da pokažemo i tolerantnost i demokratiju i naše znanje pre svega u ovome da pomognemo i civilnom društvu i da pokažemo i našim partnerima iz OEBS-a iz EU, da je Srbija snažna, samostalna država i da će kao takva i ovo skupštinsko najviše zakonodavno telo jedino na takav način po Ustavu i zakonu da bira sve predstavnike kao i ovo nezavisno telo, odnosno REM.
Gospodo narodni poslanici, pred vama je lista od 18 kandidata iz devet kategorija. U danu za glasanje izvolite, po svojoj savesti, glasajte i učinite taj poslednji demokratski napor da vam REM omogući bolji izborni rezultat. Hvala vam na pažnji i živela Srbija!
Evo, vidite, na moja lepa obraćanja i na činjenicu da želim da ih privedem demokratskom dijalogu, ja dobijam neke ovakve opaske.
Znate, ono što ne postoji ali što je tradicija kod srpskog naroda i u svakoj porodici, ne postoji konvencija o lepom ponašanju i o činjenici da morate da uvažavate mesto gde se nalazite i mesto gde ste izabrani. Da imate to kod sebe i u ovom trenutku, kao i kolega koji se javio da na ovakav način pokuša svu moju argumentaciju koju građani Srbije odlično razumeju, je to osetio kao duševnu patnju i kao duševnu bol i kao psihički bol. A zamislite kakav će tek bol da ima u trenutku kada mu se saopšte izborni rezultati i kada bude shvatio da više nikada ovde neće moći, osim uz onu trajnu legitimaciju kao nekada narodni poslanik, nogom da kroči. Toliko o njemu.
Hvala.
Naše današnje pitanje upućujemo premijeru Vlade Republike Srbije, gospođi Ani Brnabić.
Kada će Vlada Republike Srbije, s obzirom na to da se navršava dve godine od održanih parlamentarnih izbora u Srbiji, da preduzme odlučne korake i da o tome obavesti javnost kao i svi resorni ministri da se pokuša i da se učine konkretne mere da se spašava kraljevačka privreda?
Naime, pre dve godine u kampanji za parlamentarne izbore čelnici SNS su obećali kako će da izvrše revitalizaciju svih propalih kraljevačkih fabrika a njih je mnogo. Podsetiću vas da nekadašnja jedna od najboljih u Evropi, a svakako najbolja i na Balkanu, fabrika vagona u Kraljevu, žalosno je danas zapošljava samo nekoliko desetina ljudi.
Propali su i „Magnohrom“, propao je „Kablar“, propao je „Jasen“ autotransport i ništa nije urađeno za protekle dve godine od svih lažnih datih obećanja da se pomogne i da se nađe zaposlenje za preko 14 hiljada ljudi koje danas u Kraljevu nemaju jedan jedini dinar, jer nemaju gde da rade.
Preko hiljadu mladih ljudi je sa visokom stručnom spremom u gradu Kraljevu koje ima strateški položaj za Srbiju, koji čekaju na posao, ali u ovakvoj situaciji, kod ovakve nebrige Vlade Republike Srbije, u tom gradu gde su rođeni, gde su se vratili posle školovanja na raznim univerzitetima u Srbiji, posao neće sačekati.
U tom smislu, postavljam pitanje premijerki Ani Brnabić, šta će da preduzme Vlada Republike Srbije pored još jedne opstrukcije, koja je na tom području, dakle konkretno za aerodrom „Morava“ radi Zorana Mihajlović i sabotira da se taj Aerodrom otvori za civilno vazduhoplovstvo?
Naime, u julu mesecu 2015. godine, a i tada je bila ministar, Zorana Mihajlović je obećala, kao i kada je odgovarala na moje postavljeno pitanje u decembru 2016. godine, da će aerodrom „Morava“ početi sa radom. U julu je rekla kada se obraćala novinarima polovinom 2016. godine. Meni je odgovarajući odavde sa mesta gde je sedela rekla da će u junu 2017. godine taj aerodrom početi da radi za civilni saobraćaj, jer taj projekat koji je započeo bivši ministar Milutin Mrkonjić je od strateškog značaja za Srbiju i za sve građane, ne samo Raške oblasti, već čitave centralne Srbije.
Ne treba da vas podsećam na to da je položaj tog aerodroma, odnosno da se nalazi na istoj lokaciji gde je i vojni aerodrom „Lađerci“, tako da bi u tom smislu u budućoj saradnji rusko-humanitarnog centra u Nišu i aerodrom „Morava“ i te kako bio od izuzetnog značaja za našu stratešku saradnju sa Rusijom, ne samo u tom smislu, već u oblasti privrede.
Poljoprivrednici koji vredno rade na svojim imanjima, a pre svega se bave voćarstvom i povrtarstvom, u raškom kraju, kraljevačkom, čitavom regionu, sa velikom pažnjom su pratili ta lažna obećanja, ali je sada jasno kako Zorana Mihajlović preuzimanjem aerodroma „Konstantin“ u Nišu želi da uništi taj aerodrom zbog interesa i zbog onoga što je obećala Amerikancima, a sve na srpsku i na srpsko-rusku štetu.
Isto tako je jasno da pod ovom vlašću, odnosno sve dok je ona ministar, a pod hitno bi trebala da leti iz Vlade Republike Srbije, neće početi sa radom za civilno vazduhoplovstvo ni aerodrom „Morava“ i tako će sva ta obećanja koja su data poljoprivrednim proizvođačima, privrednicima i preduzetnicima koji se dovijaju na raznorazne načine da spašavaju radna mesta ljudi koji još uvek rade u Kraljevu, biti izneverena, jer sve što je do sada rekla je slagala, a sve što je uradila, uradila je na štetu građana Srbije. To se pokazuje i na ovom primeru. Hvala.
Postavljam pitanje Vladi Republike Srbije, premijeru Ani Brnabić, ministru finansija Siniši Malom i predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, kada će i da li će uopšte u Kragujevačkoj fabrici Fiat otpočeti proizvodnja novog modela, jer to je jedini način da se umire veoma uznemireni u fabrici Fiat zaposleni, koji su svesni toga da ova pod znacima na investicija veka ide u sunovrat iz razloga što sve to što je do sada urađena, od 2012. godine, evo sedam godina je išlo na štetu Republike Srbije?
Kako to objasniti a da građanima bude jasno? Naime, inicijativa tadašnje dosmanlijske žute vlasti, Mlađana Dinkića je prilikom ugovorom sa Fiatom ko je imao svoje skrivene klauzule, o čemu smo govorili u javnosti, a to je da je država dala 12.000 evra subvencija za svako radno mesto, da je grad Kragujevac oslobodio Fiat plaćanja oko 120 miliona za lokalnu infrastrukturu, da država Srbija ne ubira nijedan jedini dinar od poreza na zarade u Fiatu, već je Fiat toga kao privilegovana strana kompanija oslobođen.
Sada se postavlja pitanje kada smo već uložili oko milijardu i 200 miliona ili ko zna koliko još više, a tome se kraja ne zna, u stranu kompaniju gde je država vlasnik 33% akcija, ne pitavši građane Srbije vi nastavljate to dalje da radite. Kakva je sudbina jedne fabrike gde je i sam menadžment italijanskog Fiata kaže da bez tog novog modela oni ne mogu da očekuju probojni na jedno tržište, a prema rečima direktora Fiata za Srbiju novi model će koštati, njegovo promovisanje, konstrukcija i pojavljivanje na tržištu više stotina miliona evra.
Postavlja se pitanje, dame i gospodo, zato postavljam ovo pitanje i Ani Brnabić i Aleksandru Vučiću i Siniši Malom, ko će to da plati i zbog čega više Srbija država da plaća stranu kompaniju koja umesto da proizvodi 300.000 modela 500L kako je bilo rečeno i pompeznog bilo najavljivano te 2012. godine, sada ima proizvodnju od svega 80.000 sa neizvesnim mogućnostima za izvoz.
Podsetiću vas da sam Aleksandar Vučić rekao – 50 puta ako treba pitaću Putina za izvoz Fiatovog modela na Rusko tržište. To jednostavno nije moguće po sporazumu o spoljnoj trgovini koji imamo sa Ruskom Federacijom, jer samo jedan jedini deo u tom automobilu neka pumpa ili kako se već zove proizvodi se u Srbiji, sve ostale su komponente stranih proizvođača.
Uzgred, veoma je važno da podsetimo javnost, prošle godine Fiat je ukinuo treću smenu, otpustio 700 radnika, plate koji su radnici tražili posle štrajka minimalno su povećane ali sa neizvesnošću šta će dalje sa njima biti. Da li vi mislite, dame i gospodo narodni poslanici da bilo ko od zaposlenih radnika u Fiatu može, iako ima tzv. stalna primanja sebi da priušti to da uđe u kredit za rešavanje stambenog pitanja. Naravno da ne jer je neizvesnost velika.
Vi svi koji pratite automobilsku industriju širom sveta znate da svake godine ovde u Beogradu na svetskim sajmovima, sve auto kompanije izlaze sa tzv. ristajling ili nekim novim modelima automobila. Mi smo za ono što smo platili preko milijardu evra, ali kažem i do milijardu i dvesta miliona evra, samo država Srbija dobili ništa. Nemojte molim vas te statističke prikaze i ne želim da mi se to stavlja u odgovor, kako je povećan BDP i izvoz. Molim vas, Fiat Srbija plaća samo na ostvarenu evenualnu dobit minimalno u odnosu na ono koliko država izdvaja iz budžeta. Prema tome, to je strateško pitanje, ne samo za radnik i za žitelje Kragujevca, jer grad je potpuno potonuo. Od onog entuzijazma, od dolaska Italijana, od svega toga i komponentaša koji su takođe otišli iz Srbije posle smanjenja proizvodnje ostale su samo lepe reči, a Fiat kao jedna takva investicija izgleda da vodi u provaliju.
Dame i gospodo narodni poslanici, pitanje upućujem Vladi Republike Srbije, Ministarstvu poljoprivrede i MUP, Sektor za vanredne situacije – kada ćete pristupiti izmeni Zakona o protivgradnoj zaštiti kako bi se konačno ova oblast uredila i kako bi se sprečilo da se ne čeka da Srbija doživi katastrofalne posledice od grada, kao što je to bilo 19. maja ove godine, već da nadležni državni organi, jedinice lokalne samouprave, koji su u obavezi da zaštite od grada useve, a to je preko sedam miliona hektara u Srbiji, deluju na vreme sredstvima koja će da im omogući pre svega Vlada Republike Srbije na način kako je to uređeno u mnogim drugim zemljama?
Danas u Srbiji, u 21. veku, protivgradna zaštita se vrši putem lansirnih centara kojih je 13 u Srbiji, preko 1.400 lansirnih stanica, tehnologijom iz sedamdesetih godina. Mislite da je to normalno, jer je protivgradna zaštita organizovana i prvi put na području Srbije počela da se vrši davne 1968. godine, kada je prvi put donet pravilnik o tome, ali ovo je 2019. godina i usevi, koje su ljudi teškom mukom zasadili, posejali, sada su uništeni zbog nemarnosti države, a pre svega nadležnih organa koji to treba da rade.
Koji su problemi u protivgradnoj zaštiti, da ljudi znaju, jer svako od tih poljoprivrednika očekuje da će da se desi to čudo i da će neko da ga zaštiti od grada u tom trenutku najpre zbog činjenice da ste Zakonom iz 2015. godine pokušali da uredite ovu oblast.
Pod hitno morate da dođete, obraćam se ponovo nadležnom ministarstvu, a i celokupnoj Vladi, sa izmenom ovog zakona kako bi se RHMZ obavezao da na osnovu predvidivih situacija distribuira protivgradne rakete.
Mi ovako imamo situaciju, dame i gospodo narodni poslanici, danas je 23. maj, a pre četiri dana desila se totalna katastrofa, naročito na području Ivanjice, Požege, pre 15 dana na području opštine Topola, da su mnoge rakete ostale u fioci i nisu upotrebljene, jer nije bilo predvidivosti situacije.
Dakle, ne mogu protivgradne rakete da se raspodeljuju na takav način da svako ima to po nešto. Ne mogu da se puste na milost i nemilost, obično su to ljudi stariji od 60 i 70 godina, da volonterski rade taj posao za bednu nadoknadu od 4.000 dinara, i da razmišljaju - a da li sam sačuvao neku raketu od prošle godine, a da li mi je neko dostavio i da li se smilovao da mi da još neku u ovoj godini da zaštitim područje iz te lansirne stanice. To je dakle, katastrofa, velika neodgovornost i ogromna šteta koja se meri u milijardama dinara.
Mi ćemo tek sada imati procenu, a setite se za ovo što se desilo pre nekoliko dana, ali setite se 2017? Zar niste imali tu, kako bi narod rekao, naknadnu pamet, pa da uradite sve ono što se svuda primenjuje u svetu, kako biste zaštitili te ljude?
Ne možete da kažete kada se sve apsolutno zna. Toliko je otišla nauka, toliko je otišla tehnologija, da ne možete da predvidite neku situaciju. Pa, svako dete na internetu, na ovim aplikacijama na mobilnim telefonima, svaki čovek može da pogleda predvidivu, koliko-toliko, vremensku prognozu za narednih sedam dna.
Evo, da pričamo mi iz iskustva koji smo bili u Narodnoj Republici Kini, pa tamo se sve zna. Pa, kako bi oni sprečili tolike greške i takve katastrofe na ogromnim poljoprivrednim usevima da ne rade posao kako treba? Pa, tamo bi neko momentalno ostao i bez funkcije i bez posla, a ovde – nema veze.
Šta posle toga imamo? Pojavljuju se ljudi ih Hidrometeorološkog zavoda koji kažu – kriv je ovaj i prebacuju odgovornost jedni na druge.
Drugo pitanje upućujem Ministarstvu zdravlja, Ministarstvu poljoprivrede i Ministarstvu finansija – kada će posle inicijative koju smo pokrenuli mi srpski radikali ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije, a to je podržao i gospodin Rističević kao predsednik Odbora za poljoprivredu, da se sastane Vladina komisija kako bi se omogućilo da poljoprivrednici, a njih je preko 200 hiljada koji su ušli u reprogram za nagomilane dugove, oslobodili dela koji se tiče neplaćanja za zdravstveno osiguranje?
Mnogi od njih, dakle, nisu koristili zdravstvenu zaštitu, a ne mogu da odu u poljoprivrednu penziju, jer su dugovi ogromni. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, pitanje upućujem predsedniku države Srbije Aleksandru Vučiću, premijeru Ani Brnabić i ministru pravde Neli Kuburović. Šta će oni i država Srbija da urade posle jučerašnje sramne, skandalozne i drakonske presude prvom predsedniku Republike Srpske Radovanu Karadžiću od strane antisrpskog Haškog tribunala, koji predstavlja kontinuitet u satanizaciji čitavog srpskog naroda i pokušaja da i ovom presudom prvom predsedniku Republike Srpske se nametne krivica i odgovornost za sva dešavanja u Republici Srpskoj, našem najnapaćenijem narodu i da se zapravo izvrši zamena teza, da oni koji su ubijali, klali i proganjali srpsku nejač, žene, decu, civile, budu na slobodi, kao što jesu, a da predsednici srpskog naroda i Radovan Karadžić kao prvi izabrani predsednik Republike Srpske dobije doživotnu robiju zbog činjenice da su montiranim političkim procesom u Haškom tribunalu, zapravo, izvršili naloge NATO i zapadnih sila, koji su od početka isključivo u funkciji toga, da sude Srbima?
Podsetiću vas, kao i Aleksandra Vučića i Anu Brnabić i Nelu Kuburović, da je do sada u Haškom tribunalu Srbima izrečeno preko hiljadu godina zatvorske kazne, a Radovanu Karadžiću su te takozvane sudije juče u 11 tačaka optužnice u drugostepenom postupku, pošto apsolutno ni jedan dokaz nisu mogli da pronađu ni u ovom postupku, kao ni u prvostepenom, da je izvršio, zagovarao bilo kada i bilo gde bilo kakav zločin, pokušali da nametnu krivicu.
Jedna od tih tačaka optužnice je da je kriv i za takozvani genocid u Srebrenici. Genocida u Srebrenici nije bilo i to će i istorija dokazati. Mi to dokazujemo i čitav srpski narod je i u Republici Srpskoj i u Srbiji, dame i gospodo, ogorčen ovakvom presudom od strane haških zlikovaca.
Država Srbija mora odmah da reaguje, kao i predsednik države, i premijer i ministar pravde zbog toga što mi ne možemo da ostavimo u nasleđe budućim generacijama. Ovako nešto mi moramo svuda i na svakom mestu da govorimo i to ćemo činiti i u buduće, da je sloboda srpskog naroda u Republici Srpskoj neprikosnovena. Stvorena je zapadno od Drine država u krvi mladića koji su ginuli za slobodu srpskog naroda, a Radovan Karadžić i rukovodstvo Republike Srpske su dali sve od sebe da srpski narod dobije svoju slobodu.
Opet ponavljam, sve ovo što piše u ovih 11 tačaka ove kvazi presude, u stvari napisane presude od strane zapadnih sila koji su samo ti bednici, tzv. sudije u Haškom tribunali pročitali predstavlja laž, neistinu i dalju satanizaciju našeg naroda.
Mi ćemo, a verujemo i ogromna većina srpskog naroda ponosno da čuvamo sve ono što je i Republika Srpska i sve što su uradili oni koji su branili Republiku Srpsku i dali svoje živote i neka i za vas, a i za one kojima postavljam pitanje, a to su, opet ponavljam, Aleksandar Vučić, Ana Brnabić i Nela Kuburović, budu važnije reči koje je lično Radovan Karadžić izrekao posle ove skandalozne presude, a to je da je srpski narod već pobedio sa njim i sa svima onima koji su dali svoje žrtve, a na državi Srbiji je da odmah preduzme i zato pitamo – šta će preduzeti povodom svega ovoga što se desilo i ove sramne presude Radovanu Karadžiću.
(Kragujevac, 30.08.2022.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 110000.00 | RSD | 01.08.2022 - |