Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanice <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/9607">Nataša Jovanović</a>

Nataša Jovanović

Srpska napredna stranka

Govori

Predlog budžeta za 2002. godinu nam stiže od neodgovorne, teško kompromitovane Vlade Republike Srbije, čiji je premijer Zoran Đinđić, onaj koji se ponaša po narodnoj "sit gladnom ne veruje", jer da on ima stvarni uvid u to kako građani Srbije žive, ne bi nam svoju budžetsku filozofiju izlagao na potpuno neprimereni i svakako uvredljiv način za svakog građanina Srbije, a naročito one koje je Đinđićeva vlada ostavila bez posla - preko 15 hiljada radnika "Zastave", pre neku noć oni koji su zaposleni u FAP-u, i 800 hiljada onih koje nameravate da otpustite.

Javna potrošnja uopšte nije pod kontrolom, kako to kaže ministar Đelić, zbog toga što Vlada sve što radi, radi u tajnosti. Podsetiću vas, gospodine Đeliću, i to je sve što mogu u ovom izlaganju od jednog minuta da vam kažem, da vam je gospodin Tomislav Nikolić pet puta sa govornice zatražio izveštaj - kako ste trošili budžetska sredstva u 2001. godini.

Objasnite nam, da objasnimo građanima Srbije kako ste rasipnička vlast.
Ovaj  amandman na član 3. koji sam podnela ispred poslaničke grupe SRS govori u prilog onome što sam rekla juče, a to je da su ovakve izmene zakona o porezu na promet i o akcizama samo marketinški potez ministra Đelića, kome se očigledno spava, pošto lagano zeva.
Ovaj član 3. odnosno način na koji ministar želi neke proizvode da oslobodi stope poreza na promet, aspolutno ništa neće pomoći građanima Srbije i mi moramo sa ovog mesta unapred to da im kažemo, iako to oni znaju, iako znaju da mnogo teže žive pod DOS-ovskom vlašću i pod ovakvim eksperimentima, koje sprovodi ministar Đelić.
U stvari, treba jasno da se kaže da su ovo zakoni koji se usklađuju sa diktatima koji dolaze spolja, pre svega od strane Evropske unije. I ta pohvala koja stiže od Evropske banke za razvoj, kao što je juče rekao ministar Đelić, nije u stvari nešto što će doneti dobrobit građanima, već će Vlada Republike Srbije, sa ministrom Đelićem, nastaviti da ionako osiromašeni džep građana i dalje pljačka.
Kad ste predvideli već da kroz ovaj marketinški potez, navodno neke proizvode, koji neće uticati bitno na poboljšanje standarda stanovništva, oslobodite poreza na promet, prosto je neverovatno, gospodine ministre, ako ste vi tako brižni za građane Srbije, ako, kao što juče rekoste, pomno pratite standard stanovništva, kako vi uopšte možete tako nešto da izjavite pred poslanicima i pred celokupnom javnošću, kada znate da vaš navodni skok zarada nije dovoljan ni za polovinu potrošačke korpe danas u Srbiji.
Kako se niste setili da, kao što to predlažu srpski radikali, pored ovoga što ste naveli, i to na ograničeni rok, samo na dve godine, ako bi to uopšte moglo bar malo da popravi tešku socijalnu i ekonomsku situaciju u kojoj se nalaze građani, da oslobodite poreza na promet šećer, jestivo ulje i mast, i to isključivo domaće proizvodnje. Pa kada ste predvideli da bude sveže, odnosno smrznuto voće i povrće, sveže, odnosno smrznuto meso i ribu, i sveža jaja, zašto niste to ograničili na domaću proizvodnju, a juče ste rekli da treba u daljoj perspektivi da budemo jedan od većih izvoznika i da Srbija bude centar za tržište koje će da objedinjuje 55 miliona stanovnika?
Kako se niste setili, kada su vaša Vlada i opštinske vlasti podigle cene komunalnih usluga za godinu i nešto dana za preko 300 i 400%, da u tu tačku stavite i električnu energiju, kada znate da stižu astronomski računi za struju, koja je povećana četiri puta. Kada građani dobiju, a prethodnih deset dana su dobijali obračune za oktobar i novembar mesec, bili su bukvalno u šoku kada su videli koliki porez moraju da plaćaju na tako visoku cenu utrošene električne energije. Kako se niste setili da, pored toga, oslobodite dečije pelene, dečiju konfekciju i galanteriju, dečiju hranu, udžbenike i školski pribor za osnovne i srednje škole, kao što smo vam predlagali u februaru mesecu, a vi nikakvu pouku niste izvukli, jer vama očigledno, ni celokupnoj Vladi uopšte nije jasno u kakvoj se situaciji nalaze naši građani i kako se teško živi.
Pretpostavljam, kako ste krenuli i kako štitite vaše monopolske klanove i one koji su direktno iz Vlade Republike Srbije umešani u takve poslove, da ćete u neko dogledno vreme, ako gospodin Marković iz "Krmivoprodukta" nabavi opremu za proizvodnju jaja u prahu da i jaja u prahu oslobodite plaćanja poreza na promet.
Posle današnjeg izlaganja, dame i gospodo narodni poslanici, ministra za finansije Božidara Đelića, mi srpski radikali i ogromna većina naroda u Srbiji možemo da očekujemo da ćemo imati još dublju ekonomsku i socijalnu krizu, nego što je ona bila u 2001.godini od dolaska DOS-a na vlast.
Što se tiče Predloga zakona o izmeni Zakona o porezu na promet, i Zakona o akcizama, to je samo marketinški neuspeli pokušaj gospodina Đelića da ubedi građane Srbije kako će u Srbiji bolje da se živi, ako se ne budu plaćale akcize i porez na nekoliko proizvoda koji neće uticati bitnije na poboljšanje standarda stanovništva. Gospodine Đeliću, nemoguće je da bilo ko u Srbiji poveruje da ćemo mi imati rast proizvodnje, kada smo beležili pad u toku cele godine. Nemoguće je da poverujemo da ćemo biti centar tog budućeg tržišta za 55 miliona ljudi, jer smo imali katastrofalan ili nikakav izvoz u ovoj godini. Samo još treba da objasnite narodnim poslanicima i građanima Srbije na koju to pijacu idete sa svojom tetkom i kupujete po povoljnim cenama namirnice, kako bi oni mogli da kroz tu vašu finansijsku gimnastiku prežive i da isti model primene sa svojim jadnim primanjima.
Dame i gospodo narodni poslanici, najbolje bi bilo za poslaničku grupu većine, za DOS, da prihvati formiranje anketnog odbora, koji bi navode u predlogu ispitao, ne zbog toga što se ne slaže sa nekom od formulacija, već zbog toga da zapravo odbor potvrdi da li su tačni navodi koje je više puta u štampi izrekao predsednik Republičke vlade, Zoran Đinđić, da je u pitanju nekakva teorija zavere, da je u pitanju zavera nekakvog duvanskog lobija za koji on nikada nije čuo i da su njegovi saradnci, kao što reče, čisti kao suza. Onda bi u tom smislu odbor mogao da utvrdi odakle veza baš premijera Republike Srbije, Zorana Đinđića, sa najvećim duvanskim mafijašem, Stankom Subotićem-Canetom, o čemu je pisala strana štampa.
Ali, vi morate da budete svesni toga da je to samo jedan od povoda koji su nabrojani, pa bi trebalo pre svega to da uradite, ako ste već kompletno sigurni da ni sam premijer, ni njegovi saradnici sa tim nemaju veze, zato što ta afera već duže vreme potresa celokupnu srpsku javnost. A onda da stavimo sve karte na sto pa da vidimo ko je kriv, a ko nije i šta se zapravo oko svega toga dešava.
U minut i po vremena, koliko nam dajete po vašem demokratskom Poslovniku, mogu samo nekoliko reči da kažem o vašim predlozima za razrešenje sudija, koje su dobili narodni poslanici. Naime, ovim se nastavlja jedna DOS-ovska tiranija, predvođena Vladanom Batićem, a sada i Dragorom Hiberom.
Mi očekujemo da će to sve dok vas narod ne otera sa vlasti da se dešava. Tako ne samo u oblasti pravosuđa, nego svuda gde budete na takav način, kroz vaš vid kadrovisanja, smenjivali ljude, bez ikakvih valjanih argumenata i obrazloženja.
To što se vi ovde pozivate na zakon, i što kažete po predlogu v.d. republičkog javnog tužioca, dovoljno govori o vama samima, o tome da nemate ni malo časti, ni morala kod sebe, kada možete da stanete iza ovakvog obrazloženja koje je potpisao v.d. republičkog javnog tužioca. Već mesecima vas upozoravamo na to da je v.d. republičkog javnog tužioca, apsolutno neustavno mesto i neustavan način na koji ga zauzima gospodin Nedić - sve ono što radi Leposava Karamarković, sve ono što radi Vladan Batić i Dragor Hiber, uz vašu DOS-ovsku većinu, kroz tzv. Visoki savet pravosuđa. I na kraju, sve što je javnost rekla i mnoge časne sudije koje ćete oterati sa njihovih mesta, dovoljno će biti da vi snosite posledice.
Dame i gospodo narodni poslanici, amandman koji sam, ispred poslaničke grupe Srpske radikalne stranke, podnela na član 117. Predloga zakona je više tehničke a ne suštinske prirode, tj. radi preciznije formulacije, što se vidi iz obrazloženja.
Međutim, ovaj amandman je važan jer je vezan za član 116, o kome se dosta juče govorilo i na koji je, takođe, poslanička grupa Srpske radikalne stranke imala svoj amandman, a vezan je za mišljenje sindikata kod programa za one koji će ostati bez posla, kako ste vi to naveli u članu 103, "usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena, što će uticati na to da prestane potreba za obavljanjem određenog posla.
Dosta je bilo reči o tome, a to je ono što našu javnost najviše interesuje, dakle najviše zaposlene u privredi Srbije - koji je to broj zaposlenih koji će ostati bez posla iz navedenih razloga?
Međutim, ovi razlozi sami po sebi nisu dovoljni da biste vi stotinama hiljada radnika rekli da to tako mora da bude jer je to naš reformski zahvat, tako nam diktiraju iz inostranstva, to su poruke Međunarodnog monetarnog fonda, Svetske banke; jer ako vi to kažete radnicima zaposlenim u mašinskom i metalskom kompleksu, onima koji su bili zaposleni a sada to više nisu u Grupi "Zastava" i njihovim kooperantima, to njima ništa ne znači ako ova vlast nije, a očigledno da nije pametna, sposobna i organizovana tako da se osloni na naše sopstvene resurse, na naše sopstvene potencijale, nego čeka neku pomoć spolja koja, niti je u nekom značajnijem iznosu bila, niti će da dođe.
Zbog toga je svakako važno da reprezentativni sindikati učestvuju u svemu tome, mislim na planiranje tih programa. Ali, samo planiranje nečega što ćete vi da obećate onima koji ostaju bez posla nije dovoljno. Jer, ako ste ovima u Kragujevcu rekli prilikom otpuštanja, a to nije mali broj, njih je 15.000 - izvršićemo dekomponovanje Grupe "Zastava"; iako se zna da je to u pojedinim njenim delovima, oni koji žive i rade u tom gradu, koji poznaju kakva je situacija u fabrici automobila, znaju da je samo u jednom delu, recimo kod mašina i alata to mogućno, kao i kod kovačnice (sama reč dekomponovanje je nova reč, uz ono što ste uveli kao što je transparentno i sve ostalo u toj vašoj retorici u proteklih 14 meseci); to njima ne znači ništa ako se ništa suštinski i ne dešava.
Takođe ništa ne znači da se vi sa reprezentativnim sindikatom dogovorite jedno, a onda promenite svoje planove, kao što se desilo u vreloj avgustovskoj noći ove godine, u Kragujevcu, da vršite pritisak u tri, četiri, pet ujutru da oni svoje mišljenje promene, da njihovi predstavnici dođu u zgradu Vlade Republike Srbije i da pod takvim pritiscima, a ne dobrovoljno, potpišu nekakav program.
Zaista je neprimereno da neki poslanici, koji su sa zakašnjenjem otpočeli današnji rad, negodiju na ovo što govorim, a što je cela istina, samo zbog toga što im to ne odgovara, samo zbog toga što su to činjenice koje, znam, mnoge od vas bole. Ali, dame i gospodo iz DOS-a, to će vas još mnogo više zaboleti, naročito one koji negoduju iz onih malih, beznačajnih političkih grupacija, sa ispod 1% birača u biračkom telu u Srbiji; njih će to najviše da košta, jer ovo im je prva i poslednja prilika da kao poslanici borave u Narodnoj skupštini Republike Srbije - možda turistički ili na neki drugi način neki drugi put. Hvala.
Ovaj amandman koji je dat ispred poslaničke grupe SRS na član 141. Predloga zakona je zapravo vezan za istu situaciju koju imamo kod sindikata, samo što se ovde govori o reprezentativnom udruženju poslodavaca.
Ispravka je data zbog toga što je broj bio pogrešan, znači, to je jedna tehnička greška. Međutim, pošto je i ministar sada došao ponovo u salu, htela bih da kažem nešto što je veoma važno, a odnosi se na principijelni stav SRS prema sindikatima, pa i prema udruženju poslodavaca; i ti zaposleni takođe pripadaju nekom od sindikata Srbije.
Za nas je uvek bilo važno da dajemo, kao što smo i ovoga puta, prilikom razgovora sa predstavnicima sindikata 25. oktobra, koje smo imali sa njima, principijelnu podršku za sve njihove opravdane zahteve.
Mi smo se oduvek zalagali, i to jasno stoji u programskom opredeljenju SRS, da se celokupna sindikalna borba vodi mimo političkih stranaka. Zašto se mi zalažemo da se procenat reprezentativnosti sindikata poveća, pa i kod udruženja poslodavaca - baš upravo zbog toga što su gotovo sve političke stranke u Srbiji, u proteklih 10 i više godina, manipulisale sindikatima, njihovim zahtevima, koristile ih u dnevno-političke svrhe, a onda se odricale svega dogovorenog, odbacivale ih.
I na primeru poslaničke grupe, koja predstavlja većinu ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije, vidimo da je to slučaj, jer ključni amandmani, a vezani su za član 105. i za kolektivni ugovor, dakle, za član 1. zakona, koje ste najpre dogovorili sa predstavnicima Saveza sindikata Srbije, nisu prihvaćeni.
Važno je da imamo ovako utvrđeni procenat i kod sindikata i kod poslodavaca zbog toga što tzv. Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata, čiji je predsednik koliko juče i kao takav postao ministar, bio gospodin Milovanović, zapravo je bila jedna od onih političkih grupacija, a ne sindikat, koji su bili u toj mašineriji DOS-ovske kampanje prošle godine, te globalne prevare koja je obmanula radnike.
Ta tako prisutna internacionalizacija u svim sferama našeg života, u celokupnom društvu od dolaska DOS-a na vlast, a koja se ogleda u svim zakonskim projektima, vi to ne krijete, to stoji u svakom obrazloženju, a čemu se jedino najoštrije protivi Srpska radikalna stranka, zapravo će dovesti do toga da je usvajanje ovakvog zakona, bez ovih ključnih amandmana koje je trebalo da usvojite, a koje smo mi usaglasili sa predstavnicima Saveza sindikata Srbije, proizvešće pravu zakonsku traumu i situaciju koja će imati dalekosežne negativne posledice po sve zaposlene u Srbiji.
Ta želja pošto poto da se Srbija po vašem tzv. reformskom kursu uključi na to globalno tržište, da slepo poštuje naloge koji dolaze od Međunarodnog monetarnog fonda, od Svetske banke, dovela je do situacije da se zahtevi i želje randika, dakle bez manipulacije od strane poslanika Srpske radikalne stranke, koji su uvek bili principijelni u tim kontaktima i razgovorima, uopšte ne poštuju i da se sve odvija zapravo u tom jednom krugu država i poslodavac, a da se radnici manje pitaju.
Minimum radničkih prava po ovom predlogu zakona nije zaštićen. Ne možete da zamislite kako su izgledale reakcije zaposlenih u Srbiji sinoć, to vas nije interesovalo, jer posle odlaska iz skupštinske sale niste imali kontakt sa njima, a pogotovo sa onima koji žure na šaltere panzijskog osiguranja da što pre odu u penziju, pred vašu još jednu katastrofalnu najavu izmene zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju. Takve su njihove reakcije posle jučerašnjeg odbijanja da usvojite takav amandman, koji je predviđao obaveznost isplate otpremnine prilikom odlaska u penziju. Sve je to ono za šta treba da se zalažu sindikati, ali sindikati koji zaista imaju podršku među radnicima, kao što je ovaj koji vam je najavio protest, pošto se već policijske snage raspoređuju ispred zgrade Skupštine. To je znak da će nezadovoljni radnici, ogorčeni zbog toga što su prevareni i zbog toga što ćete vi danas sa ponovo skrpljenom većinom da izglasate ovakav zakon, da protestuju.
Da sam bila u pravu kada sam govorila o principima SRS povodom amandmana na član 141. Predloga zakona, amandmana koji niste prihvatili, govori i ova situacija kod amandmana na član 149. Naime, ispred poslaničke grupe SRS zatražila sam da se u članu 149. stav 1. reči:  "odnosno jedinice teritorijalne autonomije ili lokalne samouprave" izbrišu, kada se govori o zaključivanju kolektivnog ugovora,  da se u stavu 2. posle tačke dodaju reči koje glase:"srazmerno broju članova".
Gospodo iz DOS-a, svi vi koji ste pregovarali sa Savezom sindikata Srbije, sa njihovim štrajkačkim odborom, svi vi koji govorite o vašoj principijelnosti, o tome da su tada sindikalci otkrili da vi niste tako površni, koliko ste neprincipijelni i koliko površno shvatate njihove zahteve govori upravo ovaj amandman na član 149. Jer, u informaciji koju su dostavili svim poslaničkim grupama obavestili su nas da je amandman na član 149. (koji je u tim razgovorima pred vas izneo predstavnik sindikata, odnosno njihov štrajkački odbor) u istovetnom tekstu, kao što je ovaj koji sam podnela ispred poslaničke grupe SRS, prihvaćen.
Kada već pojedinim poslanicima, koji bez argumenata, lažima i obmanama žele da nastupaju za skupštinskom govornicom, odgovara da se vrate i da govore o nekom vremenu koje je za njih bilo pogodno, u odbranu onoga što zahtevaju sindikati, a što se poklapa sa stavom SRS za član 149, želim da kažem da se mnogo toga desilo posle 26. oktobra i da je tada došao 27. novembar; 27. novembra, zbog toga što niste prihvatili ovaj amandman na član 149. i druge amandmane, oni su doneli zaključak u kome vas upozoravaju i sa sličnim upozorenjima će stići danas pred zgradu Narodne skupštine Republike Srbije. S obzirom da se još ne zna rezultat izglasavanja amandmana na Predlog zakona o radu u Skupštini Republike Srbije, a sada je sve to već jasno, Veće sindikata Srbije ostaje pri zahtevu da su usaglašeni amandmani ...
(Predsednik: Gospođice Jovanović, molim vas da obrazlažete vaš amandman koji ste podneli na član 149.)
Ja sam ga obrazložila i ja govorim o tome da se on apsolutno podudara sa onim što traži Savez sindikata Srbije, čime bi bili ispunjeni njihovi zahtevi i reformski karakter Zakona ne bi bio promenjen. U suprotnom, predlagač Zakona direktno otvara socijalne sukobe u praktičnoj primeni Zakona. To će se upravo i desiti, zbog toga što je njih uvredilo to što vi niste hteli da poštujete ono što ste razgovarali i o čemu ste se dogovorili 26. oktobra. Svojim istupanjem ste vređali sindikate i negirali činjenicu da je pregovarački tim sindikata sa šefovima poslaničkih grupa usaglasio 51 amandman na ovaj zakon. Jedan od tih usaglašenih amandmana je upravo ovaj amandman na član 149, za koji sam uverena da sada nećete da ga prihvatite.
Dame i gospodo narodni poslanici, već je treći - četvrti dan kako raspravljamo o Predlogu zakona o radu u pojedinostima. Kroz amandman na član 84. mi se vraćamo na početak priče. Zato bi bilo dobro da usmerite pažnju na ovo što se govori, jer možda vam je ovaj amandman i ovaj član šansa da ispravite sve ono što ste pogrešili.
Kada kažem "vraćamo se na početak priče", to znači na član 1. zakona, odnosno na obaveznost kolektivnog ugovora, za koju se zalaže Srpska radikalna stranka. Očigledno je da ona jedina u ovoj skupštinskoj sali poštuje Ustav Republike Srbije, član 35, koji striktno propisuje da svaki građanin ima pravo na rad i pravo na kolektivni ugovor. Da ste, gospodine ministre, i vi iz kako-tako vladajuće većine, prihvatili amandman gospodina Nikolića na član 1. zakona, ne bismo imali potrebe da sada raspravljamo o članu 84. To bi bilo nešto što se podrazumeva.
Ispred poslaničke grupe Srpske radikalne stranke tražila sam da se reči "ili" zamene veznikom "i" pa bi u članu 84. stajalo sledeće: "Zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu, u skladu sa opštim aktom i (bilo - ili) ugovorom o radu, za prekovremeni rad, rad na dan praznika koji je neradni dan, noćni rad i rad u smenama. Opštim aktom i (bilo - ili) ugovorom o radu mogu da se utvrde i drugi slučajevi u kojima zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu".
Ovako opet dolazimo do onoga na šta vas je upozoravao gospodin Nikolić prilikom amandmana na prvi član zakona i o čemu smo vam govorili u načelnoj raspravi. To je ključna stvar oko koje se vi sporite, pošto ste slagali, obmanuli Savez samostalnih sindikata Srbije oko kolektivnog ugovora, pored člana 105. To je ono što oni vama najviše zameraju.
Svakako moram da istaknem činjenicu da je ovaj predlog zakona peta ili šesta verzija, a kod Nacrta zakona o radu 26. juna vi ste, gospodo iz Ministarstva, a pre svega vi gospodine ministre, obećali Samostalnom sindikatu da ćete prihvatiti da se reč "ili" zameni sa "i". Međutim, nakon toga ste ih obmanuli i to je, uz sve ono što su naveli i dostavili nama poslanicima, jedan od razloga zbog kojeg traže vašu smenu, odnosno ostavku zbog ovako skandaloznog Predloga zakona, koji ne garantuje zaposlenima ono što im Ustav Republike Srbije garantuje.
Zakon je doveo u neizvesnost sve zaposlene u Srbiji, vašu koaliciju, vašu većinsku grupaciju u krizu, kakve dosad nije bile, sa neizvesnim krajem. A to da li ćete i kako ćete vi da se dalje sporite između sebe, to za nas srpske radikale i za većinu zaposlenih u Srbiji uopšte nije važno. Važno je da vi što pre odete sa vlasti i vi kao ministar da odete iz tog resora, da se što pre raspišu vanredni izbori, da bi građani Srbije i zaposleni mogli da imaju odgovornu vlast, vlast spremnu da se suoči sa svim problemima koji danas teško pogađaju našu državu i naš narod.
Član 88. Zakona o radu reguliše materiju kojom uopšte ne treba da se bavi. Zbog toga smo i došli malopre u ovakvu situaciju o kojoj je govorio gospodin Nikolić. Pravo je svakog poslanika i svake poslaničke grupe da iznese svoj stav u skladu sa svojom koncepcijom i svojim programom. Međutim, ovde iz jednog sistema nadležnosti Zakon o radu prelazi u sistem Zakona o zdravstvenom osiguranju, celokupna ova materija oko naknade.
Naravno, definisan je broj dana koji ide na teret poslodavca, dakle do 30 dana, i to smo obrazložili zbog čega: to je naknada zarade zbog privremene sprečenosti, bolesti, da neko obavlja posao. Sve to treba celovito da se reguliše Zakonom o zdravstvenom osiguranju, jer Zakon o radu nema to ovlašćenje ni po Ustavu. Sve ovo što se ovde dešava je u suprotnosti sa članom 40. Ustava Republike Srbije, da se Zakon o radu bavi ovom materijom.
Ovde se otvara mnogo problema. Kad ste već definisali da do 30 dana ide na teret poslodavca, a u skladu sa tim da Zakon o radu nema te nadležnosti da reguliše ovu materiju, onda se postavlja pitanje za svakoga ko tumači i ko gleda ovaj zakon - šta kada ta privremena sprečenost traje duže od 60 dana?
Ovaj zakon bi možda mogao samo, odnosno ovaj član, da reguliše koja je to osnovica na koju će da se obračunava određeni procenat. Međutim, kada ste vi već sebi uzeli u nadležnosti da se bavite i ovom materijom, ispred poslaničke grupe Srpske radikalne stranke, tražila sam da se u članu 88. broj "65 %" zameni brojem "80" i smatram da je to mnogo bolje rešenje za one koji koriste bolovanje do 30 dana na teret poslodavca, imajući u vidu da smo se uglavnom usaglasili sa stavom da samo do 30 dana treba da ide na račun poslodavca. Treba postaviti pitanje Vladi zašto je onda budžet povećan za šest ili sedam puta u odnosu na prošlu godinu. Pitanje je kako ćete da projektujete budžet za 2002. godinu. Oni koji se, ne daj bože, nađu u situaciji da moraju da koriste bolovanje, a znaju da su i porezi toliko uvećani, i budžet, pa kad to već građani iz svojih džepova plaćaju, onda zahtevaju da imaju mnogo bolju zaštitu i veći procenat nadoknade u tom periodu kada su privremeno sprečeni da obavljaju posao.
Dame i gospodo narodni poslanici, evo stigli smo do sedmog poglavlja Zakona o radu i do oblasti zabrane konkurencije, do člana 95. Podnela sam amandman ispred poslaničke grupe SRS da se u članu 95. u stavu 3. reč "ili" zameni slovom "i". Do sada smo više puta obrazložili zbog čega to tražimo, a mi se zaista oštro i, kao ogromna većina zaposlenih u Srbiji, principijelno zalažemo da kolektivni ugovor bude obaveza. Protiv smo fakultativnosti kolektivnog ugovora i sada do kraja rasprave o Zakonu u pojedinostima imaćemo još nekoliko ovakvih amandmana, gde ćemo tražiti da se reč "ili" zameni veznikom "i" da bi se kolektivni ugovor, kao opšti akt, zajedno sa ugovorom o radu, takođe uneo kao obavezan svaki člana Zakona.
Međutim, sa poslanikom Novakovićem ili bez njega, kroz manipulaciju identifikacionim karticama i sumnjivim kvorumom ....
Upravo se vraćam, pažljivo me, gospođo predsedavajuća, saslušajte, član 95. stav 1. kaže: "Ugovorom o radu mogu da se utvrde poslovi koje zaposleni ne može da radi u svoje ime i za svoj račun, kao i u ime i za račun drugog pravnog ili fizičkog lica, bez saglasnosti poslodavca kod koga je u radnom odnosu (u daljem tekstu: zabrana konkurencije)."
Dakle, pošto je očigledno da ćete usvojiti ovakav zakon, a nećete prihvatiti amandman, u skladu sa stavom 1. ovog člana, ispred poslaničke grupe SRS zahtevam i očekujem, gospodine ministre da će prestati funkcija u Vladi Republike Srbije vojnom liferantu, gospodinu Čoviću, vlasniku FMP-a; gospodinu Novakoviću, ministru energetike, koji je obezbeđivao i obezbeđuje sve poslove u Srbiji za "Blenkord"; gospodinu Vlahoviću ...
(Predsedniku: Gospođo Jovanović, upozoravam vas da se vratite na temu - amandman na član 95.)
... koji je izvršni direktor firme "Dilojt i tuš"; i gospodinu Mihajloviću, ministru unutrašnjih poslova, koji koristi novac iz Fonda za razvoj za svoje preduzeće "Lutra".
Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Mićić, predsednik izvršnog odbora Srpske radikalne stranke gospodin Dragan Todorović mi je javio da unazad nekoliko sati na ekranu, u direktnom televizijskom prenosu rasprave o zakonu u pojedinostima, nema tabele kako su glasali poslanici u Skupštini po pitanju amandmana. Samo se pokazuje broj onih koji su glasali za, protiv i onih koji nisu uzeli učešće u glasanju. Obaveštavam vas da biste intervenisali, jer poslanička grupa SRS želi da celokupna srpska javnost zna kako mi glasamo o pojedinim amandmanima. Mi se, za razliku od mnogih drugih nikada nismo krili, uvek smo znali za šta smo i uvek ćemo znati za šta nismo.
Da se vratim na član 100. Predloga zakona, gde se ponavlja situacija iz člana 65, odnosno amandmana koji sam juče podnela, a koji je skupštinska većina prihvatila, uz saglasnost ministra Milovanovića. Naime, i ovde u tački 3) člana 100. radi se o situaciji prestanka radnog odnosa kada zbog izdržavanja kazne zatvora zaposleni mora da bude odsutan sa rada u trajanju dužem od tri meseca; ispred poslaničke grupe SRS tražim da to bude šest meseci, jer ste se juče podsetili da ste izglasali da sudije koje izdržavaju kaznu do šest meseci zatvora mogu i dalje da budu sudije.
Imamo takođe situaciju prestanka radnog odnosa koja je definisana tačkom 4): "Ako mu je izrečena mera bezbednosti, vaspitna ili zaštitna mera u trajanju dužem od tri meseca". Dakle, i tu tražim da se produži rok na šest meseci, kada mora da bude odsutan sa rada. Znate, ova tačka 4) može da pogodi i neke članove Vlade. Zaista to može da se desi, imajući u vidu način njihovog života; oni mogu da dođu u situaciju da koriste mere bezbednosti ili zaštitne mere u nekoj od ustanova za to predviđenih u našoj zemlji.
Prema tome, imajući sve to u vidu, kao i to, gospodine ministre, da vi uglavnom prihvatate one amandmane na Predlog zakona koji se tiču lično vas, ili vaših neposrednih saradnika, isto tako raspolažem informacijom da ćete da prihvatite ovaj amandman na član 100, pa vas molim da se o tome izjasnite.
Dame i gospodo narodni poslanici, član 104, koji je uvod u ono što će se dešavati po članu 105. Predloga zakona, govori o opravdanim razlozima zbog kojih neko može da dobije otkaz, odnosno otkaz ugovora o radu koji zaposleni potpisuje sa poslodavcem, a u smislu člana 103. Zakona, o kome je bilo reči pre ove pauze.
Ovde je u pet tačaka nabrojano koji su to opravdani razlozi. Zaista, da je to tako u stvarnosti, mi bismo sa većinom mogli da se složimo, da smo apsolutno sigurni u to da će pod ovom DOS-ovskom vlašću da se primenjuje tačka 4) a to je da opravdanim razlogom za otpuštanje sa posla ne može da se smatra članstvo u političkoj organizaciji, sindikatu, pol, jezik, nacionalna pripadnost, socijalno poreklo, veroispovest, političko ili drugo uverenje ili neko drugo lično svojstvo zaposlenog. Mnogo je primera u proteklih 14 meseci gde se na najbrutalniji način nova DOS-ovska vlast obračunavala sa svojim političkim neistomišljenicima. Kada su pravljeni spiskovi za otpuštanje ogromnog broja radnika sa posla, uglavnom su korišćeni upravo ti aršini.
Međutim, da bi se dodatno zaštitili radnici u tako nepreciznim formulacijama, SRS je, na to se odnosi ovaj amandman koji sam podnela, predložila da prihvatite i tačku 6) u članu 104. koja kaže: "Ako poslodavac opštim aktom ili ugovorom o radu ne utvrdi šta se podrazumeva i način na koji se utvrđuje: neostvarivanje rezultata rada, nepostojanje potrebnih znanja i sposobnosti za obavljanje poslova, povreda radne obaveze i nepoštovanje radne discipline".
S obzirom da razlozi zbog kojih zaposleni može da dobije otkaz od strane poslodavca apsolutno nigde nisu precizirani Zakonom, niti je predviđena obaveza poslodavca da se bliže utvrdi šta se podrazumeva pod neostvarenim rezultatom rada, povredom radne obaveze, nepostojanjem potrebnih znanja i sposobnosti i načinom kako se utvrđuje da je taj neko upravo nešto od ovog nabrojanog prekršio, mi smatramo da je poslodavac u obavezi da utvrdi sve te navedene stvari u opštem aktu i ugovoru o radu, kako bi zaposleni unapred bio upoznat sa odredbama zbog čijeg nepoštovanja može da dobije otkaz, a ne da to bude neki subjektivni stav poslodavca, naročito kada su u pitanju kako društvena, tako i privatna preduzeća u našoj zemlji.
Smatramo da bi član 104. predloženog zakona o radu naravno ako uopšte bude bilo moguće poštovanje ovog člana kroz tačku 4) trebalo da se upotpuni kao što sam predložila.
Kao što ste već upoznati iz prethodnog izlaganja, amandman na član 106. se odnosi na rok u kome zaposleni može da dobije otkaz od strane poslodavca i mi smo tražili da se u članu 106. u prvom stavu iza: "Otkaz ugovora o radu iz člana 103. stav 1. tačka 1. do 4) 6) i 7) poslodavac može dati zaposlenom u roku od tri meseca od dana saznanja za činjenice koje su osnov za davanje otkaza", doda tekst koji glasi: "odnosno u roku od šest meseci od dana nastupanja činjenica koje su osnov za davanje otkaza".
Mi smatramo da, pored ovog subjektivnog roka od tri meseca, mora da postoji i objektivni rok, čime se sprečava mogućnost zloupotrebe prava od strane poslodavaca i obezbeđuje pravna zaštita zaposlenog.
Ali, da prekinemo ovaj smeh gospodina ministra kome je sve lepo, veseo je. Član 105. je, kroz te trule kompromise i ponovno vraćanje jednih u zagrljaj drugih, prošao, i to na način koji odgovara predlagaču zakona. Moram da iskoristim ovu priliku, jer to sam obećala jednom Kragujevčaninu, radniku koji je 31 godinu i 11 meseci proveo u Fabrici automobila grupe "Zastava" radeći na veoma teškim i odgovornim poslovima, onim u kojima vi ne biste mogli sebe ni da zamislite; kako je samo tim ljudima koji gledaju vas koji žvaćete žvakaće gume, bombone, neki grickaju i razne druge grickalice, slane i slatke, čitaju novine, ne obraćaju pažnju na ovo što se dešava, a upravo jedan od tih koji je to radio i na moje pitanje - pa, kako možeš da grickaš semenke ili bilo šta, predsednik Izvršnog odbora Skupštine grada Beograda se smeje na sve ovo što ću ja da vam kažem.
Dakle, u pitanju je jedan od 15.000 onih koje ste ostavili bez posla. U pitanju je radnik koga ste kroz vaše famozne sporazume, gospodine ministre, onda kada ste prilično oplavljeni pobegli iz Kragujevca, ostavili bez posla. Taj radnik me je zamolio da vam kažem sledeće: pored ultimatuma koji ste sproveli u Grupi "Zastava", u Fabrici automobila, lagali ste ih i protivzakonito i protivustavno ste im dali otkaz, ste ih i prinudili ste ih da potpišu sporazum. Njegov sporazum je ovde, izjava, da on svoj dalji status mora da ima u "Zastava - zapošljavanje i obrazovanje" (taj famozni interni zavod za zapošljavanje); obećali se mu, gospodine ministre, vi, Božidar Đelić, onaj mali koji nikako da svrati ovde u Skupštinu, kao i ministar Vlahović, ministar za privatizaciju, da ćete sedam dana od dana potpisivanja ugovora da mu date bednu nadoknadu u protivvrednosti od 200 nemačkih maraka za svaku godinu njegovog staža.
Gospodin koji mi je dao ovo pismo i zamolio me da vas obavestim (ne samo sebe radi, već zbog svih onih koji su u istoj situaciji, koji ne mogu da prehranjuju svoju porodicu, koji su sada bez posla, a mnogo gora sudbina će zateći radnike u celoj Srbiji, posle izglasavanja ovako nakaradnog zakona) rekao mi je i to da vam kažem, da do dana današnjeg, a on je ugovor potpisao 24. septembra, nije dobio ni jedan jedini dinar od 3.500 nemačkih maraka koje su mu neophodne da izdržava članove svoje porodice, a koje ste mu vi lično i dvojica vaših pajtaša, da ih tako nazovem, obećali u noći kada ste došli da napravite haos u Kragujevcu.