Dame i gospodo narodni poslanici, poražavajući je podatak da četiri godine posle navodnih reformi i tranzicije u kojoj je, navodno, započela da nas uvodi prethodna DOS-ovska vlast, promovišući zakone koji su harmonizovani, usklađeni sa zakonima iz EU, a nastavila Vlada Vojislava Koštunice, broj nezaposlenih se iz meseca u mesec, iz godine u godinu sve više penje u Srbiju!!
Pre mesec dana kada smo imali rebalans budžeta Mlađan Dinkić je rekao jedan netačan podatak - da je u toku ove godine 23.000 ljudi pronašlo zaposlenje?! Moguće, ako su to ljudi koji nisu bili evidentirani kod svog poslodavca, pa sada na takav način zaposleni, jer koliko je meni poznato, poznato je i vama a i široj javnosti, nijedno novo radno proizvodno mesto u ovoj zemlji nije otvoreno!
Čak naprotiv, u svim gradovima i u svim opštinama u Srbiji gde je postojao kakav-takav obim proizvodnje i uposlenost radnika, radnici su ostali bez posla, proizvodnje je sve manje. Išlo se na to da se fabrike rasprodaju budzašto, da radnici ostanu na ulicama bez adekvatnog socijalnog programa.
Zašto ovo sve govorim?
Ovo govorim zbog važnosti amandmana gospođe Vjerice Radete. Ja bih vas razumela (i vas koji ćaskate i pričate ko zna o čemu, ne slušate šta vam govorim, a veoma je važno,) da ne prihvatite amandman Vjerice Radete, kada biste izašli i rekli, vi znate, mi smo već devet meseci na vlasti i ovi naši prethodnici koje mi verno sledimo, imamo iste intencije, zaposlili su par stotina hiljada ljudi - Boris Tadić obećao da će odmah da zaposli ne znam koliko stotina hiljada ljudi, sada ga nema nigde. Obično propadne u zemlju, a kada ispliva gore i kada izađe i podigne glavu iz peska, onda poziva Srbe na okupatorske izbore.
Gospođa vas Vjerica Radeta kao odgovoran poslanik, političar, kao srpski radikal vam predlaže da uključite u savet one koji su danas najugroženiji. Ugroženi su svi: penzioneri, deca, đaci, studenti, i radnici koji rade, a ne primaju plate, i oni koji štrajkuju, ali najugroženiji su, pored dece koja očekuju da im roditelji omoguće egzistenciju, nezaposleni.
Gospodin Slobodan Lalović ministar za rad i zapošljavanje ima podatak koji objavljuje Republički zavod za statistiku i do kojeg se dolazi kroz evidenciju ljudi na birou, odnosno službi za zapošljavanje, koliko je onih, danas, koji traže posao, raznih kvalifikacija, što onih koji su ostali bez posla, što onih koji nikada nisu imali mogućnosti da se negde zaposle.
Međutim, gospodin Lalović zna da taj podatak nije tačan i da je taj broj nažalost mnogo veći, možda i za nekoliko stotina hiljada, jer istraživanja koja su obavili stručnjaci iz te oblasti kažu kada je u pitanju traženje posla i nezaposlenost u našoj zemlji da je taj broj veći iz razloga što nisu svi evidentirani u ovim takozvanim, po zakonu koji su izglasali prethodnici u ovoj skupštini, klubovima za traženje posla.
Jedan od takvih klubova, tako ga je zakonodavac nazvao, a poslanici izglasali, otvoren je u Kragujevcu u predizbornoj kampanji uoči lokalnih izbora. Ministar Lalović je zajedno sa jednim od kandidata, ali taj nije pobedio na izborima u Gradu Kragujevcu, otvorio klub za traženje posla, da cinizam bude još veći. Nažalost, takav klub u Kragujevcu obuhvata 40.000 nezaposlenih.
U Srbiji je taj podatak preko milion nezaposlenih, milion i sto, možda i dvesta hiljada, jer kažem vam da nisu svi ljudi iz raznoraznih razloga evidentirani kod Službe za nezaposlene.
Zbog toga je veoma važno, pošto je tako poražavajući broj onih koji traže posao da prihvatite ovaj amandman koji vam je predložila koleginica Vjerica Radeta - da se i ljudi koji su bez posla, a ne samo sindikati za koje ona traži da se briše reprezentativni, kao i udruženja poslodavaca, (jer ko je taj ko će da ocenjuje šta je reprezentativno, a šta nije) da se i oni ljudi koji su najugroženiji, a njih je preko milion, uključe.

Dame i gospodo narodni poslanici, potrebno je da se prihvati amandman na član 10. zakona kolege Darka Glišića iz razloga što je nemoguće da se Vlada Republike Srbije krije iza člana 1. Predlog zakona. Ako već niste pokazali dobru volju, ali videćemo, ostalo vam je vreme da u Danu za glasanje na član 1, takođe, prihvatite amandman koleginice Radete - da pored Vlade budu uključeni i predstavnici nezaposlenih, onda je neophodno da pokažete ozbiljnost  kao nosioci najviše zakonodavne funkcije u kontrolnom procesu kada je Vlada Republike Srbije u pitanju.
To što stav 1. predviđa, kao što ste vi predložili, pretpostavljam da je gospođica sad ovde neko ko prati šta mi govorimo, jer ministar je izašao, uključena u proces koji se tiče socijalno-ekonomskog saveta, ne obavezuje Vladu kao što to traži kolega Glišić da se ona izjasni o pojedinim, veoma važnim za zaposlene, pitanjima u roku od 15 dana.
Na kraju, kakva je to Vlada ako ne može o tako vitalnim pitanjima značajnim za radnike, za zaposlene u svim segmentima naše privrede, pre bih rekla nezaposlene, one koji štrajkuju, one koji traže svoja prava, one koji traže zaštitu svojih prava, da svoje mišljenje da.
Da li je u pitanju nedovoljni angažman ministarstva, zaposlenih u Vladi, u čemu je problem dame i gospodo poslanici da ne prihvatite ovakav obavezujući stav za Vladu Republike Srbije? Zar to nije njena obaveza kao izvršne vlasti koju mi ovde biramo?
Ako mi imamo veoma lošu praksu kada je u pitanju Agencija za privatizaciju, kada je u pitanju sve ono što se dešavalo, mnogobrojne zloupotrebe i pljačke, biću slobodna da kažem, jer je to zaista pravi termin u procesu privatizacije u proteklih nekoliko godina, zašto je onda to vama problem da prihvatite da se Vlada obaveže da o određenom pitanju da svoje mišljenje.
Vi znate i sami da Poslovnik o radu Narodne skupštine Republike Srbije predviđa da je Vlada obavezna, mi to naravno možemo da razmatramo i bez njenog mišljenja, da na amandmane koje su poslanici podneli da svoje mišljenje. O ovako važnim stvarima u koje je uključena Vlada Republike Srbije, a tiče se ekonomsko-socijalnog saveta, ništa neće nikoga u Vladi zaboleti, (glava) ako je spreman da rešava te nagomilane probleme. Druga je stvar, sada, ako resorni ministar i celokupna Vlada žele da stave pod tepih, da se ne suoče sa činjenicom koja tišti nezaposlene, socijalno ugrožene u ovoj zemlji.
Prema tome, bilo bi dobro da i vi kao poslanici, predstavnici zakonodavnog tela prihvatite činjenicu da smo mi ipak u toj ravnopravnoj podeli vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku, ipak neko ko mora da ima kontrolnu funkciju nad Vladom Republike Srbije i da zato sa pravom tražimo, odnosno jedan vaš kolega poslanik, da se ovakav obavezujući stav predvidi za Vladu dodavanjem novog stava u članu 10.

Amandman kolege Stevice Deđanskog je veoma smislen i za nas je apsolutno neprihvatljivo da ovakav član u zakonu ostane, gospodine ministre, radi se o članu 11. koji kaže: "Socijalno-ekonomski savet može da obrazuje stalna i privremena radna tela za razmatranje i predlaganje stavova po pojedinim oblastima.
Scijalno-ekonomski savet može da pozove predstavnike nevladinih organizacija, kao i istaknute naučnike i stručnjake da učestvuju u radu radnih tela, bez prava glasa".
Zaista je neverovatno da vi počev od člana 1. odbijate mogućnost koju vam daje koleginica Vjerica Radeta, ne zbog toga da bi pisala amandman nego da bi ogroman korpus nezaposlenih ljudi uključila u socijalno-ekonomski savet, pa se to ponavlja u članu 3. u članu 5. gde vam kolega Rankić predlaže da savet umesto 18. ima 20. članova a da petoro bude iz redova nezaposlenih, a ovde nam predlažete da imamo predstavnike tzv. nevladinih organizacija za koje ćemo i ove godine u projekciji budžeta za 2005. godinu tražiti da ne primaju ni jedan jedini dinar!
Neophodno je da već jednom shvatite da te nevladine organizacije ne pomažu nikome u ovoj zemlji, a naročito ne onima koji traže posao i onima koji su nezaposleni, već ugodno, iz svojih dobro opremljenih kancelarija i prostorija, sa svojih radnih sesija, fino lepo žive a pomoći nema za one kojima je pomoć najpotrebnija!!
Sa druge strane jednom bi bio red da nam bilo ko od predstavnika Vlade kaže – a ko su to istaknuti naučni stručnjaci iz oblasti "te i te".
Kada je pre nekoliko dana bio na dnevnom redu zakon čiji je predlagač u ime Vlade ministar za kulturu i informisanje, pojavio se, to sam vam već rekla, na državnoj televiziji u jutarnjem dnevniku jedan istrošeni profesor Beogradskog pravnog fakulteta, izrazito loše orijentisan kada su u pitanju naši nacionalni i državni interesi, izvesni Vladimir Vodinelić, i sada mi se nameće kao logično, to, da vi u socijalno-ekonomski savet, kao stručnjake iz te oblasti, recimo, možete da pozovete Aleksandra Vlahovića, bivšeg ministra, a sada kolegu i poslanika iz DS.
Znate, kada je Vlahović sa pozicije izvršnog direktora svoje firme vršio takvu i onakvu procenu preduzeća u našoj zemlji, on je očigledno sebe promovisao za stručnjaka, a kakav je bio stručan posle se pokazalo, zajedno sa svim onim ekspertima iz Ministarstva za privatizaciju.
Prema tome, velika opasnost se iza ovoga krije. Ko će tu da se provuče, ko su ti stručnjaci, šta će oni ovde da rade, bez obzira na to što oni nemaju pravo glasa. Morate da znate jednom za svagda da, u ovoj zemlji, kroz zakone koje predlaže Vlada narodnim poslanicima, odgovornost za vršenje nekog posla mogu da imaju, ako je u pitanju ovde taj socijalni dijalog sa predstavnicima sindikata, nemamo ništa protiv, i mi smo bili oni, kada niko nije hteo da razgovara sa njima, a naročito u situaciji kada je bilo incidenata ispred Skupštine, i kada je policija poslata na radnike da ih batina, koji smo hteli da razgovaramo sa njima.
Mi tražimo da se uključe i nezaposleni. Ovako, nevladine organizacije, koje su sektori za pranje raznoraznih para, što onih koje vi dajete i koje obilato troše iz budžeta, što drugih, i ti tzv. stručnjaci ne da nam nisu potrebni, nego su oni svojim projektima i sa onim što su do sada radili pokazali da im zaista nije bio cilj da unaprede socijalni položaj svih struktura stanovništva u našoj zemlji.
Prema tome, ministre, prihvatite amandman kolege Glišića, brišite ovaj član, oslobodićete se jednog velikog balasta koji se vuče po mnogim drugim ministarstvima, a onda ćemo zaista znati da ne moramo da finansiramo razne pojedince koji traže uhlebljenje na raznim stranama, odnosno neki dodatni angažman da zarade koji evro više.

Dame i gospodo narodni poslanici, predsednik Narodne skupštine pokušava da bude duhovit. Iskrena da budem, ponekada mu to pođe za rukom, ali večeras je to zaista više nego žalosno. Iz prostog razloga što je navodna većina u ovoj Skupštini tražila da se vreme za raspravu, o amandmanima na dva zakona o kojima je reč, produži.

Gospodine predsedniče, po članu 107. Poslovnika na koji ovog puta intervenišem, ne samo da nemate autoritet, ne samo da niste u mogućnosti da unormalite skupštinsku većinu da radi i da se ponaša u skupštinskoj sali onako kako to dolikuje narodnim poslanicima, već nas pokušavate da terate na to, naravno, sve vreme kršeći Poslovnik, jer to što vi niste dovoljno obučeni da rukovodite elektronskim sistemom, to što prenebregavate činjenicu da ima više kartica nego živih lica u sali koji su poslanici, to je vaš problem.

Ali zato pokušajte, jer vas je kakva-takva većina izabrala, da na osnovu člana 107. Poslovnika stvorite mogućnost i uslove da se ovde normalno radi. Kružoci, šetanje, stajanjem uz jedan ili drugi zid, neprekidno smejanje, kao da je u pitanju smehotresna olimpijada kojoj najviše pribegava šef jedne poslaničke grupe ovde je nešto što je neprimereno i na šta ste vi morali u prethodna dva i po sata da reagujete.

Pošto ste ih pustili da pribave sebi lanč-pakete, pošto ste ih pustili da se malo okrepe i osveže, da se vrate sa sastanka oni koje ste očekivali, vi na ovakav način i dalje hoćete da uzurpirate Narodnu skupštinu Republike Srbije.

Ako već tako želite, ako mislite da možete tek tako da izađete sa nama na kraj, budite sigurni da će po svakom amandmanu svaki član, odnosno poslanik SRS od sada pa do kraja da izlazi i da koristi svoje pravo od pet minuta.

A vi ćete ovde da sedite koliko god da je to potrebno i budite sigurno da ćemo svaki put da izađemo, pa neće tako biti smešno ni jednom ni drugom šefu poslaničke grupe ovde, iz prostog razloga što je bilo jasno još pre osam meseci da ste vi skupljeni "s koca i konopca", da zavisite jedni od drugih, da nikakvo mirno rešavanje nikakvog spora ne može.

(Dušan Proroković sa mesta: Kakav je to rečnik?)

Gospodine Prorokoviću, ućutite. Ja sada govorim, kada budete želeli da se obratite Skupštini zatražite reč, morate da se upristojite, ako ste vi Koštuničin "junoša" ili ovde vladajuće navodne većine, vi morate da znate šta je ovde red i poredak u najvišem skupštinskom telu.
Prema tome, budite toliko pristojni i javite se po Poslovniku, replicirajte, radite šta god hoćete, ali budite sigurni da mi više nećemo da trpimo vaš bezobrazluk i činjenicu da na ovakav način falsifikujete navodnu prisutnu većinu u Skupštini.

Umesto prenosa Narodne skupštine, košarka je na prenosu, a ja sam htela da vam predložim gospodine predsedavajući da, dok ne obezbedite prenos putem kanala državne televizije, prekinete rad Skupštine i date pauzu. Mi ćemo onda da nastavimo. U pitanju je veoma ozbiljan zakon i amandmani. Vi kao čovek koji poštujete pravo javnosti Srbije da vidi šta se ovde radi, o čemu se govori, verovatno ćete da poslušate moj savet i da date pauzu u radu.
Zbog šire javnosti, jer je prenos prekinut u trenutku kada je u svom zanosu govorio gospodin Proroković za ovom govornicom, ja ću ponoviti ono što sam rekla, naravno da bi i celokupna javnost mogla da napravi poređenje a i zbog činjenice da gospodin Proroković, pored onoga što bi trebalo da radi, a to je da koristi svoje pravo da kao poslanik učestvuje u donošenju ovih zakona, to ne radi i pošto nema trenutno prenosa možemo mi, dame i gospodo poslanici, da se suočimo sa činjenicom.
Moj utisak je takav da gospodin Proroković, osim toga što je imao takav nastup, na mene bar ostavlja utisak nekog funkcionera iz realsocijalističko-komunističkog perioda, takav mu je stajling i tako on uglavnom izgleda i tako se ponaša ...

Pa, nemojte, to je verovatno kompliment gospodinu Prorokoviću, a da je to tačno, gospodine Prorokoviću, s obzirom na to da ste vi jedno vreme u zanosu "post-petooktobarske" revolucije, kako ste je nazvali, bili poslanik ovde i poznajem vas od tog perioda, ono što ja mogu da primetim, uz takav izbor vašeg stajlinga, znači, real-socijalističkog je, da imate najmanje 10 kilograma više od tog perioda.
Prema tome, vi biste kao mlad čovek i kao političar morali pre svega da se usredsredite na činjenicu da vam je neophodno da budete u zdravoj fizičkoj snazi, u kondiciji, i da kao takav čovek učestvujete u donošenju zakona. A ne da koristite skupštinsku govornicu uglavnom da vređate, da omalovažavate svoje političke protivnike, jer moram da vas podsetim na činjenicu da ste me jednom pre tri godine pomešali sa nekim.
Naime, to nažalost nije smešno, jer je tako sve počelo, u noći kada je vlast uz blagoslov vašeg predsednika Vojislava Koštunice, tadašnja DOS-ovska izvršila kidnapovanje bivšeg predsednika Srbije Slobodana Miloševića i odvela ga u haški kazamat vi ste izašli i rekli – da, u tom trenutku, u Hag, haški kazamat, gde se nalazi već godinu i osam meseci i predsednik naše SRS prof. dr Vojislav Šešelj, "odvode idejnog vođu srpskih radikala".
Kao što ste me tada pomešali sa nekim, verovatno ste i malopre govoreći o ne znam kome i o bilo čemu, tako da vam je moj srdačni savet, jer ništa niste naučili u protekle četiri godine, da se skoncentrišete na to ko su poslanici, šta ko radi - a moj utisak je, o vama i o vašem stajlingu, jer vas upravo sada odavde gledam, takav i on ne može da se promeni.

Gospodine predsedniče, mislim da niste čuli dobro i da nam direktor RTS nikako nije preporučio da pitate poslanike, jer da nas pitate i da pitate najmanje milion i po građana Srbije šta je za njih važno u ovom trenutku, važno je da gledaju neuglednijeg i najpopularnijeg političara u zemlji danas, gospodina Tomislava Nikolića. Pošto ne možete i niste u stanju da sprovedete takvu vrstu ankete, ona je sprovedena na izborima i taj rezultat će biti sve bolji i bolji, vaše je da kao predsednik Skupštine, uz činjenicu da ste produžili rad, a da RTS ima, i to da vas ispravim, obavezu da prenosi košarkašku utakmicu, Košarkaški klub "Crvena zvezda" igra sa nekim italijanskim klubom.
Veoma je važno da građani, a naročito oni kojih se direktno tiče ovaj zakon i ovi amandmani, budu upoznati sa onim o čemu se ovde radi. Da ne biste postupali u maniru vaše prethodnice, da ne biste koristili kao izgovor razlog da nema prenosa i da se na ovakav način nastavi sednica Narodne skupštine, još pre skoro sat vremena sam vam, vreme tako brzo prolazi, predložila i ne bi bilo svih ovih replika i celog ovog novog kruga, da prekinete rad Skupštine i da pozovete poslanike da dođu sutra da nastavimo da radimo onda kada bude obezbeđen TV prenos.
Dotle ćete i vi da čujete malo bolje šta vam ljudi iz RTS-a poručuju i dotle će se verovatno strasti stišati, a poslanici, kao što dr Paja Momčilov reče, biti sasvim spremni da rade u novom radnom danu.

Dame i gospodo narodni poslanici, ministar nije bio tu kada je predlagač amandmana kolega Zlatan Jovanović obrazložio zbog čega je potrebno da se ovaj novoustanovljeni član presude, zbog propuštanja briše, kao i kolega Krasić, ali ja ću samo da se osvrnem na jedan stav ovog člana koji je kontradiktoran i koji je zaista neprimeren u svim zemljama na koje se vi pozivate i koje imaju, možda na neki drugi način uređenu oblast pravosuđa.
Potpuno je nelogično, a tu su prisutne kolege advokati, a prosto je ovo neprihvatljivo za bilo kog građanina koji može da bude izložen bilo kojoj tužbi. Ceo član je neprimenljiv i neprilagođen i našim uslovima, i onome čemu čovek može da bude izložen zbog neznanja, u slučaju da da bude tužen i da propusti da odgovori. Hipotetički može da se desi da neko bude tužen 10, 20 ili 30 puta u toku godine u parničnom postupku i da samo treba da odgovara sudovima na tu tužbu, a onda će sudija zbog propuštanja da donese presudu.
Ali vi kažete, donošenje presude zbog propuštanja može se odložiti kada nema dokaza da je tuženom uredno dostavljena tužba, gde to postoji, a nesumnjivo je da mu je tužba upućena, a u tom slučaju, sud će odrediti rok koji ne može biti duži od 30 dana za dostavljanje u zemlji, odnosno duži od roka potrebnog za dostavljanje u smislu člana 130 stav 2. ovog zakona dok se izvidi da li je tuženom uredno dostavljena tužba. U prvoj rečenici kažete da donošenje presude zbog propuštanja može da se odloži kada nema dokaza da je tuženom uredno dostavljena tužba. Recite mi, u kojoj to zemlji u svetu bez dokaza o tome da je neko primio tužbu, može nešto ovako da se primeni?

Dame i gospodo narodni poslanici, 2000. godine kada je predlagač ovog amandmana gospodin Petar Jojić bio savezni ministar pravde, on je sa grupom eksperata uradio Zakon o izvršnom postupku i zaista, ta rešenja su tada data u tom predlogu zakona. Ako je, počev od ovog amandmana koji je predložio danas za izmenu predloženog zakona od strane ministra Stojkovića i ove aktuelne Vlade, gospodin Jojić želeo da sledi taj put i da rešenjem iz tog savršenog Zakona o izvršnom postupku koji su uradili eksperti na čelu sa njim kao ministrom iz reda SRS, mi zadržimo, jer bi samim tim stvorili mogućnost da se na mnogo bolji način ta oblast uredi.
Zbog toga je on tražio da se u članu 4. Predloga zakona izvršni postupak u prvom stepenu vodi i odluke donosi sudija pojedinac, a o prigovoru odlučuje veće trojica sudija istog suda. Takođe u drugom stavu Odluke u postupku izvršenja i obezbeđenja, sud donosi u obliku rešenja ili zaključka, i u trećem stavu zaključkom se izdaje nalog službenom licu za sprovođenje pojedinih radnji i odlučuje o drugim pitanjima upravljanja postupkom.
Ovaj amandman je samo početak onoga što je intencija srpskih radikala, da se zadrži to rešenje iz zakona, odnosno iz celokupne oblasti izvršnog postupka koji je tada uradio kao ministar gospodin Jojić i vi ćete videti kako bude tekla rasprava o amandmanima, od strane poslanika SRS da su to mnogo bolja rešenja, nego ova koja su predložena.
Kada smo već kod izvršenja, dame i gospodo narodni poslanici, meni je zaista izuzetno zadovoljstvo i čast da vam saopštim da je vaša koleginica i potpredsednik Narodne skupštine Republike Srbije gospođa Gordana Pop-Lazić, pre pet minuta postala predsednik opštine Zemun, time je došlo do smene vlasti i od danas, a ja joj čestitam na tom izboru, verujem i svi vi, ne samo poslanici SRS. Ta opština kao jedna od najvećih beogradskih opština, ponovo će imati ugled i sjaj i imala je u periodu od 1996. do 2000. godine. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, i ovaj član 8. ima za cilj da na mnogo precizniji način uredi Zakon o izvršnom postupku. Možda će da vam se učini, gospodine ministre, kako je pet stavova od vašeg predloženog člana, amandmanom koji sam predložila u ime SRS, ovde potpuno izbrisano - ko će da određuje obim izvršenja i obezbeđenja ako moj amandman glasi, i samo to ostaje u članu 8. što vam amandmanom i predlažemo da "izvršenje radi ostvarenja novčanog potraživanja i obezbeđenja takvog potraživanja odrediće se i sprovesti u obimu koji je potreban za namirenje, odnosno obezbeđenje tog potraživanja".
Dakle, može da vam se učini da je nedorečen obim izvršenja i obezbeđenja, jer ste vi vašim predlogom nabrojali u kojim to slučajevima i kada, pod kojim okolnosti sud određuje izvršenje, odnosno obezbeđenje. Međutim, ako pažljivo pogledate kontekst svih amandmana koje su podneli poslanici SRS videćete da su svi ostali stavovi člana 8. osim ovog, koji ne ostavlja alternativu, koju sam vam predložila, nego kaže da izvršenje radi ostvarenja novčanog potraživanja i obezbeđenja takvog potraživanja, a ne - ili, kako stoji kod vas, svi ostali stavovi su sadržani u drugim članovima kroz celokupni tekst zakona koje su predložili poslanici SRS.
Zapravo precizira se da izvršenje mora da bude u obimu koji je određen. Dakle, ako je to dva, tri ili pet miliona to mora da bude toliko i da se obezbede sredstva za izvršenje u tom obimu. Ne ostavlja se mogućnost ili, a sve ovo drugo pod kojim okolnostima i kada sud to uređuje sadržali smo u drugim članovima zakona i smatramo da treba da prihvatite ovaj amandman, kako bi se kontekst svega onoga, a već ste prihvatili neke amandmane koje su srpski radikali predložili, pratio.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, narodni poslanik Igor Mirović je u ime SRS podneo amandman na član 26. Predloga zakona i vi ste verovatno razumeli, počev od amandmana na član 4. kolege Petra Jojića, da je način, a videli ste i na osnovu amandmana koje ste prihvatili do sada, uređenja zakona o izvršnom postupku koncept SRS takav da želi da zadrži određena postojeća zakonska rešenja.
Izvršenje strane izvršne isprave je amandman na član 26, gde ste vi u pet stavova definisali ovo poglavlje. Kolega Igor Mirović smatra da je dovoljno da se zadrži samo stav, odnosno da se promeni, a sve ostalo iz člana 26. da se briše. Dakle, da se kompletno promeni i da glasi: "Izvršenje odluke stranog suda može se odrediti i sprovesti u Republici Srbiji ako odluka ispunjava zakonom propisane uslove za priznanje".
To znači priznanje te strane i praćenje svih drugih pozitivnih zakonskih propisa u tom smislu, a sve drugo što ste naveli smatramo da je bespotrebno u članu 26. i preciznija bi pravna formulacija bila ovakva, bez mnogo zabune, bez mnogo objašnjenja i zato pozivam poslanike da prihvate amandman kolege Igora Mirovića na član 26, a i vas, pošto je očigledno da je ovo mnogo bolje rešenje i preciznije nego što je predloženo.

Dame i gospodo narodni poslanici, poslanik SRS kolega Milan Stevović je sa pravom i pravim obrazloženjem i pred vama ovde i pred ministrom obrazložio zbog čega traži da se član 104. briše. Mene zaista iznenađuje gospodine ministre, da vi sada ne reagujete i vi ćete tek možda posle, jer znate da ovaj amandman ima smisla zbog toga što član koji vi predviđate ustanovljava, kao što je kolega Krasić rekao, stil izražavanja kod pisanja podneska i eventualnu kaznu zbog toga, koja je veoma visoka, i nosi veliku opasnost, za svakog pojedinca, za svaku stranu u parničnom postupku, a date su razne mogućnosti sudiji da izreče kaznu i da procenjuje kakav je to govor i kakav stil izražavanja moguć.
Veoma nas podseća, a naročito nas srpske radikale, ovako ustanovljena kazna i ova drakonska mera za jednu stranu u parničnom postupku na ono što se radi u Haškom tribunalu, na jedan inkvizitorski način i na činjenicu da niko od osuđenih Srba pred tim političkim sudom, ad hok sudom, ne može da kaže ono što misli i smatra na način na koji to želi da kaže i nekoliko puta.
Naročito na poslednjoj statusnoj konferenciji, ako ste to pratili i videli, to je onemogućeno i predsedniku naše stranke, profesoru dr. Vojislavu Šešelju iz prostog razloga što mu je predsedavajući rekao da takav način njegovog obrazlaganja nije ustanovljen od strane tog suda za koji znamo da ne poštuje ni prava, ni pravičnost, ni međunarodne norme i sve ono što bi trebao jedan sud da poštuje.
Mi možemo da se nađemo, gospodine ministre, u situaciji da radnici koji su nekim podneskom izrazili otvorenu sumnju, recimo preduzeća PKB "Kragujevac", da je predsednik Trgovinskog suda Goran Kljajević korumpiran, da on namerno zaustavlja postupak oko njihovog isterivanja istine i potrage za time ko je zloupotrebio svoj položaj u procesu privatizacije. To je jedno od mnogobrojnih preduzeća, da se sudija Kljajević kao predsedavajući Trgovinskog suda nađe uvređenim pred očiglednim činjeničnim stanjem da je on korumpiran.
Može da se desi bilo kome, a vi znate kakvi su danas sudovi i kakvih sudija ima. Sreća je da ogromna većina nije takva, ali oni koji jesu, oni kvare ugled onima koji su zaposleni u pravosuđu i stvaraju pravnu nesigurnost, izuzetno su korumpirani i da neka stranka u svom podnesku napiše da izražava otvorenu sumnju da se zbog toga i toga proces koči, da je sudija korumpiran, a znate ako su u pitanju neke parnice koje traju zbog imovinsko-pravnih odnosa, koje su od životne važnosti za nekog pojedinca, koje traju po nekoliko godina, prosto je neprimereno da se na ovakav način i ovakvom kaznenom odredbom onemogućava neko da u svom podnesku reaguje na neku očiglednu učinjenu nepravdu.
Da bi omogućili ljudima da se bore za svoja prava morate da prihvatite amandman gospodina Stevovića da se ovaj član zakona briše iz prostog razloga što će se napraviti jedan presedan, što će se na takav način onemogućiti ljudima da svojim slobodnim izražavanjem pokušaju da zaštite svoja prava i podnose pismene podneske i da traže da se ustanovi neko za njih činjenično stanje koje će sud da dokaže ili neće.

Gospodine predsedniče, ta opaska što se tiče načelne rasprave može da se odnosi i na mene i na poslanike SRS, ali vi dobro znate – postoji jedan izraz kod nas Srba, da nešto može da se smandrlja. Vi ste to upravo uradili. Načelnu raspravu ovako dva veoma važna zakona ste spojili u raspravu od svega pet sati, navodno načelne rasprave, i završili je za 15 do 20 minuta.
Prema tome šta je bilo i ko je postupio pravilno, i šta se dešavalo i prilikom utvrđivanja dnevnog reda, bolje je za vas da se na to ne vraćamo. Tačno je, preskočili ste, vidi se u izveštaju, amandman na 110. a što se tiče amandmana kolege Radiše Ilića, poslanika SRS, veoma je važno da poslanici u danu za glasanje, valjda me čuju poslanici, nadam se da me čuju, i ovi koji pričaju i koje ovo možda ne zanima, odluče da prihvate amandman kolege Radiše Ilića. Zato što će autentičnost izjave svedoka sa suđenja, zabeležene na ovaj način, predstavljati poboljšanje vida pravne sigurnosti i osnove da svako ko se nalazi u parničnom postupku može da na autentičan način traži zaštitu svojih prava.
Podsetiću vas na jednu praksu koju je uspeo, u ovakve i korumpirane beogradske sudove, počev od Prvog pa do Četvrtog, da uvede predsednik naše stranke, prof. dr Vojislav Šešelj. On je, naime, u svim sporovima koji su se vodili pred nadležnim, veoma korumpiranim sudovima u Beogradu, u njegovoj nameri da raskrinka uglavnom mafijaške klanove, koji su se namnožili u ovoj zemlji, insistirao na tome da sve što govori direktno ulazi u zapisnik.
I, naravno, omogućavao svojim saradnicima, odnosno snalazili smo se kako znamo i umemo, jer je svako od tih ročišta bilo otvoreno za javnost, da sve to zabeležimo, da publikujemo, da o tome imamo trag i da bi celokupna javnost mogla da se upozna sa onim šta je sadržina tog spora, a kažem vam – uglavnom se radilo o slučajevima raznoraznih zloupotreba, raznoraznih mafijaških klanova u našoj zemlji.
Kako biste vi omogućili svakom građaninu koji to želi u jednoj parnici, bilo kojoj od strana, da zadrži to autentično, što se tamo dešava, morali biste, i to vam je moj savet, pre svega poslaničke grupe SRS, da prihvatite ovakav amandman kolege Radiše Ilića i nije nikakvo opravdanje i za one koji su na Odboru glasno razmišljali o tome da za to ne postoje određena tehnička sredstva. To bar danas ne bi trebalo da bude problem, da se svaki od sudova za to osposobi i da se na magnetofonskoj traci, onako kao što je to u svom amandmanu naveo kolega Radiša Ilić, zabeleži ono što se traži u procesu pred nadležnim sudom. Hvala.

Gospodine Anđelkoviću, nije u duhu vašeg višedecenijskog demokratskog delovanja na političkoj sceni Srbije da prekidate govornike u njihovom izlaganju, naročito kada je u pitanju ovako važan amandman, a govori se o zatvoru.
Da bi se prihvatio amandman gospodina Momira Markovića, narodnog poslanika, potrebno je da vas obavestim o nečemu ili da podsetim one koji su bili poslanici u prethodnom sazivu i vas koji možda niste na to obratili pažnju, uporedo prateći aktuelni zakon o parničnom postupku, da je ovaj član prepisan iz prethodnog Zakona o parničnom postupku. Ovde je samo iznos kazne uvećan.
SRS je 2002. godine, kada je Vladan Batić bio ministar i kada su na dnevnom redu bile izmene i dopune Zakona o parničnom postupku, skoro u istovetnom tekstu podnela amandman na taj član zakona i bilo bi dobro da ministar Stojković pokaže dobru volju i da prihvati ovaj amandman, jer je stvarno na osnovu svega onoga što su rekle i kolega Nemanja Šarović i koleginica Radeta besmisleno da se ovakva odredba zadržava u parničnom postupku, jer ni u krivičnom ne postoji.
Znate, ministre, vi znate koliko dugo mogu, zbog neažurnosti sudova, i raznoraznih drugih razloga da traju parnice. Vrlo dobro znate, kao i kolege poslanici koji su advokati, oni koji su radili u oblasti pravosuđa, a i mi to znamo iz našeg običnog života, da ljudi imaju averziju prema sudovima, naročito u slučajevima kada se pozivaju za svedoke.
Zar nije dovoljno, a mi nismo tražili, odnosno kolega Marković, da se to amandmanom briše, da ostane ovakva uvećana novčana kazna od 30.000 dinara. Onda će i oni koji nevoljno to žele da urade, morati da poštuju takvu odluku suda da se pojave kao svedoci, a ne da stoji ovakva jedna odredba.
To je zaista strašno formulisano u ovom članu zakona, gde se kaže ''da zatvor traje sve dok svedok ne pristane da svedoči'', pazite kakva je to formulacija i zaista svašta može da padne na pamet da će neko non-stop 24 sata da ga drži pod svetlom, da mu uperi lampu, ili što koleginica Radeta reče da mu stavi kesu na glavu, zamislite, zbog jedne parnice i zbog toga što se ne pojavi kao svedok, a onda dalje kaže, ''ili dok njegovo saslušanje ne postane nepotrebno, ali najduže do mesec dana''.
Dakle, da bi se zaista ispravila ovakva odredba, odnosno ovaj član zakona, potrebno je da prihvatite amandman kolege Momira Markovića, a to je nešto na čemu SRS insistira od početka.
Dakle, to smo tražili i pre dve godine, tražimo i sada i to je samo dokaz više da ćemo mi u našim nastojanjima da se predlozi zakona i njihov konačni oblik kroz amandmane, ili kako god hoćete, dakle, da se poboljšavaju, sve dok mi ne budemo, a to će biti veoma skoro, u prilici da vam dostavljamo, kao vlada, zakone iz ove i iz drugih oblasti.