Zašto ste nestrpljivi, gospodine Mihailoviću, nisam ni došla do govornice.
Ministre, da li ste vi član Demokratske stranke?
(Milan Parivodić, sa mesta: Nisam.)
Niste, imate još ono "Srbije", kao da ste iz Demokratske stranke, boju glasa ste sa Vlahovićem original pogodili. Imate iste nastupe, na isti način nam se obraćate.
Prvo da vam kažem, po članu 93, gospodine Mihailoviću, ko može da uzme učešće u raspravi; kada se reč daje ministru, to niste prekršili, ali postoje određena pravila i u komunikaciji ministra sa narodnim poslanicima. Evo, vidite kako ću ja to vama lepo da objasnim, bez držanja predavanja. Ne želim da imam tako ironičan nastup kao vi, mi koji smo ovde deset i više godina, kolege koje su došle u prošlom sazivu, neki su duže neki kraće, znamo šta je Narodna skupština, vi ste ovde gost.
Pre svega, kolegi Krasiću, kao jednom od doajena Narodne skupštine Republike Srbije, čoveku koji je svaki zakon proučio do najsitnijih detalja od obnavljanja višestranačja u Srbiji, ne možete na takav način da se obraćate. Ispadate smešni, ne u našim očima, nego u očima cele javnosti koja dobro zna ko je Zoran Krasić.
Sa druge strane, vi ste ovde gostujući ministar, koji odgovara pogrešno na ono o čemu se govori. Da li vi i kolege koje su izašle iz vladajućih struktura pratite na šta se odnosi ovaj amandman?
Da li vam je jasno da je naša intencija da pare ne idu u Tadićev vozni park, u vaš, Dinkićev, u specijalizovane ugovore, u posebne troškove, nego namenski - u proizvodnju, koja je sistematski urušavana. Na isti način su nam se obraćali i oni prethodnici na vlasti, pa smo morali... Narod je, zapravo, hteo zbog toga što niti ima proizvodnje, fabrike prodate, ljudi otpušteni s posla; oterali su ih i odbacili takvu mogućnost.
Ako već govorite o tome kakva je vaša pozicija, kakva naša, nismo do sada videli da ste u nekoj povoljnoj pregovaračkoj poziciji. Ispred sebe imam ovaj ugovor koji je napravila komisija EU o tzv. stabilizaciji i pridruživanju. Brojne zamerke i na vaš sektor i na sektor unutrašnje trgovine, zakonodavnu aktivnost, naravno, ne bismo slepo sve to sledili, ali smo spremni da uzmemo u obzir sve ono što bi moglo da unapredi svaki proces integracije ne samo sa EU, nego sa celim svetom.
Ako se ovde govori o konkretnoj stvari – kako sredstva, odnosno prihod koji se vraća u budžet, treba da budu potrošena, nemojte onda da se bavite zamenom teza i da nama govorite šta bi bilo kad bi bilo. Pustite nas o tome da razmišljamo, kada gospodin Zoran Krasić bude bio ministar, kada mi budemo bili na vlasti. Budite sigurni da zbog toga što znamo šta hoćemo i zbog toga što ne lutamo u zakonodavnoj aktivnosti i u ponašanju uopšte, nego imamo jasan cilj, imamo preciznu ideologiju, smernice, ne možemo da dođemo u pat poziciju u kojoj se veoma često nalazi vaša vlada, na čelu sa sve Koštunicom; zato tapka u mestu, zato nema nikakvih aktivnosti i zato vi prilično nesigurni, iako želite da ostavite drugačiji utisak, dolazite pred poslanike nespremni da se suočite sa našom argumentacijom, ali to je onda vaš politički problem i problem vas kao ministra.

Stvarno ne znam šta je sa vama, gospodine ministre, vi ste iz Vlade Vojislava Koštunice, pozavadiste nas sa celim svetom od jutros. Kako ste krenuli da širite front prema raznoraznim zemljama, sa kvalifikacijama, nije dobro, nije ni u diplomatskom maniru. Tako je pre mesec dana jedan vaš kolega iz poslaničke grupe izašao i potpuno pogrešno prognozirao, a na vlasti je, ishod izbora u Nemačkoj. Nemojte da se bavite time ko je veći lopov, ko vara, ko je kakav. Sada ja mogu vama da postavim pitanje da li su vam bliži Sicilijanci ili Britanci.
Što se tiče amandmana koji smo podneli, to nije naš princip i stav, jedini racionalan i razuman u ovakvoj situaciji, samo kada su u pitanju potrošači, nego i sindikati, udruženje industrijalaca i zanatlija. Dakle, mi smo pre dva meseca u Narodnoj skupštini usvojili Zakon o zaštiti potrošača, Zakon o cenama, antimonopolski zakon.
Razumela sam sve što ste vi rekli, da je to intencija, to je jedna nova grana koja treba da postoji. Ako je u pitanju neka privredno razvijena zemlja, gde nema takvih socijalnih oscilacija, gde nema 2,5 miliona ljudi na rubu siromaštva ili ispod donje granice siromaštva, onda, kad imaju registrovana udruženja potrošača i neko od njih je reprezentativno, to ne može da unese zabunu. Skoro da su tamo izjednačena prava, bar što se tiče onog srednjeg standarda ljudi. Kod nas to nije slučaj.
Ne razumem kako vi uopšte imate viziju kako izgleda jedno reprezentativno udruženje potrošača. Da li je to potrošač iz Trgovišta, iz Kruševca, Ljubovije, Kragujevca, Novog Sada, Bačke Palanke, Apatina, Kule, Majdanpeka, Bora, da li su oni svi u strukturi zastupljeni u celoj Srbiji? Ono što se dešava i kako se krše prava potrošača u Loznici ne mora da znači da je tako u Kragujevcu, ili obrnuto. Nemoguće je da to na takav način definišete. Ono što je reprezentativno za neke koji su uspeli da dođu do te navodne reprezentativnosti i da se kao takvi registruju ne znači da će da štiti nekog trećeg.
Isti vam je slučaj kao kod industrijalaca i kod Bogoljuba Karića. On može da plati Britance, Japance i ne znam ni ja koga, toliko je oteo državnih para i oprao na privatne račune, i svoj i članova porodice, može za sebe da kaže – ja sam taj koji je legitimni i reprezentativni predstavnik industrijalaca, i plati, a oni mu dodele, navodno, neku plaketu.
To vam je isti slučaj kao i sa predsednikom Samostalnog sindikata Srbije. Sindikat, kao najveći, a on to jeste, ali dođe predsednik Smiljanić, jednog dana priča jedno, drugog dana drugo i po sistemu Mike i Laleta dogovori se sa ministrom za rad, boračka i socijalna pitanja, oni se znaju još kao sindikalci. Kad dođe na dnevni red da se stvar radikalizuje, odnosno da radnici traže svoja prava i zahteve, on popusti pred svim tim i kaže "izvinite, šalio sam se", a radnici ostanu na cedilu.
Uopšte nije dobro da se takva definicija stavlja u bilo koji zakon u Srbiji, zato što u ovom haotičnom vremenu, i kada su potrošači u pitanju, i industrijalci i zanatlije, nemoguće je da odredite šta je to reprezentativno, naročito zbog ovoga što sam vam rekla. U strukturi tih ljudi koji ih zastupaju to bi morala da bude ravnopravna zastupljenost, pa da vidimo kako su se oni registrovali.
Zbog toga mi kažemo – da ste stavili neko udruženje, pa i to je prihvatljivo, ali sama ova reč, iako je možda namera u osnovi bila ta da se prate neki tokovi... Ali, kažem vam, ono što je u Švedskoj nije u Srbiji. O tome se radi. Ovde su za mene, pravo da vam kažem, reprezentativni potrošači svi oni koji žive na ivici gladi, bede i siromaštva, jer za njih je danas osnovni pojam i pitanje ne to da li im je u garanciji neki kućni aparat, koji se inače i ne proizvodi u Srbiji, nego da li mogu da kupe hleb, mleko itd.
Da li vi mislite da ljudi kojima se dešava da najobičniju paštetu deci kupe i da bude pokvarena, ili neki mlečni proizvod, mogu nekome da se obrate? Milion je takvih slučajeva koje znam. Odu, vrate se u taj maloprodajni objekat i ovaj kaže – pa šta, vratiću vam pare. To je jedino što će neko da mu kaže. Gde će ovaj da se pojavi i da kaže? Ko će da štiti potrošače od ovog uvozničkog lobija?
Ministre, vidite da se prodaje sve i svašta. Pogledajte samo po supermarketima koja je to struktura proizvoda.
Pre neki dan sam objašnjavala za ove najčuvenije i, po meni, da budem skromna u oceni, najbolje čokoladne napolitanke koje proizvodi "Soko Štark". Neko od tih lobista će da bude među potrošačima ili kod uvozničkog lobija spreman da neki drugi svetski poznati brend štiti i da brani, a neće da štiti našu proizvodnju. U tome se mi razlikujemo. Ne morate uvek da budete sujetni i da na takav način mislite da mi želimo da omalovažavamo. Ne, mi samo govorimo da je bolje da se to izbaci i onda znate na čemu ste.
Uostalom, ovo ne treba uopšte da ubacujete u zakon, jer kažem vam, imamo usvojeni zakon, na koji smo takođe imali amandmane, ali postoji Zakon o cenama, Zakon o zaštiti potrošača i antimonopolski zakon. Tu je već definisano kako se štite potrošači.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, videla sam da ste izvršili naknadnu intervenciju u članu 45. Taj član bi bio kompletan kada biste prihvatili ovo što je predložio gospodin Jovanović, a ostavili ovo što ste nama naknadno dali – to je da se u članu 45. doda novi stav 4.
Priču nastavljamo i dolazimo do člana 46. i ovoga o čemu je govorio kolega Arsić. Nedvosmisleno ste rekli, prvo, da je u uporednom pravu rok od 30 dana nešto što je već primenjeno za pokretanje postupka.
Ali, u konkretnom slučaju, kod sticanja ekstraprofita, kada se po dampinškim cenama sve do mere izjednačavanja prodaje određena vrsta robe, nesagledive posledice i štete mogu da se nanesu.
Ponovo ste sami potvrdili, sa mesta, kolegi Arsiću da se ne pokreće postupak do ne znam kog dana. Hipotetički, naročito moram da vas upozorim da u poljoprivrednom sektoru, koji je u primarnoj delatnosti 21 posto našeg bruto društvenog proizvoda, plus 20 posto prerađivačka industrija, to najviše može da se dešava i najčešći je slučaj ugrožavanja tog sektora privrede kod nas u zemlji.
To je ono, ne samo po srpskim radikalima nego su to zahtevi proizvođača, što najviše treba da se štiti od takve nelojalne konkurencije koja se stvara na tržištu, jer u celoj strukturi, vi to sami znate koliko poljoprivreda utiče na bruto društveni proizvod, koliko može da se nanese štete.
Ako kažete da ne prihvatate da se briše stav 4, kako sam predložila u ime SRS, u prevedenom smislu to može da znači ovo: da je neki od direktora u nekom društvenom preduzeću, kojih još ima, ovo malo što nije opljačkano, ili ranije, niko od njih nije snosio konsekvence, retki su ti, a da ne govorim o ministrima koji su se bavili raznoraznim zloupotrebama, da su oprali pare, da su izvršili pljačku državne, odnosno društvene imovine i sve i da se protiv njih pokrene krivični postupak i dokaže na sudu da su oni to uradili, da su opljačkali imovinu, oni će, po našem Krivičnom zakoniku, da snose sankcije.
Vi ovde kažete – ne, u slučaju da se naloži da se cena izjednači - ova dampinška, sa cenom koja je na tržištu, pojeo vuk magarca, ništa. Nemojte tako, gospodine ministre. Šteta je već naneta. Ne možemo uopšte da špekulišemo koji je to obim prodaje bio za pet, deset, 20 ili ne znam koliko dana. Taj neko je zaradio ekstraprofit.
Evo, sada vi povećavate cenu ulja, odnosno ne vi, ali očigledno je da će doći do povećanja cene ulja; onda kada je otišlo na 78, pa na 82 dinara, niko nije, naročito penzioneri, i to u vreme priprema za zimnicu, mogao da razume da se to desilo.
Sada neko po dampinškim cenama prodaje ulje, ili bilo šta drugo, uopšte nije važno, neki poljoprivredni proizvod: paradajz, krompir; on je to činio nekih 20-30 dana i vi posle toga kažete – ništa, na njega će se primeniti ovaj član, a da ne izbrišete stav 4.
Vi ste stavili da se u slučaju iz stava 3. ovog člana odluka o uvođenju antidampinške, odnosno kompenzatorne dažbine ne primenjuje na robu lica koje je prihvatilo obavezu povećanja cene. Ovde je ključno pitanje kada je taj neko prihvatio obavezu. Vi ste malopre rekli kolegi Arsiću da može mnogo vremena da prođe dok se pokrene postupak, mi smo stavili rok od osam dana, pa da se sa tim kasni, pa da on to nije uradio, pa ima onaj rok žalbe, sve znate. Onda je on ostvario ogroman profit. Zato je najlogičnije da prihvatite ovaj amandman. Dala sam obrazloženje u samo jednoj rečenici – kada se pokrene postupak već je nastala šteta i nemoguće je da taj neko ne snosi dalje sankcije.
Vi vidite u kakvoj je situaciji celokupna naša privreda i koje mogućnosti imamo da proizvedemo, a čega uopšte nema, gde ovi koji prodaju robu kao monopolisti na našem tržištu zgrću ogroman kapital. Kada ćemo mi biti, kao država, u stanju da prodajemo naše proizvedene televizore, frižidere i ostalu belu tehniku i drugu robu široke potrošnje? Ono što imamo je mnogo kvalitetnije od raznoraznih nisko kategorisanih proizvoda koji se uvoze na naše tržište, pre svega mislim na hranu, jer je, uz nemaštinu i bedu koja je zavladala, ipak kvalitet hrane kod nas na mnogo višem nivou. U to morate da budete sigurni. Zaista je tako i to svi znaju.
Onda bismo morali da zaštitimo te proizvođače i tržište, a da oni koji su se debelo omastili i dobili silan novac, zbog toga što su se u jednom trenutku drznuli da prodaju po dampinškim cenama robu, za to snose odgovornost. Ovako ih ceo član, sa stavom 4, amnestira; oni su zaradili, šta ih briga, opet će da uđu u neke nove aranžmane, uvek će da pronađu način da se ukalkulišu i do ovih, ne sada kvota, nego do količina koje su, navodno, do mere zaštite naše proizvodnje.
Uvek isti zarađuju, a građani snose štetu, odnosno krajnji potrošač. Mislim da to nije u redu i da zbog toga ova intervencija u članu 45. stav 4. koju ste dodali... Ako već idete u tom pravcu, onda prihvatite i ovaj amandman koji sam podnela u ime poslaničke grupe SRS. Hvala.

Samo da vas podsetim na čuvenu šećernu aferu. Niste u pravu. Ja razumem globalno tržište, razumem povezivanje, razumem vašu silnu želju i taj san, koji je nedosanjan, da mi budemo u Evropskoj uniji ko zna koje godine, da li 2025. ili 2026. godine i sve je to veliko pitanje, dakle, i da nema tih barijera i da smo usklađeni sa tim tokovima i trendovima.
Ali, što se tiče one ogromne zloupotrebe koja je naneta državi Srbiji i koju su pojedinci iskoristili za sticanje enormnog bogatstva, a lično i svojim ukazom potpisao kao potpredsednik Vlade Miroljub Labus (tada Savezne, a sada je on potpredsednik Republičke vlade), moram da vas podsetim na sve pretnje od strane Evropske unije, sa kojom vi usklađujete ove zakone, da za malo da ih debelo obeštetimo zbog nanete štete i onda su kao imali razumevanja, a to vam je po sistemu štapa i šargarepe, uslovljavaju vas na drugoj strani, ispostavljaju vam račun za Kosovo i Metohiju, ucenjuju vas i tako dalje, zbog toga što smo ih prevarili. Sada ja ne govorim "mi" kao država, moram da se ogradim, jer to nije država uradila, nego jedan čovek u ime države, a to je Miroljub Labus.
Prema tome, gospodine ministre, ako nema sankcija, onda je besmisleno da pričamo. Dok zaživi to globalno tržište i dok se mi izjednačimo sa svetom i po proizvodnji i po tehnologiji, i da su nam tako kao beli medvedi, kao kod njih, zaštićeni potrošači, koliko će vode da proteče Savom i Dunavom.
Nemoguće je da vi njima kažete – evo izvolite, radite šta hoćete. Ja sada da vam navodim imena pojedinaca, hoćete to? One o kojima je govorio gospodin Arsić, koji trguju robom široke potrošnje i koji nanose cenu onim našim proizvođačima koji još mogu nešto da proizvedu. Kakav je to način da im ja sada kažem – znate, vi bi trebalo da budete fini i dobri, tako je i u Evropi i u svim zemljama gde su ljudi kao navodno fini, ne bave se prevarama.
Ovde imate gomilu prevaranata koji su povezani sa najvišom državnom strukturom vlasti. Njih to uopšte ne zanima, vaši apeli za lepo ponašanje, prevedeno u član zakona, dok ga ne tresnete po džepu i ne snosi sankciju i to je, što kaže kolega Arsić, i pitanje da li neće da se drzne neki drugi ili treći put. Tu je smuvao sa jednim poslom, ovde će sa drugim i šta ga briga. On je uvek na dobitku, isplatilo se. Ako se ne kazni, nema od toga ništa.
Vi sada kažete – nema toga, i kažete – 148 zemalja. Gospodine ministre, u kojoj zemlji od tih 148 ima da zagovarate jedinstveno tržište, a da poslujete, odnosno da se radi po sistemu dvostrukog koloseka?
Mi smo specifični po svemu, ne zato što smo mi srpski radikali to hteli, nego zato što je revidirana Ustavna povelja, zato što ovde dolazi Solana pa treska rukom o sto, pa dolazi onaj iz američke ambasade da piše zakone, pa ovaj pa onaj.
Kada već imamo takve specifičnosti da jedna republika članica ima evro ili euro, kako bi oni rekli, za svoju valutu, a mi imamo dinar, čija vrednost se osporava od strane MMF-a, pa kada imamo poslovanje po sistemu dvostrukog koloseka, pa kada je onaj nesrećni Čedomir Jovanović išao kao vajni ekspert da usaglašava carine za 54 poljoprivredna proizvoda, šta smo mi sve ko država i narod pretrpeli, dobro smo živi.
Da se nama to ne bi ponavljalo i da ne bi i dalje svoje duge prste puštali ovi koji su do sada imali mogućnost da po privilegovanom položaju posluju na našem tržištu, prihvatite ovaj amandman, jer dok mi stignemo do nivoa tih zemalja na koje se vi pozivate mnogo će još vremena da prođe.
Vi, gospodine Markoviću, nemojte stalno da zvrckate, ako vam se spava, pa vas ja dovoljno ne relaksiram svojom pričom, vi onda menjajte pogled ili se koncentrišite nekako drugačije.

Završavam i ljubazno ću da vam kažem da mi vreme, baš kao ni Srpskoj radikalnoj stranci, nije isteklo, tek dolazi.

Čuveni kriminalac, mafijaški duvanski bos Stanko Subotić Cane - Žabac je uglavnom zaposeo i u Beogradu, u Kragujevcu, u svim većim gradovima u Srbiji maloprodajnu mrežu za prodaju cigareta.
Inače, samo da dopunim ovo vrsno izlaganje svih prethodnih kolega srpskih radikala i da vam kažem, verovatno je javnost dodatno zainteresovana, a vidim i vi kolege poslanici iz vladajuće strukture, naročito vi koji niste bili, pa i predsednik parlamenta, u prošlom sazivu poslanici, kada smo mi uspešno i DOS-ovskim poslanicima prodavali tu knjigu. Hit izdanje knjige prof. dr Vojislava Šešelja, u izdavaštvu Srpske radikalne stranke, zove se "Stanko Subotić Cane - Žabac, kralj duvanske mafije".
Možete da je poručite kod nas i tu ćete videti ko je sve iz vrha DOS-ovske vlasti, počev od Zorana Đinđića, preko ostalih ministara i raznih drugih biznis lobija i tajkuna, bio povezan; iznenadićete se za neke podatke koje ćete tu da pročitate, autentične, naravno, postoje i sudski spisi, saznanja i ono što je "Laufer" javio, naravno, razni stenogrami razgovora, a vezano za poslovanje tog kriminalnog klana na čelu sa Canetom Žapcem.
Kada su u pitanju trgovci na malo duvanskim proizvodima, možda Canetu Žapcu sa toliko para stečenih na takav način neće biti problem da ispuni stav 4. člana 45, ali ja sam reagovala zbog svih onih građana Srbije koji imaju maloprodajni objekat u svom vlasništvu, u zakupu. Upravo mi se jedna takva gospođa javila da negoduje zbog toga – ona je vlasnik jednog objekta u Kniću, varošici, opštini u Šumadiji, a ima ih ko zna koliko – kada je čula, ona i svi drugi, da tražite od ljudi sve ovo što stoji u članu 45.
Između ostalog, kažete – da je uplatio naknadu u visini od 4.000 dinara za svaki maloprodajni objekat. Do pre 15 dana bilo je 3.000 dinara. Šta se to promenilo i kako ste ukalkulisali sa ovom inflacijom za koju Dinkić kaže, gospođo ili gospođice, da je 13,6%, da se to poveća za 1.000 dinara? Na osnovu čega?
Ovo na šta ja reagujem odnosi se na prostor u kome treba da se obavlja prodaja cigareta i kaže se da se, između ostalog, traži da on ispunjava uslove u pogledu tehničke opremljenosti. Vrlo širok pojam. Šta je to tehnička opremljenost? Fiskalna kasa, to je ono sa čime ste i sa fiskalizacijom, na način na koji je urađeno, a naročito sa kaznenim odredbama... Niko nije protiv toga da se izdaju računi, da se plaća porez, ali sa drakonskim obavezama, naročito sa pregovorima koje finansijska policija pravi sa vlasnicima objekata, po sistemu – daj mi malo para u džep, pa neću da ti zatvorim objekat na 15 ili 30 dana.
Idete sve dalje i kažete – zaštite na radu i zaštite i unapređenja životne sredine, kao i sanitarno-higijenske uslove.
Pa i ako je od Dinkića, da se iživljava nad nedužnim građanima i onima koji sa teškom mukom u tim trafikama i u maloprodajnim objektima zarađuju, mnogo je.
Možda ćete vi moći ovim zakonom da obavežete, pošto mu sve privilegije dajete da apsolutno i dalje na legalan način drži monopol, Caneta Žapca, da mu date mogućnost da i tuš kabine prikači uz ove svoje trafike.
Možda su to sanitarno-higijenski uslovi za vas, ali da vi tražite da neko ima sanitarno-higijenske uslove u smislu da poseduje mokri čvor a da ima trafiku u kojoj prodaje cigarete, u najmanju ruku je diletantski, a tako sam i napisala u obrazloženju amandmana koji sam podnela u ime poslaničke grupe SRS.
Razmislite malo logički da li je moguće da sanitarno-higijenske uslove treba da ispune prodavci u maloprodajnim objektima, u trafikama. Izađite ovde, levo od Skupštine imate trafiku, i kada biste došli i rekli gospođi o čemu se razgovaralo ovde i da tražite to od njih, ona bi se zgranula.
Jedina mogućnost i pomoć koju može da ima u tom smislu, to su one flašice od pola litre ili već koliko "Akva vive", "Rose" i ostalih voda koje poseduje i prodaje u maloprodajnom objektu. Šta da tražite od njih, da prodaju cigarete i da ispunjavaju ove uslove? Zaista ne razumem kako možete da idete tako drsko. Em tolike obaveze, tolike kaznene odredbe, bez ikakvog razloga ovoliko povećavate ovu uplatu i sada je stvarno nemoguće da tražite ovako nešto.
Zaštita životne sredine i zaštita na radu – šta pod tim podrazumevate?
(Ištvan Išpanović, sa mesta: Mora da pere ruke.)
Uvaženi kolega, trebalo je prvo da kažete Jožefu Kasi da opere ruke posle pranja para i onog lopovluka koji je radio u Subotici, sa vama na vlasti i uz vašu pomoć. Nemojte meni da dobacujete i da se tako ironično smejete, ja pričam o ozbiljnoj stvari.
Kada biste izašli i rekli nekoj gospođi ili bilo kojem mladom čoveku koji radi u trafici da je to zbog toga što mora da pere ruke, taj neko bi vam rekao da vi ne zaslužujete uopšte da se zovete narodnim poslanikom, a kamoli da obavljate tu funkciju. Malo se uozbiljite i slušajte ili gledajte šta ovde piše.
Ovo je monstruozno, ovo je zločin prema sopstvenom narodu, kako vam to nije jasno. Kako možete to od ljudi da tražite? Hoćete li u trafiku da se stavlja protivpožarni aparat? Napišite i to – mere zaštite na radu, sve iz onog zakona koji ste pre neki dan razmatrali i koji je Lalović predložio, o bezbednosti i zaštiti zdravlja na radu, ako se to odnosi i na ove Žapčeve trafike ili na ove druge ljude, pojedince koji sa teškom mukom zarađuju koricu hleba u tim trafikama i nekoga izdržavaju.
Svašta ste za nas govorili, za zemunsku radikalsku, najuspešniju vlast, i za onu od 1996. do 2000. godine sa dr Šešeljem na čelu i za ovu koju predvodi gospođa Pop-Lazić – kiosci, kiosci, to smeta, to je ruglo. Hiljade porodica se izdržava u tim kioscima.
Hoćete li da naterate ljude da pozatvaraju kioske, kao ovaj Stevanović u Kragujevcu, u jednoj zoni u gradu gde postoje kiosci 20 i više godina; ili u jednom naselju koje je predviđeno da bude buduća opština pre neki dan izađe jedan njegov vajni stručnjak i kaže – sve ćemo kioske da posklanjamo ili ćemo staviti neke tipske. Sada lepo neka razmišljaju da moraju uz ove tipske kabine da imaju sanitarno-higijenske uslove.
Ovo nema smisla i zato ne mogu da razumem takvu neodgovornost Mlađana Dinkića koji je sve ovo monstruozno smislio, on ili neko u njegovo ime, u ime Vlade Republike Srbije, što reče gospođa Radeta, ali zaista na ovakav način i sa ljudima koji samo iz jedne trafike treba da zarade sebi za platu, za zaposlenog, da se izdržavaju i prežive.
Bez lobija Caneta Žapca i ostalih, razmislite malo u sredinama gde živite, u najmanjoj opštini u Srbiji, a da nije lanac Canetovih trafika, ko su vlasnici ili zakupci u trafikama. Obično ljudi koji su ostali bez posla ili mladi svršeni trgovci koji su završili školu, pa našli neki način, pozajmili da otvore tu trafiku, nešto malo da rade.
Sada ovakve uslove da postavljate pred njih, razumem da je neki ugostiteljski objekat, da je restoran, da je nešto gde se takva vrsta uslužne delatnosti obavlja iz te oblasti, ali za trafiku to da tražite stvarno je mnogo ili za maloprodajni objekat koji naravno neki imaju. Prodavnice, pojedini lokali gde je to moguće, ali ovo se odnosi, lepo piše, na maloprodajne objekte. U pitanju su trafike koje nikako ne mogu da imaju sve ove mere zaštite i našaliće se neko pa će uz parodiju na ovo neki novi spot da napravi, koji će se vrteti na televiziji; da nije žalosno bilo bi smešno, ali zaista je žalosno.

Gospodine Rafailoviću, ja razumem vašu potrebu da nakupujete taj lanč paket kada pođete u Skupštinu, ali stvarno moram da vas podsetim da je sve to zapakovano, i čokoladice i koka-kola i sve u kutijici, a ko zna šta još sve kupujete na trafici, ima svašta. Što se tiče pakovanja, sve je uredno zapakovano, po propisu. Još nešto ste u nabrajanju zaboravili – u trafikama ima higijenskih vlažnih maramica.

Gospodine Rafailoviću, kada ste rekli "bio sam na onoj strani", stvarno ne znam na kojoj ste više strani. Toliko ste stranaka promenili, sada znam da ste u G17, a gde ćete posle da budete ne znam, a vidite, i ovaj što podržava Vladu slaže se sa mojim mišljenjem, uvaženi kolega Perić.
Što se tiče vaše zloupotrebe da po Poslovniku koristite pravo na repliku a da branite Mlađana Dinkića, ja vas u Dinkićevo ime molim, jer mi ćemo inače da ga sredimo i da ga se rešimo, ali vi koji ste u njegovoj stranci nemojte da ga podržavate. Kada ste bili član Demohrišćanske stranke Srbije i branili Vladana Batića, Batić je tako brzo otišao sa vlasti i toliko je ozloglašen i dan-danas u srpskom narodu, tako da je bespotrebno da se vi danas upinjete i da branite Dinkića.
Verovatno ste me pogrešno razumeli. Ja sam samo u specifikaciju navedenih artikala dodala još nešto.
Što se tiče vas lično, niko vas nije terao da pričate stvari iz vašeg privatnog života, kako idete, da li pešice, da li prolazite pored trafike, da li svraćate na trafiku kada dolazite u Skupštinu, šta to nas briga. Sami ste se "izlajali" i, prema tome, snosite odgovornost za ono što pričate za govornicom.

Dame i gospodo poslanici, žao mi je što nema ovih logičara sa ove strane koji tako vešto znaju sve da objasne, ali evo u ovih preostalih nekoliko sekundi da vas pitam nešto.
Da li je za vas logično da ne prihvatite ovaj amandman kao i prethodni na član 45. koji je podnela gospođa Radeta, a da znate da u vašem mestu, u opštini u kojoj živite, u ulici, postoji STR "Sanja" ili STR "Žaca", nije važno, ima raznih naziva, i da ta osoba, vlasnik tog maloprodajnog objekta (govori se o maloprodaji) ide u magacin veleprodaje, dolazi u centar veleprodaje u svom gradu da uzme cigarete. Ima optimalnu količinu, manje ili više pušača dolazi i zna koje su to vrste cigareta, odnosno marke koje se prodaju i pođe sa pik-apom iz sela (to je još drastičniji primer, nije u urbanoj sredini), iz nekog sela koje je deset ili 20 km u brdu, ide u grad svojim pik-apom da uzme cigarete i ko zna šta još usput, šta sve može da stane, dakle, 20 bokseva cigareta, ili 50. Vi sada tog nekog terate da na vozilu gde je napisao ime svoje radnje - STR pa ne znam kako, stavi vidnu oznaku da unutra ima cigarete te i te vrste. Da li ima tu neke logike? Naravno da nema.
Sledeći put ćete da dođete i da kažete – za deterdžent koji vozi unutra, za razne druge konditorske proizvode, svuda treba da ima vidnu oznaku, i to nema nikakve logike, i onda ćete da kaznite ljude, a kasnije idu kaznene odredbe, jer to je apsolutno iživljavanje nad ljudima koji treba da prodaju u maloprodaji određeni broj, desetine bokseva cigareta da bi to imali u svom asortimanu.

Dame i gospodo narodni poslanici, u vezi ove priče od malopre, žao mi je što je kolega Krstin izašao, moram da ga podsetim na to da je on podržao vlast SRS u Novom Sadu.
On zna da su tamo izuzetno pošteni, obrazovani ljudi, kvalifikovani za oblast kojom se bavi gradska vlast. I ne samo to, nego je posle godinu dana i gradonačelnik Novog Sada, gospođa Maja Gojković i ceo tim koji ona predvodi, pokazala da je to najuspešnija vlast koju je Novi Sad ikada imao.
Korupcija i kriminal su najveća bolest našeg društva. To su dijagnostikovali i građani Novog Sada, Beograda, Kragujevca i cele Srbije. Više puta sam pričala o tome da je jedno istraživanje na nivou jedinica lokalne samouprave pokazalo da građani u celoj nemaštini, kojom su sada obuhvaćeni, naročito proteklih pet godina, sve većoj bedi u kojoj se nalaze, i siromaštvu, na ivici izdržljivosti, ispod praga siromaštva, u najvećoj meri za ono što ih tišti i što dijagnostikuju kao problem u društvu, gotovo 70% su kriminal i korupcija.
Zašto je radikalska vlast uspešna? Zbog toga što je Maja Gojković smogla snage da se oštro usprotivi tome, da uđe u osinje gnezdo, kako se to kaže, i da, i pored pretnji, čak i fizičkom likvidacijom, i raznoraznih pretnji koje su joj stizale na kućnu adresu, i na adresu u Gradsku kuću, gde vrši vlast, uspela je da krene u oštri i beskompromisni obračun sa kriminalom.
Vidim da je kolega Obradović, bar kada je moj amandman, koji sam podnela u ime poslaničke grupe SRS na član 24, gde sam tražila da najmanje 20, a ne 30 poslanika, kako je bilo predloženo, može da podnese inicijativu da se opozove član Saveta, imao u vidu to da je slovo Ustava kada su u pitanju ministri i Republička vlada jasno.
Takođe, inicijativa za smenu Vlade Republike Srbije može da potekne od najmanje 20 poslanika, što sam u obrazloženju kroz jednu rečenicu i dala.
Morao je da ima u vidu da su čl. 71. i 72. Ustava Republike Srbije, gde nije definisano da država Srbija može da formira ove posebne institucije, dakle, ne decidno, apsolutno sa opštim odrednicama.
Tamo stoji, i to je kolega Marković citirao, Republika Srbija donosi zakone, propise i druge opšte akte i da mora da ih se pridržava. U članu 72. se kaže koji su sve poslovi iz nadležnosti Republike Srbije.
Što se tiče osnivanja novih državnih institucija, to zaista ne stoji. Mi smo u pravu, kao što smo bili u pravu, pa je on to uvideo, kod člana 24. kada smo se pozivali na član Ustava za opoziv članova Saveta, isto kada kažemo da nema izvornog ustavnog osnova da bi mogla da se osnuje.
Ali, sve i da ga ima, a nema ga, čitav zakon predstavlja jednu farsu i kolega Rajko Obradović je podmetnut da predloži ovaj zakon. U zakonodavnom, ustavnom i pravnom osnovu u Republici Srbiji nema nikakvog napretka, ni od dolaska Koštuničine Vlade, a da ne govorim o onom užasnom periodu kada je najveći stepen kriminala i korupcije produkovan od strane Demokratske stranke po gradovima, kao što je slučaj u Novom Sadu, Beogradu, gde se to nastavlja.
Ako Nenad Bogdanović i klika sa njim na vlasti u Beogradu misli da su Beograđani, a naročito srpski radikali, zaboravili celokupnu aferu oko izgradnje parkinga u Pionirskom parku, Beogradske "Arene" i svih drugih malverzacija, gde je oprano na desetine ili stotine miliona evra, neka bude siguran da Aleksandar Vučić to nije zaboravio, večeras će vrlo rado na Prvom programu RTS da ga podseti na sve te afere DS i njega lično, Bogdanovića, koji je duboko zabrazdio u kriminal i korupciju.
Nenormalno je da se pozivamo na tradicije vestminsterskih zemalja i da ovako nešto stoji u obrazloženju, iako je to možda bila dobra volja kolege Obradovića, koji je podmetnut, jer ne može da izađe Dinkić ili neki drugi član Vlade, koji i te kako ima veze sa korupcijom i sa srpskim tajkunima.
Ne da bi bilo degutantno, nego ovako su računali da je to poslanik za koga bar niko iz SRS još uvek ne može da kaže da ima neke kriminalne repove iza sebe, predsednik je Odbora, ajde neka on forsira taj ištancovan zakon, prepisano obrazloženje po uzoru na neke druge zemlje, a onda da krenemo da pričamo o poslovima iz nadležnosti državne revizorske institucije i o onome šta je bilo do sada i što je po Ustavu i te kako trebalo da radi Republička vlada, da bi organima pravosuđa i pre svega UBPOK-u ukazala na to ko su glavni kriminalci u Srbiji.
Ako je već Koštunica znao, a znao je, ono što zna i ptica na grani, čak i ona koja je obolela od ptičijeg gripa to mora da zna, svakako da je Bogoljub Karić na stotine miliona evra državnih para oprao i prebacio na privatne račune, što svoj, što članova svoje porodice.
Ako je već nesporno da je Vlada Republike Srbije i sam Koštunica imao celokupnu dokumentaciju, ako je isto tako Koštunica znao da su Hamović i Lazarević kumovski, tajkunski dvojac, u tesnoj vezi sa Mlađanom Dinkićem, ako već zna da je Dinkić obavestio javnost posle neuspelog petooktobarskog mafijaškog puča da je iz zemlje izneto na Kipar na milijarde, u to vreme maraka, odnosno dolara, ili već kako je ko to računao, i da se te pare preko tih istih tajkuna, preko Sejšelskih i ostalih ostrva vraćaju malo po malo u našu zemlju, na način da oni kupuju preduzeća koja se po bagatelnoj ceni prodaju, a naročito što su bacili šapu, u procesu restrukturiranja, na Naftnu industriju Srbije, na naše rafinerije i na Elektroprivredu Srbije, zašto onda ne izađu sa tim u javnost i jasno kažu – postoje saznanja do kojih smo došli, urađeno je to i to. Ne, ćuti se i to nije samo najveći greh, nego i taj što Vlada Republike Srbije i nadležni državni organi ne rade posao iz svoje nadležnosti.
Reći ću vam kako to izgleda na primeru Ministarstva finansija. Neko je spomenuo podatak da Ministarstvo finansija ima svega 20 i nešto budžetskih inspektora, a u Predlogu zakona stoji, u ovim segmentima revizije, da je revizija poslovanja preduzeća i trošenja para u jedinici lokalne samouprave jedan od ključnih poslova.
Sada da pitamo Mlađana Dinkića zašto u Aranđelovac, u Novi Sad, na samom početku kada je gospođa Gojković, zbog nespornog kriminala i krivičnih prijava koje su tužioci iz DS gurali u fioke, nije došla budžetska inspekcija? Zašto to nije urađeno u Kraljevu, u veoma osetljivom trenutku, kada uz podršku preko 10.000 građana tražimo opoziv ovog nesrećnog Jovića?
Zašto budžetska inspekcija nije došla u Čačak? Sada je nesporno Anketni odbor, na čijem je čelu poslanik SRS kolega Talović, utvrdio da je za mesec dana nenamenski potrošeno i ukradeno od građana 400.000 evra. Nemojte ljudi, to su mnogo velike cifre. Ne po sistemu "tresla se gora, rodio se miš", posle 2000. godine krivične prijave radikalima i to kome – Branislavu Blažiću, kupio mrežu i pet pari patika za fudbalski klub za decu. Nemojte, molim vas.
I što je Aleksandar Vučić isplaćivao bonove gladnim ljudima da jedu. O čemu vi pričate? Ili što je prof. dr Vojislav Šešelj intervenisao da se u Šumadiji poplavljena područja saniraju i da ljudi dobiju pare da obnove svoje kuće. Tako se ne radi, a naročito da se pozivate na parlamente i one sa ''vestminsterskom'' tradicijom, koji imaju mehanizam da parlament nedvosmisleno ustanovi da je došlo do određene zloupotrebe, da o tome obavesti državnu revizorsku instituciju.
Da vas podsetim šta se desilo u Skupštini Srbije proteklih dana. Da li ste zaboravili da je Aleksandar Vučić mesec i po dana kao predsednik Anketnog odbora, za koji ste vi glasali i dali po jednog svog predstavnika, nedvosmisleno ustanovio i tražio da se hitno o tome Skupština izjasni, da je došlo do zloupotrebe i pljačke građana Srbije od strane Vojina Lazarevića i Vuka Hamovića. Gde je izveštaj? Ni do dana današnjeg nije došao.
Kada vi ne poštujete parlament, kao zaista ustanovljenu instituciju, najvišu zakonodavnu vlast, kako ćete onda da poštujete neku državnu revizorsku instituciju i te članove Saveta. Može da dođe neko od ovih mafijaša i od kumova tajkuna i da im izlupa šamare i da kaže – ma ko te šta pita do kojih si ti saznanja došao. O čemu se radi?
Je l' gospođa Radeta bila u odboru koji je utvrđivao sve mahinacije u postupku privatizacije kompanije "Knjaz Miloš". Gde je izveštaj? Nema, sve gurnuto pod tepih. Ni do dana današnjeg. Onda čujem sinoć – licitiraju, i to predvodnik pljačke u Srbiji Aleksandar Vlahović i onaj Medojević i ona jedna tamo, koliko ih je već bilo, kakva je struktura vlasništva.
Što se ne vratiše na početak priče da vide ko je pregovarao sa "Danoneom", kako se sve to dešavalo u Labusovoj kući, ko je sve bio umešan, kakve su sve mahinacije bile u toku i zašto je predsednik Odbora za hartije od vrednosti podneo na brzinu ostavku, odnosno naprasno se čovek razboleo?
Nemojte da lažete građane Srbije da će ovim zakonom da se krene u obračun protiv kriminala i korupcije. Kada budete lepo rekli i priznali, kada izađe Koštunica, ministar finansija i kaže – Bogoljub Karić je oprao na stotine hiljada, opljačkao državu, taj "Mobtel" je kao monopolska kuća radio to i to, onda neko može da vam poveruje.
Ili, da kažete za Hamovića i Lazarevića – krali su od građana na našoj muci, uz ovako visoku cenu struje oni se bogatili i nameravaju to i dalje da rade. Sve to znaju i iz vaših vladajućih struktura i iz DSS i članovi Odbora za privatizaciju i ovi koji su bili u ovim anketnim odborima, ali ćutite.
Znate, da se potura takva teza da iza svakog poslanika stoji tajkun, taman posla. Ne da će srpski radikali po onom ''putinovskom'' modelu i receptu da učine sve da oni završe tamo gde im je mesto, kada pravosudni organi i Ustavni sud budu radili svoj posao; nećemo mi ni da hapsimo niti da privodimo, samo da stvorimo uslove da državni organi, institucije, nesmetano rade svoj posao. A mi evo, čekasmo, čekasmo, tek u ponedeljak na dnevni red dolazi izbor sudije Ustavnog suda.
Šta je urađeno do sada? Ništa. Godinu i po dana nismo imali ni Ustavni sud, ni predsednika Republike. Dobili smo predsednika Republike, a predsednik je iz stranke koja je ogrezla u kriminalu i korupciji, pogađate, Demokratske stranke.
Najveći lopovi se rasporedili po opštinama i gradovima u Srbiji, harali, pljačkali, a vi ništa po tom pitanju niste preduzeli, niste sledili sveti primer gospođe Gojković, koja je krenula sve to da razotkriva u Novom Sadu.
Ili, dolaskom radikala, izborom Gordane Pop-Lazić, u opštini Zemun, ovaj jedan samo u poslovnom prostoru Zemuna koliko je pokrao – 57 miliona dinara. Ko je došao, ko se oglasio? Ministarstvo za lokalnu samoupravu, Ministarstvo finansija? Nije. Kažu – pa to pričaju radikali. Ne pričaju, sve postoji. Vi znate da nikada u javnost nismo izašli bez konkretnih dokaza i materijala.
Ova državna institucija i članovi Saveta, da se ozbiljno bave tim poslom, a da nema volje u samoj Vladi i kod samih poslanika da se obračunaju sa kriminalcima i da spremno izađu i kažu. Kada ste vi izašli za skupštinsku govornicu ili da u nekom javnom nastupu kažete, da li ste spremni to da kažete – niste, da postoje indicije da su ti i ti ljudi upleteni u kriminal i korupciju. Evo, to otvoreno kažem, kao i svaki radikal.
Čućete i večeras u tom novom sučeljavanju gospodina Aleksandra Vučića sa ovim Bogdanovićem, vajnim gradonačelnikom Beograda, uz podsećanje na sve ono što su radili i sada, videćete da su kriminal i korupcija i te kako prisutni. Svi tužioci koji guraju te predmete u fioku su vam iz redova DS. Niste izvršili depolitizaciju i negativnu selekciju u pravosuđu, a osnivate novu državnu instituciju.
Jednostavno, nema smisla da građanima na takav način dajete lažnu nadu. Uostalom, oni i ne očekuju od vas, pravo da vam kažem, da se oštro obračunate sa kriminalom i korupcijom.
Znaju da će to vlast SRS odlučno da radi od samog starta i da će svi oni koji su se na narodnoj muci obogatili, da odgovaraju za to, a to su najteža krivična dela.

Posao sekretara naizgled izgleda kao posao jednog administrativca i onda, kada vam lupaju packe ovi iz Evropske unije, iz Komisije za čuvenu stabilizaciju i pridruživanje "dvadeset pete-dvadeset šeste godine", kažu – loši ste što se tiče tog administrativnog korpusa, tu ne zadovoljavate dovoljno kriterijume, a vi kažete – hajde, pa ćemo sekretaru državne revizorske institucije da damo zaokruženi posao, da navedemo kakve su mu sve kvalifikacije potrebne, što je nesporno, ali je neprihvatljivo da se sekretar te institucije bira na šest godina, sa mogućnošću reizbora, a narodni poslanici i ministri na četiri godine.
Sve i da je Radojku Obradoviću ovakve savete davao Balinovac, koji je državne službenike unapredio na po pet godina, nemoguće je da ovo opravdate razumno i racionalno zašto bi se sekretar birao na šest godina. Tu je kolega Mirčić u pravu.
Ne kažemo, ako ustanovite, uz sve naše podnete amandmane, revizorsku državnu instituciju, da ne treba da postoji sekretar i da se bavi ovim poslovima: da usklađuje rad pratećih službi institucije, vodi poslovanje institucije, obavlja druge poslove prema odredbama i u skladu sa ovlašćenjima predsednika institucije, s tim što baš da ga predsednik Institucije imenuje i razrešava nakon sprovedenog javnog konkursa koji je obično namešten, a u pitanju su kadrovi iz vladajuće garniture, tu će oko da bace, kažem to vama iz DSS-a, ovi iz G17 – gde god su neke pare, mutljavine, tu su oni prvi da podmeću svoje vajne kadrove.
Nemoguće je da prihvatite rešenja, a da ne prihvatite ovakav amandman koji je podneo kolega Mirčić. Ne samo to, on će da se usklađuje, ali do njega će da dolaze važni podaci za članove Saveta o zloupotrebama i izveštajima. Moram da vas podsetim na to, tako da nije zanemarljiva uloga sekretara. On treba da bude, naravno, smenjiv, ali posle četiri godine, a ne da ostaje šest godina na toj funkciji.
Moram da vas podsetim na to da je Slobodan Lalović, aktuelni nezavisni poslanik i ministar za rad, boračka i socijalna pitanja, bio posle petooktobarskog puča sekretar vladine Komisije za borbu protiv korupcije.
Sada je trebalo navodno da se obračunaju sa kriminalcima i mislili su – sada ćemo da pronađemo neke, pa našli, da ponovim slučaj, dr Blažića ili da protivustavni ekstraprofit primenjuju na ljudima koji su po zakonu i regularno stekli svoju imovinu i da se hajka i haranga vodi na njih u to vreme, kao na gospodina Tomislava Nikolića, a kriminalci i lopovi, dobri svakoj vlasti, onda bliski i sada bliski DS – za njih ništa.
Kada Lalović, kao sekretar tog odbora, koji je sada ministar, a onda je bio za vas samo nepoznati čovek iz neke stranke koja se kroz "iglene uši" provukla u parlament, ne samostalno, nego na grbači Koštunice i DOS-a, nije želeo da uđe u suštinu, odnosno da obelodani ko su svi ti tajkuni iz DS-a, pre svega, i one DOS-ovske vrhuške, koji su po raznoraznim preduzećima opljačkali državu i građane, kako onda da očekujete da će ovaj sekretar, neka buduća osoba, za koju sigurno znamo da će da ide sa liste kadrova, pre svega G17 organizacije, i da stoji tu šest godina i svaka buduća vlast, poštena, ona koja hoće obračun sa kriminalom i korupcijom, kao što je radikalska, u to budite sigurni, da ga trpi.
Takav jedan postupak i takva odredba zakona su zbog toga neprihvatljivi.
Mi ćemo pre vremena od četiri godine da preuzmemo, voljom građana, vlast u zemlji.
Ali, ako već birate sekretara i ako mu teče mandat, onda je logičniji ovaj predlog kolege Mirčića – da to bude na četiri godine, jer bez obzira što najzad deluje da će da se bavi samo ovim pravnim administrativnim poslovima, svi podaci i sve zloupotrebe i sve ono do čega državna revizorska institucija dođe, biće kod sekretara koji ima, u skladu sa tim, određena ovlašćenja.
Zato vas pozivam da u danu za glasanje prihvatite amandman kolege Mirčića, pa bar tu da se usklađujemo i sa Ustavom i sa izbornom funkcijom u zemlji, na svim funkcijama gde se posredno ili neposredno biraju ljudi, da bude na četiri godine.

Dame i gospodo poslanici, nije u pitanju samo jezička ispravka, u skladu sa duhom srpskog jezika, nego je suština, otkud ti, kako predlagač kaže, eksterni? Još da mu je pomagala Gordana Čomić, bio bi neki ustaški novogovor.
Mislim da ne izgovaram, kako oni kažu to – eksterni, a ovde preuzeta strana reč, odnosno spoljni eksperti, i zašto su oni potrebni uopšte državnoj revizorskoj instituciji? Kada su već članovi Saveta, onako obrazovani, edukovani, pa valjda će znati najmanje jedan svetski jezik, valjda imaju sva ta iskustva.
Vidite, to vam je isto kao sa raznim konsultantskim kućama koje otimaju pare od javnih preduzeća, kao i razne konsultantske agencije u jedinicama lokalne samouprave.
Po tome su poznati ovi iz Demokratske stranke, angažovali su ih za raznorazne oblasti, rade nekakve elaborate, daju nekakva stručna mišljenja, i onda se postavlja pitanje ko će sve to da plati? Ako je budžet državne revizorske institucije gotovo potpuno oslonjen, sa mogućnošću da se pojavi neki domaći ili strani donator, na budžet Republike Srbije, govorićemo o tome od ponedeljka, koliko će i ona da košta, kao novouspostavljena institucija, sada ćemo i te vaše vajne eksperte, eksterne još, zamislite, umesto spoljne, da lepo napišete srpski, kao što treba, da plaćamo.
Vi znate, gospodine Anđelkoviću, s obzirom na to da imate dug staž ovde u Skupštini, od početka višestranačja, obraćam se vama, jer vi sada predsedavate, ne bih mogla to Markoviću da kažem, on je ipak novopečen u ovom poslu, kao i mnogobrojni poslanici u Skupštini Srbije, naročito iz redova SRS, da nikada nije bila ovakva situacija kao što je sada u proteklih nekoliko godina, da u Narodnoj skupštini Republike Srbije, te raznorazne eksperte, eksterne, imate prisutne i u odborima, i po svim drugim službama u Skupštini.
Zaista vam se čudim i divim, kao kulturan i fin čovek, kad uđete kao potpredsednik Skupštine u lift, kako im se obraćate? Pitanje je koji od tih svetskih jezika oni govore. Da li da im se obratite ovako ili onako. Ono što je izvesno, oni srpski ne razumeju.
Ne razumeju srpski ni oni koji sede, razni eksperti, poslati iz mnogobrojnih, a pre svega američke i britanske ambasade, u Vladu Republike Srbije, da prate budnim okom šta se tamo dešava. Lepo vam je rekao, pre nekoliko dana, da je jedan takav eksterni stručnjak, kako biste vi to rekli, Radojko Obradović, u Predlogu zakona, stručnjak za oblast pravosuđa. Odakle? Poslao ga Polt, došao je iz američke ambasade.
Rekao je gospodin Vučić, u ovom trenutku ne mogu da se setim imena i prezimena te osobe, Amerikanca, koji ima diplomatski imunitet, poslat je da se bavi samo time da li su zakoni dobri. Kaže, jeste. Evo, sada nam se to sviđa, do one granice do koje možemo to da prihvatimo. Škero sleže ramenima. Kaže, nema pojma. Ma gde nema pojma? Pa svaki ministar ima svog tutora.
Mi smo zaista, pod određenim finansijskim i političkim tutorstvom, a da ne govorim o konkretnoj okupaciji na Kosovu i Metohiji, na delu teritorije u južnoj pokrajini, na Kosovu i Metohiji, kao država pod protektoratom. Još samo to da ozvaničite.
Potpisan je ugovor o nesmetanom prolazu NATO trupa, i šta drugo, lepo recite – okupacija, ali to se sada drugačije zove.
E, sada se to zove eksterni ekspert, ne znam odakle, i ne piše da mora da bude naš državljanin.
Znači, može da dođe iz ove ili one ambasade, da kontroliše šta se radi i opet da arbitrira i daje mišljenje i sugestije kod sukoba interesa i kod zloupotreba. Nemojte da mislite, to vam stalno ponavljamo, propala je priča ovih žutih, koji su inače samo opterećeni SRS.
Gde god da se pojave na televiziji, onaj Šutanovac, videli ste i onog Đilasa sinoć i tako redom, samo pričaju o srpskim radikalima. Nemaju šta drugo. Oni imaju kriminal oko sebe. Ostavili su haos u državi i ne mogu da idu napred, što im je onaj neuspešni slogan.
Uvek smo vam govorili, taman posla da smo protiv integracija i svih drugih povezivanja sa celim svetom, na ravnopravnim osnovama. Ali, da nam dolaze takvi tutori sa strane i još da dolaze u Skupštinu Srbije, da poslanici ne mogu da im se obraćaju i da komuniciraju sa njima, i da hoće ljubazno da ih pozdrave, jer nemate pojma ni ko je, ni šta je, tu se šeta svako ko stigne. To zaista nema smisla.
Nije samo ispravna jezička intervencija, da je spoljni, kako se srpski lepo kaže, a ne eksterni, nego se radi o suštini, zašto su oni potrebni.
Hoćete da vas podsećam dalje, na čuveni ''Deloitte & Touche'' i izvršno direktorovanje Aleksandra Vlahovića, kako on posle toga dođe na mesto ministra za privredu i privatizaciju?
Evo sinoć na RTS-u, kao po sistemu – ''ni luk jeo ni luk mirisao'', pravi se blesav. "Nemam pojma šta je to bilo ni sa cementarama, ni sa šećeranama, ne znam ko su tajkuni. To su uspešni poslovni ljudi, imaju projekte". Pa kome vi to pričate?
Svi su povezani, uz mentorisanje, pogotovo ovih eksperata iz ambasada. Posao im je olakšan. Ne treba na to da pristanete. Treba da se urazumite i da gledate naša srpska posla, kako mi to umemo i možemo da rešimo, a to jedino neka buduća odgovorna vlast, jer vama pričati – to je za džabe, očigledno.

Dame i gospodo narodni poslanici, upozoravao vas je gospodin Tomislav Nikolić pre samo mesec i nešto dana, kada je vršena izmena pojedinih zakona, vezano za delovanje Ministarstva finansija i Narodne banke Srbije, da je neophodno da se izvrši revizija "poslovanja", ili u konkretnom slučaju za predvodnika šiptarskog lobija – Natašu Kandić i za ostale na čelu nevladinih organizacija, razbijanja ataka i na ustavni poredak zemlje, ako hoćete, i na diskvalifikovanje, na najgori mogući način, ne samo građana, nego i političara, pošto vam je poznat slučaj gospodina Tomislava Nikolića i svih bljuvotina i laži koje je propagirala upravo ona koja se finansira ne samo od strane Soroš fondacije, već i šiptarskih organizacija, i ja ću to da potkrepim primerom.
Pre mesec i nešto dana obratio mi se čovek koji je, nažalost, kao i dve hiljade naših sunarodnika ostao bez svojih najmilijih. U šiptarskom zlikovačkom teroru, krajem 1998. početkom 1999. godine izgubio se svaki trag njegovog brata i sinovca.
Čovek koji je bio ugledan u svom mestu, odnosno u centru jednog od kosovsko-metohijskih okruga, onako sav unesrećen, zajedno sa članovima svoje porodice, krenuo je da traži pomoć, da vidi da li može da ustanovi gde su njegovi najmiliji.
Onda je, na nagovor nekih članova svoje porodice, otišao u tzv. Fond za humanitarno pravo, nevladinu organizaciju koju predvodi šiptarski lobista Nataša Kandić, koja direktno radi protiv interesa naše države i našeg naroda.
Nije tada znao i ništa mu nije značilo to ime i prezime, ali odmah pošto je stigao, iako je želeo, i dan-danas neki od njih, nažalost, saznao je tragičan ishod, šta se desilo sa njegovim bratom i sinovcem. Oni koji i dan-danas žive u nadi da su neki od njihovih članova porodice živi, možda su se obratili na tu ili sličnu adresu.
Pitala ga je zašto je došao da se raspituje za svog brata i svog sinovca koji su ubijeni, tada je, za manje od mesec dana pošto se njima izgubio svaki trag, ona znala da su ubijeni, a služio je, kako je tada rekla, sa pozicije koju je obavljao, Miloševićevom režimu.
Da li vam je dovoljno ili više od toga? Ko zna koliko je takvih primera.
Svojim ugledom, moralom, čašću, ugledom pre svega, koji uživa u svom srpskom narodu i kod građana drugih nacionalnih pripadnosti u našoj zemlji i uz svoju SRS, Tomislav Nikolić je, iako se hajka vodila na njega, potpomognuta od strane TV B-92 i mnogih drugih televizija, znao da odgovori Nataši Kandić i svima onima koji se takvim lažima služe da napadaju i njega samog, i SRS.
Šta da kažete ovom čoveku ili drugima koji su, u najmanju ruku, zloupotrebljeni?
Postavila sam pitanje pre dva meseca, na Odboru za odbranu i bezbednost, direktoru BIA-e – Radetu Bulatoviću, da li služba ima saznanja da li se neke od tzv. nevladinih organizacija – zato smo i stavili "pojedine", a mora da se dođe do konkretnih podataka koje su te koje treba državna revizorska institucija da kontroliše, poput tog šiptarskog fonda koji predvodi Nataša Kandić i ostali – finansiraju od strane onih koji imaju za cilj da se bave rušenjem Ustavnog poretka i da se bave svim negativnim pojavama u našoj zemlji i koje rade za račun stranih obaveštajnih službi?
On mi je potvrdno odgovorio, to je bila otvorena sednica na kojoj su i novinari bili prisutni – "da, služba ima takve informacije i takva saznanja".
Kada već podržavamo svaku takvu aktivnost državnih institucija koje rade na tome, da se država time bavi, onda morate da znate, i Koštunica mora da zna, kao što mora da zna i MUP, samim tim i BIA i svi oni čiji je to posao, a Ministarstvo finansija, pre svega – odakle se oni finansiraju i da to bude prikazano kroz izveštaj.
Zato je nemoguće da ne prihvatite, izuzev ako želite i dalje da se poigravate državom i narodom i da puštate da se u svaku poru našeg društva infiltriraju takvi koji se finansiraju da bi razgrađivali sve ono što predstavlja državu, u pravom smislu reči, i državne institucije.
Sad formirate novu instituciju, a dajete mogućnost onima koji su plaćenici, pre svega šiptarski plaćenici, kao što je slučaj Nataše Kandić, da se bave tim poslovima, a da ne kontrolišete njihov finansijski izveštaj i da ne vidite odakle se oni finansiraju.
Zato još jednom razmislite šta radite i kada dođe dan za glasanje prihvatite da se doda tačka koju predlaže gospodin Kragović, tačka 6.
I veoma lako nadležni državni organi, o kojima sam govorila, mogu da dođu do grupisanja koje su to, zato smo i stavili – "pojedine nevladine organizacije", čije finansijsko poslovanje, ali i kontrolu tokova, ono što može država da uradi i ova institucija, pre svega Ministarstvo finansija, treba da vršite, kao vlast.

Gospodine Anđelkoviću, jasno mi je da ste želeli, kao član radne grupe ili neko ko je pratio to, nisam baš najbolje razumela vašu ulogu, to da nam pojasnite. Hvala vam lepo što ste nam to pojasnili, ali nije jasna suština.
Da ste mi to pojasnili, kao što se Šomburg zahvalio dr Šešelju prilikom prve Statusne konferencije, mogla bih da vam kažem da mi je sve jasno. Ali, nije jasno, zato što je suština postojanja državne revizorske institucije da kontroliše takve.
Znamo da na nivou jedinica lokalne samouprave imamo i Savez slepih, imamo i sada, po ovom novom zakonu od pre godinu dana, pripadnike Ravnogorskog pokreta, a pre toga, decenijama unazad su borci NOR-a, kao nevladina organizacija, primali određenu pomoć, kao i razne druge.
To je spisak, od jedinice do jedinice lokalne samouprave, različito se zovu i imaju određenu simboličnu pomoć, a mnogi su i na grbači lokalnih budžeta, koji svakako to ne bi trebalo da budu. Mogu da pričam o Kragujevcu, koji su ti za koje je opravdano da im se daje pomoć, ali to je već stvar za budžetsku raspravu u opštini, kao što svako ima primer iz svoje sredine.
Ovde je najveći problem što se oni finansiraju novcem koji dolazi direktno od lobista onih koji su ubijali srpsku decu, srpske žene, koji su nasrtali na regularne vojne i policijske snage i bavili se terorističkim napadima, a i sada idu na to da otcepe našu južnu pokrajinu. O tome govorim.
Morate da pronađete neki mehanizam.
Lepo ste nam prošlog puta, kada je bio zakon o ovlašćenjima koje ima ministar finansija, rekli da to nije moguće. Isto tako smo hteli da inkorporiramo u zakon to ovlašćenje, da uđe u njihovo poslovanje. Sada isto. Onda je besmisleno da postoji ovakva državna revizorska institucija, jer kroz nepoštovanje zakona i oglušavanje onoga što je naš Ustav i pozitivni zakonski propisi, da neko tako vršlja i deluje, to ne možemo da prihvatimo.
U svakom slučaju, želeli ste to da pojasnite. Međutim, nisam takvim odgovorom zadovoljna, naročito zbog toga što predlagač nije tu da nam kaže koji je bio motiv da se ne prihvati amandman kolege Kragovića.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, u članu 12. se krije velika potencijalna opasnost koju amandmanom koji sam podnela, u ime poslaničke grupe SRS, želim da sprečim.
Naime, predlagač se poziva na određene ratifikovane međunarodne sporazume, odnosno ugovore i član 12. – koji tražim da se briše, kaže: "Odredbe ovog zakona ne primenjuju se na odgovornosti za štetu prouzrokovanu nuklearnim udesima i obuhvaćenu ratifikovanim međunarodnim ugovorima".
Mislimo da to nije dobro zato što određeni ugovori, koji su, sećam se, pre deset godina bili u povoju ili su napisani predugovori kao sa preduzećem "Alba" ili nekim sličnim, izazvali veliku bojazan kod građana i strah od opasnosti da će da se vrši recikliranje određene vrste otpada, ne daj bože reciklaža nuklearnog otpada i da tako nešto može da se desi u pojedinim područjima naše zemlje, kao i sve ono o čemu su ranije govorili narodni poslanici iz borskog i zaječarskog okruga, pre svega gospodin Penezić iz Priboja, sa primerima koji su se tamo dešavali i uznemiravali javnost, pa i slučaj opštine Topola, naročito selo Lipovac gde su meštani uspeli da se odbrane od namere navodnih konzorcijuma i stranih partnera da tamo otpočnu proizvodnju koja bi ugrozila život ne samo meštana tog sela, već i okoline.
Postoje takvi mnogobrojni primeri, za koje možda šira javnost ne zna, koji su me naveli na to da u ime naše poslaničke grupe podnesem amandman, jer ono što je ratifikovano u sporazumu uglavnom spada u nadležnost Skupštine državne zajednice, a što se tiče ovog zakona i ove materije, mislimo da ne treba da se ove stvari izopštavaju, odnosno da treba da budu podložne zakonu i odgovornosti proizvođača za stvari sa nedostatkom, što se podvodi pod član 12.
Mislim da bi gospodin trebalo pozitivno da se izjasni o ovome, jer je Vlada dala negativan odgovor.
Apsolutno to nema nikakve veze sa već ranije ili buduće ratifikovanim sporazumima, ovo je preventive radi i da bi se jasno znalo da oni podležu istoj odgovornosti. Zato pozivam poslanike da u danu za glasanje razmisle ozbiljno i da prihvate ovaj amandman na član 12.