Hvala, predsedavajući.

Gospodine ministre, videli ste da smo hteli da se briše reč „reprezentativni“ sindikat, jer to ništa ne znači. Politički osnov da bi neko predstavljao neki sindikat je uvek sklon manipulaciji.

Ono što ja želim da kažem, i zamoliću vašeg saradnika da vam se kasnije obrati, jer veoma je ozbiljno pitanje koje hoću da vam uputim, pošto je ovde reč o sastavu Saveta za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih, šta planirate kao ministar prosvete i Vlada uopšte, da učinite da biste uradili nešto na polju funkcionalne pismenosti?

Da objasnim građanima Srbije šta to zapravo znači. Da je neko funkcionalno pismen znači da ume pravilno da čita, da piše, da se izražava i da to svoje znanje i ono što je pročitao praktično primenjuje. Kako je onda moguće, gospodine ministre, da ovim zakonom niste zagrebali skoro 20 godina unazad od kada su ove dosmanlije na vlasti, da učinite nešto pošto je reč o ljudima ovde kojima je potrebna osnovna kvalifikacija.

Govorili ste u načelnoj raspravi o ljudima koji tek treba da steknu osnovno i bilo kakvo srednje obrazovanje, zanatlije. Koliko puta je Vučić pominjao te varioce, ali nije to samo jedan primer. Znate, mnogo je osnovne kvalifikovane radne snage koju je nekada Srbija imala, a koju sada nema ili ima ali nije funkcionalno upotrebljiva. Razumete u čemu je najveći problem? Imamo 1,3 miliona stanovnika Srbije koji su nepismeni. Imamo jednu trećinu srednjoškolaca koji ne mogu praktično da primene svoje znanje, znači, čili su nešto, ali ne mogu u praksi da ga primene, imate takve slučajeve i sa stručnim zanimanjima. Recimo, kuvar četvrte godine srednje škole u Kragujevcu ne zna da skuva ništa. Nije kriv taj đak. Sistem nije dobro postavljen. Šta ćete na tom polju da uradite, to je moje prvo pitanje. Drugo pitanje je kako ćete onda da se borite kao ministar prosvete, jer ste govorili o tome da će neke ogledne i druge nastave, izleti itd, da se organizuju u školama u Srbiji, gde su ljudi ostali u selu da žive.

Recimo, moja majka je išla u školu u selu Čumić kod Kragujevca, za koju ste verovatno čuli, koja je stara skoro 300 godina. U vreme kada je ona išla, posle Drugog svetskog rata, u tu osnovnu školu, u to vreme je bila jedna od oglednih škola u Srbiji. Hajde da učinimo da mnogo takvih škola u selima Srbije bude.

Dakle, molim vas da do kraja ove rasprave nešto kažete na ovu temu, jer mislim da je to važno. Vidite, imamo kvalifikovane radnike. To su ovi radnici iz „Goše“. Oni tri godine ne primaju platu. Znači, oni su stekli znanje i znaju da rade. Poslodavac i Vlada su ih pustili niz vodu, kao i ove u Staklari, koji su ostali pre neki dan bez posla, jer je lično Tomislav Nikolić muljao u toj privatizaciji i izvesni poslodavac iz Bugarske je došao. Nije poštovao ono što je obećao i sada su ljudi ostali na ulici.

Hvala, gospođo Gojković.

Samo ako mi dozvolite jednu malu digresiju na ono što se dešavalo u petak, kako vidim i sad se ponavlja. Vi ste neko ko se izuzetno razume i u kulturu i umetnost ove zemlje kao predsednik Skupštine, znam to pouzdano. Ja bih vas zamolila da neuspele stend ap komičare, one u pokušaju, sprečite da zloupotrebljavaju govornicu, kao što je prethodnik uradio, i da na takav način komentarišu izlaganja narodnih poslanika.

Što se ovog amandmana tiče, gospodine ministre, i brisanja člana 1. To je neophodno iz prostog razloga što je ovde u pitanju neka vrsta podvale. Naime, radi se o tome da će, bez obzira na to što se zakon odnosi na fizička lica, stranci prečicom doći do poljoprivrednog zemljišta u kraćem vremenskom roku. Vi to vrlo dobro znate, jer svaki strani državljanin koji se pojavi danas u Agenciji za privredne registre, ako podnese validnu dokumentaciju u roku od pet dana dobiće dokument kojim će osnovati privredno društvo i kao vlasnik privrednog društva moći će da kupi ne samo dva, nego više hektara.

Najključnije je ono o čemu je govorio naš kolega gospodin Krasić, verovatno će on to danas i da ponovi, a evo ja koristim tu priliku. Gazi se ustavni princip zemlje. Šta to znači? Po Ustavu naše zemlje, da je strancima dozvoljeno da kupe i da poseduju nepokretnost. To je zgrada, to je stan, to je neki objekat, to nikako nije zemljište koje je neponovljiv resurs, resurs koji niko više ne može da vrati i koji će zauvek otići u ruke onih koji će da vršljaju po našim oranicama. Već sada je jasno da je na skoro 30.000 hektara bačeno oko od stranaca koji jedva čekaju da dođu u Srbiju. Na kraju, kao pravna lica oni do sada imaju već preko 30.000 hektara u svom posedu.

Zašto vi radite nešto, gospodine Nedimoviću, što nisu uradile ni članice EU, a Srbija nikada neće, u to sam uverena, ući u EU. Pre će se raspasti ta birokratska i neprijateljska prema Srbiji tvorevina, nego što ćete vi ući tamo. Kako je moguće da jedna Mađarska Ustavom zabrani prodaju zemlje? Kako je moguće da jedna Poljska stavi moratorijum sedam plus tri godine, jedna Slovačka sedam plus četiri i kako vam nije bilo iskustvo Rumunije, gde su za tako sitne pare gotovo bescenje stranci kupili 800 hiljada hektara zemlje, alarm da se upitate zašto mi to da radimo? Zašto ono što je najvrednije u Srbiji da damo? Ne mislite valjda da ove fabrike za koje strancima plaćate subvencije po radnom mestu, 10-11 hiljada evra više vrede nego srpska zemlja?

Na kraju, u vreme komunista Josipa Broza, upravo deagrarizacija Srbije nas je dovela dotle, da li je tako gospodine ministre, kod vas u Sremu i kod mene u Šumadiji, u celoj Srbiji, da srpski seljak spadne na najniže grane, da imamo situaciju da ljudi da preko 70 godina voze stare traktore koje su kupili pre 30-40 godina, a umesto da se skoncentrišete na to i da kažete – ne, to ne može tako, već da mladim ljudima date šansu onima koji hoće da idu u napuštena srpska sela ili na imanje svojih predaka da „start ap“ kreditima i subvencijama započnu neki posao, vi trčite u zagrljaj onih koji uništavaju srpsku poljoprivredu, koji su nas zatrpali sa nekvalitetnim robom zato što im je to dozvoljeno, a država gubi godišnje preko pola milijarde evra od nenaplaćenih carina i time se i dalje sistematski uništava srpski seljak i srpska poljoprivreda. Zato je neophodno da se ovaj član briše.

Uostalom, ovaj zakon je potpuno neuračunljiv potez Vlade koja je samo u pokušaju da uđe u EU koja nam postavlja sve veće uslove. Na kraju, šta ćete više od toga da nam otima KiM, pa kako ćete da kažete nekom srpskom seljaku iz Filipovog, Šilova, ili iz Prilužja, ili iz Plemetine, da ne ređam druga sela po KiM, po gradovima i opštinama, koji ne mogu da dođu na svoju zemlju i da je obrađuju, jer je okupirana upravo od onih koji postavljaju ovakve uslove.

Potpredsedniče gospodine Arsiću, reklamiram član 27. Poslovnika koji govori o našim pravima i obavezama kada je u pitanju poštovanje Poslovnika Narodne skupštine, vi ste sada u situaciji da zamenjujete trenutno na mesto predsedavajućeg Maju Gojković, ali nikako niste u situaciji da na sufliranje bilo koga od poslanika vladajuće koalicije prekidate govornika i niko ne može osim predsednika, ali po Poslovniku u određenim uslovima što može gospodin Branko da vam kaže da on vama suflira kako je pravilno i vi ste prekinuli koleginicu Radetu, toliko ste bili izgubljeni da ste je oslovili u muškom rodu, jer ste to uradili na sufliranje Aleksandra Martinovića.

Više nikada nemojte na takav način da zloupotrebljavate Poslovnik o radu Narodne skupštine i da ako se učini nekome, evo sada Martinoviću, sutra nekom drugom LJubiši, ne znam kome, Srbi, da ih ne licitiram mada njih niko ništa ne pita ali hajde, da prekidate narodnog poslanika kada su… u skladu sa onim što piše u članu 2. odnosno obrazloženje amandmana, jer cela Srbija zna gospodine Arsiću da Martinović kada se javlja za diskusiju pojma nema šta piše u amandmanu, a takođe cela Srbija zna …

Po Poslovniku, gospodine Milićević, upravo zbog vas, jer ste na najgrublji način prekršili član 27. Poslovnika o radu Narodne skupštine, sednicu ste završili pre početka pauze, koja je uobičajena, od sat vremena, tako što niste dozvolili predsedniku poslaničke grupe prof. dr Vojislavu Šešlju da završi krug replika na tendenciozno manipulisanje i iznošenje laži i neistine od strane Aleksandra Martinovića, koji ovog trenutka nije u sali, ali i da jeste, svakako ćete vi da mu prenesete i, na kraju, neka čuje čitava javnost, da se ne dovede u zabludu možda neko da je Aleksandar Martinović u periodu o kojem je govorio bio neka pojava u SRS. Jeste bio narodni poslanik, kasnije mu je data šansa da se promoviše tako jer je govorio da veruje u ideologiju SRS, u ono za šta se mi zalažemo i naš predsednik više od 20 godina, da je protiv članstva Srbije u EU. Onda je zarad ogromnih privilegija, funkcija i svega onoga što su mu dali naprednjaci okrenuo ćurak naopako, iskoristio je, uz vaše aminovanje, gospodine Milićeviću, direktan prenos sednice Skupštine Srbije da manipuliše, laže i obmanjuje javnost Srbije.

Suština je u tome, gospodine Milićeviću, a moram da vas podsetim, malopre sam se i ja podsetila, da ste baš vi, Đorđe Milićević, tog dana 2008. godine takođe dali izjavu posle tog famoznog istupanja, odnosno krađe mandata od strane Tomislava Nikolića, da je Tomislav Nikolić imao nameru ne da štiti Kosovo i Metohiju, kako je to hteo da predstavi Aleksandar Martinović, već da učini sve kako se Vojislav Šešelj ne bi vratio iz Haškog kazamata, a on se vratio, na ponos nacije i na žalost Tomislava Nikolića.

Molim vas, gospodine Milićeviću, da ubuduće ne radite takve stvari, jer, kao što je neko rekao, a to je bio jedan od slogana, da protiv nas srpskih radikala i Vojislava Šešelja u pravnom smislu i političkom leka nema. Nemojte da kršite Poslovnik i da na takav način mislite da ćete da nas ućutkate, jer uvek istina izađe na videlo.

Da, želim da se izjasni Skupština.

Ponovo imam povredu Poslovnika, ovog puta član 107. Znači, vi grubo vređate sada moje dostojanstvo, kažete kako su vama tobož zabrinuti poslanici većine prilazili zato što rasprava odmiče u smeru u kojem vi to ne želite.

Najpre, zašto ste plandovali toliko vremena, pa niste zakazali sednicu Skupštine po nalogu vaših mentora iz EU, da vam zakon stigne na red. Drugo, vi ne možete, gospodine Milićeviću, ako je Aleksandar Martinović grubim iznošenjem neistine otpočeo seriju replika, da zaključite zasedanje tako i da prekinete, a da onome ko je prozivan na način na koji je to radio Martinović, a to je prof. Šešelj, ne date da završi to i da kaže šta je suština, a to je ono što bi Martinović morao da zna, time ću završiti, da kada već govorimo, sada bih trebala da podsećam čitavu javnost, one koji nisu gledali pre pauze o čemu se radi, o tome na koji način se usvajao taj famozni zakon o proglašenju SSP. Ne glasa se o amandmanima, oni postaju sastavni deo zakona, tako da niko nije mogao, kao što je to Martinović neistinito rekao, da glasa protiv nekog amandmana, jer takvog amandmana u proceduri glasanja među narodnim poslanicima nije ni bilo.

Gospodine Milićeviću, sada reklamiram član 32. Poslovnika. Ja bih imala pravo na repliku, s obzirom na to da se direktno meni na izvestan način sada obraćao malopređašnji govornik Aleksandar Martinović. Ovde je suština, time ću završiti, ne u tome što on želi da predstavi da je tobož Tomislav Nikolić brinuo za sudbinu Kosova i Metohije, pa se upinjao da to ugradi u tekst Sporazuma o SSP. Suština je u tome, što vi znate, gospodine Martinoviću, jer ste tada bili navodno radikal, poštovalac lica i dela Vojislava Šešelja zatočenog u haškom kazamatu, da je on za te svoje mutljavine sa Božidarom Đelićem i Borisom Tadićem dobio ogroman novac, da je novac dobio i od Stanka Subotića, koga ste oslobodili za sva njegova kriminalna dela, od Miškovića i ko zna koga sve još. Vi niste tada, gospodine Martinoviću, učestvovali u podeli tog milionskog kolača. Pa, kad vam se učinilo da vam nedostaje para, onda ste promenili dres i otišli na drugu stranu, jer sada vam odgovaraju te privilegije.

Molim, šta ste rekli? Ne možemo i vi i ja u glas da govorimo. Dakle, čekajte da završim moje obrazlaganje, pa onda vi govorite. Upravo vam to govori član 32, da vi pomažete predsedniku u radu tako što ćete poštovati prava narodnih poslanika. Vi i ja da govorimo u glas, pošto sam takođe u dva mandata bila potpredsednik Skupštine i znam vrlo dobro o čemu pričam i kakva je vaša obaveza, to je prosto nemoguće.

Dužni ste i vi, gospodine Milićeviću, da koristite Poslovnik tako da štitite dostojanstvo Skupštine. Vi niste nikako mogli ovom potrčku Aleksandra Martinovića da date reč da vas podučava šta ćete da radite. On inače pretenduje da Martinovića zameni na toj funkciji.

Čl. 107, 27, 32, kako god hoćete, ima ih puno, ako mi date za svaki po dva minuta.

Dakle, ovde niko ne koristi govornicu i ne zloupotrebljava Poslovnik da bi ispravljao nešto, već da se govori istina i samo istina. Istina je da je Tomislav Nikolić otišao u istoriju, istina je da je on izdao interese za koje se navodno zalagao. Istina je da Vojislav Šešelj uvek govori istinu i samo istinu. Istina je da ste vi na najgrublji način danas završili zasedanje, tako što niste dali da profesor Šešelj završi krug replika koji je otpočeo Aleksandar Martinović.

Koliko je gospođa Radeta u pravu kada je govorila o tome da je bilo neophodno da razmotrite i prihvatite ovaj amandman SRS, zato ću kratko zbog vremena koje nam je ostalo, govori činjenica, verovatno se vi sećate gospodine Marinkoviću i gospodin Milićević, pored vas, da je ova Skupština, pošto vidim da je ovde žamor, kao da je neka žurka u sali za većinu poslanika vladajuće koalicije, 31. decembra usvojila zakon, na predlog ministra Nedimovića, o ruralnom razvoju u poljoprivredi. Onda je nelogično i za predlagača ovog zakona, gospodina Martinovića, da nije želeo, kao i poslanička većina, da prihvati ovaj amandman, a mi smo već doneli poseban zakon za koji vam garantujem da je do sada ostao samo slovo na papiru. U ovoj godini nije bilo nikakvih pomaka što se tiče većih subvencija za ljude u poljoprivredi i, kada govorimo ruralni razvoj, to nije samo vezano za uzgoj stoke, za proizvodnju malina, što je skandal sa ovako niskom otkupnom cenom, već na kompleksno jedno pitanje, a to je da date podsticaj ljudima da ostaju u svojim selima i da u tim zdravim sredinama razvijaju i etno sela, kompletne komplekse i voćnjake i malinjake i sve ono što podrazumeva jedno zaokruženo domaćinstvo koje će moći da živi pošteno od svog rada.

Očigledno vama to nije cilj, čim niste želeli. A znate da ste vi izglasali, možda i ne znate, možda ste zaboravili koje ste zakone izglasali ovde, prošlo je vreme, znate, vi dođete i na zvonce glasate, evo, da vas podsetim, u decembru mesecu, pošto smo celu noć raspravljali o amandmanima na taj zakon, usvojili ste Zakon o ruralnom razvoju i onda je bilo logično da ovo, o čemu je gospođa Radeta pričala i podnela amandman, inkorporišete u ovaj izmenjeni zakon.

Predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, svaka izmena Zakona o ministarstvima, i to ciklično, kako to radi naprednjačka vlast od 2014. godine, pošto je ovo peta izmena zakona, je, zapravo, vid kreiranja politike. Da biste strateški razmišljali o tome kuda država ide, kako treba da se vode resori, normalno je da ćete da zamislite u ministarstvu i u državnoj upravi kako to treba da funkcioniše od jednog do drugog ministarstva.

Ovo je iskorišćena prilika, odnosno gospodin Martinović je želeći da uvede dva nova ministarstva zbog rasporeda budućih koalicionih fotelja, promeni ono što je mislio da nedostaje u već važećem Zakonu o ministarstvima i konkretno se ovaj član, na koji smo mi podneli amandman odnosi na Ministarstvo za rudarstvo i energetiku. Mi smo protiv toga jer smatramo da svako novo davanje ovlašćenja je potpuno bespotrebno i za ovo ministarstvo, i način da se uopšte na bilo koji način gomila državna uprava i da ona bude preglomazna, nije dobro za državu.

Ono što će na žalost biti i u Vladi premijera kojeg ćete da izglasate, u to sam apsolutno sigurna, je ta neusaglašenost rada ministarstva sa stvarnim potrebama građana. U ovom slučaju, ako ste već hteli svi vi iz većinske koalicije da intervenišete baš u ovom članu zakona, kao i u drugima, bolje je bilo da ste se više u okviru ovog ministarstva bavili inspekcijskim nadzorom kada su u pitanju srpski rudnici. Vi vrlo dobro znate da u mnogim rudnicima u Srbiji, a među rudarima ima i pripadnica nežnijeg pola, dakle mnogo žena, koje rade jer ih je muka na to naterala kao rudari, da je veći inspekcijski nadzor, jer oprema sa kojom se radi u pojedinim srpskim rudnicima je, verovali ili ne, iz 1939. godine.

Uopšte ovakav način i na brzinu sklepane izmene zakona ne vode ničemu, već samo govore o tome da ćete neki sledeći put, ali ja verujem da vi to više nećete biti u prilici posle sledećih izbora, da menjate i ovaj zakon i da kažete, pošto je ovo peti put od 2014. godine, nije dobro i onda sada moramo da promenimo još nešto u nekom ministarstvu.

Došli smo do onog ključnog člana. Dakle, SRS je ovim amandmanom htela da vam još jednom stavi do znanja da je apsolutno nepotrebno uvođenje ovog ministarstva za evropske integracije, a ja ću to da obrazložim na još jedan dodatni način.

Naime, poštovane kolege, kroz istoriju srpskog naroda, viševekovnu istoriju, se pokazalo da je bilo različitog pokušaja da se istrgne iz sastava Srbije KiM. Uvek smo tome odolevali, i naš narod je činio sve da se zaštiti kolevka Srpskog naroda.

Međutim, vama bi trebalo da bude jasno, a pre svega vama koji niste bili ni aktivni politički, a vama tek je valjda bilo jasno kao bivšim članovima SRS, kada je formirana međunarodna upravljačka grupa za KiM koju su činile gotovo sve članice EU na čelu sa Amerikom, da će učiniti sve da nam istrgnu iz našeg teritorijalnog integriteta KiM. Onda je usledilo priznavanje od strane svih tih članica, gotovo u jednom danu, ili u nekoliko dana, te lažne šiptarske države, i ne samo to, već učlanjenje Srbije u EU za koje je visoki gost, onaj koga ste i vi pozvali i veliki prijatelj Srpskog naroda, a i vaše stranke smem da kažem, potpredsednika Vlade Ruske Federacije Dmitri Rogozin juče rekao u intervjuu za „Sputnjik“ da apsolutno je nemoguće da očekujete da će Srbija bez pritisaka i bez direktnog uslovljavanja da se odrekne KiM biti primljena u članstvo EU. Još se i uvaženi ruski gost upitao, a i zašto bi išli tamo kada svi iz nje beže.

Naši radnici, naši poljoprivrednici, i te kako imaju štete. I ako ste pokušali neke kolege i koleginice jutros da prikažete građanima Srbije i to stalno radite, jer imate i najviše mogućnosti medijskih prostora, kako je i te kako dobro za našu zemlju. Ima velike štete od momenta kada smo potpisali SSP, jer preko, po osnovu carina pola milijardi evra i više, ne znam koliko je samo za prošlu godinu, to ekonomisti bolje znaju, Srbija izgubila samo po tom osnovu.

Da ne govorimo o tome da i te kako sve te zemlje koje imaju takav neprijateljski stav prema nama kada je u pitanju očuvanje naše teritorije imaju blagonaklon odnos prema Hašimu Tačiju, koji sa druge strane na teritoriji Republike Srbije milijarde evra otima svake godine i na desetine ili stotine hiljada hektara.

Prema tome, gospođo Gojković, dame i gospodo narodni poslanici, budućnost i period koji je pred nama, a u istoriji jednog naroda i 10 i 20 godina to je nešto što veoma brzo prođe i protrči kroz politički angažman mnogih, neki će da opstanu, neki neće na političkoj sceni. Šta će sve da se dešava, videćete da su srpski radikali bili u pravu. Kada dođe taj trenutak o kojem je juče govorio u ovom pomenutom intervjuu gospodin Rogozin.

Gospođo predsedniče, vi ste prekršili član 27. i 107. nakon izlaganja mog kolege narodnog poslanika Miljana Damjanovića.

Naime, vi vrlo dobro znate kao iskusan parlamentarac, od prvog saziva višestranačja ste narodni poslanik bili, da je slobodna interpretacija i izražavanje narodnih poslanika stil ili način obraćanja suvereno izabranog predstavnika naroda javnosti biračkom telu, građanima, kako god.

Nije bilo nikakve potrebe da posle tako odlično koncipiranog, jasno utemeljenog, argumentovanog govora mladog kolege Damjanovića, vi dodatno obrazlažete da on koristi ove ili one reči, naročito zbog toga što je u pitanju jedan obrazovani mladi čovek, koji ima 35 godina, diplomirani ekonomista i master inženjer organizacionih nauka, kandidat za gradonačelnika Beograda ispred SRS. Svako buduće njegovo izlaganje, kao i mojih kolega narodnih poslanika iz poslaničke grupe, shvatite kao način i cilj da svaki, kao što je ovaj zakon koji je predložio Aleksandar Martinović, osporimo veoma jasnim argumentima, utemeljenim i, na kraju krajeva, i u ovom Poslovniku i Ustavu i u važećim zakonima.

Pošto mi vreme ne dozvoljava da se i u tom delu osvrnem na ono što je kolega rekao, a što niste shvatili kao verovatno dobru pouku, ali shvatićete, možda tada bude kasno, govoriću o tome i u nastavku zasedanja, naročito u ponedeljak.

Dakle, zamolila bih vas, zaista, kao neko ko je takođe dugo godina ovde zajedno sa vama u parlamentu, da nema potrebe, pogotovo sa mesta predsedavajućeg, da na bilo koji način objašnjavate i dodatno insistirate na tome da je neko, samo ako vam se kritika ne sviđa, upotrebio ovu ili onu reč.

Gospođo Gojković, niste bili u sali, a da ste bili vi biste sigurno, kao iskusan pravnik i predsednik Skupštine, prekinuli gospodina Martinovića, jer ste sami rekli da se držite istih aršina za sve, ja verujem u to, kada je zloupotrebio svoje pravo kao ovlašćeni predstavnik zakona koji je na dnevnom redu da, kako vi rekoste sada, ode malo šire, ali to je takvo degutantno nastupanje i vređanje, ali toliko i patetično …

Članovi 107. i 27.