Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanice <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/9607">Nataša Jovanović</a>

Nataša Jovanović

Srpska napredna stranka

Govori

Evo, završavam. Radnici kojima su ta sredstva poverena na čuvanje i raspolaganje ili stečajni upravnik moraju da dobiju saznanje o tome. Kako je moguće da neko na takav način barata i operiše, prilikom uvođenja stečajnog postupka, osnovnim sredstvima? Kada je na ovakav način urađen stečaj u nekada najpoznatijoj mesnoj industriji u našoj zemlji, u "Crvenoj zvezdi" iz Kragujevca, možemo samo da zamislimo na koji način će, ako ne prihvatite ovaj amandman koji sam podnela u ime poslaničke grupe SRS, kriminal, u pravom smislu reči, da cveta i da vlada, dok radnici...
.... nedužni, bez hleba, bez mogućnosti da izdržavaju sebe i svoju decu, stradaju pod ovom i ovakvom vlašću koja nastavlja, nažalost, kontinuitet ove prethodne.
Dame i gospodo narodni poslanici, problem sa deviznim ulozima naših građana u Srbiji je nastao onog trenutka kada je, slučajno prezimenjak gospodina Markovića, po zlu čuven tzv. reformista Ante Marković pokupio sve srpske devize i odneo ih kod svoje bratije u Hrvatsku i Sloveniju, a kakav je on reformista bio i kakva je pustoš ostala posle toga u srpskim bankama i u našoj privredi, svedoci smo i dan-danas.
Ali, ovaj amandman koji je podneo dr Paja Momčilov je zapravo suštinski stav Srpske radikalne stranke od uvođenja višestranačja i od našeg prvog predloga projekta privatizacije u zemlji, znači od onog trenutka kada smo imali i taj Markovićev zakon o privatizaciji, koji je posle zaustavljen uz podršku DS-a, pa se dugo godina ništa nije dešavalo.
Od tog trenutka se zalažemo za to da država može da izvrši tzv. prebijanje dugova po osnovu stare devizne štednje davanjem mogućnosti onima koji su imali (a znate, ne možemo da licitiramo do kog iznosa, ima ljudi sa ogromnim novčanim ulozima) devize u srpskim bankama.
Danas imamo potpuno opustošeno bankarstvo. O tome ćemo da govorimo po sledećoj tački dnevnog reda, ali interesantno je, gospodine ministre, da vi ne pokazujete nimalo dobre volje da se izvučete iz tog ozloglašenog plana.
Jer, znate, ako su banke uništene, iako ćemo mi Dinkiću mnogo toga kasnije da kažemo, kada ta tačka dođe na dnevni red, ako su građani svedoci toga da je on izumeo Nacionalnu štedionicu i da se stara devizna štednja isplaćuje samo i isključivo preko Nacionalne štedionice, zašto ih dodatno kažnjavate i ne dajete im mogućnost da iskoriste ono što su nekada teškom mukom sticali, izdvajali i stavljali na račune banaka, koje su uništene od Markovićevog vremena pa nadalje.
Znate, lako je Bogoljubu Kariću.
Čovek je, osim toga što se obogatio na narodnoj muci – a pravo da vam kažem nešto sa njim i sa druge strane nije u redu, jer kad je on mogao preksinoć da izjavi na jednoj od televizija sa nacionalnom frekvencijom "sve sam lepši i lepši, sve sam mlađi i mlađi, i to što ne znam sve padeže nije nikakav problem", znate, onda nešto nije u redu sa njim, a drugi ljudi iz te struke bi morali njim da se pozabave, stručni za tu oblast, psihologiju i psihu čoveka uopšte – besan od para, od uživanja u svemu tome što je stekao od zajma za preporod Srbije, od otimanja na sve načine.
Ali, kada znate da jedan takav Bogoljub Karić, koji ne samo da nije lepši i lepši, mlađi i mlađi, nego se zaista sa njim u najmanju ruku nešto čudno dešava, osim toga što je jedan od vodećih pljačkaša naroda i države, zašto onda kažnjavate ljude koji imaju nameru, i posle toga što su prevareni, da se interesuju za neko od preduzeća, a bili su nekada u posedu stare devizne štednje.
Kao što vam je gospodin Krasić lepo rekao o tome - bolja je njihova cena na tržištu, na berzi, nemojte vi da brinete o tome. O tome treba da brine Ministarstvo finansija. Očigledno je da vi ne želite da se zamerate sa kolegama koji vode druge resore, jer svako od vas u Koštuničinoj Vladi gleda svoj atar; ova stranka dobila ovaj resor, ova onaj, vi gledate to što je vaše, ostavio vam u nasleđe Maršićanin, odnosno DSS, i samo u okviru toga posmatrate sva buduća privredna dešavanja.
To svakako nije dobro. To samo pokazuje da vi ne samo da ne želite jedni druge da kritikujete, već ne znate šta jedan radi, a šta radi drugi i kako uopšte dalje treba, a bilo bi bolje i privrednim subjektima i onima koji žele da se udome da nađu nekoga da po normalnoj, tržišnoj ceni kupi njihovu fabriku, da pronađu rešenja za svoje muke.
Dame i gospodo poslanici, gospodine ministre, ovo vam je prilika da se predomislite i da u ime predlagača - Vlade Republike Srbije prihvatite ovaj amandman koji sam podnela u ime poslaničke grupe SRS.
Možda će to da bude dovoljan dokaz da vi navodno imate nameru da sprečite zloupotrebe, naročito kod tenderske privatizacije i privatizacije uopšte. Ovako, ako ostane ovaj zamišljeni član 2, odnosno on se odnosi na član 67. postojećeg zakona, vi stvarate mogućnosti, u obrazloženju koje ste mi dali za neprihvatanje amandmana, za očigledne zloupotrebe. Vi kažete u zadnjoj rečenici obrazloženja za neprihvatanje amandmana: "Potrebno je ostaviti što veći broj mogućih oblika prodaje, pa će nadležni organi u svakom konkretnom slučaju uvek moći da odaberu odgovarajući".
Evo na šta se to odnosi. To se odnosi na akcije, o čemu je govorila koleginica Radeta, koje su prenete Akcijskom fondu, u skladu sa zakonom; akcije čiji je zakoniti imalac Republički fond za PIO zaposlenih, u pitanju je veliki kapital i veliki ulog; akcije čiji je zakoniti imalac Republički fond za razvoj; akcije čiji je zakoniti imalac Republika Srbija, po osnovu konverzije potraživanja u kapital, i naravno, "Vlada Republike Srbije", kaže se u zadnjem stavu člana 52, "bliže propisuje postupak i način prodaje hartija od vrednosti iz stava 1. ovog člana".
Takvo mišljenje ste preneli i kroz obrazloženje da se ne prihvati ovaj amandman.
Moram da vas podsetim i zarad javnosti da kažem koja su to dva prva stava člana 67, za koja vi kažete da se ne odnose na prethodno navedene fondove, odnosno imaoce, prilikom kupovine i prodaje. Član 67. stav 1. kaže: "Lice koje namerava da kupi akcije sa pravom glasa određenog akcionarskog društva po osnovu kojih bi steklo najmanje 25% akcija s pravom glasa tog društva, dužno je da postupi u skladu sa ovim zakonom. Lice iz stava 1. ovog člana koje kupi akcije po osnovu kojih bi se steklo najmanje 25% akcija s pravom glasa društva iz tog stava, a ne postupi u skladu sa odredbama ovog zakona o ponudi za preuzimanja akcija – ne može ostvarivati pravo glasa po osnovu tako stečenih akcija". Vi kažete da se na ove navedene imaoce akcija to ne odnosi, odnosno brišete 1. i 2. stav postojećeg člana 67.
Mi smo vas upozoravali i u toku načelne rasprave, jer mislimo da to nije dobro rešenje, da treba da ostavite ovako kao što sada stoji, jer ćete time sprečiti mogućnost zloupotreba. Znate, široko tumačenje kako će koja prodaja da se vrši zaista je za nas neprihvatljivo. Koji je to organ koji će to da određuje, naročito kada se ima u vidu, vi to vrlo dobro znate, kada su u pitanju tenderske privatizacije i dogovori, jer su krupni ulozi u pitanju, oko dvojice ili trojice takmaca: koji je taj koji će da ide do kraja, koji odustaje, za koje milionske iznose u evrima ili u dolarima odustaje od daljeg nadmetanja?
Dosadašnje iskustvo, a naročito uz činjenicu da su ovde u pitanju i Fond za PIO i Fond za razvoj Republike Srbije, daju nam otvorenu mogućnost da sumnjamo da će ovde biti sve čisto. Ne da će biti čisto, nego sa ovakvim aždajama koje sede u Vladi Republike Srbije, a koji su ogoljeni kriminalci, to se neće desiti, jer njihov kumovsko-mafijaški lobi je spreman da za takve uloge, a u pitanju je posed od 25% kapitala, znači, četvrtine, uradi sve.
Oni su u stanju i da ljudima prete i da se na najgore moguće načine obračunavaju da bi došli u posed takve količine akcija tako vrednog kapitala. Zato nije dobro da brisanjem ova dva obavezujuća stava iz člana 67. dajete mogućnost da se tako slobodno tumači na koji način će da se vrši kupovina i prodaja, odnosno da to određuje neki nadležni organ. Kažite nam koji nadležni organ.
Ako za vas Komisija za hartije od vrednosti sada, u ovakvoj vladi koja ne uživa nikakvu podršku, ne znači ništa, za nas srpske radikale će i te kako ona da znači kao potpuno nezavisna institucija, koja treba da radi u skladu sa zakonom, bez ikakvih pritisaka, bez ikakvih ucena i pretnji, čak i fizičkom likvidacijom ljudi.
Prema tome, prihvatite ovaj amandman SRS. Svejedno, ako vi to ne uradite, mi ćemo morati na ovakav način i sve predložene amandmane iz ovog seta zakona da promenimo odmah pošto preuzmemo vlast u zemlji, a to je kroz nekoliko meseci, jer ovo je očigledan dokaz da se dalje sprema pljačka građana Srbije i svega onoga u šta su oni celog svog životnog i radnog veka ulagali.
Ne znam zašto se gospodin Vlahović ovoliko zaleće za ovu govornicu, on je tri godine bio ministar za privredu i privatizaciju i rekao je šta je imao. Sad može iz pozicije opozicije, ali znate, ne pije sve vodu.
Htela sam samo da vam kažem, kada je u pitanju ovaj amandman kolege Božidara Koprivice, gospodine ministre, iako je opravdano sprečen kolega, sada da vam da dodatnu argumentaciju, moram da vam kažem da je gospodin Koprivica advokat, inače odličan krivičar, i on je čovek koji je ovim hteo vama kao ministru za privredu da ukaže na to da nije dobra praksa, a to zna i gospodin Vlahović odranije, i njega smo na to upozoravali, i sve druge ministre da se ona oblast koja se tretira i treba da se tretira novim krivičnim zakonim inkorporira u ovaj zakon.
Vi ste malopre rekli, morate preventivno da delujete. To bih mogla da prihvatim, ranije je i Đelić imao istu priču, da se vi ne viđate sa ministrom Stojkovićem i da niste u ovoj istoj Koštuničinoj vladi, ali kako vi imate sednice Vlade, kako građani Srbije na televiziji vide da se vi tamo sastajete, vi povucite za rukav ministra Stojkovića, pa ga pitajte - kolega Stojkoviću, kada će novi krivični zakonik, koji si ti pripremio i poslao ga Skupštini u proceduru pre tri-četiri meseca, da dođe na dnevni red.
Znate, ministar zna po tri-četiri dana u hodniku da sedi, da ispija kafe i da čeka da se par članova izmena i dopuna nekog zakona nađu na dnevnom redu. A bolje bi mu bilo da se time bavi i da vodi računa o tome kako rade i trgovinski sudovi, i sudovi opšte nadležnosti, nego da preti, što čini intenzivno, i juče i prekjuče, zajedno sa Rasimom Ljajićem, haškim optuženicima, odnosno onima koje ganja Karla del Ponte da će da im zamrzne imovinu.
Juče vam je gospodin Vučić rekao da pre svega morate da vodite računa, i kao ministar u Vladi, da se to nikako ne desi; kada su u pitanju oni koje proganja Haški tribunal i kada su u pitanju krivična dela da nema nikakvog smisla da ih na bilo koji način, pa makar i da vam to bude opravdanje da delujete preventivno, stavljate u ovaj zakon o Akcijskom fondu.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, gotovo da niko nije u toku ove rasprave spomenuo jednu veoma bitnu stvar, a to je da ste vi ministar za privredu i privatizaciju. Ovaj set zakona moramo da posmatramo u kontekstu sveukupne privredne situacije u našoj zemlji i činjenice da od kada ste vi ministar za privredu i privatizaciju, a s obzirom na to da ste u svom načelnom izlaganju izneli na koje ste sve "probleme" naišli zbog usporenog procesa privatizacije, niste nam saopštili podatak, koji nažalost postoji u svim ozbiljnim ekonomskim časopisima ili studijama koje rade ekonomisti u našoj zemlji, a to je da su dnevni gubici srpske privrede gotovo 500.000 dolara.
Taj dug je nešto smanjen u odnosu na prošlu godinu, ali i dalje je to katastrofalno, jer pomislite kolika je to suma za mesec dana, ako smo mi danas, dok razgovaram ovde sa vama o ovom zakonu, ubeđujući vas da prihvatite amandmane, svesni toga da je 500.000 dolara nestalo.
Zaista je vreme kratko i s obzirom na to da ima još nekoliko kolega iz poslaničke grupe SRS koji treba da govore striktno ću da govorim o Zakonu o privatizaciji. Smatramo da je trebalo da prihvatite ključne amandmane SRS-a. Ono na šta vas je upozoravao gospodin Nikolić posebno, a to je retroaktivnost kod ranije zaključenih ugovora koji se ne poštuju.
Sada ćete verovatno da odgovorite da oni slučajevi, a njih je više stotina, i to najbolje znaju kolege u Odboru za privatizaciju i predsednik Odbora, a pre svega srpski radikali članovi Odbora, koji se ne poštuju, a u pitanju su socijalni programi, otpuštanje radnika van ugovora, neisplaćeni celokupni iznos, o čemu je danas govorio gospodin Vučić, onda ćete vi da kažete – to više nije moja nadležnost, to je u okviru pravosuđa, trgovinskih sudova.
Sada se vraćam opet na onu davno ponovljenu priču od strane srpskih radikala i na čuveno ime Marka Kljajevića, koji vedri i oblači po trgovinskim sudovima, ne samo u Beogradu, nego i u Kragujevcu. Prosto je neverovatno da mi ubeđujemo radnike i kada prisustvujemo na Odboru za privatizaciju i kada nam se obrate u gradovima gde žive, a njihov spor se nalazi pred nekim trgovinskim sudom. Konkretno, u Kragujevcu je u pitanju Fabrika mesne industrije "Crvena zvezda", u pitanju je PKB transport, i sa tim ste upoznati, aranđelovački "Venčac"; mnogo problema, a u više navrata ceo dan raspravljaju o tome i nikako da dođu do nekog zaključka.
Kakav zaključak donese Odbor? Odbor donese zaključak da se u roku od 7 dana izjasni Agencija za privatizaciju, koja jeste ili nije, ali uglavnom nije nesporno utvrdila činjenice iza kojih stoje oštećeni radnici i da se da preporuka nadležnom trgovinskom sudu, a obično tom ozloglašenom i samo po zlu poznatom Kljajeviću, da se ti postupci ubrzaju i da se radnici više ne dezavuišu i da se ostvare njihova prava. Pojeo vuk magarca, od toga nema ništa.
Kako znate da sam poslanik Srpske radikalne stranke iz Kragujevca, gde je ključni problem Fabrika automobila grupe "Zastava" i kako je proces restrukturiranja rađen po Vlahovićevom modelu, za vas imam konkretno pitanje i danas želim da mi, odmah ili u toku današnje rasprave, da bi to znali radnici zaposleni u Fabrici automobila "Zastava", odgovorite – šta će biti sa privatizacijom Fabrike automobila.
To je bio ključni adut aktuelnog gradonačelnika Veroljuba Stevanovića. Ništa od ovoga, onoga, vaši poslanici veoma često govore o nekakvom projektu o kome ni kragujevačka, a ni šira javnost puno ne zna. Dajte ljudima neke garancije i pre svega morate da nam kažete da li stojite iza izjave Slobodana Lalovića, ministra za rad, koji je na državnoj televiziji rekao da on jednostavno nema nikakvo rešenje za radnike sa Zavoda za zapošljavanje i obrazovanje, čuvenog ZZO-a, koji prestaje sa radom u septembru mesecu.
To su ključni problemi za grad koji ima preko 40.000 nezaposlenih ljudi, a od toga je 80% onih koji su ceo radni vek proveli u Fabrici automobila. Tražim od vas konkretan odgovor na to pitanje i da nam kažete kao odgovorni ministar.
Želim još da nam objasnite, kako je moguće da nešto što bi bilo opšteprihvatljivo za jednu državu, u kojoj ima mnogo onih koji su ulagali putem tzv. stare devizne štednje ili čuvenog zajma za preporod Srbije, od koga je najveće koristi imao samo Bogoljub Karić i na njemu se najviše obogatio, kako je moguće da kroz taj vid emitovanja hartija od vrednosti od strane države neko konkuriše da postane vlasnik nekog kapitala.
Toliko za ovih samo šest minuta, pošto kolege imaju još mnogo pitanja za vas. Ovo što sam vas pitala je nešto što, nažalost, nije smešno, kakav je sada vaš izraz lica. Odgovorite građanima Srbije i radnicima Fabrike automobila Grupe "Zastava". Pokušajte bar nekim argumentima da demantujete ono o čemu se priča i u šta otvoreno sumnjaju ljudi kada je u pitanju vaš budući rad i rešavanje tih problema.
Izmene i dopune ovog zakona su mogle da budu bolje po predlogu srpskih radikala. Hajde da krenemo jednom da govorimo o konkretnim stvarima. Vi ste ministar i za privredu i za privatizaciju. Izađite i recite – sposoban sam u ovoj vladi i sa ovom vladom, za koju ne smatram niti da je sposobna niti da ima legitimitet, jer je podržava svega 12-13% građana Srbije, ali dok ste još na tom mestu morate da pošaljete jasnu poruku, a konkretno me zanima za Fabriku automobila "Zastava" i za ove ugovore koji su zaključeni, a koji se ne poštuju. Hvala.
Dame i gospodo poslanici, gospođo Pop-Lazić, kada je pre mesec dana u dvorani "Sava centra" – u onoj manjoj u koju nije moglo da stane onih 2.000 ljudi, koji su čekali ispred i pokušali da čuju elitu iz naše pravne nauke, cenjene i ugledne naučne radnike i ljude iz javnog života – održan skup pod nazivom: Politički i pravni aspekt optužnice protiv prof. dr Vojislava Šešelja.
Svi ti prisutni gosti, uslovno rečeno, ali pre svega ljudi koji su nesumnjiv doprinos dali u našoj pravnoj teoriji i praksi, naučni radnici su rekli da tom nazivu nedostaje još jedna reč, a to je - moralni aspekt optužnice protiv prof. dr Vojislava Šešelja.
Kada danas govorimo o ovoj rezoluciji, koja ima cilj da potpuno razobliči prirodu današnjeg režima pošto u najvećoj meri predstavlja kontinuitet propale DOS-ovske garniture, mi treba da govorimo o onome šta ova rezolucija zapravo jeste, a što mnogi poslanici, isključujući poslanike SRS i SPS, dakle svi ostali, nisu shvatili.
Ni oni za koje je gospodin Tomislav Nikolić upotrebio pravi narodni izraz – pobegulje, a koji danas nose najveću odgovornost zbog činjenice da su oni na vlasti i da su stožer okupljanja, tu pre svega mislim na DSS i Vojislava Koštunicu, kao premijera svega onoga što nema nikakav potencijal u Srbiji, niti pravi predstavljački kapacitet.
Jer ako pogledate ko su te stranke iz Koštuničinog okruženja, doći ćete do jednostavne činjenice koja bi trebalo njega da zabrine, i treba da ga brine, još od 5. oktobra pa do današnjeg dana, da se našao na čelu jednog nesrećnog konglomerata stranaka, danas podeljenog u nekoliko kolona, koji je personifikovao u to vreme, a i danas kroz izjave njihovih zvaničnika predstavlja najveće zlo za demokratiju, najveće zlo za srpsko društvo u celini, za srpski narod i sve građane Srbije.
Sve ono što smo mogli da čujemo danas i pre deset dana, kada je otpočela rasprava o ovoj rezoluciji, dokaz je da svaka rečenica i svaka reč napisana u ovom tekstu rezolucije zapravo predstavlja jedinu pravu istinu, a to je da je politički progon neistomišljenika posle 5. oktobra i uoči 5. oktobra, od strane onih koji danas predstavljaju poražene i gubitničke opcije u Srbiji, nije prestajao i ne prestaje ni dan-danas, već na ovaj ili onaj način, kroz nedovršene sudske procese, kroz stavljanje krivičnih dela u fioku za predstavnike DOS-ovskog režima, kroz imenovanje najnečasnijih ljudi na sudijske funkcije, zapravo je oličenje svega onoga protiv čega se bori SRS od svog osnivanja.
Moram da vas vratim na sve to kako je počelo, kada je u pitanju bivši predsednik Srbije i SRJ Slobodan Milošević. Ono što imam u ruci, dame i gospodo poslanici, jeste stenogram sa sednice Narodne skupštine Republike Srbije od 31. marta 2001. godine.
Tog dana je Đinđićeva vlada, sa onim nesrećnikom Božidarom Đelićem, koji nema ni stida ni obraza kada je juče mogao sa pozornice davno posrnule DS da govori o nekim reformama, dakle, tog dana je usvajan budžet za 2001. godinu i paket poreskih zakona, koji je označavao početak sve veće bede i nemaštine za srpski narod, za sve građane Srbije.
Na toj sednici Narodne skupštine Republike Srbije, govoreći o tako pogubnoj budžetskoj politici koju je sprovodila i počela da sprovodi DOS-manlijska vlada kroz Đelićeve projekte, prof. dr Vojislav Šešelj je, pošto je čuo, a već se celog dana govorilo o tome da su jake policijske snage oko kuće, odnosno rezidencije bivšeg predsednika Srbije Slobodana Miloševića, veoma jasno i glasno sa skupštinske govornice upozorio DOS-manlije, one koji su par meseci pre toga otpočeli hajku i progon političkih neistomišljenika, da ne čine nova zla po Srbiji.
Rekao im je i poručio to kao političar, kao odgovoran političar na čelu danas najveće političke stranke u Srbiji i kao čovek koji je uvek od početka svoje političke borbe u bilo kakvim kontaktima sa političkim neistomišljenicima, onima koji govore i koji rade bilo šta sa mržnjom, da to ne čine jer će na kraju ta mržnja da ih pojede. U pravom smislu reči to se i desilo, jer je ta mržnja i ostrašćenost pojela DOS i mnoge političke stranke su nestale sa političke scene Srbije.
Ostala je Demokratska stranka koja se, kao što je pokušala juče i danas, hvali time da ima nekakav kapacitet i snagu. Međutim, sasvim je očigledno, a dokaz za to je i njihova snaga koju su imali, o čemu su govorili juče, između dva svetska rata, da su uvek bili daleko iza Srpske radikalne stranke.
Predsednik naše stranke je posle tako ostrašćenih istupa i očigledne namere da se uhapsi Slobodan Milošević sa skupštinske govornice poručio: "Pozivam državno rukovodstvo, znam koliko ste vi neozbiljni i vama mnogo i ne govorim (govorio je poslanicima u sali, koji su u istom maniru kao i mnogi danas dobacivali iz klupa), na razum i trezvenost. Ako se prolije krv, onda se može desiti da krvavom kolu ne bude kraja.
Znate, to je opasno i zato pozivam na razum i trezvenost. Vi koji nemate razuma, ništa vam tu nije ni jasno. Nadam se da ima onih koji su razumni, a trenutno raspolažu sredstvima sile u svojim rukama. Zbog toga ovo govorim. Biće veoma loše ako padne krv.
Nemam nikakvih ličnih razloga da branim Miloševića, ali ovo što vi radite večeras je na štetu državnih interesa".
Naravno, predsedavajuća Nataša Mićić ga je sve vreme prekidala i govorila mu da on nije ovlašćen da o tome govori. Predsednik naše stranke je nastavio dalje i rekao: "Želim da moja savest bude mirna. Ovde sam naciji, a ne parlamentu, saopštio šta se dešava i moja je savest mirna. Za sve ono što se eventualno mnogo gore desi snosiće odgovornost oni koji su to organizovali".
Nastavlja se sednica i predsednik naše stranke je, govoreći o tako pogubnom budžetskom projektu i poreskim zakonima, još jednom upozorio i rekao, s obzirom na to da su svi mediji javljali o dramatičnoj situaciji oko rezidencije Slobodana Miloševića: "Sve ovo što se događa je veoma ozbiljno. Vi pravite haos na svim područjima, a uopšte ne razmišljate o posledicama. Vaša nervoza, vaša mržnja koju ovde ispoljavate samo je za mene dodatni argument da sam potpuno u pravu. Vi niste ovde došli zato što mislite svojom glavom, nego zato što ste poslušni NATO paktu. Vi ste ovde izabranici NATO pakta. Vi činite sve ono što je protiv vašeg naroda".
Predsednik naše stranke prof. dr Vojislav Šešelj je nažalost tog dana bio u pravu zato što se drama nastavila i zbog toga što su tog dana preduzeli Čedomir Jovanović, uz pomoć Dušana Mihajlovića, Gorana Vesića i svih onih koji su personifikovali zlo dosmanlijskog režima i Demokratske stranke, danas razbijeni po nekakvim frakcijama.
Naš predsednik i mi, poslanici Srpske radikalne stranke, napustili smo sednicu i otišli na plato ispred Predsedništva Srbije, gde nam je protivzakonito i protivpravno oduzet džip u vlasništvu Srpske radikalne stranke.
Dok je kordon policije kroz nasilje koje su primenili, najbrutalnije moguće nad poslanicima Srpske radikalne stranke, vodio brigu o tome da nam oduzima naše vlasništvo i našu imovinu, policijske snage, kao i narod koji se okupljao oko rezidencije Slobodana Miloševića, bili su sve brojniji.
I, desilo se to da on 31. marta uveče bude uhapšen, sproveden u Centralni zatvor, a zatim 28. juna te iste godine odveden u Haški kazamat, kada je prekršen Ustav ove zemlje i kada je sasvim mirno Koštunica neobavešten o tome prisustvovao koncertu Jovana Kolundžije ili nekog sličnog.
Mi smo danas kao, pre svega, visokomoralni i odgovorni ljudi, i političari koji su spremni da vode ovu zemlju i ovaj narod u bolju budućnost, da se poštuju Ustav i zakoni ove zemlje, podneli pred vas, pred Narodnu skupštinu Republike Srbije, rezoluciju kojom smo hteli da ispravimo jednu nepravdu. Ovde se samo spominje porodica Slobodana Miloševića. Uopšte se ne govori o tome kako se zove njegov sin, kako se zove njegova supruga.
U pitanju su njegovi najbliži, u pitanju je porodica bivšeg predsednika Srbije i SRJ, koji ne brani danas sebe, kao što je to danas neuko, da ne kažem zlonamerno, izrekao jedan poslanik Demokratske stranke, nego čitav srpski narod i sve ono što smo radili braneći se od agresije, NATO pakta i spasavajući srpske zemlje zapadno od Drine i Dunava.
Onda se postavlja to pitanje, i vraćam se na reč moral koja se potencira u ovoj rezoluciji, koja je na tom visokom naučnom skupu nedostajala kada se govorilo o političkoj optužnici protiv našeg predsednika prof. dr Vojislava Šešelja. Postavlja se pitanje da li narodni predstavnici u najvišem skupštinskom domu, oni koji su bili ogorčeni protivnici Slobodana Miloševića, imaju imalo ljudskosti i morala kod sebe.
Ispostavlja se da nemaju, jer je njima danas 31. mart smešan, smešan im je i 28. jun, naš najveći praznik Vidovdan, kada je protiv Ustava i zakona odveden u Haški kazamat predsednik Srbije i SRJ. Smešno im je u poslaničkim klupama dok ovo govorim, ali neka se sete onoga što im je Slobodan Milošević uputio, ma koliko da imaju samosvest o tome da im je nekada bio politički protivnik.
Tog dana, pošto je na tako ponižavajući način, kao bivši predsednik ove države, odveden u Hag, opet ponavljam, optužen po nekakvoj komandnoj odgovornosti koja nigde ne postoji, koja je ustanovljena u tom ad hok tribunalu, rekao je i poručio – braćo Srbi, vi ste danas svoj posao završili, ali ne zaboravite – danas je Vidovdan.
Onda vas vraćam na reči koje je sa ove govornice uputio tada poslanicima vladajućeg DOS-a prof. dr Vojislav Šešelj. Upozoravao vas je, obraćam se vama koji ste nekada bili predstavnici tog režima koji je mnogo zla naneo ovoj državi i narodu, obratio vam se i rekao – svako onaj ko počini greh, a najveći je greh veleizdaja, da izda svoju državu i svoj narod kroz služenje zapadnim srpskim ucenjivačima ili vašim mentorima, kako god hoćete, stići će ga prokletstvo do 11. kolena.
Naravno, to je prof. dr Vojislav Šešelj rekao ne želeći da se to bilo kome od vas ili od onih koji su sedeli sa ove strane desi, ali desilo se to da vas više srpski narod nije želeo. Vi govorite o nekakvoj toleranciji, nama spočitavate da smo primitivni, ovakvi ili onakvi.
Treba li da vas podsećam na slučaj danas prisutnog kolege Živojina Stefanovića, koji sedi ispred vas, nekada predsednika opštine Leskovac i načelnika Jablaničkog okruga. Treba li da vas podsećam na to da on nikada nije izašao bilo šta da vam kaže sa ove govornice, a dva puta su vam vaši aktivisti i vaši sledbenici u poslepetooktobarskoj euforiji spalili kuću, uništili sve, opljačkali. Horda došla na vrata, bez obzira da li su tu žena, deca, unučići, izađi napolje. Vaš obračun i vaš linč političkih protivnika bio je više nego očigledan u prvim danima novog saziva Skupštine posle 5. oktobra, kada su u pitanju moje kolege iz Srpske radikalne stranke.
Setite se samo svih gnusnih laži lansiranih protiv žene koja je, a eto vidite kako se sve to vrati kao bumerang, imala posle tri godine tu čast da obori vaš dosmanlijski režim, protiv gospođe Gordane Pop-Lazić. Setite se samo koliko ste dugo mahali nekakvim, blago rečeno, besmislenim prijavama i optužnicama protiv bivših ministara iz redova Srpske radikalne stranke. Da vam ne govorim o svom slučaju i o činjenici da sam doživela i to da, posle najčasnijeg dela koje sam uradila u Skupštini Srbije i pokazalo se da sam bila u pravu, na svim informativnim emisijama, na svim centralnim televizijama, glavna vest bude izjava tadašnjeg ministra Vladana Batića i šefa poslaničke grupe koji vam sada rovari po stranci Čedomira Jovanovića, o tome da treba da snosim najgoru moguću kaznu zbog polivanja tadašnje predsednice Skupštine Nataše Mićić.
Vidite kako narod razmišlja svojom glavom i vidite kako se sve na kraju složi, kockice dođu na svoje mesto, i kako je razuman srpski narod i kako zna pravilno da odluči. Tako će znati i da odluči i u drugoj polovini ove godine, kada budu raspisani vanredni parlamentarni izbori, građani Srbije će, pored sveg zla koje ste naneli, a mislim vi kao bivši režim, da se sete toga i da su za vreme vašeg režima ostali bez posla, i da su bili ponižavani, i da su imali akciju "Sablja", i da ste jednu ženu koja nije imala veze ni sa čim u svom životu, podmetnuli da sa tašnom preko ruke kaže: odlučila sam da uvedem vanredno stanje.
Iako vas je tog dana gospodin Tomislav Nikolić upozorio da je to protivustavno i da ne možete tako da se ponašate. Setićete se tog dana građani kada mu se budu nudile opcije između SRS i ostatka vas iz dosmanlijskog propalog režima, da ste hapsili ljude, da ste upadali ljudima noću u kuću, da ste najgore moguće laži širili, i to i dan-danas radite protiv političkih neistomišljenika, a pre svega SRS.
Setiće se i toga, da niste imali ničeg ljudskog kod sebe kada ste se podsmevali svemu onome što je pretrpela porodica, ne Slobodana Miloševića po imenu i prezimenu, nego za vas koji morate da budete svesni toga da ste rođeni u Srbiji i da ste izabrani po zakonima ove zemlje, bivšeg predsednika Srbije i SRJ.
Šta da govorim vama, odnosno svima vama za koje je pre nekoliko dana predsednik Izvršnog odbora SRS, gospodin Dragan Todorović, lepo rekao, da ste pod jednom neverovatnom groznicom, pod jednom bolešću koja samo vas napada, pod groznicom SRS, pa kako ko izađe za govornicu, sve su mu veći i veći plavi pečati na licu, sve veći bes i gnev izbija. Pozivam vas na razum i na toleranciju, i tu reč koju vi tako često koristite u samo vaše marketinške i promotivne svrhe.
Pogledajte opet, jer imam utisak da vi niste čitali od početka do kraja šta piše u tekstu ove rezolucije. Nemojte da nam nudite nekakav drugi memorandum, da nam nudite neke druge opcije, jer vi da ste imali šta normalno, posle svega što ste uradili za tri godine vaše vladavine, da ponudite srpskom narodu i građanima Srbije, vi biste ostali na vlasti.
Ovako, ostaje vam samo žal za tim vremenom, jer vam je bilo udobno, jer ste se lepo nauživali i vi i vaši sledbenici, do najsitnijeg činovnika koga ste imali u svom okruženju. Građanima Srbije ostaje da posle ove diskusije i posle argumenata koje su izneli poslanici, pre svega SRS, a onda i SPS, vide ko je bio u pravu.
Treba da budete svesni toga da svaki građanin Srbije, pre svega, pripadnik srpskog naroda, kada gleda prenos suđenja i procesa protiv Slobodana Miloševića, kao bivšeg predsednika Srbije i SRJ, ima osećaj pripadnosti svom narodu i svojoj državi, i zna da bi ova rezolucija i mogućnost da bivši predsednik Srbije i SRJ vidi svoju porodicu i da ostvari sa njom kontakt posle toliko godina, pomogla njemu još više da odbrani interes naše države i našeg naroda.
Ako vam nije bilo dovoljno to što on govori, zašto niste obratili pažnju na svedočenja u procesu odbrane onih koji pomažu odbranu Slobodana Miloševića, i da vidite kako mu se obraćaju, a nisu državljani Srbije i SRJ, već su visoki zvaničnici, a pre svega Ruske federacije. Zašto vama nije palo na pamet da obratite pažnju na to da se i bivši ministar inostranih poslova i premijer Ruske federacije Primakov obraća sa gospodine predsedniče, da mu se na isti način obraća i general Ivašov i drugi zvaničnici.
Mi, dakle, govorimo o tome da je u pitanju politički progon bivšeg predsednika Srbije i SRJ. Mislim da vi niste želeli, a i naravno zbog vaše političke ostrašćenosti i svega onoga što predstavlja vaša politika, a što ne ide u smeru demokratije i normalnog razvoja ovog društva, da vidite kakav je zapravo i šta predstavlja tekst ove rezolucije.
Da ste svesni toga da ste vi izabrani na tim vašim listama, a to se odnosi i na vladajuću garnituru, znali biste da danas, odnosno koliko večeras ili narednog dana za ovu rezoluciju treba da glasaju svi predstavnici bilo koje stranke, izabrani u parlament, u Narodnu skupštinu Republike Srbije, jer se u njoj govori o bivšem predsedniku Srbije i SRJ. Vama ostaje na vašoj svesti i savesti da o tome dugo razmišljate, a zbog toga će da vas opominju kada to shvate, posle vas, naravno, i vaša buduća pokolenja. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, evo i kada hoćemo da pomognemo ministru u okviru njegovog delokruga u ministarstvu on to neće da prihvati. Zato je i odbio ovaj amandman koji sam podnela u ime poslaničke grupe SRS. Nije u pitanju samo ministarstvo gospodina Lalovića, već principijelni stav i zalaganje SRS da kada je reč o pravilnicima i drugim podzakonskim aktima o tome treba da vode računa nadležne službe, odnosno načelnici zaposleni u ministarstvima, a ne ministar.
Pozvali smo gospodina Lalovića, i kod mnogih drugih zakona, evo imamo i kod Zakona o privatizaciji, koji će da dođe na dnevni red, na član 71. Zakona o državnoj upravi. SRS nije glasala za taj zakon i zaista je naš savet vama a i svakom drugom ministru, a i namera da to ispravimo, pre svega Zakon o državnoj upravi, koji je promenjen za vreme prethodne DOS-ovske vlasti, koji je dao takvu mogućnost, samo u mnogo većoj meri, ministru finansija, a to je sada nasledio Dinkić. Smatramo da tu može da dođe do mnogobrojnih zloupotreba od strane ministra, a i nepotrebno je.
Ovde se govori o organu starateljstva, pa ću da iskoristim ovu priliku... Mislim da vam je ova jasna i razložna argumentacija za član 3. dovoljna da na kraju možete da prihvatite ovaj moj amandman. Kada je u pitanju organ starateljstva i poslovi zaštite porodice, pomoći porodici i starateljstva, koje u smislu ovog zakona vrši centar za socijalni rad, iskoristila bih priliku da nešto kažem o stanju u Kragujevcu, iz koga dolazim, pa onda o Centru za socijalni rad na području grada Beograda.
Ima nekih primera koji nisu pravilo, ali su zabrinjavajući, a tiču se rada centara za socijalni rad. Što god da uzmete, a da je predmet razmatranja, kao organa starateljstva, centra za socijalni rad, gospodine ministre, i u jednom delu ako postoje zloupotrebe, a zaista postoje, mi nikada ne možemo da kažemo, imamo mnogobrojne primedbe na pravosuđe, da su sve sudije loše, taman posla; najveći broj njih su odgovorni, časni i pošteni ljudi. Tako vam je i ovde, kada je ova oblast u pitanju, dolazimo do nekih frapantnih saznanja, o čemu neretko piše i naša štampa.
To je ono čime bi vi trebalo da se pozabavite, kao resorni ministar, pre nego da vodite računa o podzakonskim aktima, što vam predlažem da prebacite na Ministarstvo u celini.
Izneću vam jedan od primera. Recimo, dete koje nema roditelje, koje je iz Kragujevca prebačeno u Zvečansku u Beograd, zbog raznoraznih načina opstrukcije i nesavesnog ponašanja (to je samo primer, znači, hipotetički pričamo, možda i ne postoji takav slučaj da je iz Kragujevca dovedeno u Zvečansku), zbog raznoraznih zloupotreba, koje su neretke, to podvlačim, od strane zaposlenih u Centru za socijalni rad, zbog toga što Centar za socijalni rad u Kragujevcu treba da da saglasnost kod usvojenja takvog deteta, a vrši opstrukciju, čeka ko zna koliko meseci, a nekada i godina.
Isti je slučaj kada je u pitanju jedan od poslova zaštite porodice, pomoći i starateljstva, što ovde vrši organ starateljstva; u kasnijem članu 21. dr Miroslav Nedeljković predložio je, kada je u pitanju brak između tazbinskih srodnika, da se prethodno pribavi mišljenje organa starateljstva, odnosno centra za socijalni rad.
Vi ste rekli da je to potpuno nepotrebno, zato što su to punoletni, odrasli ljudi i mogu sami o tome da odlučuju. Nije to baš tako, zato što i vi znate da to nije normalna situacija.
U stavu 2. stoji da sud može izuzetno, u određenim okolnostima, da odluči da se odobri sklapanje takvog braka. Sami znate da su u pitanju ili ekstremni slučajevi, koji se tiču koristoljublja, pre svega, kada su u pitanju prinadležnosti, obično devizne penzije ili teški psihički problemi između lica koja se odlučuju na takav korak.
Zato je neverovatno zašto nisu, prvo, definisani zakonom osnovni pojmovi – šta je to porodica, kao što vam je to predložila SRS, a kod organa starateljstva – zašto ne uzima ulogu pri rešavanju ovako krupnih problema koji se dešavaju u praksi.
Znate šta su bila obrazloženja vaših saradnica – znate, to su tako retke pojave da je bespotrebno i bespredmetno da o tome razgovaramo.
Svaka takva pojava, sama za sebe, predstavlja ekstremni slučaj, ali da vam kažem, situacija je takva u mnogim centrima za socijalni rad, u celoj Srbiji.
Navela sam samo primer Centra za socijalni rad opštine Rakovica, ili Novi Beograd, znam za neka dva svežija slučaja, koja se tiču starateljstva, gde se centar pojavljuje kao organ starateljstva.
Pojedini zaposleni ljudi, navodni stručnjaci za tu oblast, rutinski rešavaju probleme koje pred njih donose članovi porodice, veoma zabrinuti za dalji opstanak porodice.
Zašto to dalje da vam objašnjavam, kada vi ni samom sebi niste hteli da pomognete prihvatanjem ovog amandmana.
Kako to da vam objasnim, kada vi niste želeli da prihvatite amandman SRS da se u startu definiše šta je to porodica, pa bismo onda kasnije mogli da nastavimo da pričamo o tome kakvu ulogu ima organ starateljstva u porodici, koja ima uređene i definisane odnose, što ovaj zakon na samom početku nije uradio.
Pre nekoliko dana, kada je bio Zakon o radu na dnevnom redu, ministar je zamerio poslanicima SRS, a nije bio u pravu, da ne posmatraju zakon u celini. Sada se to vama ovde dešava, ministre. Vi, očigledno, ili ne želite da pratite ono što je vaša namera ili ste prevideli da se kod sklapanja braka između tazbinskih srodnika i maloletnih lica u tim članovima druga tačka ili drugi stav ponavljaju, u neku ruku.
Vi ste usvojili (mislite da je to neki veliki domet vaše velikodušnosti ili ne znam čega) amandman koji sam, u ime SRS, podnela na član 37. Predloga zakona, a on se nadovezuje na član 23. U amandmanu se kaže: "Brak maloletnika ne mora se poništiti ako se zadovolje uslovi iz člana 23. stav 2. ovog zakona".
Kada je u pitanju sklapanje braka između tazbinskih srodnika, uz svu ovu argumentaciju da su veoma često u pitanju ne samo koristoljublje nego i određeni psihički poremećaji lica koja se upuštaju u sklapanje braka a tazbinski su srodnici, i to dovodi do skrnavljenja svega onoga što je pozitivno i vredno u našem društvu i u porodici uopšte, vi niste prihvatili amandman prof. dr Milete Poskurice, gde vam on traži da član 35. precizira ono isto što ste prihvatili kod mene u članu 37.
Dakle, prosto je neverovatno da kada je u pitanju brak maloletnika idete u jednom smeru i kažete da je to dobro, a kada je u pitanju amandman dr Poskurice kažete da je neprihvatljivo, jer ne znate šta su to opravdani razlozi. Da bi se utvrdili opravdani razlozi, pored odluke suda, koji mora da sagleda sve te okolnosti pod kojima dozvoljava da se sklopi brak između tazbinskih srodnika, valjda je neophodno da se pribavi mišljenje organa starateljstva.
Da li je za vas normalna situacija kada tazbinski srodnici dođu sa zahtevom da sklope brak? Recite mi da li je to normalna pojava u društvu. Nije normalna. Ako krenemo tako, onda ćete u sledećoj izmeni i dopuni zakona da kažete da homoseksualci mogu da sklapaju brak, mogu bez pribavljenog mišljenja suda i maloletna lica. Dokle će to da nas odvede?
Dakle, ako centar za socijalni rad, kao organ starateljstva, ima mogućnost da sagleda, da pruža stručnu i svaku drugu pomoć porodici, onda dozvolite da on to radi i da on da mišljenje sudu, jer kada to već dođe pred sud, sud će sam da utvrdi činjenično stanje: ovaj je svekar, ova je snaha, i razmišljaće o tome šta se tu zapravo desilo.
Zaista su opravdani oni razlozi koje je izneo dr Nedeljković. Ako hoćete ozbiljno, to je sociološki problem, nije to samo problem za sud, pa su napravili jedan građanski ugovor, koji neko ovde naziva sklapanjem, odnosno zaključivanjem braka. To treba da ima jednu malo veću dimenziju.
Mi smo, pre svega, hrišćani ili većinski pravoslavne veroispovesti. Pa i oni drugi, koji su drugih veroispovesti, vode računa o tome kada su u pitanju takve veze.
Prema tome, dozvolite da onaj organ koji za to dobija prinadležnosti od građana Srbije i iz budžeta, koji treba da ima, po prirodi svog postojanja, kvalifikovane ljude, stručne za to, daje stručno mišljenje, a ne – odosmo na sud, sud će da donese ili neće da donese i šta koga briga. Onda ćete doći u situaciju da vidite da je logičan amandman na član 35. prof. Poskurice, gde vam on kaže da ako se ispune uslovi iz ovog drugog stava, i ako ugradite da postoji organ starateljstva, onda je bespotrebno da poništavate takav brak.
Neozbiljno se ponašate, predsedniče. Tražila sam ...
Gospodine ministre, veoma kratko, ovo vam je već drugi put (a dva različita zakona su u pitanju, Zakon o radu i sada zakon o porodici) kako se stalno pozivate na ′80. godinu. To je godina u kojoj ste vi bili teško pogođeni, zato što je vaš ideolog Josip Broz te godine, hvala bogu, na sreću svih nas, preminuo, i vi imate taj problem i stalno vam je ′80. godina u glavi. Još samo da mi kažete - donet je zakon u maju mesecu, i znaću kompletnu tragediju vašeg slučaja da shvatim na pravilan način.
Ako prigovarate, u konkretnom slučaju meni, zbog toga što stavljam primedbu na tazbinske srodnike i na sklapanje braka po pozitivnim zakonskim propisima iz 1980. godine, moram da vam kažem da sam ja i te 1980. godine, iako sam u to vreme pohađala osnovnu školu, ideološki bila dijametralno suprotstavljena vama.
Posle 1990. godine došao je način i prilika da se većinska Srbija tako izjašnjava i da tako razmišlja, a te dogme i ono u čemu ste vi zarobljeni celog života jeste nešto sa čime vi morate da se suočite.
Istinski osećaj svakog pripadnika srpskog naroda, a naročito vernika Srpske pravoslavne crkve, a rekla sam vam - i drugih hrišćanskih veroispovesti, ne dozvoljava ovakav način tretiranja odnosa kada su u pitanju tazbinski srodnici.
Zato vas ubuduće upozoravam, kada god vam padne na pamet 1980. godina, a meni se obraćate, da se setite da sam ja ipak u to vreme bila neko ko nije mogao da utiče, naročito na taj ozloglašeni režim i na način na koji su se oni ponašali, oni delegati što su šetali, ulazili u ovakvu salu; zato je verovatno ovako i napravljena, jer im je služila za parade, da izglasavaju takve dekadentne zakone.
Dame i gospodo poslanici, gospodine ministre, imam utisak da vam ovaj zakon nije prijemčiv i da ne možete ni sami da se složite sa mnogobrojnim odredbama i sa onim što on predviđa.
Vi, kao pravnik i kao profesor univerziteta, teško da možete za ovaj zakon da kažete da ima sistemski karakter.
Pripremajući se za ovu tačku dnevnog reda podsetila sam se na, a vi ste dali neki predmet, početak osnivanja agencija u Srbiji i na činjenicu da vi imate tri sistemski različite vrste agencija, a jedan zakon, koji je, u narodnom žargonu, zbrda-zdola napravljen.
Ako vam pročitam prvu rečenicu u obrazloženju videćete da sam u pravu, kao i uvažene kolege narodni poslanici koji su voljni da sve ovo u 01,30 slušaju. Za nas, kojima je, odnosno pojedinima je popustila koncentracija ovo je potpuno nesuvislo obrazloženje koje do sada nije prikazano, niti se pojavilo u nekom obrazloženju zakonskog teksta. Kaže, pored ustavnih osnova za donošenje zakona, razlozi za donošenje zakona: "Razvoj uprave i širenje njenih poslova nalažu potrebu za stvaranjem novih, novim poslovima prilagođenih statusnih oblika koji su u stanju da izvršavaju nove poslove"
Ako neko od vas može da razume šta ova rečenica znači, i u 10 ujutru i u 01,30, ja mu odajem priznanje, ali mislim da je ovo zaista neprihvatljivo zato što u suštini zakon ne donosi ništa novo, osim što vi želite da nešto što je naišlo na veoma negativan odijum javnosti legalizujete na ovaj način.
Malopre mi je kolega uzeo za noćas ekskluzivno pravo da spomenem prvog među krivcima – Aleksandra Vlahovića, bivšeg ministra za privredu i privatizaciju, ali vratiću se korak nazad i podsetiću vas na nekoga ko se zove Božidar Đelić.
Dakle, to je čovek koji je došao 2001. godine u Srbiju, odnosno tada počeo da ministruje, otpočeo kroz paket zakona u aprilu 2001. godine da nam promoviše agencije kao takve. Onda su se one neverovatnom dosovskom progresijom množile. Samim tim, reakcija javnosti je bila sve negativnija i ono što je danas najveća boljka u Srbiji jeste postojanje Agencije za privredu i privatizaciju, a i – ni malo važna po svom "značaju", jer zaista ogromnu štetu nanosi zaposlenima u zdravstvu i pre svega građanima koje to pogađa zato što su poreski obveznici i samim tim pune budžet – Agencija za lekove i zdravstvena sredstva.
Nivo, odnosno stepen kriminala koji je do sada otkriven, pranje novca i sve ono što su uradili funkcioneri, zapravo oni koji nikako, po mom skromnom ubeđenju, neće doći pod udar Zakona o sukobu interesa pri vršenju javnih funkcija, jeste nešto što je zaista u Srbiji nezabeleženo u poslednjoj deceniji.
Kada se oni koji su ojađeni, a uglavnom su to radnici koji su stavljeni bez posla u procesu privatizacije, obrate Agenciji za privatizaciju (jer najčešće su narodni poslanici iz ovog saziva imali susrete sa ljudima iz te agencije), dolaze do neverovatnog stepena osionosti, bahatosti i nerazumevanja i pre svega njihovog tumačenja.
Da su oni u pravu, da ne može ništa da se vrati na početak, da ne mogu da utiču na dalji tok privatizacije. I, onda se postavlja pitanje zašto se osnivaju agencije i kakva je njihova svrha.
Pre mesec dana, nešto manje, ministar Velimir Ilić nam je govorio o Zakonu o poštanskim uslugama. Kolege poslanici, moram da vas podsetim da je tu ustanovljena jedna agencija i da je jednim amandmanom, gle čuda, plata direktora agencije, predsednika upravnog odbora i članova upravnog odbora smanjena za celih 20 posto, a suma je bila neverovatna i čak mnogo veća nego ova neprimerena poslanička plata koju ste vi dodelili sebi i na taj način pokazali kako tretirate današnju ekonomsku i socijalnu situaciju u zemlji.
Nije bilo potrebno da vam kažem samo ovu rečenicu da se trgnete iz sna, vi koji ste možda zaspali, a da vas podsetim na to da radnici u Srbiji koji traže posao, a njih je danas preko milion, nažalost, ne mogu da prihvate da se na ovakav način, kroz tri vrste agencija, one ustanovljavaju.
Pre svega, zbog toga što nije tačno, kao što stoji u članu zakona koji nam je predložen i za koji sam sigurna da ne može sigurno da naiđe na odobrenje od strane ministra, da javna agencija vrši razvojne i stručne poslove, saglasno svrsi svog osnivanja, najpre zbog toga što znamo da je ove godine izdvojeno 12 miliona evra za finansiranje svih dosadašnjih agencija. Ako se tom progresijom nastavi, kao što jedan kolega ovde reče, treba nam još na desetine agencija, onda će se taj iznos za sledeću budžetsku godinu popeti možda do neverovatnih dve, tri ili pet milijardi dinara.
Čemu to i šta su one učinile, a pogotovo Agencija za podsticanje preduzetništva, razvoj malih i srednjih preduzeća, rekla sam vam na primeru Agencije za privatizaciju – da bi se poboljšao opšti privredni ambijent. Kome i čemu danas služi Agencija koja vrši poslove iz nadležnosti zdravstva i prometa zdravstvene opreme i lekova? To je danas najpogodnije tlo za vršljanja i za kriminal najgore moguće vrste. Zaposleni u zdravstvu u celoj Srbiji znaju da je to tako. Samo neke od primera vam je danas ovde rekao kolega Paja Momčilov.
Da li vi smatrate, ako su neki od vas, ali sada se ispostavilo samo deklarativno, bili kritičari prethodne DOS-ovske vlasti, da nas ovakvi zakoni vode u bolju budućnost i stvaraju mogućnost da ova zemlja ide putem napretka i da se u svim segmentima društvenog života za koje su predviđene agencije stvara neki napredak? Mi mislimo da to nije slučaj. Nagomilane funkcije, direktori, upravni odbori i, naravno, svemu tome da aminuje Narodna skupština, kao najviši zakonodavni organ, ne samo da nije dobar put, već je potpuno bespotreban.
Kao što reče gospodin Aleksandar Vučić, niti ćete imati mogućnost da, na osnovu prošle godine u aprilu mesecu usvojenog Zakona o sukobu interesa pri vršenju javnih funkcija, kontrolišete ove ljude koji će da vršljaju i da troše budžetska sredstva (opet vam ponavljam, preko milijardu dinara, odnosno 12 miliona evra), niti ćete pomoći bilo kome u Srbiji danas kome je ta pomoć najpotrebnija.
Zar nije bilo normalno da se odreknete takve vrste "usluga" koje se ustanovljavaju ili su ustanovljene agencijama, a da 12 miliona evra preusmerite onima kojima je danas u Srbiji najpotrebnija pomoć: za zdravstvenu, socijalnu zaštitu, za pomoć Srbima na Kosovu i Metohiji, za sve ono što danas od vas traže građani Srbije, za školstvo, za zdravstvo.
Ovo što se danas napravilo i što mi danas u Srbiji imamo ispraviće se ne jednim potezom pera, ali stavljanjem van snage i ovog zakona i ispravkom kroz sve zakone gde postoje te agencije. To će se desiti veoma brzo. U sledećoj budžetskoj 2006. godini vlada srpskih radikala, i eventualno nekog njenog koalicionog partnera, ako nam bude bio potreban, neće u budžetu predvideti sredstva, ni jedan jedini dinar, a kamoli milijardu, za raznorazne agencije koje se legalizuju ovim zakonom.
Sve ćemo da ih ukinemo i time stvorimo mogućnost da ministarstva nadležna za poslove za koje su osnovana vrše svoju funkciju, a da građani ne izdvajaju od teško stečenog novca u budžet za finansiranje ovakvih i nekih drugih, ne daj bože novih, agencija.
Dame i gospodo poslanici, gospodine predsedniče, posle 24 sata čekanja imam mogućnost da obrazložim amandman na član 243. zakona, koji sam podnela.

Moram samo da konstatujem da u toku jučerašnjeg dana za sve ono što se dešavalo imam samo jedan komentar, ako mi dozvolite na početku današnje rasprave, pažljivo sam pratila šta se dešavalo čekajući da dobijem reč i da obrazložim, po meni, najvažniji amandman na Predlog zakona, jer kako je i sam ministar rekao, meni, a i na nacionalnoj televiziji kada je gostovao pre dva dana – ako prihvatite ovaj amandman on će da povuče zakon. Znači, zakon nikako "ne valja", a sa ovim amandmanom i nekoliko pre toga mogao bi da se popravi.

Ono što se juče desilo je zaista nešto za šta ja samo imam reči potvrde, ne hvale, naravno, ali konstatujem, s obzirom na to da vas poznajem dugi niz godina, da sve ono što ste rekli jedni o drugima je apsolutno istina. Verujem da ste bili u pravu kada ste jedni o drugima sve ono juče govorili.

Što se tiče amandmana na član 243 – radi se o zahtevu Srpske radikalne stranke, a pre toga Socijalističke partije Srbije i Nove Srbije, da se poslanici u danu za glasanje većinom odluče da pomognu građanima Srbije, radnicima. To od vas traže danas prisutni predstavnici sindikata u Skupštini Srbije, svi građani i svi oni koji znaju da bi se njihova prava grubo prekršila neusvajanjem ovog amandmana, odnosno neučestvovanjem i negarantovanjem Vlade Republike Srbije za potpisivanje opšteg kolektivnog ugovora.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo poslanici, danas najoštrije protestujem, u ime svih građana, a pre svega radnika Srbije, što ovde nije prisutan ministar Lalović. Predsedniče, ja sam vas juče upozorila, odnosno zatražila od vas da mi kažete gde se ministar nalazi, a vi ste u šaljivom tonu rekli da iz te perspektive ne znate da li je on ispred, jer gledate napred u nas. Saznala sam da je popio tri kafe i šetao tri sata po hodniku, toliko da građani znaju.

Dakle, potrebno je da Vlada Republike Srbije bude garant za potpisivanje opšteg kolektivnog ugovora. Zbog čega to kažem? Ne zbog ovakvog obrazloženja koje je potpuno neprihvatljivo, nego zbog činjenice da mnogi veliki sistemi u našoj zemlji nisu privatizovani.

Ja ću da vam govorim danas, pošto će i druge kolege srpski radikali da iznose mnogobrojne primere, recimo, o sistemu grupe "Zastava automobili" Kragujevac.

Potpuno je neprihvatljivo da ministar posle dva dana, ako se setite šta je tada bilo, pošto smo juče imali onaj dan za međusobne optužbe i obračunavanja, ali dan pre toga, ministar je, na moje pozivanje na član 35. Ustava – da je kolektivni ugovor ustavna kategorija, jer član 35. kaže da, zaposlenima može prestati radni odnos protiv njihove volje, pod uslovima i na način utvrđen zakonom i kolektivnim ugovorom, a i posle izlaganja drugih poslanika, ministar je izašao za govornicu u četiri minuta do 18 časova i rekao – sve je ovo bezvezno i besmisleno.

Tri sata posle toga u razgovoru sa "Mikom", kako ga on zove, predsednikom Samostalnog sindikata, rekao je da on smatra da radnici "Zastave", odnosno Zavoda za zapošljavanje i obrazovanje, koji, između ostalog, traže potpisivanje i garanciju Vlade za opšti kolektivni ugovor, "u septembru mesecu nemaju više šta da traže". To su reči ministra.

Na upozorenje predsednika sindikata da se spremaju veliki talasi štrajkova, odnosno da je to činjenica i da su narasle socijalne tenzije, ministar je rekao da ga "laprdanja" oko štrajka ne zanimaju, da je njemu Predlog zakona odobren od Međunarodnog monetarnog fonda i da on neće da prihvati amandmane koji su zahtev svih zaposlenih u Srbiji.

Ja vas pitam, dame i gospodo poslanici, da li je danas, pored svih nedaća koje država Srbija ima, normalno da mi imamo takvog ministra za rad i zapošljavanje? Da li je normalna situacija da ministar najružnijim rečima i pogrdnim izrazima, koje upućuje radnicima Srbije, rešava problem? Da li je taj čovek spreman za tu vrstu socijalnog dijaloga?

Da li je moguće da ministar, koji je preuzeo odgovornost da rešava goruća pitanja u zemlji, kaže da su "Srbi narod koji ne voli da radi", to je takođe rekao u toj emisiji i "koji bi najradije sa 18 godina da idu u penziju". Niko do sada na takav način nije uvredio građane Srbije.

Posao ministra i ove vlade je da otvara nova radna mesta. To je posao i Borisa Tadića. On je takođe to obećao u predizbornoj kampanji i mi zbog toga ne možemo, i zbog činjenice da radnici gledaju ovaj prenos i u svakog poslanika, pre svega poslanike SRS da zaštite njihove interese i prava, da prihvatimo da se odbije ovaj amandman i po cenu da Lalović više nikada ne uđe u zgradu Vlade, što bih ja najviše volela, jer ne zaslužuje to mesto.

Prihvatite u danu za glasanje, dame i gospodo poslanici, ovaj amandman. Kako danas stvari stoje, pa je zbog toga verovatno i indisponiran, da ne kažem deprimiran ministar koji je dobio podršku od MMF-a i zato se možda ne pojavljuje ovde, amandman će biti prihvaćen u danu za glasanje.

Mi ćemo bar donekle popraviti onaj zakon koji je DOS doneo krađom i pljačkom u Skupštini i vratiti osnovna prava radnicima, a to je da, u potpisivanju i u garanciji za kolektivni ugovor Vlada preuzme odgovornost. Ako vi to niste spremni, a pre svega se obraćam poslanicima DSS, onda neka Vlada podnese ostavku. Buduća Vlada, u kojoj radikali budu vladali, biće spremna da preuzme ovakvu vrstu odgovornosti.
Dame i gospodo poslanici, znala sam da ću repliku da sačekam bez prisustva ministra Lalovića, zato što i on zna da je neprijatno po njega samog što ću ovo da kažem, ali zato će to da naiđe na odobravanje većine poslanika u danu za glasanje, a pre svega predstavnika sindikata zaposlenih i radnika u Srbiji, jer se radi o amandmanu na član 243.
Zbog javnosti i zbog vas koji niste bili juče ovde, moram da podsetim da je reč o amandmanu gospode Dušana Mrvoša, dr Žarka Obradovića, a istovetni amandman u suštinskom smislu sam podnela ja. Radi se o tome da mi zapravo tražimo, poslanici SRS, a tražila su i pomenuta gospoda, da Vlada bude jedan od garanata pri "zaključivanju kolektivnog ugovora između poslodavca i zaposlenog, odnosno predstavnika sindikata". Kako stvari stoje, moram da obavestim gospodina ministra, na ovaj način, pošto on nije u sali, neko će od njegovih da mu prenese, jedan poslanik iz ove njegove partije je ušao u salu, u danu za glasanje biće izglasan amandman na član 243.
Ne mogu to da tvrdim, ali ako druge kolege budu ostale pri onom principu koji su izneli ovde, kao što to radi SRS, to će se desiti, a gospodin ministar je sinoć na nacionalnoj televiziji u razgovoru sa predsednikom Samostalnog sindikata Srbije i u obraćanju sa "Miko i Lale" rekao da će zakon da povuče ako amandman na član 243. bude usvojen.
Dakle, potrebno je da, kolege iz SPS-a, verujem da će to uraditi i kod sledećeg amandmana, i kolege iz NS-a, odnosno SPO-a, koji su u zajedničkom poslaničkom klubu, opet saopšte ministru da će glasati za amandman SRS, odnosno i svoj u istovetnom tekstu i onda možete da ga obavestite da ne ulazi u salu, jer je rekao da će zakon da povuče.
Šta to zapravo znači? I takvo ponašanje ministra i pre svega kratak fitilj koji on ima, to se tako u narodu kaže, da on za naša obrazloženja sinoć na kraju rasprave kaže da su besmislena, bezvezna i da vraćaju na staro!
Moram gospodina ministra da podsetim, valjda će mu preneti ova gospođa i ovaj jedan njegov poslanik što je ovde prisutan, da o periodu o kome on govori o vraćanju na staro mnogi radnici u Srbiji danas sanjaju. Nije to bilo zlatno vreme i nisu tekli med i mleko, ali su radnici imali posao i po bivšem zakonu pre "lopovskog Milovanovićevog", jer je izglasan krađom glasova u Skupštini, uz pomoć i organizaciju DS-a, radnici su imali garanciju Vlade.
Pošto je ministar, očigledno, nesposoban da u ime Vlade Republike Srbije garantuje za opšti kolektivni ugovor, neka povuče zakon i još bolje neka podnese ostavku, ili cela Vlada, ako ne može kao garant da stoji iza toga.
Nastaviću sa konkretnim primerima i sa kontraargumentacijom na sinoćno izlaganje ministra o amandmanu koji budem imala, gotovo istovetno, zapravo samo je tehnička stvar u pitanju, kao što je ovaj pomenuti kolega.
Gospodine predsedniče, moj vam je savet da se koncentrišete na vođenje sednice, a ne da takve pridike delite poslanicima SRS koji su ovde veoma odgovorni ljudi, časni, koji štite interese radnika i koji danima pokušavaju da ubede ministra, koga nema ovde i molim vas da mi na kraju kažete gde je ministar Lalović, da li u trenutku dok raspravljamo o ovome znate gde je ministar Lalović!?
To tražim od vas da mi odgovorite, pošto vam iznesem gde ste povredili Poslovnik.
Ako ne znate, pokušajte preko nadležne službe da saznate da li je ministar u zgradi i to je moje drugo pitanje!?
Ako je u zgradi, ako dobijete potvrdan odgovor, zašto nije u sali kada je u pitanju rasprava o ključnom amandmanu na član 243. bez koga, odnosno ovako kako ga je on predložio, zakon nema svrhe! Sve je isto kao što je bilo.
Povredili ste član 99. koji kaže: "Govornik može da govori samo o pitanju koje je na dnevnom redu", a vi ste prigovorili poslanicima SRS da ne govore o tome. Govore i oni su nam lepo rekli, i gospodin Stevanović i gospodin Četrović, da govore o amandmanu koji je suštinski isti kao onaj koji su podnela gospoda Dušan Mrvoš i Žarko Obradović, a da je amandman SRS, čiji sam ja podnosilac, u suštini isti.
Možda ste vi zaboravili da je Ustavni sud, na čijem čelu je još uvek ovaj vaš Vučetić, bajni ekspert iz G17, doneo odluku, posle više od godinu ili dve dana, poslanici mogu, a to je član 137. Poslovnika, da govore i o drugim amandmanima podnosilaca iz drugih poslaničkih grupa.
Još, uzgred budi rečeno, kao predsednik Skupštine, niste se potrudili za godinu dana da nam posle te informacije koju nam je dostavio Ustavni sud, a tiče se i amandmana i nekih drugih stvari, da dostavite prečišćeni tekst Poslovnika – tek toliko o vama i vašoj brizi za poštovanje Poslovnika.