Poštovane dame i gospodo, narodni poslanici, uvažena potpredsednice predsedavajuća, dozvolite mi da uputim nekoliko pitanja nadležnim ministarstvima i ministrima ne čelu tih ministarstava.

Pitanje za ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja za ministarku prof. dr Slavicu Đukić Dejanović – da li i kada se planira izmena i dopuna Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, Zakona o osnovnom obrazovanju i vaspitanju i Zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju, čime bi se vratilo dostojanstvo i autoritet nastavnika i vraćanje njihove uloge u obrazovnom postupku i vaspitno pedagoškom postupku, a kojim bi se rasteretili bespotrebnim i suvišnim administrativnim radnjama i postupcima, koje nisu nužno bitna. Nužnu administraciju bi mogli da obavljaju administrativni službenici. Da je pitanje važno i prioritetno govori činjenica da je na Učiteljski fakultet upisan samo jedan student u tekućoj školskoj godini.

Pitanje za Ministarstvo poljoprivrede, šumarstvo i vodoprivrede, za ministra Aleksandra Martinovića – da li je tačno da su smanjene subvencije sa 17 hiljada dinara po hektaru za sertifikovano seme na 10 hiljada dinara, što nudi država nezadovoljnim poljoprivrednicima iz Subotice i da li je time prekršen zvanično potpisani dokument, a samim tim se nanela nemerljiva šteta poljoprivrednicima koji su u svoju proizvodnju unapredili setvom sertifikovanog semena, a nagradili bi se oni koji imaju fiktivna gazdinstva i koja služe samo za dobijanje subvencija?

Pitanje za Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i ministra Nemanju Starovića – da li je i ako nije, kada će biti formirana radna grupa za izmene i dopunu Zakona o pravima boraca, vojnih invalida, civilnih invalida, invalida rada i članova njihovih porodica? Obzirom da postojeći zakon ima određene manjkavosti i da su nužne određene izmene i dopune kako bi se poboljšao status porodice palih boraca, invalida rata i preživelih učesnika rata? A da su oni najzaslužniji i da to zaslužuju slobodu koju imamo i uživamo danas, treba da učinimo svi kao društveni faktor i građani, institucije da oni pređu konačno iz kategorije socijalnih slučajeva u kategoriju zaslužnih građana i da tim zakonom i dopunama porodice poginulih boraca imaju prioritetno kontinuirano i kvalitetno zdravstveno osiguranje.

Pitanje za ministra informisanja, telekomunikacija, gospodina Dejana Ristića – da li ministarstvo priprema set propisanih programskih mera da spreči svakodnevno promovisanje mržnje i nasilja u medijima, što negativno utiče na svakodnevni život kao urušavanje porodica i devijaciju mlađe populacije?

Pitanje za ministra finansija Sinišu Malog – da li će i kada se planira izmena i dopuna Zakona o igrama na sreću i da se u tom zakonu, naročito bi trebalo obratiti pažnju na kladionice i automat klubove, da njihovu udaljenost od obrazovnih ustanova bude najmanje 1000 metara? Takođe, izmenama obuhvatiti strožiju kontrolu ulaženjem u kladionice. Hvala.

Poštovane dame i gospodo, braćo i sestre, uvaženi građani, iskoristiću priliku da postavim nekoliko pitanja nadležnim ministarstvima i Vladi u celini.

Za Ministarstvo prosvete i ministarku Slavicu Đukić Dejanović, da li će i kakve posledice pretrpeti zaposleni u prosveti zbog obustave rada i da li će evidencija koja je pravljena tih prosvetara koji su traženi od direktora škola pomoći u tome da se izvrši dodatni pritisak na te prosvetne radnike, a na neki način zanemarujemo nagomilane probleme u prosveti?

Ministarstvu poljoprivrede i za ministra Aleksandra Martinovića, ko je i kada dao saglasnost Rio Tintu za kupovinu poljoprivrednog zemljišta i saglasnost za istraživačke radnje i eksploataciju iako su Zakonom o poljoprivrednom zemljištu i Zakonom o eksploataciji zabranjeno istraživanje i eksploatacija koja se obavlja na poljoprivrednom zemljištu prve, druge, treće, četvrte, pa i pete kategorije i kako je otuđenje poljoprivrednog zemljišta bilo moguće za strance, odnosno strana i pravna i fizička lica?

Ministarstvo unutrašnjih poslova, ministru Ivici Dačiću, da li je policija podnela prijavu za fizički napad na snimateljsku ekipu "Slike života" koji je 21. avgusta u reonu Čoke Rakite, teritorije opštine Žagubica, protiv dva vozača cisterne, JP "Belosavac" iz Žagubice koji su fizički nasrnuli na ekipu?

Pitanje za Ministarstvo građevine, saobraćaja i infrastrukture, gospodina ministra Gorana Vesića, da li je ministarstvo dalo saglasnost za osnivanje JP "Projektni biro"? Koja su prava i obaveze pomenutog preduzeća? U čemu je razlika između prethodne službe glavnog gradskog urbaniste i novog JP "Projektni biro"? Da li će JP "Projektni biro" se baviti javnim projektima ili će uslovljavati i uticati na privatne projekte i investitora? Da li su osnivanjem ovog projektnog biroa, rešene ili pokušavaju da se reše neke nesuglasice koje su u javnosti poznate između uvaženog gospodina ministra i gradonačelnika Beograda, Šapića?

Pitanje za isto ministara, da li je moguće i pametno bi bilo da se odreknemo izgradnje nacionalnog stadiona obzirom da trebamo da rešimo goruće probleme koje treba uložiti u prosvetu za povećanje plata prosvetnim radnicima, za uslove rada i normalno poboljšanje đačkog standarda? Zahvaljujem se.

Poštovane dame i gospodo, ja ću postaviti nekoliko pitanja iz različitih oblasti.

Prvo pitanje za ministra odbrane gospodina Bratislava Gašića – zašto nije obelodanjen predlog Generalštaba koji je trebalo da bude predočen, a možda i jeste, predsedniku Srbije do 23. aprila ove godine, kao model obaveznog služenja vojnog roka i dinamičkih planova za stvaranje uslova za aktiviranje obaveze, a sa ciljem vraćanja obaveznog služenja vojnog roka, što nije samo pitanje, već je neophodan i širi društveni konsenzus? Nužnost vraćanja vojnog roka očigledno je evidentan jer vojska je i čuvar i garant mira u Republici Srbiji, a kao takva mora da bude garant i faktor odvraćanja od sve većih bezbednosnih izazova u bližem i širem okruženju, a samim tim nužnost stvaranja brojčano veće, kadrovski osposobljenije i tehnički opremljene vojske.

Pitanje za ministra rudarstva i energetike gospođu Dubravku Đedović – ko su tvorci dokumenta, odnosno studije uticaja na životnu sredinu za Projekat „Jadar“, koji očigledno ne ispunjava nijedan uslov da bi se mogao smatrati kao takav obavezujućim? Zašto se u razmatranju Projekta „Jadar“ definitivno ne razdvoje procesi istraživanja od procesa odobrenja za eksploataciju jadarita, odnosno litijuma, do kojeg treba doći posle izrađene studije Rudarsko-tehničkog fakulteta, koji bi prošao široku društvenu i parlamentarnu raspravu? Očigledno je iz dosadašnjih pokazatelja da ta eksploatacija ne može biti prihvaćena.

Pitanje za Vladu Republike Srbije – zašto već nije i kada će biti poništen Aneks o sprovođenju Sporazuma o putu normalizacije između Kosova i Srbije, tzv. Francusko-nemačkog sporazuma, koji je donesen 18. marta 2023. godine, s obzirom na to da nam je svima jasno da ovaj sporazum nije u interesu Srbije, a samim tim i sprovođenje u krajnjem ishodu bilo bi štetno po Srbiju? Mi moramo biti svesni da suspenzija ovog sporazuma, kao i prethodnih sporazuma iz dijaloga može imati negativne posledice u procesu pristupanja Srbije Evropskoj uniji, ali dosadašnji stavovi zvaničnika Evropske unije nam govore da mi u stvari i nećemo biti primljeni u Evropsku uniju. Bojaznost od povlačenja investicija mislim da ne treba da postoji, a za to nam je svež primer Rusije, gde su zapadne kompanije zadržale, pored uvedenih sankcija, oko 97% svog kapitala u Rusiji.

Pitanja za ministra za rad, zapošljavanje, socijalna i boračka pitanja gospodina Nemanju Starovića – zašto je prekinuta dodela boračkih spomenica licima koja su stekla status borca po Zakonu o pravima boraca, vojnih invalida, civilnih invalida rata i članova njihovih porodica, na osnovu Uredbe Vlade Republike Srbije od 30. marta 2023. godine?

Zašto većina lokalnih samouprava se ne pridržava pomenutog Zakona o pravima boraca i u cilju umanjenja troškova boračkoj populaciji ne oslobađa ih plaćanja komunalnih i drugih dažbina?

Da li će se i kada će se formirati radna grupa u cilju pripreme predloga za izmenu i dopunu Zakona o pravima boraca, vojnih invalida, civilnih invalida rata i članova njihovih porodica? Zahvaljujem.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedniče Skupštine Srbije, gospodine Orliću, dozvolićete mi da zatražim nekoliko obaveštenja i pitanja za nadležne.

Na osnovu informacija i sugestija građana iz Braničevskog okruga, iznosim sledeću konstataciju, da je nažalost ili iz neznanja ili zbog nemara Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Smederevu, deo deonice Dunavskog koridora koji se gradi u Braničevskom okrugu prelazi preko masovne grobnice gde su Nemci u avgustu 1943. godine iz odmazde ubili 32 Srbina, četnika, seljaka iz okolnih mesta.

Naime, kineska kompanija koja za Koridor Srbije gradi brzu saobraćajnicu, Dunavski koridor od požarevačke petlje do Golupca već je počela sa nasipanjem te masovne grobnice. Na neznatnoj udaljenosti od prvog nasipa nalazi se spomenik koji je podignut 1986. godine koji je u korovu i zapušten, ali iz pijeteta prema žrtvama, vlasnik parcele nikada nije obrađivao to imanje.

Pitanje za ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, gospodina Vesića, kao i za ministarku kulture, gospođu Maju Gojković glasi: kako je u planu izgradnja Memorijalne kapele na brdu Čačovica u spomen na nemačke i srpske vojnike iz Prvog svetskog rata sahranjene na groblju koje više ne postoji, jer je u periodu komunističke vlasti pretvorena u teniske terene, zašto se posmrtni ostaci ubijenih Srba ne ekshumiraju i ne sahrane na dostojno mesto, kako ne bi bili ubijeni po treći put, prvi put 1943, drugi put 1986, kada je epitafom na pomenutom spomeniku ubijena istina o postojanju dva antifašistička pokreta u Srbiji i sada, 2023. godine, zbog izgradnje brze saobraćajnice?

Pitanje za gospodina Miloša Vučevića, ministra odbrane - da li su tačni navodi vojnog sindikata Srbije da se pripremaju izmene Zakona o vojsci i to po sledećim pitanjima: da li će se izmenom legalizovati radna nedelja profesionalnih pripadnika na šest radnih dana, umesto dosadašnjih pet i time prekovremeni rad sa sadašnjih 32 povećati na 60?

Da li se predviđenim izmenama Zakona o vojsci gubi smisao o beneficiranom radnom stažu?

Da li se isključivanjem obaveze poslodavca da u slučaju smrti ili povređivanja profesionalnog pripadnika vojske Srbije isplaćuju naknade za sahranu, jednokratnu novčanu pomoć, invalidnost ili lečenje, stipendiju za školovanje dece i slično, da je tako nešto moguće slučajno u minimalnom iznosu i po drugim propisima?

Da li pomenutim zakonom profesionalni pripadnik vojske će odgovarati pred Vojno-disciplinskim sudom ako se pozove na pravo 25. člana Ustava Republike Srbije odnosno ako ne da pristanak da se nad njim odnosno nad njegovim telom vrše određena testiranja?

Da li se po izmenama zakona koji se priprema predviđa da profesionalni pripadnik vojske odgovara pred Vojno-disciplinskim sudom ukoliko se njegov gest bilo kada i bilo gde, uključujući i neprimerene objave na društvenim mrežama, shvati kao uvreda?

Da li se izmenama Zakona o vojsci predviđa da se pozove na disciplinsku odgovornost i kazni sindikalni predstavnik od strane poslodavca, koji su svuda u svetu nezavisni od poslodavca i države i u tom smislu uživaju imunitet?

Pitanje za ministra državne uprave i lokalne samouprave, gospodina Martinovića: da li će, kada i zašto do sada nije izvršeno metodološko obučavanje referenata u odeljenjima opštinskim za rad, socijalnu politiku i boračka pitanja, usaglašavanje sa Ministarstvom odbrane tih referenata, osposobljavanje za efikasnije izdavanje rešenja za borce učesnike svih ratova od 1990. do 1999. godine, kako bi sa pomenutim rešenjima ostvarili određena zakonska prava? Zahvaljujem.

Poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, braćo i sestre, gospođo predsedavajuća, dragi građani, dozvolićete mi da se osvrnem na prethodne događaje masakra u osnovnoj školi na Vračaru, koji je ponizio našu zajednicu, kao i terorističkog akta u Mladenovcu, koji nadam se da nas je uozbiljio u rešavanju svih problema koji su se nagomilali u našoj otadžbini, kao i teror koji Kurtijeve tzv. specijalne snage uz saradnju i suflerstvo međunarodne zajednice sprovode nad nedužnim građanima AP KiM.

Dosta toga se kazalo kroz ovu sednicu o tim minulim događajima, a ja ću reći i pokušati nešto što možda eventualno nije rečeno. Tragični događaji od prošlosti do budućnosti, koji nas pozivaju na razum i da ozbiljno stanemo i koliko sad i odmah, a trebali smo to već da učinimo, da preduzmemo niz mera i postupaka kako bi to sve stalo i krenuli kao društvena zajednica, kao država, kao institucije, kao svi pojedinačno jednom boljem napretku kroz menjanje navika, kroz poštovanje jedni drugih, kroz poštovanje predloga za rešavanje svih tih problema ma od koga oni dolazili.

Moramo se odreći nekih nakaradnih naših navika koje smo imali u budućnosti, svi mi nosioci institucija onih koji su najodgovorniji u ovoj našoj društvenoj zajednici, a normalno i svi mi ostali, kako bi smanjili mogućnost za postojanje takvih ili bilo kakvih drugih događaja koji opterećuju sve nas, državu u celini. Moramo naći mogućnost da vratimo zdrav duh, da vratimo veru, da vratimo porodične vrednosti u funkcionisanju naše društvene zajednice.

Nadam se da ćemo se složiti da u tome ima glavnu ulogu i značajan doprinos daje taj javni medijski prostor. Nemo čitajući između redova sve se slažemo da REM snosi odgovornost za manjkavost u tom medijskom prostoru i da bez obzira na proceduralne skupštinske mogućnosti članovi REM-a su morali da nađu mesto ovde među nama kako bi zajednički sagledali sve nastale probleme koji su doneli mediji i da predložimo određena zajednička rešenja kako to da se prevaziđe.

Naravno, sigurno može, mi smo zakonodavno telo, telo koje može odlučivati o svemu što je u interesu ove naše Republike Srbije. Moramo se probuditi iz sna kojeg budni sanjamo i vratiti se Srbiji, našim vrednostima, našim zakonima. Moramo se vratiti bitisanju, našim vrlinama pod ovim nebom gde svi zajedno živimo kroz vekove i da se otarasimo nekih nakaradnih vrednosti koje nam dolaze sa strane, bilo koje strane. Uglavnom smo očevici da je to došlo iz zapadnog sveta.

Moramo dopuniti predlog Anketnom odboru da pored predloženih mera usvoji i predlog da se razmotri kvalitet i funkcionisanje nacionalne strategije za obrazovanje i nacionalne strategije za mlade i da u skladu sa tim strateškim dokumentima poravnaju sva ostala zakonska akta kako bi prevazišli teškoće koje su nas zadesile, a u skladu sa budućnošću i predstojećim vremenima i događajima prilagodili tome.

Teror na prostoru AP Kosova i Metohije koji je postao nesnošljiv, gde se Srbi hvataju kao zečevi bez ikakvog razloga, mora se naći mogućnost, a to je jedino rešenje bez obzira koje napore traži od srpske politike, diplomatije, da se vratimo rešavanju svih problema kroz Rezoluciju SB 1244 a, sve to što se dešava nadasve moramo se složiti da su ti aktima i međunarodne zajednice i terorom koji sprovodi Kurtijev režim poništeni i učinjeni ništavnim svi Briselski sporazumi.

Bez toga diplomatija, mediji, plasiranjem istine o teroru moraju predočiti međunarodnoj zajednici šta se tamo stvarno dešava i koja je jedina mogućnost za rešavanje istog. Normalno da lobiranjem i diplomatskim sredstvima treba učiniti sve i svakodnevno nastojati da se vrate snage bezbednosti koje bi bile garant srpskom stanovništvu i miru na prostorima Kosova i Metohije.

Sve nam to očigledno govori, a toga smo svesni da bezbednost i rizici koji se javljaju u regionu, a i šire na svetskoj mapi zahteva od nas da uložimo krajnje napore za osposobljavanje, brojno i kadrovsko, kao i tehničko opremanje naše vojske koja bi mogla zadovoljiti bezbednosnim rizicima i čuvanje nacionalnih interesa i mira u regionu.

Naravno, to sigurno iziskuje i promenu i doradu strategije nacionalne bezbednosti gde bi se predvideli budući bezbednosni rizici i događaji. No, očigledno a, i danas smo to videli da između vladajuće većine i opozicije postoji dosta nesuglasica. I više je nego nužno da izađemo pred sud naroda, a s obzirom da je već ponuđena ostavka Vlade, Vlada treba da konačno ispuni obećanje da da ostavku, da se raspišu izbori na svim nivoima i da narod glasajući za proklamovane programe opozicije, opredeli se za budućnost, za vrednosti koje želi i u zajednici pod čijim rukovodstvom da živi.

Kamo sreće da smo blagovremeno doneli zakon o izborima i da je izglasan većinski izborni sistem, što u tom slučaju ne bi toliko bilo bitno da li je cenzus 3% pet, sedam, ili više. No, za to je sada kasno. Slažemo se da svi do jednog, moramo da se borimo za interese Srbije, ali zato sve nas molim da bilo kojim postupkom ne doprinesemo, a težina i odgovornost najviše leži na vladajućoj većini. Ne dozvolimo da se zavadi narod, da se ne zavadi vlast i narod. Ja vam zahvaljujem na pažnji. Živela Srbija.

Poštovane braće i sestre, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedniče Skupštine Narodne Republike Srbije, gospodine potpredsedniče Vojislave Mihailoviću, dragi građani, apelujući na sveukupnu javnost, naročito na nas kao zakonodavno telo i izvršnu vlast, da je možda zadnji trenutak da našu populaciju od 113 ili 114 hiljada registrovanih boraca i invalida rata od 8.500 do 10.000, kako evidencija baš precizno ne raspolaže podacima, dakle, zamolio bih vas da ih prevedemo iz socijalne kategorije u kategoriju građana zaslužnih, jer su oni dali ono najvrednije kako bismo mi danas živeli u ovoj slobodi.

Da bih ipak to potkrepio nekim činjenicama, ja ću vam reći da vojni invalid Nenad Tomović iz Kraljeva, bez noge, živi u krajnjoj bedi zato što nije sposoban da privređuje, a pri tom ima i dvoje maloletne dece i da zavisi od socijalne pomoći i pomoći drugih ljudi iz razloga zato što u njegovom imovinskom stanju ima 10 ari zemlje koji ga obavezuje da ne može dobiti penziju, odnosno prinadležnosti koje se zakonom regulišu.

Drugi slučaj, Rade Đorić, koji je bolestan i izlečen od leukemije, ali zahvaljujući dobrim ljudima i humanitarnim organizacijama.

Stoga me obavezuje da postavim nekoliko pitanja resornom ministru za rad, zapošljavanje, boračko-invalidska pitanja, i Ministarstvu zdravlja, a to je – šta je urađeno na unapređenju zdravstvene zaštite i položaja boračko-invalidske zaštite na osnovu potpisanog Memoranduma dva ministarstva pred više od 100 boračkih udruženja 27.12.2022. godine?

Kao što postavljam pitanje nadležnom ministarstvu, a moglo bi se reći i celoj Vladi, da li će i kada će Vlada predložiti dopunu i izmenu postojećeg Zakona o boračkim pravima, pravima vojnih invalida i invalida rata i članova i njihovih porodica, u cilju usaglašavanja zakona sa Zakonom o zaštiti, odnosno o zdravlju, kako bi borci i invalidi imali neprekidnu, kontinuiranu, kvalitetnu i prioritetnu zdravstvenu zaštitu?

Kada će se u zakonu formula socijalne kategorije boračkog dodatka prekategoristati zakonskom odredbom da to bude kategorija nacionalnog priznanja i da sleduje sve borce učesnike ratnih zbivanja, kao i da se tim zakonom obavezuju lokalne zajednice za olakšice koje su nužne pri plaćanju dažbina za borce?

Pitanje za resornog ministra – kada će biti obelodanjena metodologija i dinamika dodeljivanja nacionalnog priznanja boračkih spomenica ostalim učesnicima rata kojima nije podeljena, a uredbom Vlade je počela podela pre neki dan?

Pitanje za Ministarstvo za lokalnu samoupravu – zašto, razlog, lokalna samouprava u Vranju 25-og, kada je otkrivana spomen ploča i ulica Narodnom heroju Milanu Tepiću i heroju Tiboru Cerni, nije prisustvovali tom događaju iako su bili uredno pozvani od udruženja koja je organizovalo taj čin?

Pitanje za ministra odbrane – da li i kada će biti vraćeno obavezno služenje vojnog roka, ako je ministar vojni, odnosno ministar odbrane, to obećanje dao pri prijemu dužnosti i obećao je da će biti stručna javna rasprava? Ako je bila, šta je bilo sa njom, ako nije, kada će biti i da se konačno zna, a mi smo dali podršku NADA koju čine koalicija POKS i novi DS, za uvođenje redovnog služenja roka? Hvala.

Poštovane dame i gospodo, narodni poslanici, gospodine predsedniče Republike Srbije, gospodine predsedniče Narodne skupštine, dozvolićete mi da kao jedan od boraca koji je komandovao onima koji su za život dali, na Košarama , zarad raspetog Kosova i svete Metohije, ja niti imam pravo, niti mogu da u ime onih koji su dali svoje živote i njihovih potomaka, bez obzira na sve ucene i pritiske koje trpi naša država, odustanem i da se predam u borbi za odbranu Kosmeta. Ti vitezovi i junaci prolili su krv, dali svoju glavu da ne bismo mi danas morali da predamo KiM Albancima, koji predviđa taj nesrećni, neformalni sporazum francusko-nemački i mislim da na to nemamo pravo.

Pitanje Kosova i Metohije nije samo pitanje za naše potomstvo i za našu generaciju kojoj je palo da o tome danas i u narednom periodu odlučujemo. Pitanje Kosova i Metohije je pitanje mučenika, junaka od cara Lazara, Miloša do Ivice Petkovića i Gorana Ostojića, a to njihovo pitanje mi ne smemo ovog trenutka da se oglušimo i da ga zaboravimo.

Svi oni koji su vodili prave bitke u nesvakidašnjim okolnostima i nemogućim uslovima i dali i ginuli za to, a mi sada se borimo ovde u ovom domu Narodne skupštine svi zajedno na jedan drugi način. Te stoga, braćo i sestre, dame i gospodo, ako prihvatimo taj sramni ponuđeni neformalni i formalni dokument, koji nudi zapad u formi francusko-nemačkog sporazuma, bojim se da ćemo obrukati naše pretke, a postideti se pred svojim pokolenjima.

Gospodine predsedniče, dozvolićete mi da u znak poštovanja prema onima koji su ginuli za ovu otadžbinu, Kosmet i Metohiju, i prema onim živima da kao vojnik im odam počast vojničkim pozdravom i salutiranjem, a da uz obećanje da ja nikada ne mogu pristati i stati u toj borbi za odbranu KiM. Neka je živa večna Srbija.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, uvažena predsedavajuća Narodne skupštine Srbije, ja sam stekao uverenje da predloženi amandman će biti prihvaćen, koji je i proistekao iz moje diskusije na plenarnoj sednici od pre neki dan, a podržale su ga moje kolege narodni poslanici iz različitih političkih opcija vladajuće većine, kao i sam ministar, gospodin Selaković. Apsolutno sam uveren da će ovaj amandman biti prihvaćen. Hvala.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, gospodo ministri, predstavnici Vlade, poštovana predsedavajuća, dragi moji saborci, mi danas ovde sabrani u Skupštini Republike Srbije bez razlike imamo obavezu da preuzmemo odgovornost za junake koji su branili našu otadžbinu i rodoljubivi narod i građane Srbije od Pakraca do Paštrika i Košara. I oni su od svakojakog neprijatelja i oni su znali da žrtvuju i mnogi su dali svoje živote za odbranu svoje otadžbine, svojih porodica, svoje vere, a bilo je svih vera koji su branili otadžbinu, svojih svetinja, da bi danas mi živeli u ovoj slobodi.

Naša je obaveza da nađemo mogućnost da zadovoljimo i poboljšamo njihov status.

Deleći u ratu sudbinu sa svojim saborcima i znajući koju su žrtvu podneli za ovu otadžbinu, da bismo mi danas ovde bili i odlučivali o njihovoj daljoj sudbini, ja sam ne hteo, nego prinuđen da stanem uz njih i da nađemo mogućnost za zadovoljenje njihovih osnovnih i nužnih potreba.

Oni nisu ratovali za privilegije, ali izvojevajući slobodu za sve nas ovde, mi smo u obavezi da im to obezbedimo. Pored do sada učinjenog i obećanog, mi moramo naći mogućnost za neprekidno, kvalitetno i prioritetno zdravstveno osiguranje, a kroz to banjsko i klimatsko lečenje, ali ne samo za invalide, nego i za one koji su narušili svoje zdravlje braneći svoju otadžbinu.

Mi moramo obezbediti za njihovu decu besplatno obrazovanje i školovanje na univerzitetima, kao i besplatno stanovanje ako škole i fakultete završavaju van mesta stanovanja.

Mi moramo naći mogućnost za one koji nemaju nikakve prihode da imaju dodatak u visini minimalnog ličnog dohotka, a i oni koji imaju ako postoji mogućnost da se iznađe, da se obezbedi borački dodatak bar u visini minimalne penzije u Republici Srbiji.

Da završim kroz jednu rečenicu.

Uvažavajući napor vaš, gospodine ministre Selakoviću, na započetom radu da obezbedimo ovo što ja tražim, molim vas da ovo dođe do ostvarenja kako bi tim borcima odali zahvalnost za svu žrtvu koju su podneli, a nama darivali slobodu.

Poštovane dame i gospodo, dozvolićete mi da u ovom kratkom vremenu raspoloživom kažem nekoliko rečenica i skrenem pažnju na odgovornost prema porodicama poginulih i na žive i preživele ratnike, na pojačana davanja za njihov status.

Nezaobilazna je realnost i činjenica da u proteklih nekoliko godina Srbija je našla načina i mogućnosti da obelodani tu herojsku borbu u zaštiti srpskog naroda, ma gde se on nalazio, u odbrani od agresije, gde su srpska vojska i srpski narod pobedili NATO pakt, tada tu najveću silu u svetu koju je mogao da dimenzionira.

Činjenica je da je odato priznanje i zahvalnost žrtvama i preživelim borcima i porodicama koje su žrtvovale svoje najmilije za odbranu otadžbine, ali mi ne smemo pobeći činjenici da porodice nastradalih vojnika i branioca otadžbine, kao i preživeli borci, invalidi rata i civilni invalidi rata i vojni invalidi nisu baš najadekvatnije zbrinuti, prevashodno i najrelevantnije u zdravstvenom smislu. Mora se naći mogućnost da ti ljudi, ta porodice onih čiji su najmiliji izginuli za ovu otadžbinu i slobodu koju mi danas hteo to neko da prizna ili ne, uživamo.

Jesmo ovde da podelimo tu odgovornost i da sebi nametnemo odgovornost da se nađe mogućnost i sredstva za adekvatnu, kontinuiranu i kvalitetnu zdravstvenu zaštitu i lečenje tih ljudi, kao i da se preko državnih fondova i budžetskih sredstava omoguće dodatna davanja za porodice i za preživele ratnike, kako bi mogli da obezbede adekvatnu egzistenciju za jedan pristojan i normalan život.

Nisu oni ratovali i nije se ratovalo, i ja među njima da budem neskroman kažem, za nikakve privilegije, ali danas na nama leži odgovornost da ispoštujemo i da adekvatno njihovim zaslugama damo ono što možemo, a ovo što predložih može i da znam da nije reč sada o narednom budžetu, ali da to imamo u vidu, gospodo ministri, u planiranju da se ta budžetska sredstva na neki način povećaju, a da modeliranjem zakona koji je donesen u prethodnom periodu doradimo kako bi kontinuirano i u zakonskim okvirima to istima omogućili. Hvala.