Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanice <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/9607">Nataša Jovanović</a>

Nataša Jovanović

Srpska napredna stranka

Govori

Gospodine ministre, treba pospešiti zapošljavanje stranaca u Srbiji, naročito one koji su već do sada pokazali da kroz svoje privredne subjekte daju doprinos zapošljavanju ljudi, koji u određenim oblastima mogu dobro da zarade ili bar solidno, ali smo protiv toga da država na bilo koji način ograničava naročito Srbe iz Republike Srpske da ovde ostvaruju to pravo.

Ne možete Srbe iz Republike Srpske da tretirate kao klasične strance. Mi smo 2000. godine usvojili Ugovor o specijalnim, ratifikovala je ova Skupština, o specijalnim paralelnim odnosima sa Republikom Srpskom i svi naši sunarodnici iz Republike Srpske treba da imaju apsolutno ista prava kao oni koji imaju državljanstvo i koji su stalno nastanjeni u Srbiji.

Zbog čega? Zbog toga što oni ovde završavaju svoje školovanje i zbog toga što dolaze do velikih problema kada im istekne rok i dužina njihovog boravka. Zamislite sada da onaj koji je student iz Bjeljine i završio je ovde fakultet sa najvišim ocenama, da li je lekar, inženjer elektrotehnike ili neko drugo zanimanje, i nađe zaposlenje, treba posle tri meseca da ide u jedinicu MUP-a i da traži da mu se produži boravak ili da izađe iz Srbije pa da se vrati, ako nema drugog osnova.

Mnogi od njih, gospodine Đorđeviću, obratite pažnju na ovo što ću vam reži, angažujte se kao čovek koji se brine o zapošljavanju stranaca, su podneli zahtev za državljanstvo. Neopravdano dugo čekaju i tražimo izmenu tog zakona više od dve godine. Da li je to normalno? Sve može da se proveri. Vi ste bili i ministar odbrane i znate kako rade službe bezbednosti. Dovoljno je dva do tri meseca, maksimum šest meseci, da se završi taj proces i da oni budu upisani u Knjigu državljana. Tako se neće više tretirati kao stranci, već će normalno moći sa svim pravima i obavezama kao građani Republike Srbije da ovde rade i ostvaruju ono za šta su se školovali.
Tražili smo, gospodine Đorđeviću, poštovane kolege poslanici, ovim amandmanom da Vlada Srbije napravi zaista ozbiljan plan za razvoj aerodroma, naročito ovih tzv. malih vazdušnih luka kao što su aerodrom „Morava“, možda u budućnosti aerodrom „Ponikve“, to je sve na dugom štapu što se „Ponikva“ tiče, a evo iz kog razloga.

Isplativost tih aerodroma je najveći problem i njihova komercijalizacija. Preduzeće „Aerodromi Srbije“ i sam menadžment tog aerodroma to neće moći, gospodine Đorđeviću, da uradi bez pomoći države. O tome imate elaborate iz čitave Evrope, pa ako hoćete i sveta, kako i na koji način da se dođe do tih potencijalnih putnika. Aerodrom „Morava“ odlično poznajemo od momenta njegove gradnje, pa i sada mi javljaju i moja sestra i najbliži rođaci, jer naša porodična kuća koja je na kilometar od tog aerodroma je u šiblju i u rastinju. Jedno je sigurno, da će 28, pošto je to rekao Vučić, otvoriti taj aerodrom. Ali njemu nije, kao što je rekla koleginica, potrebna nova pista, ova je sasvim dovoljna i apsolutno po svim standardima i za „boinge“, iako je planirano da u početku samo ATR 72 i drugi avioni odatle poleću.

Da li vi imate plan, pošto će tamo doći predsednik države i povešće još nekoga da mu pravi društvo na Vidovdan, kako će dalje da se razvija taj aerodrom. Da li mislite da je samo otvaranje aerodroma dovoljno da on pokaže svoju isplativost? Pa nije. Ako 750.000 ili 800.000 ljudi gravitira iz svih opština koje su udaljene od 30 do 100 kilometara do aerodroma „Morava“, onda država mora, što traži SRS, ovim amandmanom da napravi nacionalni plan za razvoj svakog od tih aerodroma.
Kakav je to ministar Zorana Mihajlović, kada osmi put imamo izmenu i dopunu Zakona o planiranju i izgradnji. Ona, ne da nije bila sposobna da predvidi sve te situacije, nego je tendenciozno radila da dođe do potpunog haosa. Na kraju krajeva, videli ste celu situaciju sa katastrom, videli ste njena obrazloženja za razna produženja sa izuzecima za legalizaciju, i sada u ovom članu koji mi tražimo da se briše u izmeni dopuni člana osnovnog zakona, člana 69. ona predlaže da investitor da izjavu pre dobijanja upotrebne dozvole da će da reši sve imovinsko-pravne odnose.

Znate kada će da dobiju upotrebnu dozvolu, za jedno 15, 20 godina, što je u proseku 17 godina, jer ovde se radi o posebnom formiranju parcela. Kada se to kaže, to su slučajevi formiranja građevinske parcele, kada je to opšti interes, interes države, jedinica lokalne samouprave za izgradnju određenih infrastrukturnih objekata. Vi ćete da dođete u situaciju da se donese odluka, da se izvrši eksproprijacija određenog zemljišta.

Evo sada imate nastavak izgradnje, obećavate to već 10 godina i rekao je Vučić - konačno će da se poveže Kragujevac sa auto-putem, odnosno ovih još šest kilometara od Batočine da se napravi i vi tu morate da izvršite određene eksproprijacije.

Vi ćete to da uradite, ali posle ko zna koliko godina će ljudi da dobiju spor, oni koji su nezadovoljni, jer moraju, neće svi biti zadovoljni, da tuže državu. I kako je onda normalno da ovakva izmena i dopuna zakona dođe? Ona namerno, što reče koleginica, koči sve te procese koji mogu vrlo jednostavno da se dovedu u legalne tokove, da se pojednostavi procedura, da budu zadovoljni i građani i investitori, ali vi nemate normalnog ministra da da normalan predlog o zakonu o planiranju i izgradnji.
Turistički potencijali Srbije su zaista impozantni i nedovoljno iskorišćeni i skoro smo imali u proceduri i Zakon o turizmu i tu smo puno govorili o pojedinim krajevima Srbije.

Gospodine ministre, vi sada morate, ovo što ćemo reći i što ću ja da istaknem po ovom zakonu i amandmanu, da prenesete kao predlog naš koji je naišao na ogromno odobrenje građana Bajine Bašte na sednici Vlade ili će neko čuti iz ministarstva pa da to imate u vidu.

Mi smatramo da je neophodno da se projekat koji je definisala opština Bajina Bašta, doduše sada inicijalnog karaktera, ali koji može da dobije potpunu formu zakonsku, uvrsti kao neophodnost u planiranju budžetskih sredstava za 2020. godinu, a to je izgradnja žičara od Perućca do Mitrovca.

Taj čitav potez i turistički potencijal takozvanog Drinskog čarobnog prstena je nešto što će privući veliki i još veći broj turista i oživeti privredu, za sada, nažalost iako je to prirodno veliki potencijal, ali narod tamo teško živi i dati mogućnost i za otvaranje novih radnih mesta, a i da i turisti iz Srbije, ali i iz celog sveta vide tu lepotu od koje zaista zastaje dah.

Ne mogu sada stvarno da špekulišem time koliki je konačni iznos potreban, već će to stručnjaci da urade, ali sama činjenica da usvajamo jedan ovakav zakon je dovoljna, inicijalna kapisla za vas da razmišljate o tome da ako hoćete da učinite dobro čitavom tom kraju izdvojite ta neophodna sredstva.

U Bajinu Baštu je u prošloj 2018. godini bilo, nećete verovati, ali skoro 250 hiljada turista. Drinska regata, koja se svakog jula u godini organizuje u ovom prelepom mestu na obali Drine, je privukla ogroman broj posetilaca. Čak se govori o tome da je u ukupnom broju bilo i preko 100 hiljada ljudi i treba da ih bude još više. Vi, narodni poslanici, kojima je obaveza da obilazite čitavu Srbiju, jer to valjda ulazi u opis vašeg posla, ako vas ikada nekoga od vas navede put u taj kraj, pogledajte samo tu lepotu i koliko je sve to još uvek neiskorišćeno i infrastrukturno nije uređeno.

Ne samo to da će se ta gondola koja bi bila izgrađena i koja povezuje Perućac i Mitrovac na Tari isplatiti, već će dati i mogućnost da se i dalje i preko Drine razvija ovaj vid turizma, jer zajedničkom saradnjom Srbije i Republike Srpske ovaj projekat i te kako može da privuče turiste iz čitavog sveta. Evo i ja da neku svoju ličnu impresiju iznesem, meni je konkretno prošle godine srce bilo puno kada sam videla veliki broj kineskih turista koji su došli da vide našu prelepu Taru i Bajinu Baštu. Hvala.
Ovo je prilika, gospodine Arsiću, uvažene kolege, da govorimo o ovim neznalicama iz ove prozapadne plaćeničke opozicije i čitavoj ujdurmi oko beogradske gondole. Na kraju krajeva, dobro je da se iz cele te priče istrgao i Stamatović iz Čajetine, jer je izgradnja gondole na Zlatiboru i te kako važan turistički projekat za razvoj čitavog tog kraja. Jednostavno, taj vid destrukcije, prvo sama njihova pojava, vi kad vidite onog nesrećnog Đilasa, onu njegovu pojavu, izraz lica, od upada u RTS, pa onog malog Bastaća i sve te priče, dalje nešto se ruši, šta se ovo radi, ljudi koji ništa ni o čemu ne znaju. Znate, bilo bi normalno da malo o gondoli znaju građani u Trgovištu, u nekim drugim krajevima Srbije koji su nerazvijeni, Crna Trava, pa dole Babušnica, ali oni neće da kažu, iako oni možda nikad nisu pojedini bili u Beogradu da je to nešto što ne treba da se radi. A to govore oni koji letuju na Maldivima, koji imaju ofšor kompanije, koji idu na razne turističke destinacije širom sveta.

Valjda bi bio normalan taj Đilas da zna, ako je obišao svet, ali pitanje je gde on troši te svoje pare jer, onakav kakav je, ja mislim da se zabije u jednu sobu i tako nešto razmišlja i gleda, da li on putuje uopšte, i da vide da u celom svetu gde postoje takvi projekti kao što je beogradska gondola, kao što je ova o kojoj mi pričamo da treba u Bajinoj Bašti projekat da se napravi, pomenuo je kolega Mirčić i budući projekat i za Novi Sad, kao što je zlatna gondola koja treba da se napravi na Zlatiboru i to je sve ono što daje neku novu vrednost. Kapitalne investicije u njihovoj glavi ne postoje. Kod njih postoji kapitalna pljačka, otimačina, obmana i etiketiranje svih onih koji ne misle kao oni.

U ovom amandmanu mi smo tražili, iako to „Skijališta Srbije“ uredno zaista rade na svim lokacijama gde postoje žičare, uspinjače, to preduzeće je to istaklo kao uredno obaveštenje za povratne žičare, red vožnje, da to bude i obavezujuća forma i za zakon, jer to već postoji, da oni to rade na svim mestima gde se odvija prevoz žičarom. Ja jedino još zaista nisam posetila ovu žičaru na Staroj planini, za ove druge znam kako funkcionišu. Poštuje se vreme, zaštita ljudi, putnika, naročito male dece. Ali, evo, ovim smo mi hteli da damo doprinos i ovom zakonu da to bude, ne razumemo zbog čega to nije Ministarstvo Zorane Mihajlović prihvatilo.

Ne znam da li ste primetili, kolega Arsiću i vi gospodine Martinoviću i vi gospodine Orliću, da vas Zorana Mihajlović uopšte ne brani kad vas napadaju ovi iz „žutog preduzeća“ koji su destruktivci kad je bilo kakva gradnja. Oni onda pričaju o tome da li je nešto isplativo, prebrajaju tamo kolika će cena da bude karte, koliko putnika treba da se vozi u jednom satu, a to su upravo oni koji ništa o tome ne znaju, niti su posetili neku takvu ne samo atrakciju, nego prevozno sredstvo koje mnogo znači u mnogim gradovima u svetu. Zato smo smatrali da treba i na ovaj način još neke stvari da preciziramo, jer mi smo stranka koja je uvek bila državotvorna, odgovorna i koja pristupa svemu onome što je dobro za državu i za neki grad na odgovoran način.
Da se nadovežem na ovo što je kolega Nikola Savić počeo da otvara kao jedan problem. Zaista smo vas upozoravali da će do ovoga da dođe.

Kao što smo pre desetak dana i naročito je kolega Aleksandar Šešelj to potencirao, izneo vam je kao argument više da se ukine svaka zabrana zapošljavanja u zdravstvu, da nam ne bi ostale sve zdravstvene ustanove i bez tehničara i bez lekara. Ovo je sad stvarno veliki problem za Srbiju, nedostatak licenciranih vozača i za putnički saobraćaj i za teretni svakako.

Kako to može da se reši? Kada ste došli kao Vlada Srbije i ministar Šarčević u Skupštinu sa Predlogom zakona o dualnom obrazovanju, mi smo vam rekli da to nije dobar put, već da Srbija već tradicionalno ima odlične škole koje su specijalizovane za određena zanimanja, pa tako i saobraćajne škole u svim većim gradovima u Srbiji. Zar vama nije bilo logičnije da kroz anketu tih učenika već u drugom, trećem razredu te strukovne škole za saobraćaj vidite ko je od njih taj koji se i po tom zanimanju opredeljuje da bude budući profesionalni vozač?

Da li vi znate gospodine Đorđeviću, da bi se dobila takva dozvola potrebno je najmanje 2.000 evra? Sada mnogi ti mladi ljudi i na kraju krajeva ljudi koji su i radili u nekim preduzećima, koji su imali kategoriju vozačke dozvole za putničko vozilo, sebe smatraju dovoljno sposobnim da se bave i prevozom putnika, a ostali su bez posla u nekom preduzeću, negde su tehnološki višak, oni nemaju novca da plate da bi dobili tu dozvolu.

Dakle, te škole i ta preduzeća uz pomoć države koja treba da sagleda koliko je tog kadra za budućnost potrebno moraju da se uključe i da kroz subvencije za dobijanje takve dozvole omoguće ljudima da steknu to zanimanje kako ne bismo zaista došli u situaciju, kao što je to slučaj u mnogim zemljama, da uvozimo profesionalne vozače. Pogledajte samo koliki je to problem ne samo u Nemačkoj, čak i u Slovačkoj, sve veći broj naših sunarodnika i tamo odlazi da se bavi ovim poslom. Na kraju krajeva, i druge zemlje u našem okruženju kubure sa tim kadrom.

Ne možete tako da radite i da puštate nešto da se stihijski dešava, svako će da gleda da ide negde da zaradi koliko mu treba da omogući pristojan život svojoj porodici, ali sa druge strane nečinjenjem da se to spreči na adekvatan način kada ima mogućnosti, samo da imate volje da to uradite na pravi način, nećemo doći u taj problem. Brzo prođe i pet i deset godina, a nemojte da se onda hvatamo za glavu.
Verujem da nešto niste svi zaboravili, i vi i gospodin Marinković i vi narodni poslanici, da je 2017. godine na predlog Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu izdvojeno iz budžeta Republike Srbije 2,5 miliona dinara da bi se poboljšao imidž komunalne policije i da bi se ostvarila bolja komunikacija komunalnih policajaca sa građanima.

Evo, sad je 2019. godina, a čuli ste sve ove primere iz raznih gradova Srbije, o bahatosti pojedinih komunalnih policajaca mnogo novinara i istraživača je pisalo, a i na kraju krajeva, građana koji su doživeli zaista neverovatne stvari od pojedinih koji rade u toj službi.

Koliko je to bilo loše da se uopšte jedna takva služba ustanovi govorili smo kada je izglasan taj zakon 2010. godine, jel tako beše, i kada smo rekli da će oni da imaju svoj paralelni sistem koji će i te kako da remeti, da unosi zabunu među građane, a na kraju krajeva negde i paniku i strah.

Šta je bilo obrazloženje, vi tada niste bili u Skupštini gospodine Marinkoviću, ali mogli ste da pratite kao građanin ili učesnik u društvenom životu ove zemlje, razlog da se osnuje komunalna policija? Da se smanji nivo buke, da se reguliše sve ono što mesta u jednom naselju, da vode računa o tome da se poštuju propisi jedinica lokalne samouprave.

Vi danas imate situaciju da po parkovima širom zemlje idu zveri od pasa, komunalni policajci ništa ne rade da sprovedu odluke. Čuli ste nedavno za slučaj jedne, nažalost, devojčice, pa pre toga jednog takođe malog dečaka. Oni šetkaju, eto tako gledaju, bar je tako u Kragujevcu, da li je procvetalo cveće u parku, jer nema nigde ni onog Radomira Nikolića, gradonačelnika, nestao je, nema ga. Sve je propalo i sad samo treba komunalni policajac da ide onom palicom i da lupa taksisti po šoferšajbni ili nekom drugom ko ima dozvolu za prevoz putnika u drumskom saobraćaju.

Još što je najgore od svega je da su oni, ne znam da li je to sada zamenjeno, do pre dve godine imali metalne palice, pa pored ovih 2,5 miliona dinara da se poboljša njihov imidž raspisan je i tender za nabavku gumenih palica. Da li je ovo normalno?

Živimo u društvu u kome komunalni policajci parkiraju na zelenoj površini. Malopre mi je jedan kolega srpski radikal, Bojan Mladenović poslao i neke fotografije, na jednom parking mestu je stajala jedna bicikla, onda naišao komunalni policajac pa on treba da se parkira. Što bi naš narod rekao, onako, zavrljači onu biciklu, ono otišlo na krošnju obližnjeg drveta, to je zaista neverovatno i strašno.

Evo, koleginica Grozda, jel tako, je pokušala pre par godina da spasi jednu mačku u naselju u kojem ona živi. Kad su došli komunalni policajci oni su trebali, ona je možda žena u Udruženju za zaštitu životinja, jel tako koleginice, kako god, možda, izvinite ako to niste vi, koindicira se sa istim imenom i prezimenom, ali ko god da je od nas to uradio. Znate, i tim bespomoćnim stvorenjima treba pomoći. Ne, mi imamo komunalne policajce koji će još dodatno da ih gaze.

Zaista, mora da se dođe u Skupštinu sa predlogom da se ova oblast uredi i ne možemo da pravimo, bar o tome je govorio kolega Mirčić, u bezbednosti saobraćaja neki paralelni sistem.

Ako mi imamo policajce, saobraćajnu policiju koja radi u teškim uslovima i po najvećoj vrućini, kada je kolaps u saobraćaju i razne druge situacije, ne može da dođe komunalni policajac da se onda njemu meša u posao i da on zaustavlja i da on usmerava taksiste.

Onda objasnite, vi ste svi iz različitih gradova, ako su izdate tolike dozvole za rad taksi udruženja, evo, konkretno u Kragujevcu, neka izađe pametni Radomir Nikolić i neka onda kaže gde će da parkiraju ti taksisti, kojima je od te iste Skupštine grada data dozvola i od njih se uredno naplaćuje u svakom udruženju po 100 evra za onu nalepnicu, odnosno za njihovu taksi stanicu.

Jednostavno ne možete da tražite stalno od naroda, a da uzvrat ne date ništa, još će da idu i da tuku ljude po ulici sa onim palicama i da im pišu kojekakve kazne, koje niko više ne može da plati.

Skoro sam išla da registrujem svoje vozilo, jel mi verujete koliko smo mi, na kraju krajeva, koliko je taj narod siromašan. Došli su ljudi, jedan čovek samo što nije počeo da plače, stajao je na šalteru bio ispred mene, kad je predao on svu dokumentaciju u MUP Kragujevac, ova gospođa mu je rekla – ne možete, imate kaznu, utuženi ste. On niti ima pojma, a stigla mu je upravo od komunalaca ta kazna. Sada ide ko zna koliko, utužio ga je na kraju taj što priča kolega Perić, što deru kožu narodu, privatni izvršitelj i on čovek ne zna to ili mu nije stiglo na tu adresu rešenje ili tek treba da stigne, a on u tom trenutku da registruje neka kola koja je jedva kupio, dođe na šalter - ne može, platite, pa onda dođite.

Stalno – traži, traži, traži; a ljudi ne bi imali tolike kazne da su ovi upravo iz Komunalne policije normalniji, tako da ste džabe dali dve i po miliona dinara 2017. godine u budžetu Republike Srbije jer njihov imidž nije popravljen.
Da je takav haos koji je nastao u katastru i sa rešenjima po žalbama građana u drugom stepenu, da je za sve to odgovorna Zorana Mihajlović, tvrdili smo još pre više od dve godine kada je prvi put kolega Petar Jojić podneo poslaničko pitanje. U tom trenutku bilo je 36 hiljada nerešenih sporova u katastru u žalbenom postupku, u drugom stepenu i mi smo to rekli, odnosno kolega Jojić sa govornice i ovde direktno u lice Zorani Mihajlović. Ona nas je ignorisala. Gleda negde, namešta frizuru. Baš je briga.

Verujte da su ljudi došli u ogromne porodične probleme zbog toga što nisu mogli da dobiju ta rešenja kada su izrazili žalbu. Niti su mogli da prenesu stanove i druge nekretnine na svoju decu. Nažalost, u postupcima razvoda supružnika, deca da ostvare pravo, roditelji, ostavine, alimentacije i sve to. To je jedan haos opšti nastao.

Tek onda kada smo mi, srpski radikali, alarmirali javnosti i kada je ona videla da je to više stvarno neizdrživo, odnosno da mi znamo šta se tamo radi, pazite, kolega Marinkoviću, to je bilo 2017. godine, a ovo je 2019. godina… Koliko je trebalo da dođe, da eskalira sve to, a pod njenom je i pod njenim ministarstvom čitava služba.

Izvadila je 36 hiljada predmeta iz fioke i još uvek nisu rešeni. Jel to nije dovoljan razlog? Ona je otputovala naperlitana tamo sa Vučićem u Kinu. Ona ne voli ni Ruse, ni Kineze. Ona voli Amerikance, Skot, nego ona verovatno još da ih špijunira, da vidi šta se tamo radi. Neverovatno je da vi ne shvatate da ćete jednog dana da nam budete na neki način zahvalni za sve ovo što pričamo.

Pogledajte kroz istoriju novijeg parlamentarizma. Od 1990. godine do današnjeg dana, kad god smo nekom ministru, po tome smo i knjige objavljivali, govorili da je ušao u to, to i to, ispostavilo se da smo bili u pravu. Vi nemate odgovor, a njena bahatost je već više dostigla krajnje granice. Onda sada kažete da su tamo ljudi korumpirani, koja je tarifa, koliko oni uzimaju.

Znate, ja nemam dobro mišljenje ni o radu katastra u mom rodnom gradu. Oni isto ne rade posao kako treba u najvećem delu, pa šta sada to znači, da zagovaram ovde kao narodni poslanik iz Kragujevca da se oni svi otpuste? Ne, nego da ministar podnese ostavku, a da se promene načelnici, da se da neka pravila tim ljudima kako efikasno da rade da građani ne trpe ogromnu štetu, ne samo građani, nego i privreda.

Kažete – podstičemo to preduzetništvo, drugi neki tzv. mali biznis. Mnogi ljudi zavise od toga i od tog katastra da krenu u neki posao. Neko da proda neku nekretninu, neko da prevede sa oca na sina to imanje. Taj neko da konkuriše kod Nedimovićevog ministarstva za podsticaje u poljoprivredi i sve tako ide u krug i sve zavisi od toga da li neko sada može tamo nekoga da pozove ili ne.

Da ulazimo u to da su ljudi korumpirani i da imaju određene tarife, znate, ne bih se usudila jer to je veoma osetljiv teren da se na takav način priča.

Na kraju krajeva, ako vlast ima bilo kakve sumnje u tako nešto, postoje inspekcijski nadležni organi, postoje NN prijave i prijave imenom i prezimenom, pa šta onda radi i lokalno tužilaštvo, šta onda radi policija? Ali, mene više ništa ne čudi, jer mnogi gladni kriminalci su na slobodi.

Pa ljudi moji, pre 15 dana oni vam upadoše u RTS sa onom motornom testerom, taj je i dalje poslanik, ovaj se šeta slobodan, umesto sve to da ste rešili kako treba, da pokažete snagu države, da onaj ko je to uradio odgovara i na kraju neka uzme advokata, pa ako može neka se brani. Za ta konkretna dela to su zaista vrlo ozbiljna dela, opasna po državu i društvo što su ti pojedinci uradili.

Ja idem slobodno i normalno i u javnom prevozu i šetam po ulici, a gde su oni, ko njih štiti? Još sad na kraju krajeva, vrhunac svega da optužujemo neke javne službenike, a imate ovog izdajnika Radu Trajković koja traži, molim vas, zaštitu policije, koja je direktni saučesnik svih tih zlodela i na kraju krajeva takve politike koju sprovode šiptarski zločinci na KiM, i nju sad štiti policija i da građani Srbije to plaćaju.
Pa, kako bi mogli gospođo Nikolić, evo da kažem malo mojoj koleginici, recimo u Kragujevcu preduzetnici to da reše, da se obrate Srđanu Milivojeviću, šuraku Radomira Nikolića koji je bio istaknuti član…

(Vjerica Radeta: Koji Srđan Milivojević? Onaj Otporaš?)

Ne Otporaš, i ovaj se isto zove Srđan Milivojević, bio istaknuti član G17+ u Kruševcu, ali je šurak Radomira Nikolića. Taj vedri i oblači u poreskoj upravi Kragujevac. Znači, ako vi hoćete da ostvarite pravo a zakon koji smo mi ovde izglasali, odnosno vi, o reprogramu o čemu govori koleginica Nikolić, da bi se neko brisao iz registra i da bi ti ljudi preduzetnici koji su iz raznih razloga, što porodičnih što drugih okolnosti, u nemogućnosti da dalje obavljaju taj posao, a ostao im je neki poreski dug, naravno, da će APR da konstatuje da to nije moguće, zato što postoji taj dug u poreskoj upravi.

Međutim, taj gospodin ne da ne poštuje taj zakon, već izrazito bahato određuje u gradu, iz kojeg čak i nije, što je veoma bitno, jer on ne poznaje ni privredne subjekte u gradu na takav način, razrezuje kome šta hoće ili tako.

Ima i ona svastika, pominjala je koleginica Radeta, ta je iz Jagodine došla, isto Radomira Nikolića, a ta pumpa prijatelje i zato grad u kojem živim i kojem sam rođena propada, jer vam je takav nesposobnjaković na čelu gradske vlasti.

Što se tiče ovog amandmana i veoma bitno pitanje, gospodine Đorđeviću, to je pitanje usaglašavanja evidencije iz APR-a, Agencije za privredne registre i obaveze koju su oni imali i nadležni organi vezano za rok koji je istekao 31. januara ove godine, a tiče se evidencije stvarnih vlasnika. Mene sad zanima – da li ste upoznati sa time, da li je taj posao uspešno završen, zakon je izglasan u junu prošle godine, dakle rok je bio do kraja januara ove godine da se izvrši evidencija stvarnih vlasnika?

Zašto potenciram to? Upravo iz razloga što ste i vi suočeni sa time da kod ovih koji ne prisustvuju sednicama Skupštine u svim tim strukturama, video je sa kakvim se mahinacijama sve bavio Vuk Jeremić, i onda nemojte da vas začudi ako on ima još neka, pored ovog svog borda prevaranata, još neko privredno društvo koje je povezano sa njim. Da li ste uspeli, dakle, da, to bi bilo građanima i svim regularnim privrednim subjektima važno, da izvršite evidenciju da li su vlasnici pojedinih privrednih društava stvarni vlasnici? Da li ste to uradili sa Upravom za sprečavanje pranja novca, Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije? Jer, ako niste ukrstili sve te podatke iz APR-a i ove iz evidencije vlasničkog kapitala i iz Uprave za pranje novca, onda nemojte da nam pričate da je borba protiv korupcije u zamahu. Jel, znate, sve to mora da bude jasno definisano.

U normalnim, razvijenim zemljama prvo će da vas pitaju za poreklo kapitala, pa tek onda možda za to kaka ćete neke obaveze da izmirite. Naravno, i to im je bitno da svako svoje poreske i druge obaveze prema državi, prema jedinici lokalne samouprave na vreme izmiruje. Ali, to poreklo kapitala, pa znate, vi time, i vi putujete, gospodine Marinkoviću, u razne zemlje i znate da to štiti suverenitet jedne zemlje.

Šta sad to znači? Nekontrolisani upliv kapitala, raznorazna privredna društva, otkud mi znamo koga su oni, recimo, doveli, koga su šiptarski teroristi pod imenom tog i tog poslali da peru pare od droge i od tih narko kartela? Zato je veoma važno da nam nadležni državni organi, pa i ministri, kažu, izađu sa tim podacima da li je to konačno bilo moguće da se reši i da li je izvršena stvarna provera toga, jer u suprotnom onda će moći svako da vršlja kako god hoće.

Kad neko dođe mi smo, dakle, za to potpuno da se liberalizuje zapošljavanje stranaca, o tome smo pričali juče i danas, ali da li je u pitanju naš rezident ili je strani kad on dođe u Agenciju za privredne registre, on mora da donese samo određenu dokumentaciju i po nekoj logici stvari za tri ili za pet radnih dana, uglavnom te službe to dobro rade i zaista su efikasni, izdaje se rešenje o upisu u privredni registar. A šta se iza toga krije, e to je sad pitanje za sve ove o kojima sam pričala u izlaganju po ovom amandmanu.
Sada kada bi se otvorila ovde diskusija i kada bi bio i gospodin Martinović inspirisan i gospođa Radeta i tu Sreto Perić, koga ima od pravnika, da govore o Založnom pravu, svašta bismo mogli da čujemo iz prakse, a i njihova različita tumačenja. Ovo što vi radite izmenom ovog zakona je nešto što nije u korist ni zalogoprimcu, ni onome ko je dužnik, iz prostog razloga što izvršne sudske presude koje bi se primenile i koje se primenjuju u postupku kada je upisana ta zaloga, ne idu u prilog, uglavnom, onima koji su dugo čekali na rešavanje nekog spora. Mi smo protiv bilo čega što može da se reši na drugačiji način, nego da se pojavljuje izvršitelj i što državni, što javni izvršitelji i da se otima nečija imovina.

Ovde u ovom zakonu stoji da to što je predmet Založnog prava, može da se oglasi i da se proda način na koji se licitira i zaista je žalosno da danas u zemlji Srbiji postoji jedan sajt da reklamira naziv, dakle, samo jedna prepoznatljiva reč koja je uobičajena i u narodu kada nekome kaže da mu se ta imovina tako rasprodaje, gde se reklamira, evo bud-zašto, u 30, 40% cene kupite kuću, plac, nešto drugo što je predmet založnog prava, a založno pravo je i hipoteka nad određenom stvari, odnosno na onim što taj poverilac traži.

I, sad se postavlja pitanje - kako to da se izbegne i kako da ubrzamo rad sudova u parničnim postupcima gde ljudi ne mogu da ostvare svoja prava dugi niz godina, gde se jednostavno opstrukcijom od strane, uglavnom, sudija koje pripadaju ovom žutom korpusu, jer su imenovani u to vreme, sada ove nove generacije što dolaze i koji su stupili na sudijske dužnosti, ako opravdaju, to ćemo videti u budućnosti poverenje koje im je dato.

Nama je lako da ovde govorimo i da se bavimo ovim kozmetičkim izmenama zakona, a i suštinskim koje neće u pravnoj praksi da poboljšaju ovu oblast. Šta će jedan običan čovek koji ide kod advokata, njega moli, advokat pokušava to da reši, jedna strana opstruiše, pa se ne pojavljuje. To su problemi gde se devalvira ta imovina koja je predmet tih dužničko-poverilačkih odnosa.

U tom smislu, vi treba da razmišljate kako da se ne držite samo, kao što reče koleginica – puko direktive EU da bi se doneo taj neki zakon, i da bi se predmet zaloge koja se upisuju u Registar proširio pojmovno, u smislu - šta je to sve još, o čemu govori ovaj član o kome ja pričam, već da poboljšate efikasnost i da utičete svojim autoritetom na organe vlasti da oni rade svoj posao kako treba.
Povređen je član 107. stav 1.

Stvarno ne znam, gospodine Marinkoviću, da li ste vi čuli ovu Arsićevu histeriju i to kako mi ne razumemo aktuelne situacije, da mi živimo u nekoj prošlosti, a on u budućnosti?

Najpre, ni po čemu da se merimo, gospodine Arsiću, po svim segmentima, pa ako hoćete po političkom znanju, po načinu i stilu života …

(Vjerica Radeta: Po lepoti što ne prolazi.)

… da, ne možete da kažete da ste vi neki čovek budućnosti, a mi neki retrogradni, stvarno neverovatno, ako hoćemo u opštem trenutku. Ako hoćete po svemu i po bilo kakvom znanju i opštem obrazovanju i po praćenju aktuelnih trenutaka, praćenje svega i u zemlji i u svetu, nemojte sebi da dajete na značaju nešto što vi niste, vi lično.

Što se tiče toga da niste upućeni u ono što govori predsednik vaše stranke i predsednik države, ja stvarno moram da vas podsetim na to. Najpre, ne treba uopšte sada toliko danas da se kočoperite, jer Vučić nije u državi, pa će on da čuje da je tamo Arsić pričao u Skupštini, pa je on govorio o nacionalnoj politici, o uspesima Vučića. Prvo, niti on to verovatno ne traži od vas, a drugo nemojte da obmanjujete javnost. Predsednik države, predsednik vaše stranke Aleksandar Vučić je rekao, ako hoćemo mi da govorimo ozbiljno, kao ozbiljni ljudi, političari, da ne očekuje ništa dobro od predstojećeg sastanka u Berlinu. Čak naprotiv, rekao je i to su preneli 16. aprila, čuo je i gospodin ministar, on je valjda odgovoran čovek, nije neko ko je u euforiji tu sada i da troši vreme i da bude u nekom prajm tajmu na televiziji, priča sve i svašta.

Dakle, lepo je rekao, verovatno je sa time upoznao i članove Vlade ako se sa njima susreće, da će to biti veoma težak susret, susret sa Angelom Merkel i sa Emanuelom Makronom, upravo iz činjenice što je prošle godine izašao sa idejom, i mi smo rekli da mi kao SRS imamo kao prioritet očuvanje KiM i državnu strategiju i rešavanje tog pitanja, da nema nikakve šanse sve što im je na bilo koji način ponuđeno da sednu za pregovarački sto, oni su to odbili.

Da li vi mislite stvarno, jeste li vi toliko naivni? Ako jeste, onda će Vučić da vam objasni kad vas vidi ono tet atet, da oni to rade eto tako, šiptarski teroristi koji sada glume neku državu zato što su oni toliko silni i jaki. Jel vi mislite da oni to ne bi za pet minuta ukinuli da im neko dojavi da to urade? Primera radi neko iz Stejtdepartmenta ili neki evropski zvaničnik, izričito im kaže – e, slušajte nemojte više da se igrate sa time, ukinite te takse. Ne, oni to neće njima da kažu, čak naprotiv Vučić očekuje da će da mu ponude, on je to sam rekao, valjda ima neke izvore informacije, tog 29. u Berlinu, da se uđe u nekakvu drugu formu dijaloga sa Albancima kako je on rekao, a to ne znači ništa drugo, opet citiram njega, nego zahtev za priznanjem Kosova.

(Predsedavajući: Hvala.)

Nije hvala, evo završavam i time da zaokružimo ovu priču i ovo što Arsić ne zna.

Vi onda kažete da mi to izmišljamo, to niko nikada nije. Upravo zbog toga je valjda i otišao u Kinu da razgovara o tome sa najvećim svetskim liderima Si Đi Pingom i Vladimirom Putinom, jer zna da u tim zemljama i kod te dvojice lidera imamo bezrezervnu podršku svuda i na svakom mestu, nikada neće odstupiti, braniće suverenitet Srbije, našu Rezoluciju 1244 koje moramo da se držimo i svega, da bismo sačuvali Kosovo i Metohiju koju očigledno ovi hoće da nam otmu.

Da ste bili malo pažljiviji, evo završiću, stvarno je ozbiljna tema gospodine Marinkoviću, vi biste čuli pre nekoliko dana šta smo vam mi rekli, da je neophodno da krenete u rekonstrukciju Vlade. Nije ovo lično vaše partijsko samo pitanje, ovo je pitanje države. Na kraju, šta smo vam poručili? Uvek nam je državni i nacionalni interes iznad svega, iz te bojazni, a to, eto, mogao je da vam došapne i kolega Martinović, šta se rukujete i što bi naši klinci rekli, tu mu dajete, bacate mu pet prstiju kad znate da izmišlja i da priča i optužuje nas da smo mi nekakvi destruktivci, mi hoćemo samo to, mi se bavimo nekom teorijom zavere.

Na žalost, pogledajte unazad, od konstituisanja ovog saziva, je li sve tačno ovo što smo vam rekli? Jeste. Ne likujemo mi zbog toga, jer je to poražavajuće za Srbiju, ali dajte ljudi da se okrenemo onima koji su nam prijatelji. Ovako, gledam Arsića i slušam ga malopre, on je svoju sudbinu i sudbinu svojih potomaka i svega samo vezao za EU. Nećemo da vezujemo Srbiju za EU, nego za ono što nam nude naši prijatelji, a to je da čuvamo našu zemlju, da branimo otadžbinu i da se ponašamo onako kako nam to međunarodno pravo dozvoljava.
Da se vratimo, gospodine Marinkoviću, na založno pravo i na ovaj amandman koji smo podneli.

Vlada Republike Srbije predlaže ovom izmenom zakona da se postojeći član 32. i naslov iznad člana 32. brišu. Mi smatramo da to nije dobro. Evo o čemu se radi.

Taj naslov govori o teretu dokazivanja i o načinu kako će poverilac koji tvrdi da mu je stvar bila predata u državinu pre nego što je izvršen upis u registar zaloge i u korist drugog poverioca, dužan je dokazati da je do predaje u državinu došlo pre upisa u registar zaloge.

Vi sada to brišete i kažete da pravo prvenstva ima po danu, vremenu i času upis zaloge u registar zaloge. Mi smatramo da ste vi tu mnogo pogrešili i da će to da dovede do velikih problema, iz prostih razloga što pre upisa u registar zaloge, to mi je malo pre dodatno objašnjavala i koleginica Radeta, iskazuje to stvarno pravo kada je pravo zaloge u pitanju, jer ono mora da se gleda po momentu kada je to nastalo. Jer, poverilac može da pravo zaloge upiše i ugovorom o zalozi, a taj ugovor može da nastane mnogo pre ili je nastao mnogo ranije nego što je uopšte osnovan ovaj registar. Zato smatramo da uopšte nije dobro.

Postavlja se pitanje - a što biste vi ovo menjali? Jer, ako taj neko ima mogućnost da u teretu dokazivanja zaista dokaže da je on ostvario pravo na zalogu pre nego što je ona upisana u registar, onda se postavlja pitanje zašto vi to hoćete njemu pravo da uzmete, ako on to može da dokaže? Da li vi to spremate da se negde vrši nekakva otimačina nečega? Znate, nisam sklona da to poverujem, ali svaki će advokat, evo, pogledala sam i na raznim forumima mišljenja advokata o ovom pitanju - ovo nije dobro rešenje.

Smatramo, ali tu sada nije ministar pravde već ministar Đorđević, videćete da će u praksi da se pokaže da to nije dobro, naročito zbog ovih ugovora o zalozi koji moraju, sami po sebi, da imaju pravo prvenstva.
Gospodine Marinkoviću, možda nisam bila dovoljno, što biste vi rekli, transparentna. Evo, Poslovnika. Mislila sam da je dovoljno da pritisnem taster i da me pitate po kom osnovu. Po osnovu vređanja dostojanstva Narodne skupštine. Nekako mislim vi to nehotice radite. Možda niste ni skoncentrisani, možda mislite da to tako treba ili šta ja znam zašto to radite da dozvoljavate ovakve tirade kao što je malopre imao prethodni govornik, naravno, ničim utemeljene i opet je na terenu koji ne razume. Mislim, Arsić sa spoljnom politikom ama baš nikakve veze nema i mislim da on čak i nije, iako je potpredsednik Narodne skupštine, ne znam da li je kvalifikovan od strane predsednika Skupštine u smislu da je on zamenjuje, da o takvim pitanjima govori na određenim skupovima i forumima, moguće da se negde pojavi, ali kao učesnik i neke međunarodne delegacije, nisam još čula da je imao neko zapaženo izlaganje i da ga je neko od bilo kojih predstavnika drugih parlamentaraca iz sveta zapaženo slušao pa shvatio šta je on to hteo da kaže. Stvarno ne želim da ga omalovažim, ali nešto što nije teren i u šta se ne razume, čovek ne treba da priča.

O čemu se ovde radi? Radi se o povlačenju i to vidite kako on to iz neznanja, ali znate kada neko radi iz neznanja, to može da bude i vrlo opasno nekih paralela. Prvo, to na ovakav način na koji je on rekao, da poredi zaista ogromnu ljubav, podršku, finansijsku, kakvu god hoćete, vekovno bratstvo, duhovne veze, pravoslavne veze Srbije i Rusije, i da to poistovećuje sa Ukrajinom koja je potpuni NATO-vski protektorat.

O tome koliko je ozbiljna ta država govori činjenica da jedan, evo kao što su Koštunica, on je bar bio neki, da kažemo, intelektualac iz nekog političkog miljea, na auspuh, ovi natovci izbacili ovog komičara koji je sada tamo izabran za predsednika države. Nemojte molim vas, celokupna antiruska histerija. Ja da vam kažem, zaista bez toga da se uvredim, ja sam član Parlamentarne skupštine NATO, znači, vi ste glasali i mi smo imali to pravo da dobijemo to predstavničko mesto tamo, na svakom skupu, verujte, je upravo na pitanju Ukrajine i toga što je Krim neodvojivi deo Rusije. Znači Krim je Rusija, to morate da shvatite. Nikakve istorijske, nikakve buduće okolnosti, ni ne znam šta, ni NATO, ni ceo zapad, niko i nikada neće moći to da porekne.

Dakle, svuda na tim skupovima se celokupna antiruska histerija po pitanju Ukrajine vrši i onda se postavlja pitanje i meni tu spočitavaju i ovaj natovac, Šormaz i to su radili ovi žuti, ova Maja Videnović. Tako me isto napadala kada smo išli na te skupove i kada smo NATO-vcima govorili sve u lice – jao, vi brukate državu i narod. Eto, isto taj vaš predstavnik radi.

Nemojte da se igrate sa tim stvarima. To o tome ko će da povuče i da li će hoće priznanje, znate, uopšte se ne dovodi u pitanje kada je sa druge strane odnos prema Rusiji. Odnos prema Rusiji, za nas Srpske radikale, a sprovedite anketu među građanima Srbije kod patriotskih svesnih građana je nešto neprikosnoveno.

Ako stavljate na vagu to kako ćete da se odnosite prema bratskoj Rusiji, šta sa druge strane, eventualno, možete da izgubite od onih koji su protektorat NATO pakta, koji želi sve najgore Srbiji, pa znate, valjda je logično za šta ćete da se opredelite.
Evo gospodine Marinkoviću, kolege poslanici, gospodine ministre, na kraju smo ove rasprave o upisu zaloge u Registar založnog prava. Sada se suočavamo sa jednom činjenicom koja je zaista poražavajuća jer 94% zaloga u Srbiji su krediti, a u to založno pravo pokretnih stvari, pored ovih nepokretnosti i hipoteka ulaze, možete verovati, čak i stočni fondovi, odnosno stočna grla.

Sad, dolazi se u situaciju da ljudi, naročito poljoprivrednici koji veoma teško žive, oni nemaju neki prosek primanja, oni ne mogu da ostvare bonitete kod banaka i sada kao zalog upisuju grla – krave, ovce, sve što imaju. Moraju da se obavežu po pravilniku da sve to čuvaju u dobrom zdravlju i onako kako su u trenutku upisali zalogu.

Znate, to može da bude zaista za njih veliki i nepremostivi problem zbog činjenice da ne mogu ni sami da utiču na to. Šta će da se desi i kako će to da se proglasi uništenom stvari? Ovaj član o kome sada pričam govori o tome da se, kada je neka zaloga, ako se ima dokaza o tome potpuno uništena briše iz Registra zaloge, ali ostalo je nedefinisano ko je taj ko će da proceni da li je ta neka stvar potpuno uništena.

Drugo, što želim na kraju ovoga da poručim i građanima Srbije, gospodine Marinkoviću, to može za ljude koji nisu upoznati da bude veoma opasno, jer imate ljude koji dolaze, obično je to, mislim, subotom u Beogradu, nekim drugim danom u Jagodini, Novom Sadu, po Srbiji, tzv. dan pijace za automobile. Na kraju krajeva, to može da bude i na ovim auto-placevima, tu ima svačega. Čovek skupi neku crkavicu, kupi neki automobil, to stvarno nije retko, zaista se to dešava u mnogim slučajevima, a taj auto bude predmet založnog prava. Da se to ne bi desilo, iako u ovom trenutku nismo u direktnom prenosu zbog neke utakmice, biće odloženi prenos, moja preporuka je svakome građaninu Srbije koji namerava da kupi polovni automobil da na sajtu Agencije za privredne registre, mislim da je to u desnom gornjem uglu, postoji taj kvadrat „založno pravo“, klikne da ide na Registar stvari koje se popisuju po registarskom broju, da pogleda registarski broj tog automobila kako ljudi ne bi došli u situaciju.

Na kraju krajeva, verujte, jutros sam pričala o tome kada je bio drugi zakon na dnevnom redu, nekada ni sami ljudi ne znaju da je neko od ovih beskrupuloznih izvršitelja, a o kojima priča gospodin Perić, stavio u zalogu taj auto i on ne može da registruje auto, znate, a kamo li da ga otuđi ako mu je to potrebno, da ga proda. Možda on iz nekog drugog porodičnog razloga hoće taj automobil da proda, a ne zna da je to izvršitelj uzeo kao zalogu, jer mu nije stiglo iz nekog razloga rešenje, obaveštenje o tome ili možda neko nije bio kod kuće, pa treba da ide da podigne u poštu. Šta ako je to pokušao poštar da uradi u petak, da rešenje izvršitelja njemu uruči, a on u subotu registrovani automobil nekome prodao, uzeo novac? Zaista to može da se desi. Stvarno je izuzetno važno da se sve to zakonom obuhvati i precizira, kako bi ljudi znali. Ovako, kaže se, briše se iz Registra založnog prava ako se ustanovi da je ta stvar, to je sada ova izmena, potpuno uništena, a dokaz o tome kakvo je to potpuno uništenje, uopšte se ne precizira na koji način se dolazi do takvog dokaza.
Kao što vi znate svi, i vi gospodine Arsiću, danas je 23. april 2019. godine, a 15. maja 2013. godine Jorgovanka Tabaković koju ste izabrali prvi put za guvernera NBS je izjavila, dakle, 15. maja 2013. godine – krediti u švajcarcima biće rešeni za tri nedelje.

Šta ste radili od tada do sada? Kako je moguće, sada ste vi gospodine Đorđeviću ovde kao predlagač Vlade, jer je gospođa Tabaković dodala i rečenicu – to će biti socijalno odgovorno rešenje, da mi danas na dnevnom redu imamo ovaj zakon „leks specijalis“ koji je u suprotnosti sa Ustavom Republike Srbije, sa svim važećim zakonskim propisima i zapitao se gospodin Arsić koji sada predsedava da neće moći sa mnom u polemiku, da li je onda pravično, da doći će gospođa Radeta eventualno da vas zameni ako hoćete da mi replicirate, da mi uđemo u jedan drugačiji zakonski projekat koji bi značio da snosimo konsekvence pred međunarodnim finansijskim institucijama.

Da li sam vas otprilike dobro citirala gospodine Arsiću? To jednostavno nije tačno. Izašao je Siniša Mali i rekao da je to bilo jednostavno, ovi iz Udruženja švajcarskih franaka, rešili bi to još pre ko zna koliko godina.

Znate, drugo je kada jedan problem rešava odgovorna vlast i država, jer valjda polazite od toga i hoćete da demonstrirate ovim izdajnicima iz ovog korpusa prozapadnog i to radite svih ovih dana i to jednostavno tačno, da niko od države nije jači. Onda sada kažete, a sada kako su to rešile zemlje u okruženju.

A što mi da se rukovodimo time kako su one to rešile, jer da ste bili odgovorna vlast i da ste to hteli da rešite sa mnogo manjim konsekvencama, nego što su u ovom trenutku, sa mnogo manje izgubljenih života ljudi po pitanju zdravlja, pa i fizički, to bi ste uradili tada kada je gospođa to najavila, 15. maj 2013. godine, za tri nedelje, otprilike polovinom juna 2013. godine je to trebalo da se reši.

Modela ima i oni moraju da budu upodobljeni sa pravnim i ustavnim sistemom Srbije.

Evo, gospodine Arsiću, vi se dugo bavite finansijama, i budžetom i završnim računom, a i na kraju krajeva, prošao vam je Zakon o finansijskoj zaštiti korisnika finansijskih usluga u Srbiji, prošao vam je Zakon o zaštiti potrošača i Zakon o Narodnoj banci i Zakon o bankama.

Gde to ima, u kom važećem zakonu Republike Srbije, da se bilo koji kredit, a ovo su krediti sa zaista, kako je to neko lepo rekao, krediti sa napravljenim ugovorima o zabludi, jer oni zaista to jesu bili, ispostavilo se, za korisnike tih kredita. Ako mi neko od ovde prisutnih kaže u kom zakonu u Srbiji postoji valutna klauzula, ne švajcarski franak, nego evro, evo govorila je koleginica Radeta, da su svi ti ljudi kupovali stanove tako što im se protivvrednost švajcarskog franka u tom trenutku, kao što je evro u ovom trenutku, uplaćivala za kupovinu tog stana.

Ako je to tako, zašto onda niste uradili kao što je to uradila Irska na primer? Nemam sad vremena, kasnije imamo još amandmana, govorim i na primeru Austrije i drugih zemalja. Što se vi rukovodite modelima, kako vi ovde kažete, najgorih zemalja u okruženju? Irska je još 2010. godine, gospodine Arsiću, gospodine ministre Đorđeviću, donela u Skupštini zakon da se zabranjuje bilo kakvo uzimanje kredita i poslovanje banaka. Francuzi su čak otišli korak dalje, oni su podnosili krivične prijave protiv bankara koji su nudili i ulazili u takav aranžman sa ljudima koji, morate da priznate ne mora svako da zna u šta i da gleda o kakvoj se prevari radi. Može, ali to skriveno, još ako ga ministar Vlade, kao što je to Parivodić radio, poziva da to uradi, pa jedan običan čovek će da kaže - pa, dobro, evo i ministar kaže, vrh državne vlasti, da uzmem taj kredit, ja ću to da uradim.

Prema tome, najpravičnije rešenje je bilo to da vi ne radite sada ovakvu selekciju građana i da pomognete građanima koji su uzeli kredite u švajcarskim francima, a i onima koji su uzeli u evrima.

Šta ovo sada znači, vi ste rešili problem, mislite da ste rešili problem kredita u švajcarskim francima, a šta ćemo sa onim ljudima koji su bili u nepovoljnijem položaju od 2005. do 2011? Hoćete sad onima koji su uzeli u evrima da vratite razliku? Pa, nećete.

Znači, nemojte da se igrate sa stvarima koje mogu veoma dobro da se urade. Vi kažete - to ste vi potencirali, ja i ministar, gospodine Arsiću vi konkretno, snosiće se konsekvence. Ne, nego su upravo te banke koje su dobile dozvolu od Narodne banke Srbije unele pometnju u monetarnom i finansijskom sistemu ove zemlje. Ako su to uradili, ako su protivzakonito na ovakav način indeksirali te kredite u švajcarskim francima onda donesite zakon da ih sve proglasite ništavnim, pa neka te banke koje su ostvarile ekstremnu dobit i ekstra profit od toga nadoknađuju, a ljudi da se spasu, i ne samo oni, nego i oni drugi koji su uzeli kredite u evrima. Vi odmahujete, kao da to nije moguće, pa znate govorili smo o tome pre nekoliko dana, oni su došli ovde da posluju pod tim i tim uslovima na ovom tržištu. Država je ta koja propisuje te uslove. Ja vam sad navedem primer Irske, primer Francuske, hoćete Austriju, vi kažete – to nisu dovoljni primeri. Nisu dovoljni primeri jer se vi bojite šta će tamo vama da kažu, Srbija trči, žuri, da li će nas onda da prime u EU. Ma, to nas ne zanima, nećemo da idemo u EU. Hoćemo pravdu i da spasimo sve ove ljude i da radimo po zakonima i Ustavu ove zemlje.