Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanice <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/9607">Nataša Jovanović</a>

Nataša Jovanović

Srpska napredna stranka

Govori

Gospodine predsedavajući, jedna informacija. Javljaju mi građani iz više krajeva Srbije da u prenosu nema tona. Da li se mi ovde igramo Skupštine ili šta radimo? Zaista je ozbiljna tema. Ako možete, vidite sa službom koja vrši direktni prenos, javnog servisa RTS, zbog čega se to dešava. Ako je ton u prekidu, bilo ko da govori, gde se u kontekstu neke misli na pola rečenice samo vidi da ljudi otvaraju usta i da nešto pričaju, a da građani ne čuju, onda dalji rad nema smisla dok se to ne otkloni. Zaista je tako i molim vas da intervenišete kod nadležne službe.
Dame i gospodo narodni poslanici, moja namera je bila da ovim amandmanom, za koji SRS smatra da je ključni u ovom zakonu i koji treba da sledi celu koncepciju srpskih radikala u pogledu Predloga zakona, učinimo da zakon bude prihvatljiv i za nas i za građane Srbije.
Želela sam o nekoliko stvari da razgovaram sa ministrom, da pokušam da i polemički dođem do njegovih jasnih objašnjenja na nove termine, na nešto što se prvi put na području Srbije čuje kada je u pitanju ova oblast i kada su u pitanju terminološki pristupi koji zaista daju jednu mogućnost za delovanje verskih sekti u našoj zemlji.
Zbog javnosti, pretpostavljam da sve kolege poslanici znaju da je ovo ključni amandman SRS, ali pročitaću da smo reagovali na član 4.
Taj član kaže: "Subjekti korporativne verske slobode (što je pristup i termin koji nigde u svetu ne postoji, a vi kažete da je izbačeno; ne mogu da govorim hipotetički, govorim o Predlogu zakona, a šta će da bude po amandmanima u danu za glasanje, sada vas pozivam da vi glasate i za moj amandman, moguće je da se skupi i poslanička većina, polazim od toga, moja namera je da vas ubeđujem u to; da li vi hoćete ili nećete to je vaša stvar, Vlada je dala svoj odgovor na to pitanje, a kako će poslanici da odluče, videćemo; dakle, sve da nema te reči) u smislu ovog zakona su tradicionalne crkve i verske zajednice, konfesionalne zajednice i druge verske organizacije (u daljem tekstu: crkve i verske zajednice)".
U ime SRS podnela sam amandman kojim se tako napisan član 4. menja i precizira.
Taj član treba da glasi: "Subjekti verskih sloboda u smislu ovog zakona su tradicionalne crkve i verske zajednice (u daljem tekstu: crkve i verske zajednice), i to: Srpska pravoslavna crkva, Rimokatolička crkva, Islamska verska zajednica, Jevrejska verska zajednica, Slovačka evangelička crkva, Reformatska hrišćanska crkva i Evangelička hrišćanska crkva".
Mi srpski radikali smatramo da tradicionalnim crkvama i verskim zajednicama mogu da se smatraju samo one koje imaju tradicionalni, viševekovni i istorijski kontinuitet i pravni subjektivitet. Reč "konfesija", koja se uvodi terminološki u ovaj zakon i koju tretira član 17. koji smo mi tražili da se briše, nije ništa drugo nego otvorena vrata za sekte. A sve pseudohrišćanske verske zajednice, kako je to ministar govorio, nisu ništa drugo nego sekte, i one mogu da deluju u našoj zemlji.
Nijedna tradicionalna verska zajednica, ni konfesija ne priznaje konfesionalne zajednice navedene u članu 17. Predloga ovog zakona. Mi ne možemo to da prihvatimo, iz razloga koji su nabrojani u načelnom tumačenju zakona i kroz mnogobrojne primedbe koje ističemo već godinama unazad.
Kada su u pitanju pentekostalci i tzv. konfesija koja će da se tretira po članu 17 ovog zakona, govorila sam vam o Nejboru i spominjala sam, podsećala javnost i poslanike na aferu sa nekadašnjim potpredsednikom Vlade Perišićem, i na činjenicu da je Nejbor, kao agent CIA i kao šef CIA, odeljenja za Balkan, poslat na ovo područje da pentekostalnu versku sektu širi na ovim prostorima.
Nažalost, u Kragujevcu, u kojem živim, i u mnogim drugim gradovima, te sekte i tzv. verske zajednice, koje destruktivno utiču na naše društvo u celini i na tradicionalne verske zajednice, pre svega gaze ono što smo mi Srbi i pravoslavci, jer uglavnom idu na to da vrbuju vernike SPC, pre svega decu koja su pripadnici naše SPC, te ne možemo da prihvatimo da se na ovakav način daje mogućnost da, kako ministar kaže, deluju "pristalice drugih verskih organizacija".
Prvo, ne postoje nikakve pristalice. Prenesite gospodinu ministru, postoje vernici i oni koji to nisu. Pristalice mogu da budu pristalice nekog fudbalskog kluba ili neke političke stranke, u najvećoj meri žive pristalice SRS, ali pristalice neke verske grupacije ne.
Sa druge strane, moram ponovo da vas podsetim na ono što su zaključci deklaracije koja je doneta na nivou EU 1996. i 2003. godine. Na plenarnoj sednici, nijednim slovom – ni ministar u svom izlaganju, niko od poslanika vladajuće strukture, niti to postoji u zakonu – ne označavaju se i ne definišu verske sekte.
A pročitaću vam do kakvog su zaključka došle donete deklaracije na nivou EU 1996. i 2003. godine.
Oni su u plenarnoj debati posvećenoj destruktivnom delovanju verskih sekti, od kojih su mnoge zabranjene i u zemljama EU, u Austriji, Nemačkoj, Francuskoj itd, govorili o činjenici da u pojedinim zemljama treba da se povede odlučna borba da se suprotstave opasnim pokretima sektnog karaktera, koji prete psihičkom ili fizičkom integritetu ličnosti i pozivaju da se primenjuju članovi krivičnog zakona civilnog zakonodavstva, što nije regulisano ovde.
Jer, ako govorite o patološkim i destruktivnim pojavama, ako govorite o onome što MUP ima kao evidenciju o destruktivnom delovanju onih koje vi nazivate "Nove protestantske crkve", vi dolazite do činjenice da vi uopšte niste mogućnost sankcionisanja tih sekti predvideli zakonom, čak im dajete mogućnost da one budu nesmetano registrovane.
Ne mogu da prihvatim da ministar kaže da su to pametni ljudi koji se školuju na tim njihovim tzv. fakultetima, a pripadnici su Novih protestantskih crkvi, jer to nigde ne postoji. Oni prvi protestanti pre mnogo hiljada godina su se pobunili protiv pape i Rimokatoličke crkve, ali ovi koje vi nazivate, i ministar, "Nove protestantske crkve", one kao takve nigde ne postoje i nigde nisu priznate. To su sekte.
One postoje unazad 150-200 godina. To što će neko na pogrešan, tendeciozan i destruktivna način da tumači hrišćanstvo, da udara na SPC, na nacionalnu svest srpskog naroda, na srpsku decu i da na takav način deluje u ovoj zemlji, a da se podvede pod reč "konfesija", to za nas ništa ne znači. Znate, ako neko na takav način ima neku sliku, jedan lik i obožavalac je ne znam čega (gospodine Aligrudiću, budite još malo strpljivi, kažete da sam u pravu; naravno da jesam u pravu), takvo delovanje mi ne možemo da prihvatimo.
Zbog toga se mi zalažemo da članom 4. budu definisane samo tradicionalne verske zajednice. Mi smo mnogo puta spominjali da su pripadnici tih pseudohrišćanskih crkvi, kako ih neko naziva, u stvari sekti, i bivši ministar Veselinov, pa Gašo Knežević, a da ne govorim o bivšem predsedniku Vlade SRJ, članu i pripadniku Munove sekte, Milanu Paniću i tako redom.
Jer, ta priča će da nas odvede dotle da ću onda da vam dam egzaktne podatke o uništenju i napadu na crkvene objekte tradicionalnih verskih zajednica, a ne samo na vernike, pripadnike tradicionalnih verskih zajednica, koje su zabeležili čak i ovi iz Saveta Evrope, donosivši deklaracije 96. i 2003. godine, zaista egzaktne i poražavajuće podatke.
Delovanje verskih sekti, a sve one organizacije koje ne spadaju u tradicionalne verske zajednice, za normalne ljude su ništa drugo nego sekte, razne psihoorganizacije, komercijalni kultovi, slične organizacije koje nesmetano zakupljuju termine na svim lokalnim TV u Srbiji, čak i kod nekih koje pretenduju da dobiju nacionalnu frekvenciju, to ste i te kako primetili, koje direktno žele da utiču na svest mladih ljudi, a pre svega na populaciju koja je u Srbiji verujuća i koja pripada SPC, jeste nešto što će im biti omogućeno kada se registruju po ovom zakonu.
Kažete u članu 3. stav 2. da oni mogu da budu od strane nadležnog ministarstva obeshrabreni, ili da ne deluju tako ili da ne budu priznati, da ne budu registrovani, a onda i vi pravite klasifikaciju i kažete - ovo su konfesije, a to su u stvari sekte po članu 17, a ovo drugo su sekte, pa njih nećemo da registrujemo po članu 3. zakona. Nadležno ministarstvo neće da im da dozvolu, a u stvari sve je to velika mogućnost da pravite, u smislu lova na veštice, netačnu klasifikaciju na ono što jeste i na ono što nije.
Želim da vas ubedim, kao pripadnik SRS i kao verujuća žena, pripadnik Srpske pravoslavne crkve, da morate u formi priznavanja samo tradicionalnih crkvenih zajednica da razmišljate kada se bavite ovako osetljivom oblašću, o čemu je govorio i gospodin Nikolić u načelu.
Smatram da je neophodno da se ovaj amandman, kao i amandman na član 17. pre svega, na član 8. kada je u pitanju boravak onih koji treba da vrše verske obrede u Srbiji i čiji su državljani, i te kako reguliše. Neću da vas podsećam samo na jedan od onih primera, niko nije spomenuo, a evo ja ću, pripadnike te Mormonske sekte.
Pojavio se taj njihov tzv. propovednik i tu vam se svuda krije opasnost od ovoga o čemu govorim. Oni za sebe kažu da su neka pseudohrišćanska verska organizacija, ništa drugo nego sekta, a priznati su kod Amerikanaca kao konfesija, a vi ove druge sekte ovde priznajete kao konfesije. On je došao iz Nju Džersija i za sebe čak kaže da je od loze Nemanjića, zamislite. Njegova majka je pripadnik loze Nemanjića. Sa takvom izmišljotinom udara na svest, pre svega verujućih mladih ljudi, želeći da ih odvrati od njihove crkve i njihove tradicionalne verske zajednice.
Moram da vas podsetim i na činjenicu, a to ću da učinim, pre svega, zbog toga što su poslanici SRS prvi put tamo položili zakletvu u hramu Aleksandra Nevskog na Dorćolu, da tamo postoji centar za duhovno suzbijanje delovanja verskih sekti u našoj zemlji. To je zaista kao i narkomanija, alkoholizam i sve druge pošasti koje postoje u našem društvu i svuda u svetu.
Nešto protiv čega svaki iskreni srpski patriota i svi građani, pripadnici drugih naroda, odnosno verskih zajednica, tradicionalnih, treba da se bore, kako bismo sačuvali nacionalno tkivo našeg društva, koje se i te kako kroz takvo delovanje razara.
To što su se oni oglasili, neki od njih, kaže ministar, o tome je i govorio i kolega Krasić, i rekli ko su ti koji mogu da kažu za njih da oni nisu pripadnici crkve. Upravo vam o tome i govorim, da će ti takvi sektaši, kroz legitimitet i kroz mogućnost da se šire i da deluju sve više i više, i pokazuju to jasno statistički podaci u poređenju sa 91. godinom, pa na zadnjem popisu je bilo 2002. godine, videćete da su se oni čak toliko osmelili kao pripadnici tih sekti da se tako javno i deklarišu.
Ne prezaju ni od čega, dolaze ljudima na vrata, čak i sveštenike SPC presreću u mantiji posle službe na ulici. O tome vam pričam i o činjenici da jedino kroz jasno definisanje onoga što je vekovima kao konfesionalna tradicionalna verska zajednica priznato, o čemu govori amandman na član 4. koji sam podnela, mi možemo da uđemo u dalju raspravu na jedan ispravan i jedini normalan način.
Još samo nešto. Kada su usvajani zakoni o osnovnom i srednjem obrazovanju i kada je posle 60 godina uvedena veronauka u naše škole, upozorili smo i tada, to sam takođe uradila sa ove govornice, tadašnje predstavnike Dosovske vlasti, da se ne igraju pojmovima kao što su male verske zajednice. Postoji jedan poslanik tu pripadnik ove Nazarenske sekte iz ove Veselinovljeve stranke, o tome govorim, a vi kažete da su oni konfesija, nisu nego su sekta, on je amandmanski želeo da deluje još 2002. godine i govorio je o tzv. malim verskim zajednicama.
Uspeli smo tada da intervenišemo kroz amandman poslanika Dragoljuba Stamenkovića da kroz jasnu definiciju onoga šta su tradicionalne verske zajednice, što upravo činim predlogom da se promeni član 4, spasimo našu omladinu i našu decu da kroz vraćanje veronauke u škole ne mogu sektaši da drže veronauku i da sebe nazivaju pripadnicima nekakve crkve.
Razmislite o ovom i uglavnom će u ovom pravcu dalje da govore poslanici SRS, jer se svi uglavnom drugi amandmani koje smo podneli na Predlog zakona tiču člana 4. i sled su onoga o čemu sam govorila podnoseći ovaj amandman.
Gospodine Obradoviću, u najmanju ruku je neobično da iz konteksta mog sedamnaestominutnog izlaganja reagujete na nešto što sam rekla na početku, a što je sada amandman...
(Predsedavajući: Gospođice Jovanović, uopšte nisam mislio na vas, nego nekoliko govornika pre vas je o tome govorilo, tako da se uopšte nisam osvrtao na vaše izlaganje nego je to bilo objašnjenje gospodinu Aligrudiću.)
Mislila sam na sebe. Vi ste mislili na nekog drugog, a ja da reagujete na ono o čemu sam govorila.
(Predsedavajući: Reagovao sam na izlaganje Miloša Aligrudića.)
Nemojte to da govorite, svi poslanici ispred sebe imaju te amandmane. I ja sam to znala, ali sam govorila sa aspekta SRS i načina na koji sam to htela da kažem. Niste vi tu da me ispravljate i da me usmeravate na to da li postoji neki amandman ili je predlagač odustao od toga.
Nemojte sada Aligrudića da uplićete u to, on će da kaže o mom amandmanu ako nešto bude želeo kasnije, ali vama kažem za ubuduće da to nije u redu i nije korektno.
Gospodine Markoviću, niste predsedavali pred kraj prvog dela, a radi se o amandmanu. Samo da pojasnim kolegi Aligrudiću.
Nije samo moj i motiv SRS bio ovaj razlog borbe protiv verskih sekti, nego sam jasno u amandmanu napisala. Dakle, član 4. menja se i glasi: "Subjekti verskih sloboda u smislu ovog zakona su tradicionalne crkve i verske zajednice". To je u direktnoj suprotnosti sa ovim rešenjem koje je dao ministar, odnosno Vlada, gde se kaže: "Subjekti verske slobode u smislu ovog zakona su tradicionalne crkve i verske zajednice, konfesionalne zajednice i druge verske organizacije". Toga kod nas nema, ne samo zbog činjenice da one zaista, te konfesije koje vi nazivate novim protestantskim crkvama, gospodine ministre, ne postoji.
Nigde u svetu ne postoje nove protestantske crkve. Oni protestanti koji imaju svoje protestantske crkve, tradicionalne, zna se koji su. Ovi novi protestanti koje vi nazivate konfesijama, to su sekte. Nije samo to bio cilj, a razumem, vi ste taj deo izlaganja u superlativu tumačili kada sam govorila o toj borbi. To je ono što ste vi shvatili.
Ne shvatate da je ovaj amandman sled događaja u celom zakonu, intencija SRS da se zadrži ono što je tradicionalno, oni ciljevi koje imaju te tradicionalne verske zajednice, utemeljeni stotinama godina unazad, o tome se radi, i njihov pravni subjektivitet.
Velika je razlika u našem posmatranju stvari. Vi kažete, oni će biti sankcionisani. Oni već sada imaju nebrojena počinjena krivična dela ove tzv. konfesije na prostorima naše zemlje. Oni do sada nikada nisu sankcionisani. Sada im se daje mogućnost da se šire i da deluju tako što ih institucionalno priznajete kroz ovakav predlog zakona.
A ovi drugi, dakle, a to moram da ponovim, biće po sistemu lova na veštice, ovi su u redu, a ovi drugi, za koje vi kažete da su destruktivni i opet ih ministar ne naziva sektama, nisu u redu. A ovi koje su konfesije, samo sam neke od primera dala, i političara i nekih poznatih ličnosti, koji su svrstani u red tih sekti i njihovog izuzetnog destruktivnog delovanja.
Gospodine ministre, samo da vam kažem, kada su u pitanju ti tzv. fakulteti i te tzv. škole, vi kažete da tamo idu pametni ljudi i pohađaju. Kako za vas mogu da budu pametni ljudi koji tako na tradicionalne verske zajednice udaraju, i koji se tako ponašaju, i koji imaju tako pogrešno tumačenje, i koji su obožavaoci ne znam čega, a ne poštuju (Predsednik: Hvala.) ono što je utemeljeno pre svega u našoj SPC i u drugim tradicionalnim verskim zajednicama. Toliko zbog jasne razlike koju sam dala u svom izlaganju pre pauze.
Vi ste i predsednik i predsedavajući, gospodine Markoviću, ujedno, jer jeste predsednik Narodne skupštine, ali i predsedavate sednicom, jer da nije tako mi ne bismo mogli ovde da radimo, samo bismo se gledali.
Želim samo da, u skladu sa ovim što ste vi govorili, da se nadovežem kada je u pitanju ovako tendenciozno tumačenje kroz primere koji zaista nisu bili predmet amandmana gospođe Radete, a koje je izneo kolega. Da kažem da je ona prvenstveno mislila na tzv. propovednike verskih sekti i na one koji vršljaju po Srbiji i po drugim srpskim zemljama, i po Rusiji takođe.
Moram opet da vam ponovim da je sveruski narodni sabor održan upravo na tu temu jer svakojake sektaške organizacije i lažni propovednici su se pojavili na području ruske države, koji imaju cilj da osim toga što žele da registruju te svoje sekte tamo, što je kod njih drugačiji proces, po zakonu koji je donela Ruska Federacija 1997. godine, utiču na društvo i na narod veoma negativno i destruktivno, kako to sve sekte rade.
Zaista me čudi, kolega, što niste naveli recimo primer nekog mormona. Vi dolazite iz Novog Sada, za sada njih ima registrovanih mislim na području Novog Sada, što je žalosno, nekoliko stotina. Jutros sam iznosila primer jednog takvog lažnog propovednika. Znate, to što oni postoje, i to što su oni verska zajednica, i što njih priznaju SAD, to ne znači da oni treba da imaju uporišta ovde u Srbiji, gde takve sekte nemaju nikakvo uporište i ne treba da imaju.
I protiv njih svako normalan treba da se bori svojim sredstvima, svojom tradicionalnom verom, i mi Srbi pravoslavci i ostale tradicionalne zajednice.
Ali, ako se pojavi jedan takav, i koji dođe iz Jute, i ako je cela Juta, i njihov klub koji igra u NBA, ako su svi mormoni, to ne znači da mi treba da opravdamo njihovo delovanje ovde, i da se pojavi jedan takav, i da ga čak policija privodi, koji drži te "propovedi" po beogradskim ulicama ili ne znam gde, i predstavlja se kao potomak Nemanjića ili drugačije huli na Boga, i na hrišćanstvo i ne znam šta već sve radi.
U svakom slučaju to je bila namera i gospođe Radete i SRS, uz potvrdu ovoga što vam je rekao predsednik Skupštine, kada je u pitanju dolazak recimo patrijarha Moskovskog i cele Rusije Alekseja II, što ste vi rekli, i učestvovanja u službi, odnosno liturgiji SPC, što je tačna informacija koju vam je dao gospodin Marković.
Gospodine Markoviću, dame i gospodo narodni poslanici, oko amandmana koleginice Vjerice Radete, koja je imala jasnu nameru i iznela svoj i stav SRS. Iz našeg izlaganja je bilo jasno, pre svega, ovlašćenog predstavnika, šta smo želeli da kažemo, ali se kroz ovaj amandman povela druga priča koja jednostavno nema veze sa stvarnošću i sa nekim detaljima koje ću sada usput da napomenem, zato što nije vredelo ni ono što smo govorili, ni neke primere koje smo iznosili.
Imam utisak da je na drugi način suprotna strana, vladajuća stranka, želela da shvati podnošenje ovog amandmana.
Nejasno mi je bilo od samog početka zašto su se velikodostojnici SPC uplitali u ovaj primer u prilog tome da nije prihvatljiv amandman. Moram da vam kažem ono što verovatno neki od vas znaju, a neki ne znaju.
SPC ima svoj Ustav i svoje zakone, svoje propise i ne može niko, a to zna i gospodin ministar ni iz jedne tradicionalne zajednice da dođe na područje ovde, a kamoli da pripada sestrinskoj pravoslavnoj crkvi ili da je iz neke eparhije SPC, da vrši obred, a to vam je rekao i gospodin Marković, već samo da saslužuje u SPC.
Sa druge strane, sve da zakon daje ne znam kakvu mogućnost, samo malo me saslušajte, kolega, crkva ima svoj Ustav i svoj zakon po kome može da kaže nekome da li je dobrodošao. Kao primer ću vam navesti i to. Ako dolazi neki sveštenik iz Amerike, on prvo mora da se u eparhiju u koju dolazi, Srpske pravoslavne crkve, jednostavno legitimiše, da pokaže kada je rukopoložen, svoju diplomu. I ne samo to, nego da od strane svog vladike i svoje eparhije ima dozvolu da učestvuje u sasluživanju liturgije.
A to uverenje, čak može da bude staro najviše tri meseca, ne zamerite mi ako govorim napamet, ali mislim da sam u pravu, da nije pod zabranom sasluživanja, odnosno boravka u nekom hramu SPC za vreme vršenja obreda.
Moram da vam kažem da kada je spomenut Patrijarh srpski, Patrijarh SPC je ovde u Patrijaršiji u Beogradu i on je uvek državljanin Srbije, odnosno SRJ, tako da taj primer nije u redu.
Moram još da vam kažem, kada je u pitanju dozvola za odlazak našeg izabranog vladike za inostranstvo, setite se vladike Nikanora, australijskog i novozelandskog, sada ga je zamenio preosvećeni vladika Milutin, on je tada kada je trebalo da ode u eparhiju naše SPC, dakle, u inostranstvo, čekao na dozvolu godinu i po dana.
Sve ovo je koleginica Radeta jasno i glasno napisala, da vrši obred a da je strani državljanin. Dakle, da vrši obred, pre svega misleći na hiljade, nažalost, lažnih misionara i onih koji vršljaju po Srbiji, govorila sam vam i po Rusiji. Vi možete da tumačite i zakon kako hoćete.
Kada već znate, a zna i gospodin ministar, da SPC ima svoj Ustav i svoje zakone, svoje kanone po kojima postupa, kakav god zakon da donesete, znate da ona nikada ne bi dozvolila nijednom takvom lažnom misionaru, odnosno tim sektašima da dolaze i da vrše bilo kakav verski obred, jer naša SPC u tom smislu samo priznaje tradicionalne verske zajednice, kao što sam navela u članu 4, odnosno amandmanu na Predlog zakona.
I onda je besmisleno da se mi dalje oko toga sporimo, jer valjda vam je jasno da je apsolutno i namera i ispravnost amandmana koleginice Radete na mestu. To što vi sada želite nekim drugim kontraargumentima, koji nemaju utemeljenje u stvarnosti i u onome što sam rekla, pozvala sam se na član 103. i 104, gospodine Markoviću, možda nisam rekla na početku prilikom javljanja o povredi Poslovnika, sada želite da se povadite zbog toga što zapravo ovaj zakon daje ovim drugima koje ne priznaje crkva i kojima nikada ne bi dala dozvolu, naša SPC.
Zar ne mislite da bi mogao Racinger da dođe bez poziva crkve i bez poziva države u Srbiju onako kako hoće i kako njemu padne na pamet, i da javi, evo stižem za tri dana. E, kada bi to tako moglo.
Radi se o jednoj vrlo ozbiljnoj stvari koju treba da posmatramo kroz ovakve argumente i ovakve primere, koji su jedino stvarni i ispravni, koje sam ja iznela, i to je ono što je bila namera SRS i uvažene koleginice gospođe Vjerice Radete.
Ne znam, dame i gospodo poslanici, gospodine ministre, na kakvim stimulansima su pojedini koji izlaze za ovu govornicu. Zaista pre podne je, normalan dan, koliko znam, niti pada kiša, niti je napolju neko čudo, nevreme, ali zbog javnosti i zbog podsećanja vas, pre svega poslanika SRS, moram da kažem da ne samo da je neistina i neverovatna glupost ovo što smo čuli sada od prethodnog govornika i od one govornice pre njega, ove koleginice Albijanić, zaista ne mogu da verujem da se ovako nešto dešava.
SRS je, gospodine Iliću vi to znate, da vas podsetim i da čuje celokupna srpska javnost, ne samo da nije učestvovala u radu bilo kojeg odbora, kada nas je bilo 23 ovde protiv 176 poslanika Dosa, koje smo razbili, rasturili, oterali na izborima, sami protiv svih, i bili smo najogorčeniji protivnici svih kadrovisanja u okviru srpskog pravosuđa.
Ne mogu da se setim, da uzmem stenogram unazad toliko godina, ako Gorana Kljajevića samo moja malenkost nije deset hiljada puta nazvala kriminalcem, čovekom koji je doveden da bi pljačkao srpska preduzeća, da ih dovede u stečaj, da obespravi radnike. Pa samo je ko zna koliko sporova imala kragujevačka privreda koja taj problem nije mogla da reši na nivou Trgovinskog suda u Kragujevcu, pa se ljudi žalili, a kome da se žale, kriminalcu Goranu Kljajeviću. Vi nama pričate da smo mi za nešto glasali, mi kao opozicija ovde. Nemojte da klimate glavom jer za klimanje glavom treba da imate nešto u glavi.
Kada čitate nešto i kada se informišete ovako ili onako, proveravajte ako govorite o nečemu što se dešavalo u periodu kada ste na razglednici viđali ovu zgradu, pa posle došli da u njoj budete jedno vreme, sada ćete da idete i više nikada nećete da se vratite, nemojte na takav način da iznosite neistine, gluposti i idiotluke.
Mi smo bili jedini koji smo se borili protiv takvih kao što ste vi. Vaši pripadnici su uz Gorana Kljajevića, hoćete da vam navodim poimenično i po svedočenju bivšeg predsednika Privrednog suda, gospođe Arežine, koja je knjigu napisala o tome. Upali 5. oktobra sa automatskim puškama, zaplenili dokumentaciju, vaš predsednik stranke je učestvovao u malverzacijama oko Sartida, oko Knjaza Miloša, ko zna šta će sve još da ispliva na površinu.
Ti sedi dole dok završim izlaganje, pa će posle predsedavajući da ti da reč.
Vi ćete sada da govorite SRS, koja se najviše borila svih ovih godina protiv kriminalaca kakvi su Kljajević i ostali.
Moraću svima vama da donesem, ali nije besplatno, cena se u međuvremenu povećala, svi poslanici propalog DOS-a, sve DOS-manlije su rado od mene kupovale sve knjige prof. dr Vojislava Šešelja. Vama ću, koleginice Albijanić, zato što zaista sažaljavam to što ne znate ništa, doneću vam jednu knjigu besplatno, svi ostali da kupite najmanje po dve, da se nečemu naučite, da vidite krivične prijave koje je podnela SRS protiv Kljajevića, protiv ostalog kriminalnog klana.
Hoćete malo da pričamo o Brašnjevićima, da pričamo o Mikanu i o Milenku Brašnjaviću, možemo i o njima. Evo, i o njima mnogo toga znam što vi ne znate. Da vam kažem sa kime su bili povezani, ko ih je reketirao, koga su raketirali oni, šta je radila njihova firma. Nemojte sa nama o kriminalu i korupciji, to je za vas teren gde ne možete da se snađete, zato što ste i sami, ne vi lično, nego pojedinci iz vaše stranke do guše umešani u kriminal i korupciju, a razgovarate sa ljudima koji će tek dolaskom na vlast, a to će biti veoma brzo, da nastave sa veoma odlučnom borbom.
Jer ako mislite da će SRS tek tako lako da pređe preko afera koferčića, preko Jelašića, preko Nacionalne štedionice i svega ostalog, budite sigurni da toga neće da bude, da će klupko da se odmotava i odmotava, a onda ćete vi u ispražnjavanju spiska iz glave da ostanete sa spiskom samo onih koje ste poznavali, a oni svi kriminalci će da dobiju ono što će da zasluže.
Naravno da će da mi ustupe prednost, gospodine Mihailoviću, jer su u pitanju fini i kulturni ljudi, a ne kao prethodna govornica, a koja za sebe kaže da je oženjena i da ima dvoje dece, i kućno vaspitanje, i zaista sam zabrinuta ko će tu decu da vaspita, s obzirom na činjenicu da je jedan od roditelja ovakav. Ovako nevaspitano, i neupućeno, i neotesano stvorenje nikada nije prošlo kroz ova skupštinska vrata.
Zaista, narodni sam poslanik već više od 10 godina i ne samo da je za javnost srpsku, za medije, za poslanike dotična osoba predstavljala fenomen, kao pojava i kao neko ko pre svega masom gluposti koju izgovara i u svojim nastupima i u TV emisijama, ne razume se ama baš ni u šta o čemu priča. Imali smo prilike da vidimo i juče i da se zapitamo da li je ta osoba uopšte pripadnik neke verske zajednice ili najbliže SPC, kada onako govori o jednom veoma važnom zakonu, i morali sa mesta da uputimo takve poruke. Ne mogu da pomognem u situaciji kada takve osobe i kada takvi ljudi, koji nisu iz kuće, a znate kod mene u Šumadiji se kaže kako te kolevka zaljulja, tako ti krene, ponele to vaspitanje.
Vama, gospodine, pošto ste vi alfa i omega u toj vašoj organizaciji G17, kako se već zove, nemojte da savetujete ljude, pre svega svoje kolege i koleginice koje nemaju nikakvog iskustva da se pojavljuju bilo gde, bilo na kom medijskom prostoru, a da idu, znate, što bi naš narod rekao, rešetom na mečku. Ako vi šaljete neuke ljude, ljude koji ama baš ništa ne znaju, ni šta se dešavalo pre dve ili pre tri ili pre pet godina apsolutno identični vama, jer vi ste mnoge lekcije preskočili.
Vi možda znate da duvate u balon, znate, vi ste tog dana pokazali. Tamo je bilo, nažalost, pola miliona ljudi koji su na najgori mogući način doživeli to što ste vi radili. Toliko o vašem vaspitanju. Vi ste pokazali da nemate ništa hrišćanskog u sebi, nemate kućno domaće vaspitanje. Kako ćete vi onda svoju decu da vaspitate, a kamoli neku drugu, kada ste vi na dan kada je jedan čovek, koji je bio predsednik države, uz ispraćaj od preko pola miliona ljudi, i njegov kovčeg položen na platou ispred Savezne skupštine, na samo pedesetak metara odatle šta ste sve radili sa balonima i ne znam sa još kojim rekvizitima. Treba toga da se stidite.
Posle toga nije trebalo vi da se pojavljujete uopšte, da vas nema, da se sakrijete u mišiju rupu i da kažete, jesam taj koji je napravio nešto protiv čega je svaki normalan čovek, svaki onaj koji ima bilo šta ljudsko u sebi, a ne da izlazite vi i da govorite o nekakvim uzusima o lepom ponašanju, ili ovome i onome. Kako vi dolazite na sednice Narodne skupštine? Treba da se postavi to pitanje...
(Predsedavajući: Vreme.)
Kako dolazite? Da li ste vi čovek koji je uračunljiv, da li normalan čovek može da izjavi, čim izađem iz zgrade Narodne skupštine, rukujem se sa ljudima, bilo da ih znam, bilo da ih ne znam. Pa znate ko ide tako kao luda Divna po ulici i rukuje se sa nepoznatima. Nemojte kolega, urazumite se malo.
Nemojte da me prekidate, jer niste prekidali ni onoga ko je govorio pre mene.
Nemojte mene da opominjete. Govorim vam sa aspekta mog iskustva i znanja o ovom poslu i radu Narodne skupštine Republike Srbije, i govorim vam o činjenici, kolega, ako hoćete da vas zovem kolega i da vam učinim, i tako ću da vas zovem, mada mi je bliži onaj izraz koleginica.
(Predsedavajući: Molim vas!)
Ali ako hoćete, moram da vam kažem, ne valja vam posao koji radite. Posle te iste emisije, u kojoj je javnost mogla po ko zna koji put da čuje da su lopovi i kriminalci bliski vama i vašim strukturama zaslužili da se nađu iza rešetaka i da će tek da se nalaze, vi ste zvali novinara, autora te emisije da mu pretite, otvoreno da mu pretite i da preko tog telefonskog poziva pretnju upućujete meni.
Da li ste vi normalan čovek? Treba da ćutite i više nikada ništa da ne kažete.
Hoćete da razgovarate o tome, o vašim kompleksima i o činjenici da vam se smeju dopisnici, oni koji rade pijačni barometar, a ne ozbiljni novinari koji prate sednicu Narodne skupštine.
Dajte čoveče, jednom se urazumite, da ne budete pajac, cirkus Medrano, koji dolazi u Skupštinu, svakog dana iznova sa novim tačkama na trapezu, sa gutanjem vatre ovako ili onako. Pa dosta više, dajte da radimo ozbiljno, sa ozbiljnim ljudima.
Dame i gospodo narodni poslanici, tu je samo jedna koleginica, gospodo poslanici, pre svega najviše je onih iz redova SRS. Moraću brzo da govorim jer je preostalo vreme za poslaničku grupu dosta malo da bismo rekli sve što mislimo o ovom zakonu, a ima još kolega koji treba da govore.
Preći ću odmah na stvar i krenuću sa onim što je u najvećem delu napomenuo predsednik naše poslaničke grupe, gospodin Tomislav Nikolić. Ali, ono što želim da istaknem je činjenica da je SRS, kao najbrojnija i najuticajnija politička stranka u Srbiji, ubeđena sam, uskoro vlast u našoj zemlji.
Mi srpski radikali, koji predstavljamo građane Srbije, verujući smo ljudi, u najvećem delu i najviše nas je pravoslavne veroispovesti, ali kod nas ima pripadnika i drugih tradicionalnih verskih zajednica, i ono što mi ističemo govoreći ne samo u ovom zakonu, nego o činjenici da slepo prihvatanje svega onoga što nam servira Amerika i Zapadna Evropa od petooktobarskog puča pa naovamo, i te kako destruktivno utiče na našu naciju, na građane Srbije, a pre svega na naše nacionalno tkivo.
Ovaj zakon, a naročito zbog činjenice da je SPC u 20. veku postradala, da su prostori na kojima je delovala SPC, zapadne srpske zemlje i srpski narod, satanizovani od strane fašista i ustaša. To se nastavlja, kao što ste čuli pre neki dan kada smo o tome govorili, a gospodin Nikolić danas, pokatoličavanje preko 30 hiljada, oglasila se i naša crkva i iznela je taj podatak svojim saopštenjem.
Sve što se dešava našem narodu na Kosovu i Metohiji trebalo je da nam bude opomena da kada izrađujete ovakav zakon, gospodine ministre, i ova vlada, da imate to na umu, a ne da izjavama koje nisu nesmotrene, nego to je zaista, danas sam se uverila, vaš stav i vaše intimno viđenje, i Vlade koja vam je dala da vodite ovaj resor i da predlažete ovakav zakon, put u legalizovanje verskih sekti u našoj zemlji kroz donošenje ovakvog zakona i svega onoga što će tek da nas snađe.
Otišli ste danas i korak dalje. Ranije ste sve to krili pod formom konfesije, verske zajednice itd, namerno izbegavajući reč sekta, a zaboravili ste, gospodine ministre, jer rekli ste pre izvesnog vremena da za državu ne postoje sekte, to ste izjavili agenciji "Beta", i objasnili ste da će sve crkve i verske zajednice biti ravnopravne pred zakonom. To ste naveli u članu 17. zakona.
Sada vas pitam, pošto je vreme kratko, a danas ste izneli još jedan zapanjujući podatak, da su to za vas, sve ove destruktivne sekte, jer svaka sekta je satanistička i pesudohrišćanska, u to budite sigurni, nove protestantske crkve. Vi to govorite za sekte koje razaraju naše društvo i koje su do sada, delujući tako na prostorima naše zemlje, odnele mnogo ljudskih života.
One su pomagale subverzivnu delatnost, špijunsku delatnost i sve ono što su radili, naročito za vreme dok smo branili našu državu pod naletom pre svega agresije od strane ustaša, a zatim za vreme agresije od strane NATO pakta. Vi danas govorite da su to za vas nove protestantske crkve, dakle, sekte koje su nastale pre 100, 200 ili više godina i o tome možemo da pričamo satima.
Samo vas pitam, da li ste vi kao ministar u ovoj vladi dobili izveštaj MUP ili socijalnih službi šta su samo, recimo, uradili adventisti, i kakvi su poražavajući rezultati kada je u pitanju naša omladina i starija populacija. I da li ćete vi, pošto ste u članu 17. naveli koje su to konfesionalne zajednice, pa moram da vas podsetim da je pripadnik baptističke, kako vi kažete, crkve, odnosno sekte, koja je podržavala za vreme endehazije ustaški Pavelićev režim, i Bil Klinton, da li se to namerno ili slučajno posle 50 godina jedan takav isti pojavio, koji je učinio tolika zla našoj državi i narodu. Da ne govorimo o saradnji i delovanju za vreme Drugog svetskog rata sa Gestapoom u Vojvodini kakva su sve zlodela počinili nad našim narodom.
Da li moram da vas podsetim da je pentekostalac izvesni Džon Nejbor, poznat po špijunskoj aferi sa generalom Perišićem, koji je kao šef CIA za Balkan i kao onaj koji je poslat od strane CIA-e da pentekostalsku sektu širi na prostorima Srbije, takođe jedan od označenih neprijatelja srpskog naroda.
Da li moram da vas podsetim i na to, a kolege su mnogo govorile o tome, da je doneta i rezolucija 1996. godine o sprečavanju delovanja sekti u Zapadnoj Evropi i da su u Austriji, Nemačkoj, Švedskoj, Švajcarskoj sekte, koje ćete vi sada ovim zakonom da legalizujete i protiv kojih se odlučno bori SPC i svaki sveštenik SPC, zabranjene i njihovo delovanje je sankcionisano.
Otud nije ni čudo što se pre izvesnog vremena, pre desetak dana, u Rusiji održao Sveruski narodni sabor u Crkvi Hrista Spasitelja u Moskvi, u kojoj je bilo preko 2,5 hiljade učesnika, pod patronatom patrijarha cele Rusije Alekseja Drugog i predsednika Rusije, ruske Državne Dume i celog političkog vrha, gde su oni doneli jednu deklaraciju zbog činjenica da su ovakav malo modifikovani zakon pod Jeljcinovim režimom, pod pritiskom Zapadne Evrope, doneli 1997. godine, a da su ruska država i Ruska pravoslavna crkva u 20. veku proživele identične torture kao i naša crkva, suočeni danas sa činjenicom da ko zna koliki je broj sekti koje deluju na tom prostoru.
Onda su oni lepo poručili čitavom svetu i pravdoljubivom delu čovečanstva, i nama koji želimo da očuvamo i naciju i veru, u deklaraciji koju su izdali posle toliko iznetih mišljenja i uz učešće crkvenog i državnog vrha, da vera u domovini i svetinje nisu ništa manje vrednosti od ljudskih prava. To stoji u toj deklaraciji.
Vi pod pojmom ljudskih prava i kroz ovakve članove zakona hoćete da legalizujete verske sekte, koje nesmetano deluju u mnogim zemljama, a u ovim pobrojanim su zabranjene. Pitam vas, pošto je sekta Miraša Dedejića registrovana u policijskoj stanici na Cetinju, od strane sektaša i separatista režima Mila Đukanovića u Crnoj Gori, a pošto je on počeo da deluje u Vojvodini, tu su kolege sa područja AP, mislim u nekom selu ili u Lovćencu, ispravite me ako grešim, pod nazivom "Krstaš", da li ćete vi da registrujete Dedejićevu sektu jer vam to ovaj zakon dozvoljava.
Šta su za vas, pošto to kažete u članu 17. i druge verske zajednice, Jehovini svedoci, čije delovanje izričito uz ove sve druge sekte, za koje nemam vremena sada da ih pobrojim, zabranjene u mnogim zemljama zapadne Evrope. Fakultativna primena pojedinih članova, može, a i ne mora, o čemu je danas govorio sa pozicije Ustava naše zemlje, odnosno poštovanja Ustava i drugih pozitivnih postojećih zakonskih normi, gospodin Tomislav Nikolić, za vas očigledno nisu obavezujuće i vi se na to niste obazirali.
Ono što je zaista zapanjujuće je, gospodine ministre, da ste vi svojim dosadašnjim izjavama, a pre svega ovim današnjim nastupom eksplicitno rekli, evo, izvolite, dođite, zakon, a naročito Krivični zakonik ove zemlje, koji je usvojen, za vas ne znači ništa. Jer vi ste danas rekli, kako vi možete da znate i država neće, odnosno vaše ministarstvo po članu 3. ovog predloženog zakona da registruje one koji su za vas opasnost.
Ali, postavlja se pitanje kako uopšte možete da razmišljate o registraciji, legalizaciji nekakvih verskih zajednica koje nemaju nikakvu utemeljenost i tradiciju u našem društvu. Kada ste već ušli u tu formu, kako ćete vi po članu 3. zakona da znate da sekte, kako kažete, podležu ograničenjima kad su u pitanju verske slobode, jer sam malopre rekla da je to najveća opasnost protiv koje se bori danas i Ruska država, i ove zemlje u zapadnoj Evropi, i zato je doneta ova deklaracija. Vi mislite da će oni vama ovde da navedu šta su u stanju sve da urade i na šta sve da navedu građane Srbije i našu decu.
Pitam vas, pošto je Zakon o osnovnom i srednjem obrazovanju, uz intervenciju SRS, jasno definisao kod uvođenja veronauke da to mogu da obavljaju samo tradicionalne verske zajednice, i takav je amandman koji sam podnela na član 17. ovog predloga zakona, koje su definisane, a njih je uz SPC još šest, da li je sada moguće, gospodine ministre, da vam se ti sektaši pojave i da od vas traže, i da vrše, sve pod formom ljudskih prava i sloboda, pritisak na vas i na Vladu, a na vas očigledno ne treba da vrše pritisak, i da kažu, a to im dozvoljava član 37. ovog zakona, da će da organizuju versku nastavu.
Te sekte koje su sve, opet vam kažem, vuci u jagnjećoj koži, spremni da apsolutno destruktivno deluju u našem društvu.
Oni to već rade. U gradu u kome živim, u Kragujevcu, pored registrovanih brojnih sekti, oni pod formom nekakvih predavanja, navodnih predavanja, iznajmljuju prostor koji je u vlasništvu države, kao što je Dom sindikata u Kragujevcu gde šire svoje sektaške ideje. O tome je govorio i gospodin Deđanski.
Sada se zaista izvinjavam i dalje kolegama poslanicima SRS, već dosta sam govorila, a govoriću o ovome po amandmanima, pre svega zbog činjenice da smo mi kao narod i kao društvo teško postradali, kao i SPC, o čemu sam govorila, u prošlom veku, da i sada naš narod trpi pogrom i progon na Kosovu i Metohiji, kao i naše svetinje koje su spaljivane, uništavane od strane onih čije delovanje vi sada želite da legalizujete. Ja sam vam poimenično rekla koji su to političari i neke sam od njih nabrojala.
Ovaj zakon, i ako ne prihvatite amandmane SRS, i te kako će izvršiti izuzetno velike poremećaje u našem društvu i velika je opasnost za opstanak i za budućnost generacija koje žive u ovoj zemlji. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, neko je juče rekao da ministar za kapitalne investicije, pošto je korisnik polovine budžeta Republike Srbije, po sistemu "pola pije pola Šarcu daje", završava poslove u Srbiji.
U toj proporciji on malo više što se ovog prvog dela tiče vuče na svoju stranu.
Kada je u pitanju celokupni srpski budžet i kada su pitanju ove pare i ovi milioni evra kojima se Republika Srbija zadužuje, ovlašćeni za ovu tačku dnevnog reda, i ministar finansija i predsednik Vlade, koji je potpisao odluku o ovoj kontragaranciji, svakako moraju da imaju u vidu da Velimir Ilić, koji je krajnji korisnik, uzgred budi rečeno, ovih sredstava, onaj koji odlučuje kada će i po kojim fazama, da li je to most u Beškoj, da li je to rekonstrukcija dela autoputa, onog istog koji je Čume radio, vaš zaštićeni svedok, a vidim da se šeta tamo, da li je tako Vjerice, po Surčinu, a pre toga je koštao državu na milione dinara kao zaštićeni svedok. Moram da vam kažem da ulazite ne samo u opasan aranžman, nego nama, budućoj vlasti ostavljate jedan veliki teret.
Gospodine Dinkiću, prošle godine ste došli u Skupštinu i predložili nam pola milijardi evra raznih kontragarancija koje će direktno da koristi, dakle, preko vas, Ministarstvo za kapitalne investicije. Moram da vas upozorim da novac u ruke dobija jedan veoma rizičan čovek, čovek koji nam do dana današnjeg nije dostavio izveštaj, ni Odboru za saobraćaj i veze, o trošenju sredstava od strane Republičke direkcije za puteve.
Ako je u pitanju bilo koja deonica, sad ću vam reći, Požega - Užice, stoji ovaj jedan iz Požege ispred mene, izađite kolega iz kadra, ometate me...
Koleginice, hoćete molim vas, zaista, pominjem Požegu, budite toliko ljubazni pa saslušajte šta se u vašem kraju dešava.
Dakle, ako je u pitanju Požega - Užice, ako je u pitanju Grocka, Bubanj potok, ako je u pitanju bilo koja deonica gde je vršena rekonstrukcija za vreme Čumeta, za vreme vladavine Đinđića, Zorana Živkovića, nema tog izveštaja, ministre Dinkiću, ispred narodnih poslanika. Ako i postoji, to je sve zabašureno; mi pitamo o utrošku materijala, nije prikazano kako treba.
Mi se onda uopšte ne čudimo kada dođu vanredni lokalni izbori ili inicirani opozivom predsednika opštine, i kada se pojavi Velimir Ilić kao ministar za kapitalne investicije, koji šakom i kapom obećava, pa dođe u jedno selo, pa kaže – ne dva kilometra, četiri kilometra puta ću vam dati, šta je to za mene, i još pet novih. Evo odakle, od ovih para.
Što se tiče Evropske banke za obnovu i razvoj, oni su se i te kako ponudili i Iliću i vašoj vladi da daju ove kredite, kao što je za rekonstrukciju mosta u Beškoj, videćemo kakav će izveštaj da bude, da li je to većinski, o čemu je govorio profesor Simonović, za tu stavku ili će usput da se uradi još nešto.
Znate u čemu je problem? Vi tražite od narodnih poslanika da odobre kontragarancije za 72 miliona evra, a izveštaja nema, od odbora do odbora, šestomesečnog, godišnjeg izveštaja nema uopšte o utrošenim sredstvima i o tome se ovde radi.
Naročito to što smo mi kao stranka, mislim da tako oseća ceo narod koji ozbiljno razmišlja, protiv takve vrste zaduživanja.
Ako ste govorili o mostu u Beškoj, a probleme tog mosta i izviđanja oko toga u kakvom je stanju je više puta apostrofirao poslanik Dišić iz SRS, onda je i to moglo da se obuhvati procesom koncesije koja je već urađena za ovu deonicu.
Zašto zemlju uvodite u novu vrstu avanturizma i koliko ćemo mi do kraja godine da imamo ovakvih kontragarancija?
Kada ste prošle godine došli sa kontragarancija sa setom za tih pola milijardi, najpre 200 miliona, pa 300 miliona, vi ste rekli, to je meni nasleđe od one prethodne vlasti, od onog DOS-ovskog režima, ja jednostavno zbog obaveze Republike, sada je to došlo na dnevni red, to moram da stavim.
Ovo je sada ono što vi predlažete i nema nikakve razlike između vas i Đelića i bivšeg ministra i bivše vlade. Na isti način delujete i isto radite.
Mi smatramo da to nije dobro, zato što i sve da ste izvršili ekonomske proračune i da ste imali u vidu ove parametre kako se kreće naša privreda i gde se nalazi država, mogli ste da dođete do podatka da pre svega ove 2006. godine nećete moći da imate toliki ubir prihoda kao što ste to računali prošle godine, jer u prvoj godini je naplata poreza na dodatu vrednost bila mnogo veća uz svu vašu fiskalnu presiju.
Ekonomisti i ovi ljudi iz Instituta za tržišna istraživanja, koji su ovih dana objavili kako će to da izgleda 2006. godine, a to su vaše kolege po struci, morate da uzmete u obzir i njihovo mišljenje, a pre svega bojazan naroda i nas koji predstavljamo taj narod, lepo kažu da će ova godina po mnogo čemu da bude mnogo gora od prethodne.
Urednijom evidencijom i pre svega preciznom evidencijom PDV-a zbog visokih kazni, zbog činjenice da su vaši inspektori i poreska uprava vršili presiju na preduzetnike, na ono malo privrede što radi i da je petina privrede još u to u mogućnosti da posluje samo zato što uzima kredite.
Kao što vi uzimate ovaj kredit za rekonstrukciju ove deonice, takao i petina srpske privrede da bi isplatila plate, jer niste smanjili ona davanja od 73% na 60 i nešto obećanih za zaposlene, i dalje je ta stopa za zaposlene za poreze i doprinose najviša od svih zemalja u okruženju...
Dakle, to obećanje niste ispunili i sada tražite od građana koji pune budžet da budu kontragaranti, odnosno Republika u kojoj oni žive, gde posluju ili ne posluju, gde su bez posla, za ovakav jedan projekat.
Vi ste verovatno razmišljali, pošto ste onaj koji kroji budžet i pravi godišnju konstrukciju stavki prihoda i rashoda, šta biste to mogli, ako već imate neke strateške planove za državu, mi ne kažemo da ne treba da se radi, taman posla, ova deonica, i da se uradi rekonstrukcija mosta u Beškoj, naročito zbog činjenice da mi ne možemo da predvidimo u ovom nabujalom toku Dunava ili neke sledeće godine, ne daj bože, da će to da ide takvim tokom.
Znate, ovi ljudi koji su kao mali doživeli ovako nešto i na Dunavu i na Tisi jednostavno se čude otkud se to desilo.
Ali, nesreća i nepogoda zadesi jedan narod, pa tako i nas, mi sada moramo da se borimo i vidite da i tu država ne preduzima korake odsečne i odlučne kakve treba, nego to radi vojska i dobrovoljci građani, kao što je slučaj danas u Zemunu, 13. aprila kada je, kao i mnogi članovi naše stranke, kada je danas najkritičniji dan i kada je već u Gradištu na 917 santimetara nezabeleženi rast Dunava.
Kada je već to sve tako, onda ste mogli da razmišljate po principu da uštedom na jednoj strani i smanjenjem troškova i birokratizacijom javne potrošnje, da ne dajete toliko para ovim lopovima iz Narodne kancelarije, jer to su na desetine miliona evra. Vi ste to dali u ruke ovom Tadićevom tajkunu Đilasu i Šutanovcu, i ko sve to ne krčmi tamo.
Onda ste osnovali Agenciju za promociju izvoza, a to je bilo oko 50 miliona.
Ne kažem da je potpuno trebalo da izbrišete te stavke, ali malo po malo nađete uštedu i kažete – to će da ide za taj projekat, a onda da jedinicama lokalne samouprave, koje su tražile i koje su u nemogućnosti da dobiju aranžmane neke povoljne, baš i od ove Evropske banke za obnovu i razvoj, omogućite kao Vlada...
A to vam govorim zbog grada iz koga dolazim, takvog kredita nema, nego je Stevanović išao da se zaduži kod poslovnih banaka za 500 miliona dinara za prošlu godinu, da li je tako, kolega Vučićeviću, pola milijardi dinara zaduženja jednog grada i vi sada idete dalje u nešto što će da nas neizbežno dovede u dužničko ropstvo.
Kako vi da vratite te kredite i tako ćete nama novi balast da natovarite kao budućoj vlasti, kada vam je realni rast bruto društvenog proizvoda za 2006. godinu, a 2005. godine to je bilo 6,1%, a sada vam predviđaju da će to da bude ispod 4% iz onih malopre nabrojanih razloga.
Dakle, i zbog činjenice da je ovaj iznos kredita u evrima, zapamtite, u evrima, i kao takav se vraća u njegovoj protivvrednosti, a da je dinar danas potcenjen i da je njegova realna vrednost sto za jedan evro, umesto sadašnjih 88,7 ili 89 koliko se kreće.
Time ste učinili još dodatnu stvar da ste potpuno destimulisali naše izvoznike, jer ko će da se muči da proizvede neki proizvod, ili povrće ili neko prerađeno meso ili bilo šta drugo ili živu stoku da izvozi, da mu neko vrati, odnosno država po onom srednjem kursu koliko je, to je otprilike 88 dinara, a on zna da najmanje vredi 100 dinara. Ceo koncept ekonomije i ovakvog zaduživanja je haos za srpsku privredu i za ono što će da nas zadesi ove godine. Time šaljete pogrešnu poruku biračima, u stvari to rade ovi vaši poslanici, a i vi ste spremni gde god se pojavite da hvalite ovaj bankarski sektor, zato što je to lobi koji vas drži i koji vi kontrolišete.
Onda kažete – nije nikakav problem, uzmemo kredit, mi ćemo to da vratimo. Građani su prezaduženi, da više ne znaju, naročito kroz ovu ekonomsku kategoriju - trošak kredita, od banke do banke se ne zna koliko je to, a to je u procentima, koliko su se stvarno zadužili.
Mi smo protiv ovoga i smatramo da iz realnih izvora i kroz mnogobrojne uštede svi poslovi i ključni poslovi infrastrukture u jednoj zemlji mogu da se urade i da ovakvi aranžmani ne mogu da doprinesu stabilnosti naše privrede, zato što iz duga u dug mi upadamo sve više i na kraju se ne zna koliko mi to dugujemo. Možemo da se nagađamo i da baratamo ciframa. Unutrašnji dug je zaista mnogo veliki. Pitanje je da li i vi u ovom trenutku znate koliko je unutrašnji dug, kad računate sve ono što građani duguju državi i što duguju bankama koje su veoma rigorozne. Nemojte da nas zadesi stanje, kao što je to slučaj u Kanadi, recimo, da ne pričate da govorim samo o ovim zemljama koje su prošle tranziciju, ali što je slučaj i u Češkoj, u Rumuniji, u Bugarskoj, da ljudi moraju da rasprodaju sve, jer su toliko hipotekarno opterećeni i kroz kredite banaka. Naša država ne sme to da dozvoli, već mora stabilno, pokretanjem privrede da krene u razvoj i infrastrukture i svega onoga što nam je neophodno.
Kada imate konstantan privredni rast, koji vam je u padu zato što imate uvoz samo robe široke potrošnje u januaru mesecu za 392 miliona dinara, što je zaista velika cifra, pa tako iz meseca u mesec, onda dolazite u situaciju da pokazatelji ne mogu da opravdaju ovakvo zaduženje, da to nije dobro.
Što biste vi to na kraju radili kada ste vi predvodnik onog dosovskog konglomerata koji je došao na vlast tako jer je obećao šest milijardi dolara bespovratne pomoći? Od tih šest milijardi dolara bespovratne pomoći, koje samo što nisu, čekale su na mađarskoj granici, a nikada nisu ušli u našu zemlju, mogli ste pet mostova u Beškoj da napravite, ne znam koliko autoputeva i autostrada, da nam pozavide Španci, Italijani, Nemci i sve razvijene zemlje na Zapadu.
Ovako, ovo je jedan rizičan i opasan aranžman za građane Srbije, zato što je Republika garant svih ovih zaduživanja.
Mi smo izričito protiv toga i zato sam predložila, u ime poslaničke grupe SRS, da se član 2. ove kontragarancije izbriše.
Dame i gospodo narodni poslanici, zaista moram da izrazim sumnju da većina poslanika koji će da glasaju, uprkos upozorenjima SRS, za ovu kontragaranciju zna za šta glasa.
Moram da vas vratim na prvi član ove kontragarancije i da vam kažem o čemu mi sada razgovaramo, jer su neke kolege tek sada ušle u salu i onda da se zapitate da li znate šta znači ova skraćenica.
Nije nam ni ministar to objasnio, ali sumnjam da mnogi od vas, uz veliko razmišljanje, neki razmišljaju i satima o nečemu, a ne dođu baš do tačnog zaključka, znaju o čemu se ovde radi.
Da li vi znate da se radi o kontragaranciji Republike Srbije i Crne Gore po kreditu Međunarodnog udruženja za razvoj (komponenta Srbija i Crna Gora - projekat za Srbiju), odnosi se na Elektroprivredu, i da u članu 1. Republika Srbija preuzima obavezu da kao kontragarant izmiri obaveze Srbije i Crne Gore u iznosu od 13.900.000 specijalnih prava vučenja (SDR) itd.
Ako vi mislite da je to neko vučenje bez veze i da je to nešto onako tek i da je taj iznos nevezan za neku valutu, ili za dolar ili za evro, grdno ste se prešli. Trebalo je prvo ministar da kaže i da objasni javnosti šta je to specijalno pravo vučenja. Njemu je bilo jednostavno da to kaže, zato što to ne treba da krije od javnosti i da se to stručno na ovakav način i terminološki odredi, a da se ne govori o milionima evra, odnosno dinara.
Zapravo ne zna se ni šta je u pitanju, jer ako je to obraćanje bordu direktora MMF-a da se popune rezerve, devizne rezerve u konvertibilnoj valuti i da u prevodu to znači specijalno pravo vučenja, onda treba da kažete, gospodine ministre, zašto se onda vi obraćate bordu direktora MMF-a, a sa druge strane nam kažete da imate i te kako odlične devizne rezerve i suficit u budžetu, jer ovo je jedno novo zaduženje.
Naročito zbog toga što je u pitanju EPS i što je u pitanju period u kome se daje ova kontragarancija i tražite od poslanika da izglasaju kontragaranciju za 13.900.000, opet ponavljam, specijalnih prava vučenja, a struja je poskupela od 1. aprila, i to u proseku za 18,70% za domaćinstvo.
Reći ćete svuda i na konferenciji za novinare i vi i ministar Naumov i bilo koji ministar iz Vlade i poslanik iz vladajuće garniture da je to 15%. Nije, nego je skoro 20. Evo kako.
Vi sada tražite od građana da se zaduže za EPS novim kreditom, odnosno specijalnim pravom vučenja, da se obratite bordu MMF-a, da biste izvršili ono što je neophodno EPS-u, prosek poskupljenja 20% i promenjen odnos između tarifnog sistema i zona tarifiranja, o čemu građani još uvek ne znaju, jer tek su nam pristigli računi za mart mesec, a kada dođe početkom maja prvi račun za april, iako je prošla grejna sezona, neki su morali da greju i početkom aprila, videćete da je to poskupljenje 20%.
Ako sada napravite komparaciju i uporedite da je cena za kilovat-sat potrošene energije u domaćinstvu bila pre pet godina 0,9 centi po kilovat-satu, toliko za one koji ne znaju, pa kažu da se mnogo bolje danas živi, odlične su nam plate i super su penzije, a da je sada 4,6 (i to je prosek) i da je ona 10 centi u crvenoj zoni, koja je ostala ista i kod nje je poskupljenje još veće, jer u ovoj najnižoj, zelenoj tarifi umesto dosadašnjih dozvoljenih 600 kilovat-sati potrošnje za domaćinstvo sada ljudi u Srbiji mogu da koriste od 1. aprila, odlukom Jeroslava Živanića, predsednika Upravnog odbora EPS-a i direktora Đorđevića, uz aminovanje vašeg ministarstva i ministarstva gospodina Naumova, samo 350 kilovat-sati energije. U ovoj drugoj nema one razlike od 350 do 600, nego odmah se startuje sa 600 do 1.600, koliko već ulazite u crvenu tarifu.
Vi to građanima niste objasnili. Još uz to na svakom računu imaju i 300 dinara za RTS i kamatu na neplaćene račune, jer tamo lepo piše (bar je tako kod računa Elektrošumadije Kragujevac, znam jer sam pre tri dana dobila račun za mart), zamislite, da vas podstaknu uz takvo povećanje cene, ako uplatite do 20-tog u mesecu dobićete 5% popusta, a ako ne uplatite, što građani obično nemaju da plate, jer je nenormalno visoka cena, ne postoji ni u jednoj zemlji u Evropi sada ovako visoka cena struje i u odnosu na standard stanovnika i pojedinačno, kako god hoćete, onda vam je kamata od 0,2% dnevno. To nigde ne postoji i nema nikakvo utemeljenje ni u jednom zakonu i direktno je suprotstavljeno i zakonu koji je na snazi još, saveznom, o obligacionim odnosima, i to je ukinuto.
Gospodine Dinkiću, recite onima koji vrše obračun kamata i u poreskoj upravi, pošto je sada u toku plaćanje poreza i pristižu rešenja, i recite onima u javnim preduzećima da to što rade je protivzakonito i da će jednog dana neko morati da ode u zatvor.
Znate, desilo se, meni se obratio jedan gospodin, ali kaže da je preko 200 takvih malih privrednika u Kragujevcu, da su oni tražili ispravke na rešenje poreza na dodatu vrednost, da su došli ljudi koji su uložili žalbu na pristiglo rešenje za porez na imovinu i onda kada su im vratili navodno ispravku, ta gospođa, odnosno pouka je bila zaposlenih u poreskoj upravi Kragujevca – obračunajte pripadajuću kamatu, odnosno kamatu koju morate za period od tada do tada.
A koji model da primeni taj neko? Evo ajde sada vi poučite kao ministar finansija jednog prosečnog građanina Srbije da ne plati struju ili da ne plati porez, koju on to kamatu treba da primeni i gde ta kamata postoji.
Najlakše je ovako, kažete ljudima – ajde odobrite i ovih 13 miliona i 900.000 specijalnih prava vučenja, odnosno da se zaduži država za elektroprivredu, pre toga za Bešku, onda za ovo, za ono. Objasnite onda građanima po kom osnovu plaćaju zateznu kamatu.
I to shvatite sada kao moje poslaničko pitanje i tražim odgovor, jer ja vama odgovorno tvrdim da je u maju mesecu, za vreme ministrovanja Božidara Đelića, tadašnji potpredsednik Vlade koji je bio dežuran za potpisivanje izveštaja Vlade na osnovu podnetih amandmana, to je bio onaj smenjeni Vuk Obradović, zbog tadašnje afere koje je nastala o Vladi, dao odgovor u ime Vlade Republike Srbije i tadašnjeg premijera Zorana Đinđića da je opravdan amandman poslaničke grupe Srpske radikalne stranke i da će ubuduće zatezne kamate za obračun svih zateznih kamata u Srbiji da se usklađuju sa eskontnom stopom Narodne banke tada Jugoslavije sada Srbije ili rastom troškova na malo.
Ako vi primenjujete i dalje, a primenjuje se, u to budite sigurni, svuda, i u Elektroprivredi, i Upravi prihoda kamata koja nigde ne postoji ni u jednom zakonu, oni su dobili od vas odobrenje da to rade, to je protivzakonito, jednostavno vi pljačkate građane. Ne postoji mogućnost za toliko, jer ta kamata kada se izračuna za godinu dana, na primer na 100 dinara neplaćenog poreza za godinu dana ako se primeni model koji vi i dan-danas primenjujete, a ne ovaj koji je amandmanski prihvaćen 2001. na intervenciju Srpske radikalne stranke, dolazi se do zaključka da tri puta veću kamatu građani plaćaju.
Jer vi morate da pođete od toga da ljudi neki nemaju, odnosno da milioni ljudi ne mogu na vreme da plate visoke cene, odnosno račune za struju i da su retki oni, evo sad statistiku da tražite od Elektrošumadije Kragujevac, od Elektroprivrede Srbije da vidite ko su ti ljudi koji, poučeni onom zadnjom rečenicom na računu, plate do 20. u mesecu da dobiju pet posto popusta. Pa njih je ispod 5% u Srbiji, zato što ljudi nemaju.
Trenutno je u Kragujevcu prosečan dug stanovnika za struju 22.000 dinara, a ima nekih ljudi koji duguju i preko 100.000, pa mu dođu, pa mu prete, pa on pokuša da odloži. I šta radi – ode u prvu banku gde se daju keš krediti. Eto zašto se ljudi zadužuju, dođu u banku i kažu – molim vas možete li da mi odobrite kredit; oni kažu – može 1.000-2.000 evra. Koliki je rok otplate – pet godina.
Na jedan evro on najmanje vraća dva, 17% mu je godišnja efektivna kamata. Te troškovi kredita, te ovo, te ono i kada dođe u situaciju da dobije, kad mu odbiju sve one troškove, ne 170 ili 180.000 dinara, nego 160.000 u najboljem slučaju, za 2.000 evra toliko mu daju u dinarima, on u Elektroprivredu, on ode u vodovod, on ode ovde, ode onde, isplati sve dugove i grca jadan, pet godina plaća kredite.
A šta će sledeće godine – ništa. Opet nove kamate stižu, bogati se država, odnosno Ministarstvo zaračunava takve kamate, narod sve više strada i banke samo dobijaju, jer on će sledeće godine, ako nije ispunio onaj bonitet od 30%...
Sad su povećali, pa kažu možete i do 50% od plate da se zadužite. Oni jadni ljudi idu i sledeće godine moraju opet isto. Ne razmišljaju o nečem drugom. To je naš prosek življenja u Srbiji.
Evo ja sada i vi ste, gospodine Mihailoviću, predsedavajući i vas, ministre, pitam da odgovorite, i hoću pismeni odgovor na postavljeno poslaničko pitanje – koji model zatezne kamate Ministarstvo finansija i Uprava prihoda primenjuje kao javna preduzeća u Srbiji i preduzeća čiji su osnivači skupštine opštine i gradova, dakle šta je to po vama dozvoljeno i koja je to dnevna zatezna kamata za neplaćene račune?
Želim da mi odgovorite, da to imam napismeno od vas da bih znala da kažem to građanima i svakome ko dođe da me pita i da se žali na enormne zatezne kamate koje dobija po neblagovremeno plaćenim računima. Nemaju ljudi odakle da plate, snalaze se, ali bar da znaju ko ih dere za toliku kamatu.
Osam poslanika vladajuće garniture trenutno sedi u sali, uvažena gospođo Pop-Lazić, uvaženi poslanici SRS, građani Srbije, u situaciji kada jedan sramni dokument Narodna skupština Republike Srbije ima ispred sebe.

Kada bi neko pravio analizu pojedinačnih izlaganja na raznoraznim mestima, pa i sa skupštinske govornice, poslanika koji su ne kao da je požar, nego kao da su ih napale ustaše jurnuli na ova vrata, a oni ostavili i narod i teritoriju, a ne da se brane...

Jer verujem da oni ne bi bili u stanju i kada bi morali da pruže pomoć onim jadnim starcima i onim Srbima koji su ostali da žive na svojim vekovnim ognjištima pod rukovodstvom i torturom i patronatom ustaške hrvatske vlasti, ne bi se bilo ko od njih obazirao.

To pričam zbog toga što je neverovatno da ćete vi da glasate za ovaj dokument, najviše iz onih razloga koje je iznela Vjerica Radeta u svom prvom izlaganju o amandmanu na član 1, zato što joj je možda bilo teško da kaže, baš kao i gospodinu Kutiću, i svim onim ljudima, i gospodinu Buhi koji je predsednik Vlade RSK u prognanstvu, odnosno izbeglištvu, da su to ljudi koji ne samo što su im dedovi i pradedovi sa tih prostora preživeli, ali na svu sreću preživeli, što milioni Srba nisu i stotine hiljada u poslednjem genocidu ustaške hrvatske vlasti.

Samo da ste danas otvorili novine, vi koji sedite ovde ili oni koji će da se vrate popodne ili već kada, da glasaju, i da ste pročitali da se nastavlja nešto što već nad Srbima traje i nad SPC i što je počelo još tridesetih godina, a to je unijaćenje i pokatoličenje srpskog naroda u Republici Srpskoj Krajini, odnosno da to sve radi ustaška hrvatska vlast pod patronatom svoje crkve i da je najodgovorniji za genocid nad Srbima, a na čemu se temelji, i temeljiće se jednog dana kada otpočne proces predsedniku naše stranke prof. dr Vojislavu Šešelju, njegova celokupna odbrana protiv te nebulozne optužnice i tih tačaka koje mu se stavljaju na teret.

I da je zapravo, kako je i on to rekao u svojoj knjizi, "taj đavolji šegrt, zločinački rimski papa Jovan Pavle Drugi" uzročnik stradanja srpskog naroda i da su ustaše, okupljene levo, desno, u centru, nema nikakve razlike, u svim političkim strankama i frakcijama, kako god hoćete, oduvek bile i danas jesu jednoglasni u jednome – da Srbima nema opstanka na njihovim ognjištima i da oni ne dozvoljavaju da Srbi žive u svojim kućama, na svojoj teritoriji, u Republici Srpskoj Krajini.

Kada je prošle godine SRS podnela rezoluciju, odnosno memorandum o RSK i kada ste to dobili u vidu poslaničkog materijala, ne verujem da ste vi to uopšte čitali, vi poslanici iz vladajućih struktura. Jer, da jeste i da ste videli sve ono, a to su samo delovi strahota kroz koje je, i kroz ustaški genocid, prošao srpski narod u najnovijem genocidu od 1991. godine, koji je trajao sve do onih akcija ustaških hrvatskih vlasti "Bljesak" i "Oluja", i da znate nešto iz istorije srpskog naroda i onoga što nam se desilo za vreme Drugog svetskog rata i da je dan-danas Jasenovac najveći srpski grad pod zemljom, vi biste onda tražili od vaših šefova poslaničkih grupa, tražili biste od predsednika Skupštine i glasali biste tog dana kada je to bilo na dnevnom redu, da se ta rezolucija nađe.

Ali vi ne razmišljate uopšte o tome. Vama su važni vaši svakodnevni i sitni partijski interesi i ono što vam stigne kao nalog, što reče gospodin Krasić, od EU za dobrokomšijske, tako bih se izrazila, odnose, jer ne mogu to "dobrosusedski" ni da izgovorim. Kao što, gospođo Pop-Lazić, verujem kao i vi, kao i svi poslanici SRS, ne razumete kakav je ovo dokument. Ako se ovde kaže da je sačinjen u dva primerka i u istovetnom tekstu, u to prosto ne mogu da poverujem i ne znam kako se ovako nešto našlo pred poslanicima Narodne skupštine.

Ne razumem kada je to bilo "sastavljeno u Zagrebu, dana 15. prosinca, u dva izvornika, svaki na srpskom", zamislite, "i hrvatskom jeziku, pri čemu su oba teksta jednako vjerodostojna". Ne razumem kada je to bio 15. prosinac, ne razumem stvarno šta je izvornik, ne razumem sve ovo ovde što piše po ovim tačkama. Ne razumem kako ste mogli uopšte da prihvatite da je to napisano na hrvatskom jeziku, kada taj jezik ne postoji. Ustaše nikada nisu imale svoj jezik, one su ga otele od Srba.

A da ste nešto čitali, a mogli ste, bar vam to nije bilo skupo, a kapitalno je delo u našoj novijoj literaturi, da ste čitali "Ideologiju srpskog nacionalizma" prof. dr Vojislava Šešelja, mogli ste da vidite da je on, na osnovu emigrantskih opusa Laze M. Kostića i saznanja do kojih je došao iz raznoraznih drugih izvora, lepo dokazao i pokazao da ustaše nikada nisu imale svoj jezik.

Kako onda možete da izgovarate takve reči i da prihvatate da jedan dokument bude u pravnom prometu Republike Srbije, a da je napravljena na jeziku koji ne postoji i nije nikada dokazano da takav jezik postoji?

S druge strane, ne obazirući se na pojedine tačke, od jedne, do druge, do treće, moram da vam kažem da vi ovaj ugovor prihvatate, i da ćete biti spremni da glasate za njega, u situaciji kada se istorija ponavlja, kada se koliko juče zagrebačko-ljubljanski mitropolit Jovan Pavlović obratio javnosti, celoj svetskoj javnosti, a pre svega nama vernicima SPC, optuživši hrvatsku ustašku vlast za pokrštavanje više od 30.000 Srba.

On je u pismu Svetom arhijerejskom sinodu SPC naveo da je u nekoliko parohija arhijerejskog bjelovarskog namesništva pokršteno više desetina pravoslavnih Srba i da taj proces neprestano traje.

To je ono na šta vas mi upozoravamo i na šta vas je toliko godina unazad upozoravao i dr Vojislav Šešelj i što će on da dokazuje onog dana kada mu u antisrpskom Haškom tribunalu otpočne proces.

Predstavku o tome kakve sve zločine je činila rimokatolička crkva u ustaškoj hrvatskoj vlasti, uz pomoć njih, zapravo, na teritoriji gde su vekovima živeli Srbi, dostavio je tribunalu u Hagu, u obimu, koliko Vjerice, 1.800 strana.

Prikupio je preko 300, i tim za njegovu odbranu, knjiga koje su pisali razni autori, čak i Hrvati izvorno, o tome kakav je genocid vršen nad srpskim narodom, i da u svemu Jovan Pavle Drugi, rimski papa, ima i te kakvu ulogu i da ovaj Racinger, odnosno Benedikt, nastavlja njegovim putem i da se to isto danas dešava nad srpskim narodom, obratio se juče i mitropolit zagrebačko-ljubljanski.

Za mene je, kao nekoga ko je ne samo pasivni posmatrač, nego svedok mnogih dešavanja unazad 15 godina nad našim narodom u RSK i RS, neshvatljivo da vi ovako prilazite ovim stvarima.

Niste želeli da pokrenete osnovna pitanja, a to je položaj Srba i kada će da nam vrate RSK, koja je okupirana, kao što je Bore Kutić rekao, koja je bila i međunarodno pravno priznata i imala svoju zaokruženu teritoriju i izvršnu i zakonodavnu vlast.

Tamo su se birali poslanici u parlamentu RSK. Najviše je bilo srpskih radikala, a onda onih drugih iz srpskih stranaka.

Danas imamo situaciju da nam pojedini predstavnici, navodno, srpskog naroda ovde u Skupštini Srbije, poput onog nesrećnog Albijanića, kažu – šta fali njima tamo, oni imaju svog predstavnika u hrvatskom Saboru.

U ustaškom Saboru oni imaju Pupovca za predstavnika, koji ne sme da pisne ni Sanaderu, ni Mesiću i koji se isto tako i grli i ljubi sa njima kao što rade i Tadić, i Vuk Drašković i ostali izdajnici koji navodno štite interese našeg naroda.

O čemu mi onda pričamo? O kakvoj carinskoj saradnji?

Da bi zamenik ministra trgovine Srđan Srećković, koga su popularno mediji pre deset dana nazvali Hrvoje, jer se on zaista dobro snašao u tom ustaškom lobiju na našem tržištu ovde, zato su ljudi dali takav nadimak njemu i timu oko njega, da što više ušićari i da enormno zaradi na osnovu monopola koje pojedine ustaške firme imaju ovde koristeći sve naše potencijale i uništavajući srpsko tržište...

Ne valja vam taj posao, zato što ćete da se obrukate i što ćete jednim pritiskom na dugme da glasate za nešto što normalan narod – bez obzira na to da li je ikada bio u bilo kom mestu u RSK, da li otuda ima rođake, da li vodi poreklo, a da ne govorim o onima koji su u stotinama hiljada morali ovde u svojoj matici da nađu utočište i stotinama hiljada onih koji su svoje najmilije izgubili u jasenovačkom logoru i na drugim stratištima za vreme Drugog svetskog rata – ne može ovako nešto da prihvati.

Niko normalan ne može da prihvati postavljeno pitanje, kao sinoć u jednoj emisiji na jednoj televiziji, da je ne reklamiram – ko nam je bliži, Slovenci ili Hrvati. To je neverovatno šta se radi.

Da li vi mislite da mi imamo isprane mozgove i da ovaj jadni narod, koji danas nema hleba da jede i koji tako teško živi i kome nudite "Podravkine" supe i "vegetu" po samoposlugama, sve te njihove proizvode, ne zna šta smo mi preživeli, kakvu smo ekonomsku štetu imali zbog toga, a da ne govorim o izgubljenim žrtvama i o ljudskim glavama.

Što se niste zapitali kako je bilo Srbima i ne daj bože da se tako nešto desi, ali po ovom upozorenju i činjenici da su u selima Narta, Laminac, Bosiljevo, Marinkovac, Donji Šumeđ, Dejanovac, Batinica, Lipovčani, Dragičevac, Derez i Derežani Srbi pokršteni i da se pokrštavaju i dalje, kakva im sudbina sledi?

Hoćete vi njih da obradujete kada im dođu i zakucaju ustaše na vrata i kažu im – ili ćeš da prodaš veru za večeru ili ćeš da bude streljan ili na najgori mogući način izmasakriran.

O čemu vi pričate? Da li vi znate uopšte šta se dešavalo, mi ovde otvaramo bolna pitanja i rane samo zbog jednog sporazuma koji u suštini ne znači ništa, a znači vama, znači Srećkoviću da manipuliše, da može da trguje drogom, što reče koleginica Radeta, ne znam čime i da se neko dobro udomi ovde na našem tržištu, a kod njih apsolutno nijedan proizvod iz Srbije ne ide.

Napravite tu ekonomsku analizu, kada vas se već tiče sporazum o carini, šta ste vi Hrvatima izvezli za protekli dve godine dok ste na vlasti.

Moram da vam kažem frapantan podatak da ste u prvom mesecu ove godine najviše robe široke potrošnje, a zna se šta je roba široke potrošnje, to su osnovne životne namirnice, uvezli iz Slovenije, iz Hrvatske.

Uz sva ova stradanja ljudi, uz nemogućnost da povrate svoju imovinu, i oni koji su članove porodice koleginice Radete, gospodina Bore Kutića, gospodina Buhe, i ko zna koliko još stotina hiljada ili miliona Srba, treba da vas bude sramota onog dana kada glasate za ovo.

Jer, ako već ne znate, mnogi od vas, da naučite koja je zapadna linija srpskih granica i da je to Karlobag - Ogulin - Karlovac - Virovitica, i da pogrešno premeštate gradove, jer ne znate na mapi gde se to nalazi, evo da vam kažem da su čak iza Karlobaga Srpske Moravice, dakle i dalje od te linije, i da su to mesta koja su obeležena srpskim manastirima, crkvama i grobovima.

Ako već to ne znate i ako ste zaboravili kako je srpski narod stradao pod ustaškom hrvatskom vlašću, onda nemojte bar da glasate za ovo, jer u suštini ništa nećete da doprinesete našoj ekonomiji, a obrukaćete se i sami i obrukaćete i svoje potomke.