Poštovani predsedavajući, poštovani članovi Vlade, poštovane kolege poslanici, poštovani građani Srbije, na današnjoj sednici u fokusu naše pažnje predlozi su zakona kojima treba da se ubrza razvoj Srbije, ali i zakoni koji predstavljaju brigu države o građanima. To je svakako deo usvojene politike naše Vlade i državnog rukovodstva u čijoj realizaciji učestvujemo i mi socijalisti.

U tom kontekstu svoju pažnju usmeriću na Predlog zakona o izmeni Zakona o posebnim uslovima za realizaciju projekta izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti koji je usvojen 2018. godine i po osnovu koga je realizovano više projekata gradnje stanova po povlašćenim cenama za Ministarstvo odbrane, Vojske Srbije, MUP, BIA, Ministarstvu pravde, Uprave za izvršenje krivičnih sankcija.

Ovim zakonom obuhvaćeni su i raniji pripadnici snaga bezbednosti, odnosno penzioneri koji su pravo na penziju ostvarili u jednom od navedenih državnih organa. Zatim, odnosi se na borce, porodice palih boraca, ratne vojne invalide.

U prvoj fazi ovog projekta plan je da se završi preko osam hiljada stanova, a oni se grade u Beogradu, Nišu, Vranju, Novom Sadu, Sremskoj Mitrovici, Kragujevcu i Kraljevu, gradu iz koga ja dolazim. Veliki deo projekta je realizovan. Mnogi stanovi su već useljeni, što je učinilo mnoge porodice srećnim pripadnika snaga bezbednosti. Cene su bile više nego stimulativne i omogućavaju otplatu bez većih finansijskih poteškoća.

Konkretno, u Kraljevu je do sada završeno i useljeno 217 porodica.

Ovom prilikom zahvalio bih se i Vladi Republike Srbije koja je opredelila za realizaciju pristupnih saobraćajnica, kao i vodovodne i kanalizacione mreže, parkinga i javne rasvete preko 374 miliona dinara.

Izmenama ovog zakona, o kojima danas govorimo, odnosi se na potrebne korekcije ukupnih troškova za realizaciju ovog projekta, što jeste nužno, jer su zbog globalnih ekonomskih poremećaja usledile krize u Ukrajini, porasle cene svih inputa. Ono što je važno da će te nužne korekcije troškova gradnje i infrastrukturnih opremanja ipak obezbediti povoljne cene ovih stanova.

Želeo bih da iskoristim priliku da zamolim Vladu da razmotri mogućnost proširenja ovog projekta i na druge kategorije naših građana. Tu pre svega mislim na stanove za prosvetne radnike, za mlade naučnike, za zaposlene u zdravstvenom sistemu, u dečijoj i socijalnoj zaštiti, pa, i u državnoj administraciji. Kada je u pitanju komercijalna gradnja stanova za nju će uvek biti tržišta.

Verujem da bi od ovog projekta imali korist svi, jer rešeno stambeno pitanje jeste važan motiv za ostanak u zemlji onih koji bi otišli van zemlje zbog većih plata. To je dugoročna investicija, kao što su to i mere populacione politike.

Nekada u vreme socijalizma svi zaposleni su izdvajali doprinose za stambenu gradnju, a to se odnosilo i na preduzeća i tako su zajedničkim sredstvima radnika i preduzeća građeni stanovi. To je bio princip solidarnosti. Na to me na neki način podsećaju i ovakvi državni projekti, gde država preuzima ulogu socijalnog partnera, odnosno kroz svoj projekat gradnje stanova, reafirmiše socijalnu funkciju države za šta se mi socijalisti zalažemo.

Naša država je uprkos svemu što se dešava u okruženju, ali i globalno, održava privredni rast i monetarnu stabilnosti i u stanju je da pored brojnih socijalnih mera namenjenih građanima pomogne i u rešavanju stambenih pitanja za jedne značajne kategorije građana.

Pohvalio bih i meru ekonomske podrške…

Poštovani predsedniče, poštovani ministri i predstavnici regulatornih tela, poštovane kolege poslanici, poštovani građani Srbije, današnja sednica Narodne skupštine posvećena je u najvećoj meri izveštajima regulatornih tela i nezavisnih organa za 2021. godinu. Razmatrajući ih, Skupština ostvaruje svoju kontrolnu funkciju.

Osvrnuću se na jedan, po mom mišljenju, izuzetno važan izveštaj, Izveštaj Komisije za kontrolu državne pomoći. Komisija za kontrolu državne pomoći je važan nezavisni državni organ, koji kontroliše zakonitost u dodeli i trošenju svih vidova državne pomoći koja se obezbeđuje iz budžeta, odnosno iz javnih izvora.

Zakonom su utvrđeni instrumenti državne pomoći, pri čemu su subvencije dominantni oblik. Subvencije su bespovratna sredstva i prisutne su u ključnim sektorima naše ekonomije. Pomenuo bih najpre subvencije u poljoprivredi, imajući u vidu kolikim poljoprivrednim potencijalom raspolažemo i koliko je važno da sami proizvodimo hranu, budemo što manje zavisni od uvoza. U ovim teškom periodu koji je posledica ukrajinske krize, mogli smo dobro da učimo šta znači imati svoje žito, svoju pšenicu, svoje meso ili obezbeđene energente.

Subvencije u privredi su značajni pokretač privrednog razvoja, posebno u privlačenju stranih investicija, koje su veliki privredni zamajac, a čije smo pozitivne efekte osetili u poslednjih 10 godina. Inače, prema podacima Razvojne agencije Srbije, za prethodnih 15 godina Srbija je privukla 42 milijarde direktnih stranih investicija.

Širom Srbije grade se danas putevi i fabrike uz državne subvencije, a lokalne samouprave se trude da obezbede komunalnu i saobraćajnu infrastrukturu koja bi bila podsticajna za strane ali i domaće ulagače.

Dolazim iz Kraljeva. Mi se kao lokalna samouprava trudimo da stvorimo motivacioni prostor za privredna ulaganja. Kraljevo je svojevremeno bio veliki industrijski centar, pa verujemo da ćemo se ponovo vratiti na bolje mesto.

Verujemo da naš Aerodrom „Morava“ može da bude dodatni faktor podsticaja za nova ulaganja u ovaj region.

Kraljevo bi bilo značajan podsticaj države, odnosno državna pomoć za rešavanje nekoliko ključnih komunalnih problema. Najpre bi to bio već započeti projekat urbane sanacije, više starih i za stanovanje opasnih zgrada u centru grada. Zatim, Kraljevo iako je sedište okruga nema zatvoren bazen, tako da bi nam ta državna pomoć u tom pogledu bila neprocenljivo vredna.

Znamo da se bez državne pomoći ne bi razvili mnogi regioni, bilo da je u pitanju komunalna infrastruktura ili subvencije u privredi. Osim toga, kroz državne subvencije se prepoznaju i razvojni prioriteti države.

Iz Izveštaja Komisije za kontrolu državne pomoći evidentiramo i brigu države za sredstva koja su kao subvencije date stranom investitoru „Geoksu“, koji nije ispunio ugovorene obaveze. Ovaj proces završio je na sudu i verujemo da će se okončati u korist države Srbije.

Da bi se sprečile ovakve situacije možda bismo mogli državnu pomoć, odnosno subvencije dati investitorima, smatrati učešćem naše države u određenom investicionom privrednom projektu. Na taj način bi se osigurala naša pozicija, a ne samo pozicija investitora koji su značajni i jasno je da bez zdravih investicija nema privrednog razvoja, nema rasta BDP-a, ali naša država mora subvencionisati sa najmanjim rizikom i bez štetnih posledica.

Inače, privredne subvencije namenjene su i u domaćoj privredi, posebno onoj izvozno orijentisanoj. Tako su republičkim budžetom za 2023. godinu na poziciji Ministarstva privrede opredeljene 23 milijarde za subvenciju privrede i to domaćoj i stranoj. Verujem da je za srednja i mala preduzeća pomoć države razvojna injekcija, i treba nastaviti sa subvencijama domaćoj privredi, naročito u onim segmentima koji se brzo i relativno jednostavno mogu uključiti na tržište.

Ne zaboravimo da teška vremena nisu prošla i da se sve više moramo uzdati u svoje resurse i u svoje ljude. Hvala vam.