NATAŠA JOVANOVIĆ

Srpska napredna stranka

OSVRT OTVORENOG PARLAMENTA

Nataša Jovanović je bila narodnа poslanicа šest puta do sada. Prvi put je izabrana za poslanicu u petom sazivu, od 2001. do 2004, a zatim i u tri naredna saziva - šestom, od 2004. do 2007, sedmom, od 2007. do 2008, i osmom, od 2008. do 2012. Nakon pauze od tri saziva, ponovo je izabrana u 11. sazivu, od 2016. do 2020. godine. Nakon još jedne pauze, opet je izabrana u 13. sazivu, od 2022. do 2023. godine.

U sedmom sazivu bila je potpredsednica Narodne skupštine.

U osmom sazivu bila je potpredsednica Narodne skupštine.

U 11. sazivu bila je članica Odbora za spoljne poslove i Odbora za prava i Odbora za prava deteta, i zamenica člana Odbora za odbranu i unutrašnje poslove.

U 13. sazivu izabrana je za poslanicu kao 71. na listi ALEKSANDAR VUČIĆ – Zajedno možemo sve, mandat joj je potvrđen 01.08.2022. godine. U 13. sazivu bila je deo poslaničke grupe ALEKSANDAR VUČIĆ – ZAJEDNO MOŽEMO SVE, članica Odbora za spoljne poslove i Odbora za kulturu i informisanje, i zamenica člana Odbora za Kosovo i Metohiju i Odbora za evropske integracije. Takođe, bila je zamenica člana Delegacije u Parlamentarnoj skupštini NATO.

U 14. sazivu izabrana je za narodnu poslanicu kao 45. na listi Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane, mandat joj je potvrđen 06. februara 2024. godine.

BIOGRAFIJA

Rođena 14. aprila 1966. godine u Kragujevcu. Po zanimanju je turistički vodič.

Od 1987. do 1989. godine je bila zaposlena u preduzeću “Zastava impeks”, a od 1991. do 1996. godine u turističkim agencijama “Holidej” i “Kontiki”.

Bila je poslanica u Saveznoj skupštini od 1996. do 2000. godine.

U Srpskoj radikalnoj stranci bila je od 1992. godine, istaknuta članica i funkcionerka, bila je predsednica okružnog odbora za Šumadiju, i obavljala je dužnost generalnog sekretara i članice Predsedničkog kolegijuma stranke.

2021. godine objavljeno je da je iz ličnih razloga podnela ostavku na sve stranačke funkcije i napustila Srpsku radikalnu stranku, a nekoliko meseci kasnije, prešla je u Srpsku naprednu stranku.

Poslednji put ažurirano: 18.02.2024, 11:36

Osnovne informacije

Statistika

  • 44
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 23.10.2023.

Hvala gospodine predsedniče Orliću.

Poštovani ministri, ovi zakoni o čemu je govorila malopre potpredsednik Vlade, gospođa Gojković o saradnji iz oblasti kulture sa Turskom, su samo jedan od segmenata naše istorijske saradnje sa ovom zemljom. Mi smo pokazali i gospodine Mali, vi ste govorili sinoć u jednom zaista odličnom izlaganju na nacionalnoj frekvenciji i o svim uspesima privrede Srbije da je i Turska, kao strateški partner u spoljnotrgovinskoj razmeni, u investicijama u našoj zemlji je značajan faktor za novi rast BDP-a. Kada pogledamo samo 2022. godinu, spoljnotrgovinska razmena sa ovom zemljom je bila rekordnih milijardu i 800 miliona dolara, investicije turskih kompanija preko 300 miliona dolara, a za vreme žute dosovske vlasti investicije te države u našu zemlju iako je 2010. godine potpisan ugovor o slobodnoj trgovini, je bila čitavih milion dolara.

Možete da zamislite tu razliku od jednog miliona do neverovatnih 300 i verujem da će to biti još više, jer samo u Priboju gde jedna od mnogobrojnih turskih kompanija koja posluje u našoj zemlji, a njih ima preko 700, uzela je pet hektara za nova radna mesta gde već radi 400 ljudi. To je dokaz da Vlada na čelu sa premijerom, resornim ministrima, a pre svega, zbog politike predsednika Aleksandra Vučića, vodi strateški važnu politiku.

Nećemo se vratiti u vreme kada su bile zakatančene fabrike i kada je otpušteno 500.000 ljudi, mi građanima Srbije i ovim našim obraćanjima sada na ovom poslednjem zasedanju obećavamo da ćemo za izbore koji će biti u decembru da nudimo još veći progres, još veći razvoj, još novih radnih mesta, još veću budućnost koja će biti sigurna i za njih i za njihovu decu. Hvala vam.

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 23.10.2023.

Hvala vam, gospodine predsedniče.

Gospodo ministri i ministarke, evo u ovo doba već posle ponoći, a juče smo u 10 sati počeli raspravu o budžetu i o ovim važnim zakonima, da pokušam, gospodine ministre, da bismo podvukli neku paralelu, da izvršim jednu vizuelizaciju, jer inspirator ponašanja ovih ljudi iz svih opozicionih stranaka je propali političar i tajkun Dragan Đilas.

Ako vi sada pogledate sve ove ljude ovde i pošto je on valjda majstor za marketing, jer je na tome zaradio, pod znacima navoda, 619 miliona evra, mogao bi da napravi neki plakat jer svi idu u njegovoj koloni, on centralna figura, onako harizmatičan, znate već koliko je on harizmatičan kao pojava, i svi ovi ljudi oko njega i sad treba građani da se opredele za sve vas koji sedite tu, za predsednika Vučića, za ozbiljne ljude, političare sa dignitetom koje narod poštuje, koji uživaju ugled i međunarodni pre svega, i za sve ove ovde koji su zaista skupljeni s koca i konopca, jer oni sad ne znaju ni ko će da bude, ni da li će da bude.

Slušamo srceparajuće govore pojedinaca ovde, valjda su shvatili konačno da će izbori ipak biti 17. decembra. Izbori će biti, a vama hvala što ste pred narodne poslanike, i to je prvi put u istoriji srpskog parlamentarizma, da tako rano predlagač dođe sa budžetom. Ja se sećam, dugo sam ovde, pa smo usvajali budžet i u pet minuta do ponoći 31. decembra. Bilo je raznih situacija, ali ovo sada što mi imamo pred nama je stabilnost i sigurnost za čitavu Srbiju, a ja ću da govorim o onome što se tiče mog rodnog grada, grada u kome živim, a to je Kragujevac i ogromnih investicija koje potpuno menjaju u istorijskom smislu sliku mog rodnog grada.

Vi ste danas na početku, i hvala vam na tome, vašeg govora pomenuli Severnu obilaznicu. Pitale su me tu neke kolege kako to izgleda i šta to zapravo znači? To je zaista žila kucavica za novi razvoj Kragujevca, ne samo zbog toga što je to nova trasa puta, puta koji se naslanja na auto-put prema Batočini i koja spaja Kragujevac sa Gružanskim koridorom, odnosno kasnije na petlji, neki vole da kažu "Mrčajevci" ali ona zapravo to nije nego je petlja "Katrga", to kažem zbog toga što je to moje selo, odakle su moji Jovanovići. Dakle, to je zaista jedan strateški projekat za budući razvoj čitavog tog kraja.

Gospodine ministre, verovatno ste to čuli na sednici Vlade, mi smo pred ovo podnošenje ostavke aktuelnog gradonačelnika imali sednicu i usvojili smo detaljan regulacioni plan za Severnu obilaznicu. To zapravo znači da smo mi definisali nove industrijske zone, jer Kragujevac je, pod vlašću SNS i pod rukovodstvom Aleksandra Vučića i njegovim ličnim zalaganjem, vašim, premijerke Brnabić, dobio ogromne investicije.

Mi samo od "Vaker nojsena" očekujemo još novih 1.400 radnih mesta, a ovo što se tiče poteza oko Severne obilaznice i svih tih mogućnosti da se grad razvija zaista nam daje veliku šansu i kako nama, tako i svim drugim privrednicima koji uspešno posluju, kako na tom potezu, tako i u drugim industrijskim zonama.

Ono što je veoma važno da istaknem, pošto ću iskoristiti priliku da je tu sve vreme danas sa nama i ministar Mihailo Jovanović, ali najpre da vam kažem, gospodine ministre, kao član resornog Odbora za kulturu i informisanje, i da vam čestitam, vama i vašim saradnicima, na jednom temeljnom i zaista izuzetnom zakonu, što se tiče medija, zapravo ova dva medijska zakona.

Mi smo juče o tome detaljno raspravljali. To je školski primer kako se najviše demokratske vrednosti implementiraju u jedan zakon i da je to tako govori i javna rasprava koja je između ostalog održana u Kragujevcu, a gde ni predstavnici NUNS-a nisu imali apsolutno nikakve primedbe, a kako i da imaju primedbe kada je prvi put Savet koji se tiče njih samih, novinara, kao nosioca onoga što treba da napišu kroz izgovorene javne reči nas funkcionera zaista predviđen na najbolji mogući način, kao i način na koji se biraju članovi REM-a koje su oni pokušali da diskredituju i jednostavno ljudi, evo, kraj je, nisu shvatili kako su prethodni članovi REM-a izabrani, a tek sada verujem da uopšte ne shvataju ni po ovom zakonu kako će budući da se biraju.

Ono što je veoma važno, pored ove Severne obilaznice, a to je da budžet za sledeću godinu predviđa i početak izgradnje inovacionog distrikta koji se naslanja na najveći data centar jugoistočne Evrope, a koji je u Kragujevcu napravljen i taj inovacioni distrikt znači, sa druge strane, ovo je industrijski i putni razvoj Kragujevca, Severna obilaznica i ove industrijske zone, a ovo je tehnološki razvoj neviđenih razmera.

Tu će biti, zapravo, nacionalni centar za informacionu bezbednost. To je jedan veliki prostor koji se prostire na više od 50 hektara zemljišta, koji vredi skoro 200 miliona evra, kao i obilaznica koja će biti u vrednosti od skoro 300 miliona evra. Sad zamislite vi onu sliku Kragujevca, a vi ste svi dolazili ranije, koja je bila jedna dolina gladi i sada.

Evo, ja ću u neko doba noćas, verovatno oko 03, da se vratim u moj grad sa ove sednice. Meni je srce puno kada vidim da to sve blista jer ja prvo tamo dođem do tog dela gde kreće severna obilaznica, gde su već pripremni radovi u toku, gde vidim sve te nove, i „Tehnu“ i „Vakernojseve“ i sve te fabrike, gde znam da ljudi rade, da imaju sigurnost, oni i njihova deca, njihovi članovi porodica.

Penzije, plate i sve ono što će da usledi kroz povećanje od 1. januara sledeće godine je potvrda da narod zna vrlo dobro kome veruje. Narod će da se opredeli za jednu takvu politiku sigurnosti i budućnosti.

Apsolutno sam sigurna da lobiji, Đilasovi potrčci i oni koji kažu da to nisu, a biće sigurno, nemaju šta da traže jer narod zna kome će da da glas i kome sigurno ostavlja Srbiju u svojim rukama.

Hvala.

Četvrto vanredno zasedanje , 24.07.2023.

Hvala vam uvažena potpredsednice gospođo Božić.

Gospodine ministre, izuzetno je važno što je konačno u Narodnu skupštinu došao jedan ovakav zakon, jer ste vi imajući u vidu sve ono što se dešavalo protekli decenija, napravili ste jednu genezu svih tih događaja, snašli ne samo političku snagu i volju, već stručnost da jedan ovakav zakon bude izglasan kako bi se pomoglo građanima Srbije, porodicama, a njih je na više desetina hiljada.

Vratiću se pre nego što kažem da ne mogu da prihvatim ovakvu argumentaciju prethodnog govornika, na ono što ste govorili prošle nedelje. Tačno je da su napravljena potpuno nova naselja u Opštini Zemun. Pomenuli ste Altinu, Plave Horizonte, Busije i ti ljudi gde je naselje napravljeno tako što je opštinska lokalna samouprava u tom periodu od 1996. do 2000. godine vodila računa apsolutno o svim urbanističkim projektima, pa kada odete u jednu Altinu ili na Altinu, kako se kaže, vidite široke ulice, kao bulevare, uređeno naselje, kuće vrednih srpskih domaćina koji su izbegli od ustaškog pogroma 1995. godine i onda je zaista što bi narod rekao sevap da se tim ljudima pomogne i hvala vam na tome.

Nije samo u pitanju Opština Zemun. Kragujevac je, to znate gospodine Vesiću, dobijao neka naselja koja su tako da kažem stihijski nastajala sedamdesetih i osamdesetih godina, kada su Srbi morali još tada pod šiptarskim terorom da se iseljavaju i da dolaze u srce Šumadije. I tamo postoje mnoga naselja i delovi grada gde će ovaj zakon i te kako da pomogne mojim sugrađanima da legalizuju svoje objekte, da dobiju svoje priključke i ne samo ti ljudi iz period od pre nekoliko decenija i upravo oni koji su zbog pogroma kako 1999. godine, posle zlikovačkog NATO bombardovanja, koje veličaju, lokatori koji su bili u službi otpora i NATO-a u ovoj Skupštini, tako i posle pogroma 2004. godine. Nažalost, veliki broj Srba iz Kosovskog pomoravlja je takođe, imajući u vidu da imaju rođake, kumove, poznanike, našao utočište u Kragujevcu, dovoljno vam govori podatak dame i gospodo narodni poslanici da kada se održavaju predsednički, parlamentarni izbori, mi na izdvojenim biračkim mestima u Kragujevcu imamo upisanih nekoliko hiljada takvih ljudi sa pravom glasa koji su morali pod šiptarskim terorom da napuste svoja ognjišta.

Ovaj zakon će dakle, mnogo da im pomogne i ljudi su presrećni zbog toga i sve one koje susrećem ovih dana izražavaju vama i Vladi Srbije zahvalnost zbog toga. Projekat „Čista Srbija“ je nešto na čemu su Kragujevčani izuzetno zahvalni, ne samo mi danas, nego biće vam zahvalni, govorim vama predstavnicima Vlade i predsedniku Republike Aleksandru Vučiću koji to inicirao i buduće generacije.

Od propalih, koroziranih vodovodnih i kanalizacionih cevi koje su ugrađivane u delove grada još pedesetih i šezdesetih godina mi danas odlukom Vlade Republike Srbije i zbog projekta „Čista Srbija“ na čemu smo veoma ponosni, imamo kao mogućnost da grad Kragujevac dobije preko 300 kilometara nove kanalizacione mreže, već je do sada urađeno preko 30 kilometara i naravno i gradonačelnik Kragujevca, gospodin Dašić i svi ljudi koji mu pomažu u nadziranju tog posla i te kako vode računa da su obuhvaćene celine.

Dakle, ja sam pre mesec dana bila u dva naselja, gde se vrši taj projekat, lično gledala na koji način se to radi. Verujte to je velika stvar, naročito, imajući u vidu da smo mi kao grad prepoznati ne samo kroz taj projekat nove kanalizacije, već i kroz projekat novih kotlova na gas i posle 70 godina mi više nemamo zagađenje u centru grada. Vi sami znate gospođo Božić, jer ste rukovodili jednom takvom kompanijom uspešno u gradu u kome živite i gde ste rođeni. To je velika stvar za mnoge države u Evropi koje su članice EU, a kamoli za nas koje smo na tom putu i koji se razvijamo, da imamo takav vid i mogućnost prečišćavanja vazduha i ja sam vam zahvalna na tome, kao Kragujevčanka i narodni poslanik.

Svi argumenti koji dolaze sa suprotne strane su zavist, nepoznavanje realne situacije, nemanja politike, onoga šta će da ponude, kako Kragujevčanima tako i svim građanima Srbije na izborima koji će verovatno doći sledeće godine. Hvala.

Druga sednica Prvog redovnog zasedanja , 05.04.2018.

Hvala.

Naše današnje pitanje upućujemo premijeru Vlade Republike Srbije, gospođi Ani Brnabić.

Kada će Vlada Republike Srbije, s obzirom na to da se navršava dve godine od održanih parlamentarnih izbora u Srbiji, da preduzme odlučne korake i da o tome obavesti javnost kao i svi resorni ministri da se pokuša i da se učine konkretne mere da se spašava kraljevačka privreda?

Naime, pre dve godine u kampanji za parlamentarne izbore čelnici SNS su obećali kako će da izvrše revitalizaciju svih propalih kraljevačkih fabrika a njih je mnogo. Podsetiću vas da nekadašnja jedna od najboljih u Evropi, a svakako najbolja i na Balkanu, fabrika vagona u Kraljevu, žalosno je danas zapošljava samo nekoliko desetina ljudi.

Propali su i „Magnohrom“, propao je „Kablar“, propao je „Jasen“ autotransport i ništa nije urađeno za protekle dve godine od svih lažnih datih obećanja da se pomogne i da se nađe zaposlenje za preko 14 hiljada ljudi koje danas u Kraljevu nemaju jedan jedini dinar, jer nemaju gde da rade.

Preko hiljadu mladih ljudi je sa visokom stručnom spremom u gradu Kraljevu koje ima strateški položaj za Srbiju, koji čekaju na posao, ali u ovakvoj situaciji, kod ovakve nebrige Vlade Republike Srbije, u tom gradu gde su rođeni, gde su se vratili posle školovanja na raznim univerzitetima u Srbiji, posao neće sačekati.

U tom smislu, postavljam pitanje premijerki Ani Brnabić, šta će da preduzme Vlada Republike Srbije pored još jedne opstrukcije, koja je na tom području, dakle konkretno za aerodrom „Morava“ radi Zorana Mihajlović i sabotira da se taj Aerodrom otvori za civilno vazduhoplovstvo?

Naime, u julu mesecu 2015. godine, a i tada je bila ministar, Zorana Mihajlović je obećala, kao i kada je odgovarala na moje postavljeno pitanje u decembru 2016. godine, da će aerodrom „Morava“ početi sa radom. U julu je rekla kada se obraćala novinarima polovinom 2016. godine. Meni je odgovarajući odavde sa mesta gde je sedela rekla da će u junu 2017. godine taj aerodrom početi da radi za civilni saobraćaj, jer taj projekat koji je započeo bivši ministar Milutin Mrkonjić je od strateškog značaja za Srbiju i za sve građane, ne samo Raške oblasti, već čitave centralne Srbije.

Ne treba da vas podsećam na to da je položaj tog aerodroma, odnosno da se nalazi na istoj lokaciji gde je i vojni aerodrom „Lađerci“, tako da bi u tom smislu u budućoj saradnji rusko-humanitarnog centra u Nišu i aerodrom „Morava“ i te kako bio od izuzetnog značaja za našu stratešku saradnju sa Rusijom, ne samo u tom smislu, već u oblasti privrede.

Poljoprivrednici koji vredno rade na svojim imanjima, a pre svega se bave voćarstvom i povrtarstvom, u raškom kraju, kraljevačkom, čitavom regionu, sa velikom pažnjom su pratili ta lažna obećanja, ali je sada jasno kako Zorana Mihajlović preuzimanjem aerodroma „Konstantin“ u Nišu želi da uništi taj aerodrom zbog interesa i zbog onoga što je obećala Amerikancima, a sve na srpsku i na srpsko-rusku štetu.

Isto tako je jasno da pod ovom vlašću, odnosno sve dok je ona ministar, a pod hitno bi trebala da leti iz Vlade Republike Srbije, neće početi sa radom za civilno vazduhoplovstvo ni aerodrom „Morava“ i tako će sva ta obećanja koja su data poljoprivrednim proizvođačima, privrednicima i preduzetnicima koji se dovijaju na raznorazne načine da spašavaju radna mesta ljudi koji još uvek rade u Kraljevu, biti izneverena, jer sve što je do sada rekla je slagala, a sve što je uradila, uradila je na štetu građana Srbije. To se pokazuje i na ovom primeru. Hvala.

Dvanaesto vanredno zasedanje , 27.06.2019.

Postavljam pitanje Vladi Republike Srbije, premijeru Ani Brnabić, ministru finansija Siniši Malom i predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, kada će i da li će uopšte u Kragujevačkoj fabrici Fiat otpočeti proizvodnja novog modela, jer to je jedini način da se umire veoma uznemireni u fabrici Fiat zaposleni, koji su svesni toga da ova pod znacima na investicija veka ide u sunovrat iz razloga što sve to što je do sada urađena, od 2012. godine, evo sedam godina je išlo na štetu Republike Srbije?

Kako to objasniti a da građanima bude jasno? Naime, inicijativa tadašnje dosmanlijske žute vlasti, Mlađana Dinkića je prilikom ugovorom sa Fiatom ko je imao svoje skrivene klauzule, o čemu smo govorili u javnosti, a to je da je država dala 12.000 evra subvencija za svako radno mesto, da je grad Kragujevac oslobodio Fiat plaćanja oko 120 miliona za lokalnu infrastrukturu, da država Srbija ne ubira nijedan jedini dinar od poreza na zarade u Fiatu, već je Fiat toga kao privilegovana strana kompanija oslobođen.

Sada se postavlja pitanje kada smo već uložili oko milijardu i 200 miliona ili ko zna koliko još više, a tome se kraja ne zna, u stranu kompaniju gde je država vlasnik 33% akcija, ne pitavši građane Srbije vi nastavljate to dalje da radite. Kakva je sudbina jedne fabrike gde je i sam menadžment italijanskog Fiata kaže da bez tog novog modela oni ne mogu da očekuju probojni na jedno tržište, a prema rečima direktora Fiata za Srbiju novi model će koštati, njegovo promovisanje, konstrukcija i pojavljivanje na tržištu više stotina miliona evra.

Postavlja se pitanje, dame i gospodo, zato postavljam ovo pitanje i Ani Brnabić i Aleksandru Vučiću i Siniši Malom, ko će to da plati i zbog čega više Srbija država da plaća stranu kompaniju koja umesto da proizvodi 300.000 modela 500L kako je bilo rečeno i pompeznog bilo najavljivano te 2012. godine, sada ima proizvodnju od svega 80.000 sa neizvesnim mogućnostima za izvoz.

Podsetiću vas da sam Aleksandar Vučić rekao – 50 puta ako treba pitaću Putina za izvoz Fiatovog modela na Rusko tržište. To jednostavno nije moguće po sporazumu o spoljnoj trgovini koji imamo sa Ruskom Federacijom, jer samo jedan jedini deo u tom automobilu neka pumpa ili kako se već zove proizvodi se u Srbiji, sve ostale su komponente stranih proizvođača.

Uzgred, veoma je važno da podsetimo javnost, prošle godine Fiat je ukinuo treću smenu, otpustio 700 radnika, plate koji su radnici tražili posle štrajka minimalno su povećane ali sa neizvesnošću šta će dalje sa njima biti. Da li vi mislite, dame i gospodo narodni poslanici da bilo ko od zaposlenih radnika u Fiatu može, iako ima tzv. stalna primanja sebi da priušti to da uđe u kredit za rešavanje stambenog pitanja. Naravno da ne jer je neizvesnost velika.

Vi svi koji pratite automobilsku industriju širom sveta znate da svake godine ovde u Beogradu na svetskim sajmovima, sve auto kompanije izlaze sa tzv. ristajling ili nekim novim modelima automobila. Mi smo za ono što smo platili preko milijardu evra, ali kažem i do milijardu i dvesta miliona evra, samo država Srbija dobili ništa. Nemojte molim vas te statističke prikaze i ne želim da mi se to stavlja u odgovor, kako je povećan BDP i izvoz. Molim vas, Fiat Srbija plaća samo na ostvarenu evenualnu dobit minimalno u odnosu na ono koliko država izdvaja iz budžeta. Prema tome, to je strateško pitanje, ne samo za radnik i za žitelje Kragujevca, jer grad je potpuno potonuo. Od onog entuzijazma, od dolaska Italijana, od svega toga i komponentaša koji su takođe otišli iz Srbije posle smanjenja proizvodnje ostale su samo lepe reči, a Fiat kao jedna takva investicija izgleda da vodi u provaliju.

Šesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 23.05.2019.

Dame i gospodo narodni poslanici, pitanje upućujem Vladi Republike Srbije, Ministarstvu poljoprivrede i MUP, Sektor za vanredne situacije – kada ćete pristupiti izmeni Zakona o protivgradnoj zaštiti kako bi se konačno ova oblast uredila i kako bi se sprečilo da se ne čeka da Srbija doživi katastrofalne posledice od grada, kao što je to bilo 19. maja ove godine, već da nadležni državni organi, jedinice lokalne samouprave, koji su u obavezi da zaštite od grada useve, a to je preko sedam miliona hektara u Srbiji, deluju na vreme sredstvima koja će da im omogući pre svega Vlada Republike Srbije na način kako je to uređeno u mnogim drugim zemljama?

Danas u Srbiji, u 21. veku, protivgradna zaštita se vrši putem lansirnih centara kojih je 13 u Srbiji, preko 1.400 lansirnih stanica, tehnologijom iz sedamdesetih godina. Mislite da je to normalno, jer je protivgradna zaštita organizovana i prvi put na području Srbije počela da se vrši davne 1968. godine, kada je prvi put donet pravilnik o tome, ali ovo je 2019. godina i usevi, koje su ljudi teškom mukom zasadili, posejali, sada su uništeni zbog nemarnosti države, a pre svega nadležnih organa koji to treba da rade.

Koji su problemi u protivgradnoj zaštiti, da ljudi znaju, jer svako od tih poljoprivrednika očekuje da će da se desi to čudo i da će neko da ga zaštiti od grada u tom trenutku najpre zbog činjenice da ste Zakonom iz 2015. godine pokušali da uredite ovu oblast.

Pod hitno morate da dođete, obraćam se ponovo nadležnom ministarstvu, a i celokupnoj Vladi, sa izmenom ovog zakona kako bi se RHMZ obavezao da na osnovu predvidivih situacija distribuira protivgradne rakete.

Mi ovako imamo situaciju, dame i gospodo narodni poslanici, danas je 23. maj, a pre četiri dana desila se totalna katastrofa, naročito na području Ivanjice, Požege, pre 15 dana na području opštine Topola, da su mnoge rakete ostale u fioci i nisu upotrebljene, jer nije bilo predvidivosti situacije.

Dakle, ne mogu protivgradne rakete da se raspodeljuju na takav način da svako ima to po nešto. Ne mogu da se puste na milost i nemilost, obično su to ljudi stariji od 60 i 70 godina, da volonterski rade taj posao za bednu nadoknadu od 4.000 dinara, i da razmišljaju - a da li sam sačuvao neku raketu od prošle godine, a da li mi je neko dostavio i da li se smilovao da mi da još neku u ovoj godini da zaštitim područje iz te lansirne stanice. To je dakle, katastrofa, velika neodgovornost i ogromna šteta koja se meri u milijardama dinara.

Mi ćemo tek sada imati procenu, a setite se za ovo što se desilo pre nekoliko dana, ali setite se 2017? Zar niste imali tu, kako bi narod rekao, naknadnu pamet, pa da uradite sve ono što se svuda primenjuje u svetu, kako biste zaštitili te ljude?

Ne možete da kažete kada se sve apsolutno zna. Toliko je otišla nauka, toliko je otišla tehnologija, da ne možete da predvidite neku situaciju. Pa, svako dete na internetu, na ovim aplikacijama na mobilnim telefonima, svaki čovek može da pogleda predvidivu, koliko-toliko, vremensku prognozu za narednih sedam dna.

Evo, da pričamo mi iz iskustva koji smo bili u Narodnoj Republici Kini, pa tamo se sve zna. Pa, kako bi oni sprečili tolike greške i takve katastrofe na ogromnim poljoprivrednim usevima da ne rade posao kako treba? Pa, tamo bi neko momentalno ostao i bez funkcije i bez posla, a ovde – nema veze.

Šta posle toga imamo? Pojavljuju se ljudi ih Hidrometeorološkog zavoda koji kažu – kriv je ovaj i prebacuju odgovornost jedni na druge.

Drugo pitanje upućujem Ministarstvu zdravlja, Ministarstvu poljoprivrede i Ministarstvu finansija – kada će posle inicijative koju smo pokrenuli mi srpski radikali ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije, a to je podržao i gospodin Rističević kao predsednik Odbora za poljoprivredu, da se sastane Vladina komisija kako bi se omogućilo da poljoprivrednici, a njih je preko 200 hiljada koji su ušli u reprogram za nagomilane dugove, oslobodili dela koji se tiče neplaćanja za zdravstveno osiguranje?

Mnogi od njih, dakle, nisu koristili zdravstvenu zaštitu, a ne mogu da odu u poljoprivrednu penziju, jer su dugovi ogromni. Hvala.

Druga sednica Prvog redovnog zasedanja , 21.03.2019.

Dame i gospodo narodni poslanici, pitanje upućujem predsedniku države Srbije Aleksandru Vučiću, premijeru Ani Brnabić i ministru pravde Neli Kuburović. Šta će oni i država Srbija da urade posle jučerašnje sramne, skandalozne i drakonske presude prvom predsedniku Republike Srpske Radovanu Karadžiću od strane antisrpskog Haškog tribunala, koji predstavlja kontinuitet u satanizaciji čitavog srpskog naroda i pokušaja da i ovom presudom prvom predsedniku Republike Srpske se nametne krivica i odgovornost za sva dešavanja u Republici Srpskoj, našem najnapaćenijem narodu i da se zapravo izvrši zamena teza, da oni koji su ubijali, klali i proganjali srpsku nejač, žene, decu, civile, budu na slobodi, kao što jesu, a da predsednici srpskog naroda i Radovan Karadžić kao prvi izabrani predsednik Republike Srpske dobije doživotnu robiju zbog činjenice da su montiranim političkim procesom u Haškom tribunalu, zapravo, izvršili naloge NATO i zapadnih sila, koji su od početka isključivo u funkciji toga, da sude Srbima?

Podsetiću vas, kao i Aleksandra Vučića i Anu Brnabić i Nelu Kuburović, da je do sada u Haškom tribunalu Srbima izrečeno preko hiljadu godina zatvorske kazne, a Radovanu Karadžiću su te takozvane sudije juče u 11 tačaka optužnice u drugostepenom postupku, pošto apsolutno ni jedan dokaz nisu mogli da pronađu ni u ovom postupku, kao ni u prvostepenom, da je izvršio, zagovarao bilo kada i bilo gde bilo kakav zločin, pokušali da nametnu krivicu.

Jedna od tih tačaka optužnice je da je kriv i za takozvani genocid u Srebrenici. Genocida u Srebrenici nije bilo i to će i istorija dokazati. Mi to dokazujemo i čitav srpski narod je i u Republici Srpskoj i u Srbiji, dame i gospodo, ogorčen ovakvom presudom od strane haških zlikovaca.

Država Srbija mora odmah da reaguje, kao i predsednik države, i premijer i ministar pravde zbog toga što mi ne možemo da ostavimo u nasleđe budućim generacijama. Ovako nešto mi moramo svuda i na svakom mestu da govorimo i to ćemo činiti i u buduće, da je sloboda srpskog naroda u Republici Srpskoj neprikosnovena. Stvorena je zapadno od Drine država u krvi mladića koji su ginuli za slobodu srpskog naroda, a Radovan Karadžić i rukovodstvo Republike Srpske su dali sve od sebe da srpski narod dobije svoju slobodu.

Opet ponavljam, sve ovo što piše u ovih 11 tačaka ove kvazi presude, u stvari napisane presude od strane zapadnih sila koji su samo ti bednici, tzv. sudije u Haškom tribunali pročitali predstavlja laž, neistinu i dalju satanizaciju našeg naroda.

Mi ćemo, a verujemo i ogromna većina srpskog naroda ponosno da čuvamo sve ono što je i Republika Srpska i sve što su uradili oni koji su branili Republiku Srpsku i dali svoje živote i neka i za vas, a i za one kojima postavljam pitanje, a to su, opet ponavljam, Aleksandar Vučić, Ana Brnabić i Nela Kuburović, budu važnije reči koje je lično Radovan Karadžić izrekao posle ove skandalozne presude, a to je da je srpski narod već pobedio sa njim i sa svima onima koji su dali svoje žrtve, a na državi Srbiji je da odmah preduzme i zato pitamo – šta će preduzeti povodom svega ovoga što se desilo i ove sramne presude Radovanu Karadžiću.

Imovinska karta

(Kragujevac, 30.08.2022.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 110000.00 RSD 01.08.2022 -