Zahvaljujem, predsedniče.

Ispred koalicije NADA, Novi DSS i POKS upućujem sledeća pitanja. Prvo pitanje upućujem ministarki pravde gospođi Maji Popović – da li je upoznata i da li ima saznanja da tužilaštvo na jugu Srbije ne reaguje na mnoga kvalifikovana krivična dela gde su građani direktno i ozbiljno ugroženi flagrantnim kršenjem zakona od strane pojedinaca koji se nalaze na određenim javnim funkcijama, a čime istovremeno vrše zloupotrebe službenog položaja, diskriminaciju i protivzakonito bogaćenje u svoju ličnu korist?

Naime, građani Vranja trpe teror i svojevrsno reketiranje. Na osnovu njihove reakcije zbog koje danas i postavljamo ovo pitanje, za koje se možda u prvi mah čini da je lokalnog karaktera, a zasigurno nije, jer prevazilazi granice lokalnog problema zbog težine dela koje čine pojedinci na javnim funkcijama, a tužilaštvo ne reaguje. Nemoguće je da svi znaju, a tužilaštvo ne zna.

„Parking servis“ u Vranju već duže vreme posluje nezakonito i to po analizama i tvrdnjama pravnika, počevši od opomena za neplaćanje kazne iza kojih je stajala agencija svima nepoznata. Koja je to agencija? Ko je vlasnik agencije? Zašto se sliva novac prvo kod nje, a onda u „Parking servis“? Da li je bilo javne nabavke i na osnovu čega je ta privatna agencija dobila posao? Zašto su opomene upućivane po njihovoj tarifi od 5.500 dinara, umesto da bude 1.000 dinara koliki je inače iznos za kaznu?

Sada su se pojavile opomene i obaveštenja po određenom nalogu za plaćanje posebnih parking karte od strane advokata koji za tu uslugu pisanja opomene uzima 4.500 dinara i u kojoj stoji da je JKP „Parking servis“ Vranje ustupio potraživanja Agenciji MD&AD consulting d.o.o. Vranje, čiji je broj računa i naveden u opomeni koju šalje advokat.

Drugo pitanje upućujem ministru za državnu upravu i lokalnu samoupravu Aleksandru Martinoviću – zašto opština Knjaževac i njen predsednik, njen predsednik SO, sekretar SO, načelnik opštinske uprave ne reaguju na ozbiljne zahteve građana opštine Knjaževac i ne postupi po osnovu tih zahteva, a u stvari sa zakonom, naravno. Naime, građani su uputili nekoliko zahteva za okončanje postupka komasacije koja je inače sprovedena od strane Republike Srbije još daleke 1979, 1980. godine, ali je njen postupak ugrožen zbog propusta koji su u njemu načinjeni.

Ukratko da objasnim. Komisija za komasaciju u tom vremenu je svoj posao obavila u potpunosti, donela je rešenje i napravili su zapisnik. Fizička lica koja su istovremeno i titulari tih nepokretnosti su ušli u svoj posed. Međutim, nisu im uručena rešenja tom prilikom, što je proizvelo sve ovo zbog čega ja danas postavljam ovo pitanje, a direktno je ugroženo njihovo apsolutno pravo svojine na nepokretnostima koje su nasledili od svojih ostavioca koji su učestvovali u komasaciji i onda i ušli u komasacionu masu.

Radi se o sledećim fizičkim licima: Latinka Milenković iz Zaječara, Jagodinka Nedeljković iz sela Drenovac, Ljubomir Živanović iz Knjaževca, kao i druga fizička lica koja ne mogu da izvrše upis prava svojine u evidenciju nepokretnosti tj. u katastru zbog ozbiljnog propusta koji je onda načinjen.

Treće pitanje upućujem ministarki zdravlja gospođi Danici Grujičić. Zašto vozači u službi hitne medicinske pomoći na jugu Srbije, konkretno u Vladičinom Hanu, a i šire, po našem saznanju, na istom radnom mestu gde obavljaju iste poslove i radne zadatke imaju gotovo duplo manje zarade, odnosno značajno manji koeficijent, gotovo duplo manji od vozača sa teritorije gradova na severu Srbije, recimo, u gradu Beogradu i gradu Novom Sadu? Zbog čega je došlo do takve diskriminacije i kada će se ovakva nepravilnost i nepravda otkloniti, s obzirom da se radi o ogromnom broju izvršilaca jer se pominje cifra od preko 600 vozača.

Četvrto pitanje postavljam i upućujem premijeru Ani Brnabić i direktoru Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petru Petkoviću. Ko su članovi i ko je na čelu upravljačkom tima za uspostavljanje ZSO? Zbog čega je ta informacija nedostupna javnosti i građanima Republike Srbije? Poznato nam je da su promene u sastavu tima bile obavijene velom misterije, a sastav tokom dužeg perioda nije bio poznat javnosti. Stoga zahtevamo od premijera Vlade i Kancelarije za Kosovo i Metohiju da nas izvesti o tome ko su sada članovi upravljačkog tima. Ovom prilikom toliko. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem, predsedniče Skupštine.

Uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, ministre Selakoviću, poštovani građani Srbije, nemam baš puno vremena da kažem ono što bih hteo i da odgovorim na neka pitanja, jer u toku ove današnje debate po ovoj tački dnevnog reda se išlo malo po marginama, malo van tačke, malo u tačku, ali, svejedno, priča se o nama, ali je sve prisutniji visoki stepen optuživanja jedni drugih.

Neprestano se ovde koristi jedna populistička vrlo po meni opasna alatka, da je za sve kriv neko drugi tamo u tom nekom vremenu. Pobogu, ljudi, malo čas sam ministra Selakovića čuo da je rekao da je 2006. godine narod doneo Ustav. Tako je, narod je doneo Ustav, ali je neko trebao da pripremi taj Ustav, da pripremi preambulu, da usvoji u Skupštini, da usvoji Ustavni zakon. U tome je učestvovala i Srpska radikalna stranka i Socijalistička partija Srbije.

Ja sad nemam puno vremena da izvršim rekonstrukciju svega onoga što je bilo, ali nije samo narod. Znači, mi smo deo tog naroda i predstavnici naroda.

Nikako ne mogu da zaboravim 2006. godinu kada je Aleksandar Vučić, onda narodni poslanik, mandao lisicama i pidžamom na kojoj je pisalo „Mlađan Dinkić“, da bi kasnije čitavu G17 ili Ujedinjene regione Srbije inkorporirao u Srpsku naprednu stranku, a onda je sve tamo neko drugi kriv iz onoga vremena, a oni su sa vama. Šta vi ljudi pričate? Dajte, odredite se, budite jasni. Ti ljudi koji su činili onda sramotu su sada sa vama. Vi se pozivate na sopstvenu sramotu.

Gospodine ministre Selakoviću, kao iskusan pravnik, vi dobro znate da svako onaj ko se poziva na sopstvenu sramotu, da se ne sluša ni jednu jedinu reč.

Što se tiče Baste, čuli smo mnogo stavova, mišljenja, bilo je i ozbiljnih, neozbiljnih, bilo je i tendencioznih i onakvih i onakvih. Jedno je vrlo opasno. Odgovornost se baca na premijera, tj. na premijerku. Podražavam, ona je odgovorna. Gde je odgovornost onoga koga danas ovde nema, a čija su usta juče bila puna pravde i istine? On ga je predložio i znao je koga predlaže. Znao je odlično ko je Basta. Njegova prvo odgovornost, a onda i odgovornost premijera. Hvala vam.

Zahvaljujem.

Verujem da ste svi čuli za Kembridž grad u Velikoj Britaniji, svetski poznat po čuvenom koledžu, a malom broju vas je poznat kao grad u kojem je 1848. godine izmišljen tada novi sport fudbal, danas najpopularniji svetski sport. Trebalo je da prođe 82 godine da se održi Svetsko fudbalsko prvenstvo u Urugvaju.

Ako neko od vas i ne zna za Kembridž, siguran sam da svaki Srbin i Srpkinja znaju za Vladičin Han. Vladičin Han i Kembridž su u jednoj stvari isti, oba ova grada su ušla u svetsku istoriju sporta. Samo Srbija to još uvek ne zna.

Naime, 2011. godine na siromašnom jugu, siromašne Srbije, u Vladičinom Hanu je osmišljen novi tako svetski a prvi srpski timski sport vilbal. Od 2012. godine u Srbiji je na vlasti SNS, tako da možemo reći da su Srpski vilbal savez i SNS vršnjaci i umesto da skupa rastu i napreduju, to se nije desilo.

Od 2014. godine do danas u Vladičinom Hanu održano je pet vilbal kupova. Tri ženske ekipe su se oprobale u vilbalu, čime je dokazano da ovaj sport ravnopravno mogu igrati žene i muškarci.

Danas kada govorimo o potrebi sporta među omladinom, obnovi sportskih aktivnosti u policiji, vredno je istaći da je srpska vojska videla benefite prvog srpskog sporta i da je ekipa Garnizon Vranje tri puta za redom osvajala pobednički pehar. Uz revijalne utakmice po Srbiji i AP Vojvodini, uz sve napore koje ulaže Srpski vilbal savez, ovaj naš sport još uvek nije priznala rođena majka Republika Srbija. Prva prepreka je bila ta što u APR-u ne postoji šifra za novi sport, te vilbal već 10 godina vodi bitku sa Micom šalterušom.

Vilbal ne može bez podrške države. Bivši ministar iz redova SNS, Vanja Udovičić, se od 2018. do 2023. godine nije udostojio da službeno odgovori na zahtev Srpskog vilbal saveza da se vilbal prepozna kao sport.

Ali, od decembra prošle godine, pa sve do danas, vilbal srpski savez je tražio prijem kod ministra sporta, očekujući i nadajući se da će gospodin Zoran Gajić imati sluha. Čak sam i ja kao narodni poslanik koji potiče iz sela Stubla, gde je jedno od rodnih mesta, znači, zajedno sa opštinom Vladičin Han, novog srpskog sporta vilbal, da je ovaj sport izmišljen, recimo, u nekoj drugoj državi, isti bi mu pomogla maksimalno.

Sport je odavno prerastao svoje granice i postao je industrija. Vilbal bi mogao biti, a već i jeste izvozni proizvod Srbije uz koji bi se razvijala naša sportska industrija i turizam.

(Narodni poslanici SNS dobacuju iz klupa.)

Da li je potrebno da vilbal ode iz rođene zemlje kao odliv mozgova i da se pre zaigra, recimo, u Austriji, umesto da se na ponos nacije najpre zaigra u Srbiji? Pitanje je za gospodina ministra prosvete Zorana Gajića.

(Narodni poslanici SNS dobacuju iz klupa.)

Za ministra sporta – zašto ne želi da primi delegaciju Srpskog vilbal saveza i da im u sasvim legalnim zakonskim regulama pomogne?

Pitanje za Ministarstvo prosvete, za gospodina v.d. ministra Đorđa Milićevića, da li hoće da pomogne jugu Srbije da dobije ono što sever ima, da pokrene projekat za otvaranje sportske gimnazije u Vladičinom Hanu? Zašto baš u Vladičinom Hanu? Zato što u Hanu postoji impozantan sportski centar „Kunjak“, olimpijski bazen, teniski tereni, košarkaški tereni, odbojkaški tereni, sportska hala, dve sportske sale i mnogo toga gde potpuno postoje uslovi za tako nešto. Istovremeno da kažem, ima i jako veliki broj svršenih difovaca koji čekaju na posao.

Pitanje za Ministarstvo pravde, odnosno za ministarku Popović, šta se desilo sa uhapšenim srpskim građanima u akciji „Brezovica“ na Kosovu i Metohiji koja je izazvala kosovska policija, a od kojih je jedan od uhapšenih bivši predsednik opštine Štrpce Bratislav Nikolić, inače visoki funkcioner SNS, koji je ujedno osumnjičen da je primio mito od 210.000 evra za izdavanje 21 građevinske dozvole za vikendice…

... za investitora “Stela konsalting“? Evo ga na jahti sa albanskim tajkunom… (Isključen mikrofon.)

Evo, ja se javljam po ovom amandmanu i želim samo par stvari da kažem.

Pošto vidim da kolege poslanici iz vladajuće većine vrlo rado prihvataju temu o francusko-nemačkom sporazumu, ali ne zakazuju rado sednicu o tome, to samo po sebi pokazuje koliko ste vi osetljivi na francusko-nemački sporazum. Da je DSS to dala onda kada vi kažete onda vi ga vi sada ne bi predavali, ono bi onda bilo predato i ta tema vas jako puno boli, pa vam preporučujem da zakažete sednicu i da kao ljudi pričamo o tome. Ja sam vam to rekao u četvrtak, a ti Milenko Jovanov, da ti ja kažem nešto. Da nisi ti možda pustio Kurtija? Jesi li ti bio u DSS? Nisi. Ja mislim da ste ga pustili ti, Šormaz, Jovan Palalić, Nedimović i svi ostali. Jel ti jasno? Hvala.

Ja sam tražio repliku.

Može i po amandmanu.

Milenko Jovanov predsedniče poslaničke grupe SNS sada trenutno, prvo ja nisam vikao na vas zato što ja vas mrzim, volim, ne volim, da mi vi smetate ili slično, vi evo, dobacuje čovek otuda vaš, pa dobacuje drugi, treći, peti, ja pričam, petanestoro najmanje meni dobacuju. I sad to je u redu, a nije u redu što ja povisim ton da nadglasam sve ostale.

E sad, želim da vam kažem samo jednu stvar. Vaša ekipa tamo preko puta je prepuna izdajnika. Ovako, Nataša je izdala SRS, Milenko Jovanov DSS, Bakarec DSS …

(Predsednik: Stojanoviću, nemojte da pretvarate sednicu u lični obračun sa pojedincima.)

Nemojte da me prekidate. Znači sve sam izdajnik do izdajnika i vi nama …

Predsedničke, ja ne urlam, ja povisujem ton u odnosu na suprotnu stranu. Vi njih ne čujete, a čujete da ja vičem i govorite da urlam. Zahvaljujem, hvala vam na tome. Hvala vam.

Predsedniče, hvala vam na tome. Hvala vam. I oni nek nastave da viču, ja ću da spustim ton. Ali Milenku Jovanovu moram da dam odgovor na ovo što je rekao. Koštunica dr Vojislav nije preletač i nije izdajnik, niti je bio, niti će biti. On je odlučio da napusti politiku i on je van politike. Doktor profesor Vladeta Janković nije član nijedne političke stranke. Pre neki dan je to čovek ovde saopštio i nemojte da pružate dezinformacije. Nemojte da se služite tim stvarima. Znate zašto? Zato što će vam to donegde ići, ali ćete narod navići na to da vi jednostavno ne izgovarate istinu, jer narod najbolje zna, narod vidi šta vi radite, ali vidi i da krijete ko zmija noge vezano za francusko-nemački sporazum. Šta ćete vi sa tim dželatima koji hoće da odseku glavu Srbiji?

Zahvaljujem.

Ispred Srpske koalicije NADA, Novi DSS I POKS.

Postavljam najpre pitanje za ministarku rudarstva i energetike Dubravku Đedović. Dana 13. aprila. 2023. godine pre samo nedelju dana EPS je odlukom Vlade i Resorne ministarke Đedović od javnog preduzeća pretvoren u akcionarsko društvo. Odluka je doneta uprkos protivljenju sadašnjeg direktora i kompletnog naučnog Saveta Elektroprivrede Srbije. Jedini član Skupštine, a gde je upravo ministarka i ona je sama izabrala Nadzorni Odbor.

Zbog toga upućujem pitanje upravo ministarki Đedović. Da li ovo znači da će EPS u nekom budućem periodu biti privatizovan? Razloga za sumnju ima dosta, a prvi je procenjena vrednost preduzeća od 3,1 milijarde evra. Ako nacionalni stadion vredi 500 do 600 miliona evra, a pruga od Beograda do Niša preko dve i po milijarde evra, kako je moguće da jedan EPS vredi samo 3,1 milijardu?

Članovi naučnog saveta EPS-a, stručni ljudi na čelu sa profesorom Vukosavićem, svetski priznatim stručnjakom su procenili da realna vrednost iznosi oko 14 milijardi evra. Šta se desilo sa 11 milijardi evra? Da li je vrednost veštački oborena kako bi se preduzeće spremilo za privatizaciju, imajući u vidu neka prethodna iskustva i situacije poput slučaja PKB-a.

Drugi razlog za sumnju da će se preduzeće privatizovati je odsustvo radnika u Nadzornom odboru. Odlukom ministarke jedinog člana Skupštine u Nadzornom odboru nema predstavnika iz redova zaposlenih, ali zato članovi mogu biti lica osuđivana za privredni kriminal. Poređenja radi, u Norveškoj elektroprivredi koja je 98% u državnom vlasništvu u Nadzornom odboru od ukupnog broja članova najmanje jedna trećina je iz redova zaposlenih dok o licima koji imaju veze privrednim kriminalom, naravno nema ni reči, ni ti takva lica mogu prići blizu Nadzornog odbora.

Sve izneto ukazuje na to da je prelaskom Elektroprivrede Srbije iz javnog preduzeća u akcionarsko društvo na delu početak, postepene, puzajuće privatizacije i takvom odlukom vlast nastavlja sa urušavanjem ovog preduzeća, ne obazirući se na potrebe građana Srbije i zaposlenih u samom preduzeću. Ova odluka mora da se preispita jer preti da ugrozi elektroenergetsku stabilnost i nezavisnost Srbije.

Drugo pitanje postavljam ministru obrazovanja Branku Ružiću, a ujedno i ministarki zaštite životne sredine, gospođi Ireni Vujović. Poljoprivredno-šumarska škola „Josif Pančić“ iz Surdulice ovih dana slavi svoj 66 rođendan. Sve škole u Srbiji zavređuju pažnju, međutim, ova škola po svojoj prirodi i karakteru obrazovanja koje pruža đacima zaslužuje posebnu pažnju. Kolektiv je na visokom nivou, kao i učenici te škole koji postižu dobre rezultate u toku svog školovanja. Da li ministar može da poseti ovu školu ovom prilikom i da se odazove pozivu koji mu je upućen? Da li možete, što je ujedno i pitanje za ministarku zaštite životne sredine gospođu Irenu Vujović, da poseti fabriku „Knauf“ ujedno, znači zajedno, koja stvara ozbiljne probleme po zagađenje životne sredine, te je broj obolelih od kancera, kao i smrtnosti na teritoriji opštine Surdulica i Vladičinog Hana u permanentnom porastu, a nalazi se odmah u blizini škole.

Znači, da li mogu zajedno da posete školu i fabriku? Da napomenem, u blizini se nalazi odmah ispod fabrike i pomoćni teren fudbalskog kluba Radnik na kome omladinski i kadetski sastav najviše provodi vremena, trenirajući i igrajući prvenstvene utakmice, a prvi tim na tom terenu vrši pripreme. Hvala.

Zahvaljujem.

Pravnici bi rekli: „Res, non verba!“. „Res, non verba“, „Res, non verba“, jel tako, profesore rimskog prava? Kada smo kod toga, ponoviću „Quod ab initio vitiosum est non potest tractu temporis convalescere“, to sam iskazao onda kada smo govorili i pravili uvertiru za ovaj današnji izbor za Visoki savet sudstva i za Visoki savet tužilaštva. Moraću to da ponovim iz mnogo razloga.

Zagrejali ste atmosferu sada na kraju ove sednice vezano za ovih pet tačaka dnevnog reda, kako ste vi rekli, koje nam predstavljaju ozbiljnu ustavnu dužnost. Ali niste rekli koja nam je vrhovna ustavna dužnost. Vrhovna ustavna dužnost nam je da stvorimo uslove za očuvanje države u ovakvim prilikama, da bi znali gde će budući, ako ih danas izaberemo, ili ako ih danas ne izaberemo, pa ih izaberu komisije, ti ljudi, na tim najvišim i najvažnijim funkcijama, delovati i u okviru koje države. Da znamo koja nam je granica i da li će moći da idu do Đakovice, do Peći, ili će moći samo do Bujanovca, ili će za neko dogledno vreme moći samo do Niša. Zato smo vam predlagali i očekivali, opravdano, da na dnevni red u ovom periodu od marta do juče stavite raspravu o podršci sporazumu koji smo dobili iz Vašingtona i iz Evrope.

Bilo bi neljudski kada bismo rekli da je to dobio Aleksandar Vučić, to uopšte nije tačno, da je to dobila SNS, da je to dobio DSS, da je to dobio DS ili Narodna stranka. To smo, poštovane i uvažene kolege narodni poslanici i poštovani građani Srbije, dobili mi svi zajedno, čitava Srbija. Zato vas ja u ovom mom izlaganju ispred Srpske koalicije NADA, želim da zamolim, jer imam očekivanja zajedno sa svojim kolegama, da će sednica vezana za to biti zakazana, da ćemo spustiti loptu i da definitivno zaista i istinski, na delu, ne na rečima, pokažemo šta je istinski najbolje za Srbiju, a ne da pričamo samo da je najbolje, ili da kažemo da je neko izdao, a nije izdao, ili da kaže – nisam izdao, da napolju trgujem, a da unutra srbujem, i slično tome.

Jako često se setim vašeg slogana, on je bio zaista dobar: „Zajedno možemo sve“. Evo, danas je tačno taj dan kada mi zajedno treba da odlučimo za ovakve organe kakvi čine kičmu države. Ali ću vas podsetiti na ono što sam rekao i ono što sam obećao gospođi ministarki Popović, ministarki pravde. Ima jedna ozbiljna smetnja za to zajedničko delanje naše, da sve ono što mi smatramo i radimo je jedino dobro, a vi isto za sve ono što vi smatrate da radite ili podržavate je jedino dobro. Samo hoću vama da poručim i građanima Srbije da je jedino dobro ono što je dobro za sve nas zajedno, a obično se istina i ona istinska pravda nalazi i pravo na sredini. Zato treba, ponavljam, spustiti loptu.

Kod izbora ovih organa, za koje ja verujem da vi želite da izaberete ono što je prošlo da odborima, ja sam bio prisutan na Odboru za finansije kada su predloženi kandidati za Državnu revizorsku instituciju i za Komisiju za zaštitu prava ponuđača u postupcima javnih nabavki, ali mi se čini da su ove prve dve tačke jako, jako, jako bitne za sudbinu Srbije. Ne mora da znači ako je do sada nešto bilo zavisno i da je politika vršila ogroman uticaj i da tu imamo mnogo stvari koje smo čuli od kolega, i to je sve tačno, i znamo koliki je uticaj, ne radi se samo o ljudima koji će tu sesti i raditi taj posao.

O njihovoj stručnosti ne treba mnogo raspravljati, jer ako je neko doktor profesor na Pravnom fakultetu u Beogradu, kolike su moje moći objektivne da ocenim ili mi zajedno, koji recimo možda i nismo u toj struci, ja slučajno jesam, da li oni zavređuju pažnju i da li su oni istinski ti koji to mogu da rade i da se odupru uticaju? Jedna je stvar njihov profil, njihova biografija, druga je stvar da li će biti izabrani, treća je stvar da li će na njih biti uticaja i interaktivnog delovanja raznih državnih organa. To su sve različite stvari. Čini mi se da se neki, želeći da zaista tužilaštvo bude nezavisno a sudstvo samostalno, pomalo upletu.

Od kolege jednog smo čuli ovde da je narod hteo da izglasa ustavne promene, da je narod to izglasao, naravno, da je narod hteo da glasa ovo, da je narod to izglasao, međutim, postavlja se pitanje valjanosti volje naroda, da li je ta volja iskrena, da li je čista, da li je samostalna ta volja, da li se uticalo na tu volju ili nije i na koje načine. I da je to baš tako, nije, to moram da vam kažem. Nije, zato što, samo jedna činjenica, da napravim digresiju, govori u prilog tome da je narod ovo hteo, ovakvu reformu pravosuđa, ne biste izglasali smanjeni cenzus za referendum na kome se odlučivalo da li će doći do ustavnih promena. To je istina.

Znači, ako smo Ustav 2006. godine doneli po određenom postupku, pravna su načela ta koja imperativno traže da ono kako se i količinski sa čime se izglasalo sa time može i da se menja, sa manjom količinom ne bi moglo da se menja. Sa manjim brojem glasova menjate nešto što je usvojeno sa većim brojem glasova. Onda je bilo ono da ste mogli na referendumu da dobijete i pet naših građana da izađe na referendum, referendum će se važiti. I tu nešto nije u redu. Ali dobro, krenuli smo tim putem i nećemo stajati sebi na muku, nećemo stajati Srbiji na muku, jednostavno ćemo trebati da uradimo ovo pametno i čisto.

I da ja ne bih više dužio, očekujem da danas zaista budu izabrani oni koji su predloženi i koji su najbolji. Ako budu izabrani ispred Srpske koalicije NADA, želim da im čestitam i želim da ih zamolim da je konačno došlo vreme kada ne treba da gledaju nikoga od nas, od predsednika države do člana u savetu mesne zajednice, ako povredimo zakon, već moraju da postupaju po zakonu i da smo pred zakonom svi jednaki. Ako to postignemo, mi smo danas uradili veliki posao. Hvala vam.

Ako budu izabrani, ispred srpske koalicije NADA želim da im čestitam i želim da ih zamolim da je konačno došlo vreme kada ne treba da gledaju nikoga od nas, od predsednika države do člana u savetu mesne zajednice, ako povredimo zakon, već moraju da postupaju po zakonu i da budemo pred zakonom svi jednaki. Ako to postignemo, mi smo danas uradili veliki posao. Hvala vam.

Pomaže Bog visoki srpski dome i svekoliki srpski rode.

Pomenuli ste maločas Demokratsku stranku Srbije vezano za Briselski sporazum. Svi iz Srbije znaju i svi van Srbije znaju da Demokratska stranka Srbije nije podržala Briselski sporazum. Svi znaju da mi već 15 godina pričamo i ukazujemo i upozoravamo na ono što će se desiti ovih dana.

Vi govorite i pričate kako ništa niste čuli. Naravno da niste čuli jer niste hteli da čujete. Evo, i sada imate priliku da čujete, bez obzira što je tema jedna veoma važna, znači i zakoni i izveštaji ovih agencija.

Međutim, vi ste sami hteli da odemo na ovu stranu i mi ovo nećemo da vam ćutimo. Samo me jedna stvar jako puno brine i kao čoveka i kao Srbina pravoslavca, moje kolege koje su zajedno sa mnom učestvovale u donošenju Ustava 2006. godine, a nema nas baš puno danas ovde u ovoj sali, vidim Marina Raguš nije tu, Jova Palalić nije tu, Nataša Jovanović je tu, Milenko Jovanov, pardon, izvinjavam se, Milenko nije bio onda narodni poslanik kad smo usvajali Ustav, šteta što niste bili. Marina Raguš, znači, Veroljub Stevanović je bio onda narodni poslanik, Voja Mihailović je bio poslanik, Ivica Dačić, ali on nije narodni poslanik trenutno, on je ministar inostranih poslova, Bečić Igor, gospodin Bajatović, Veroljub Arsić, naš predsednik Odbora za finansije, čudi me šta – učestvovali su u glasanju ovoga na šta smo svi položili zakletvu a zove se Ustav Republike Srbije.

E, sada da čujete ono što vi kažete da niste čuli. Polazeći od državne tradicije srpskog naroda i ravnopravnosti svih građana i etničkih zajednica u Srbiji, polazeći od toga da je pokrajina Kosovo i Metohija sastavni deo teritorije Srbije, da ima položaj suštinske autonomije u okviru suverene države Srbije i da iz takvog položaja pokrajine Kosovo i Metohija slede ustavne obaveze svih državnih organa da zastupaju i štite državne interese Srbije na Kosovu i Metohiji u svim unutrašnjim i spoljno-političkim odnosima.

Ovde ne piše „u spoljnim turističkim“, dobro me slušajte, ne piše „u spoljnim turističkim, političkim odnosima“. Aleksandar Vučić je pre nekog vremena ovde rekao da on u Brisel može da ide samo turistički. Da li on sa Kurtijem u ponedeljak ide turistički u Brisel? Nemojte više da izvrćemo stvari onako kako godi samom crnom đavolu.

Izvestilac za Kosovo i Metohiju u Evropskom parlamentu, Viola Fon Kramon kaže: „Strana koja ne potpiše francusko-nemački predlog, biće međunarodno izolovana“. Da se razumemo, svaki normalni građanin ove zemlje proceniće da 100 milijarde nemačkih fabrika ne mogu da vrede jednog metra kosovske zemlje. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Reklamiram član 104. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije.

Zatražio sam repliku, jer me je koleginica Nataša Jovanović iz Srpske napredne stranke tri puta pomenula. Za mene je držanje krpe jako uvredljivo, jer ja krpu nisam držao, nego sam držao transparent od kartona na kome je pisalo „izdajnik“.

Ja vas molim, predsedavajuća, najiskrenije kao vaš kolega da mi date pravo na repliku, jer me je tri puta pomenula.

Hvala vam.

Koleginice Nataša, obraćam se i vama i građanima Srbije i ostalim kolegama i gostima u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Ne treba mi puno vremena da vam dam repliku. Ja sam i stari i Novi DSS. Ja sam onaj koji jesam i ja nisam menjao političke stranke kao prljave čarape.

Posle 15 godina sam se vratio u poslaničku klupu. Ja nisam izdao ni Karlovac, Karloba, Ogulin i Viroviticu, niti sam izdao Srpsku radikalnu stranku, niti sam izdao sporazum sa Koštunicom da neću ništa potpisivati, a potpisali ste odmah. Nisam izdao sveću koju ste zapalili i kleli se dok ste bili srpski radikali i prešli u Srpsku naprednu stranku. Nisam izdao ništa.

Ja imam prava da držim „izdajnik“ ako smatram da je neko sve to izdao zajedno sa vama, a to je Aleksandar Vučić i sad bi ga izdao.

Vi kažete da smo mi za sve krivi? U redu je, mi smo za sve krivi, i za 1.700 terorista, mi smo krivi i car Lazar je kriv i car Dušan je kriv… (Isključen mikrofon.)

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Uvažena ministarka, gospođo Popović, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, jedna od tema koja je danas na dnevnom redu vezana za pravosuđe i tužilaštvo prevazilazi dnevnu politiku i ne bi trebala da bude predmet dnevno političke rasprave.

Često u ovakvim prilikama i sličnim želim da iskoristim jednu rimsku sentencu koja glasi: „kvo dabinicijum vizijozum estnum pote straktu tempori skovaleskere“.

Iskusni pravnici, profesori, studenti koji su studirali na državnim univerzitetima, a siguran sam i vi, gospođo ministarka, znate za ovu sentencu i znate da se ona odnosi na ništavost pravnih poslova.

Zašto ovom prilikom podsećam na ovu sentencu? Iz jednostavnog razloga, znači sve što je ništavno od početka vremenom se ne može lako ili nikako osnažiti.

Uvažena, ministarko Popović, ne želim da vam stajem na muku, znajući da ovo nije ni malo lak posao, koji vi ovde danas radite i juče i budućih dana, s obzirom da ste morali da dirnete u kičmu države, a to je Ustav Republike Srbije. Imate jako težak posao, da prilagodite nešto što je na naše uslove i okolnosti u kojima se danas Srbija teško prilagodljivo.

Samo bih vas podsetio na tri osnovna elementa, za koja vi znate, ali da ne bude da ja nisam dao tu sugestiju, na osnovne elemente pravne države – pravo na slobodu od strane državne vlasti, pravo na učešće u državnoj vlasti i pravo na kontrolu u držanoj vlasti. Najveći neprijatelj ovome je populizam i partijska država.

Skrećem vam pažnju da u vašem nastojanju da iznesete ovaj nimalo lak zadatak na svojim plećima imate mnogo više prepreka nego li laganog kretanje po popločanoj stazi. Moj utisak je da će ova reforma sudstva biti jako, jako teška i skoro nemoguća. Ali, da mi vama ne stajemo na put i da vas ne saplićemo i ne postavljamo klečke, kao što su neki nama neki dan postavljali ovde klečke u ovoj sali, ja vam želim uspeha u tome.

Samo bih iskoristio priliku i zamolio bih vas da obratite posebnu pažnju, s obzirom da sam dobio mnoštvo poruka iz Surdulice, iz Osnovnog suda u Surdulici, ne bih želeo zbog težine posla koji ti ljudi obavljaju tamo da otkrivam imena, s dubokim poštovanjem prema profesiji koju obavljaju, kao i licima koja im pomažu i rade u administraciji, tamo stanje u međuljudskim odnosima nije baš dobro. To će biti dovoljno za sada.

Još jedna stvar. Bio bih nepošten kad vas ne bih, na neki način, pohvalio za novi izgled sudske jedinice isto Osnovnog suda u Surdulici, u Vladičinom Hanu, s obzirom da je dobila novo ruho. Urađena je termo izolacija i ima novo lice.

Zahvaljujem.