Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedniče Skupštine Srbije, gospodine Orliću, dozvolićete mi da zatražim nekoliko obaveštenja i pitanja za nadležne.

Na osnovu informacija i sugestija građana iz Braničevskog okruga, iznosim sledeću konstataciju, da je nažalost ili iz neznanja ili zbog nemara Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Smederevu, deo deonice Dunavskog koridora koji se gradi u Braničevskom okrugu prelazi preko masovne grobnice gde su Nemci u avgustu 1943. godine iz odmazde ubili 32 Srbina, četnika, seljaka iz okolnih mesta.

Naime, kineska kompanija koja za Koridor Srbije gradi brzu saobraćajnicu, Dunavski koridor od požarevačke petlje do Golupca već je počela sa nasipanjem te masovne grobnice. Na neznatnoj udaljenosti od prvog nasipa nalazi se spomenik koji je podignut 1986. godine koji je u korovu i zapušten, ali iz pijeteta prema žrtvama, vlasnik parcele nikada nije obrađivao to imanje.

Pitanje za ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, gospodina Vesića, kao i za ministarku kulture, gospođu Maju Gojković glasi: kako je u planu izgradnja Memorijalne kapele na brdu Čačovica u spomen na nemačke i srpske vojnike iz Prvog svetskog rata sahranjene na groblju koje više ne postoji, jer je u periodu komunističke vlasti pretvorena u teniske terene, zašto se posmrtni ostaci ubijenih Srba ne ekshumiraju i ne sahrane na dostojno mesto, kako ne bi bili ubijeni po treći put, prvi put 1943, drugi put 1986, kada je epitafom na pomenutom spomeniku ubijena istina o postojanju dva antifašistička pokreta u Srbiji i sada, 2023. godine, zbog izgradnje brze saobraćajnice?

Pitanje za gospodina Miloša Vučevića, ministra odbrane - da li su tačni navodi vojnog sindikata Srbije da se pripremaju izmene Zakona o vojsci i to po sledećim pitanjima: da li će se izmenom legalizovati radna nedelja profesionalnih pripadnika na šest radnih dana, umesto dosadašnjih pet i time prekovremeni rad sa sadašnjih 32 povećati na 60?

Da li se predviđenim izmenama Zakona o vojsci gubi smisao o beneficiranom radnom stažu?

Da li se isključivanjem obaveze poslodavca da u slučaju smrti ili povređivanja profesionalnog pripadnika vojske Srbije isplaćuju naknade za sahranu, jednokratnu novčanu pomoć, invalidnost ili lečenje, stipendiju za školovanje dece i slično, da je tako nešto moguće slučajno u minimalnom iznosu i po drugim propisima?

Da li pomenutim zakonom profesionalni pripadnik vojske će odgovarati pred Vojno-disciplinskim sudom ako se pozove na pravo 25. člana Ustava Republike Srbije odnosno ako ne da pristanak da se nad njim odnosno nad njegovim telom vrše određena testiranja?

Da li se po izmenama zakona koji se priprema predviđa da profesionalni pripadnik vojske odgovara pred Vojno-disciplinskim sudom ukoliko se njegov gest bilo kada i bilo gde, uključujući i neprimerene objave na društvenim mrežama, shvati kao uvreda?

Da li se izmenama Zakona o vojsci predviđa da se pozove na disciplinsku odgovornost i kazni sindikalni predstavnik od strane poslodavca, koji su svuda u svetu nezavisni od poslodavca i države i u tom smislu uživaju imunitet?

Pitanje za ministra državne uprave i lokalne samouprave, gospodina Martinovića: da li će, kada i zašto do sada nije izvršeno metodološko obučavanje referenata u odeljenjima opštinskim za rad, socijalnu politiku i boračka pitanja, usaglašavanje sa Ministarstvom odbrane tih referenata, osposobljavanje za efikasnije izdavanje rešenja za borce učesnike svih ratova od 1990. do 1999. godine, kako bi sa pomenutim rešenjima ostvarili određena zakonska prava? Zahvaljujem.

Poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, braćo i sestre, gospođo predsedavajuća, dragi građani, dozvolićete mi da se osvrnem na prethodne događaje masakra u osnovnoj školi na Vračaru, koji je ponizio našu zajednicu, kao i terorističkog akta u Mladenovcu, koji nadam se da nas je uozbiljio u rešavanju svih problema koji su se nagomilali u našoj otadžbini, kao i teror koji Kurtijeve tzv. specijalne snage uz saradnju i suflerstvo međunarodne zajednice sprovode nad nedužnim građanima AP KiM.

Dosta toga se kazalo kroz ovu sednicu o tim minulim događajima, a ja ću reći i pokušati nešto što možda eventualno nije rečeno. Tragični događaji od prošlosti do budućnosti, koji nas pozivaju na razum i da ozbiljno stanemo i koliko sad i odmah, a trebali smo to već da učinimo, da preduzmemo niz mera i postupaka kako bi to sve stalo i krenuli kao društvena zajednica, kao država, kao institucije, kao svi pojedinačno jednom boljem napretku kroz menjanje navika, kroz poštovanje jedni drugih, kroz poštovanje predloga za rešavanje svih tih problema ma od koga oni dolazili.

Moramo se odreći nekih nakaradnih naših navika koje smo imali u budućnosti, svi mi nosioci institucija onih koji su najodgovorniji u ovoj našoj društvenoj zajednici, a normalno i svi mi ostali, kako bi smanjili mogućnost za postojanje takvih ili bilo kakvih drugih događaja koji opterećuju sve nas, državu u celini. Moramo naći mogućnost da vratimo zdrav duh, da vratimo veru, da vratimo porodične vrednosti u funkcionisanju naše društvene zajednice.

Nadam se da ćemo se složiti da u tome ima glavnu ulogu i značajan doprinos daje taj javni medijski prostor. Nemo čitajući između redova sve se slažemo da REM snosi odgovornost za manjkavost u tom medijskom prostoru i da bez obzira na proceduralne skupštinske mogućnosti članovi REM-a su morali da nađu mesto ovde među nama kako bi zajednički sagledali sve nastale probleme koji su doneli mediji i da predložimo određena zajednička rešenja kako to da se prevaziđe.

Naravno, sigurno može, mi smo zakonodavno telo, telo koje može odlučivati o svemu što je u interesu ove naše Republike Srbije. Moramo se probuditi iz sna kojeg budni sanjamo i vratiti se Srbiji, našim vrednostima, našim zakonima. Moramo se vratiti bitisanju, našim vrlinama pod ovim nebom gde svi zajedno živimo kroz vekove i da se otarasimo nekih nakaradnih vrednosti koje nam dolaze sa strane, bilo koje strane. Uglavnom smo očevici da je to došlo iz zapadnog sveta.

Moramo dopuniti predlog Anketnom odboru da pored predloženih mera usvoji i predlog da se razmotri kvalitet i funkcionisanje nacionalne strategije za obrazovanje i nacionalne strategije za mlade i da u skladu sa tim strateškim dokumentima poravnaju sva ostala zakonska akta kako bi prevazišli teškoće koje su nas zadesile, a u skladu sa budućnošću i predstojećim vremenima i događajima prilagodili tome.

Teror na prostoru AP Kosova i Metohije koji je postao nesnošljiv, gde se Srbi hvataju kao zečevi bez ikakvog razloga, mora se naći mogućnost, a to je jedino rešenje bez obzira koje napore traži od srpske politike, diplomatije, da se vratimo rešavanju svih problema kroz Rezoluciju SB 1244 a, sve to što se dešava nadasve moramo se složiti da su ti aktima i međunarodne zajednice i terorom koji sprovodi Kurtijev režim poništeni i učinjeni ništavnim svi Briselski sporazumi.

Bez toga diplomatija, mediji, plasiranjem istine o teroru moraju predočiti međunarodnoj zajednici šta se tamo stvarno dešava i koja je jedina mogućnost za rešavanje istog. Normalno da lobiranjem i diplomatskim sredstvima treba učiniti sve i svakodnevno nastojati da se vrate snage bezbednosti koje bi bile garant srpskom stanovništvu i miru na prostorima Kosova i Metohije.

Sve nam to očigledno govori, a toga smo svesni da bezbednost i rizici koji se javljaju u regionu, a i šire na svetskoj mapi zahteva od nas da uložimo krajnje napore za osposobljavanje, brojno i kadrovsko, kao i tehničko opremanje naše vojske koja bi mogla zadovoljiti bezbednosnim rizicima i čuvanje nacionalnih interesa i mira u regionu.

Naravno, to sigurno iziskuje i promenu i doradu strategije nacionalne bezbednosti gde bi se predvideli budući bezbednosni rizici i događaji. No, očigledno a, i danas smo to videli da između vladajuće većine i opozicije postoji dosta nesuglasica. I više je nego nužno da izađemo pred sud naroda, a s obzirom da je već ponuđena ostavka Vlade, Vlada treba da konačno ispuni obećanje da da ostavku, da se raspišu izbori na svim nivoima i da narod glasajući za proklamovane programe opozicije, opredeli se za budućnost, za vrednosti koje želi i u zajednici pod čijim rukovodstvom da živi.

Kamo sreće da smo blagovremeno doneli zakon o izborima i da je izglasan većinski izborni sistem, što u tom slučaju ne bi toliko bilo bitno da li je cenzus 3% pet, sedam, ili više. No, za to je sada kasno. Slažemo se da svi do jednog, moramo da se borimo za interese Srbije, ali zato sve nas molim da bilo kojim postupkom ne doprinesemo, a težina i odgovornost najviše leži na vladajućoj većini. Ne dozvolimo da se zavadi narod, da se ne zavadi vlast i narod. Ja vam zahvaljujem na pažnji. Živela Srbija.

Poštovane braće i sestre, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedniče Skupštine Narodne Republike Srbije, gospodine potpredsedniče Vojislave Mihailoviću, dragi građani, apelujući na sveukupnu javnost, naročito na nas kao zakonodavno telo i izvršnu vlast, da je možda zadnji trenutak da našu populaciju od 113 ili 114 hiljada registrovanih boraca i invalida rata od 8.500 do 10.000, kako evidencija baš precizno ne raspolaže podacima, dakle, zamolio bih vas da ih prevedemo iz socijalne kategorije u kategoriju građana zaslužnih, jer su oni dali ono najvrednije kako bismo mi danas živeli u ovoj slobodi.

Da bih ipak to potkrepio nekim činjenicama, ja ću vam reći da vojni invalid Nenad Tomović iz Kraljeva, bez noge, živi u krajnjoj bedi zato što nije sposoban da privređuje, a pri tom ima i dvoje maloletne dece i da zavisi od socijalne pomoći i pomoći drugih ljudi iz razloga zato što u njegovom imovinskom stanju ima 10 ari zemlje koji ga obavezuje da ne može dobiti penziju, odnosno prinadležnosti koje se zakonom regulišu.

Drugi slučaj, Rade Đorić, koji je bolestan i izlečen od leukemije, ali zahvaljujući dobrim ljudima i humanitarnim organizacijama.

Stoga me obavezuje da postavim nekoliko pitanja resornom ministru za rad, zapošljavanje, boračko-invalidska pitanja, i Ministarstvu zdravlja, a to je – šta je urađeno na unapređenju zdravstvene zaštite i položaja boračko-invalidske zaštite na osnovu potpisanog Memoranduma dva ministarstva pred više od 100 boračkih udruženja 27.12.2022. godine?

Kao što postavljam pitanje nadležnom ministarstvu, a moglo bi se reći i celoj Vladi, da li će i kada će Vlada predložiti dopunu i izmenu postojećeg Zakona o boračkim pravima, pravima vojnih invalida i invalida rata i članova i njihovih porodica, u cilju usaglašavanja zakona sa Zakonom o zaštiti, odnosno o zdravlju, kako bi borci i invalidi imali neprekidnu, kontinuiranu, kvalitetnu i prioritetnu zdravstvenu zaštitu?

Kada će se u zakonu formula socijalne kategorije boračkog dodatka prekategoristati zakonskom odredbom da to bude kategorija nacionalnog priznanja i da sleduje sve borce učesnike ratnih zbivanja, kao i da se tim zakonom obavezuju lokalne zajednice za olakšice koje su nužne pri plaćanju dažbina za borce?

Pitanje za resornog ministra – kada će biti obelodanjena metodologija i dinamika dodeljivanja nacionalnog priznanja boračkih spomenica ostalim učesnicima rata kojima nije podeljena, a uredbom Vlade je počela podela pre neki dan?

Pitanje za Ministarstvo za lokalnu samoupravu – zašto, razlog, lokalna samouprava u Vranju 25-og, kada je otkrivana spomen ploča i ulica Narodnom heroju Milanu Tepiću i heroju Tiboru Cerni, nije prisustvovali tom događaju iako su bili uredno pozvani od udruženja koja je organizovalo taj čin?

Pitanje za ministra odbrane – da li i kada će biti vraćeno obavezno služenje vojnog roka, ako je ministar vojni, odnosno ministar odbrane, to obećanje dao pri prijemu dužnosti i obećao je da će biti stručna javna rasprava? Ako je bila, šta je bilo sa njom, ako nije, kada će biti i da se konačno zna, a mi smo dali podršku NADA koju čine koalicija POKS i novi DS, za uvođenje redovnog služenja roka? Hvala.

Poštovane dame i gospodo, narodni poslanici, gospodine predsedniče Republike Srbije, gospodine predsedniče Narodne skupštine, dozvolićete mi da kao jedan od boraca koji je komandovao onima koji su za život dali, na Košarama , zarad raspetog Kosova i svete Metohije, ja niti imam pravo, niti mogu da u ime onih koji su dali svoje živote i njihovih potomaka, bez obzira na sve ucene i pritiske koje trpi naša država, odustanem i da se predam u borbi za odbranu Kosmeta. Ti vitezovi i junaci prolili su krv, dali svoju glavu da ne bismo mi danas morali da predamo KiM Albancima, koji predviđa taj nesrećni, neformalni sporazum francusko-nemački i mislim da na to nemamo pravo.

Pitanje Kosova i Metohije nije samo pitanje za naše potomstvo i za našu generaciju kojoj je palo da o tome danas i u narednom periodu odlučujemo. Pitanje Kosova i Metohije je pitanje mučenika, junaka od cara Lazara, Miloša do Ivice Petkovića i Gorana Ostojića, a to njihovo pitanje mi ne smemo ovog trenutka da se oglušimo i da ga zaboravimo.

Svi oni koji su vodili prave bitke u nesvakidašnjim okolnostima i nemogućim uslovima i dali i ginuli za to, a mi sada se borimo ovde u ovom domu Narodne skupštine svi zajedno na jedan drugi način. Te stoga, braćo i sestre, dame i gospodo, ako prihvatimo taj sramni ponuđeni neformalni i formalni dokument, koji nudi zapad u formi francusko-nemačkog sporazuma, bojim se da ćemo obrukati naše pretke, a postideti se pred svojim pokolenjima.

Gospodine predsedniče, dozvolićete mi da u znak poštovanja prema onima koji su ginuli za ovu otadžbinu, Kosmet i Metohiju, i prema onim živima da kao vojnik im odam počast vojničkim pozdravom i salutiranjem, a da uz obećanje da ja nikada ne mogu pristati i stati u toj borbi za odbranu KiM. Neka je živa večna Srbija.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, uvažena predsedavajuća Narodne skupštine Srbije, ja sam stekao uverenje da predloženi amandman će biti prihvaćen, koji je i proistekao iz moje diskusije na plenarnoj sednici od pre neki dan, a podržale su ga moje kolege narodni poslanici iz različitih političkih opcija vladajuće većine, kao i sam ministar, gospodin Selaković. Apsolutno sam uveren da će ovaj amandman biti prihvaćen. Hvala.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, gospodo ministri, predstavnici Vlade, poštovana predsedavajuća, dragi moji saborci, mi danas ovde sabrani u Skupštini Republike Srbije bez razlike imamo obavezu da preuzmemo odgovornost za junake koji su branili našu otadžbinu i rodoljubivi narod i građane Srbije od Pakraca do Paštrika i Košara. I oni su od svakojakog neprijatelja i oni su znali da žrtvuju i mnogi su dali svoje živote za odbranu svoje otadžbine, svojih porodica, svoje vere, a bilo je svih vera koji su branili otadžbinu, svojih svetinja, da bi danas mi živeli u ovoj slobodi.

Naša je obaveza da nađemo mogućnost da zadovoljimo i poboljšamo njihov status.

Deleći u ratu sudbinu sa svojim saborcima i znajući koju su žrtvu podneli za ovu otadžbinu, da bismo mi danas ovde bili i odlučivali o njihovoj daljoj sudbini, ja sam ne hteo, nego prinuđen da stanem uz njih i da nađemo mogućnost za zadovoljenje njihovih osnovnih i nužnih potreba.

Oni nisu ratovali za privilegije, ali izvojevajući slobodu za sve nas ovde, mi smo u obavezi da im to obezbedimo. Pored do sada učinjenog i obećanog, mi moramo naći mogućnost za neprekidno, kvalitetno i prioritetno zdravstveno osiguranje, a kroz to banjsko i klimatsko lečenje, ali ne samo za invalide, nego i za one koji su narušili svoje zdravlje braneći svoju otadžbinu.

Mi moramo obezbediti za njihovu decu besplatno obrazovanje i školovanje na univerzitetima, kao i besplatno stanovanje ako škole i fakultete završavaju van mesta stanovanja.

Mi moramo naći mogućnost za one koji nemaju nikakve prihode da imaju dodatak u visini minimalnog ličnog dohotka, a i oni koji imaju ako postoji mogućnost da se iznađe, da se obezbedi borački dodatak bar u visini minimalne penzije u Republici Srbiji.

Da završim kroz jednu rečenicu.

Uvažavajući napor vaš, gospodine ministre Selakoviću, na započetom radu da obezbedimo ovo što ja tražim, molim vas da ovo dođe do ostvarenja kako bi tim borcima odali zahvalnost za svu žrtvu koju su podneli, a nama darivali slobodu.

Poštovane dame i gospodo, dozvolićete mi da u ovom kratkom vremenu raspoloživom kažem nekoliko rečenica i skrenem pažnju na odgovornost prema porodicama poginulih i na žive i preživele ratnike, na pojačana davanja za njihov status.

Nezaobilazna je realnost i činjenica da u proteklih nekoliko godina Srbija je našla načina i mogućnosti da obelodani tu herojsku borbu u zaštiti srpskog naroda, ma gde se on nalazio, u odbrani od agresije, gde su srpska vojska i srpski narod pobedili NATO pakt, tada tu najveću silu u svetu koju je mogao da dimenzionira.

Činjenica je da je odato priznanje i zahvalnost žrtvama i preživelim borcima i porodicama koje su žrtvovale svoje najmilije za odbranu otadžbine, ali mi ne smemo pobeći činjenici da porodice nastradalih vojnika i branioca otadžbine, kao i preživeli borci, invalidi rata i civilni invalidi rata i vojni invalidi nisu baš najadekvatnije zbrinuti, prevashodno i najrelevantnije u zdravstvenom smislu. Mora se naći mogućnost da ti ljudi, ta porodice onih čiji su najmiliji izginuli za ovu otadžbinu i slobodu koju mi danas hteo to neko da prizna ili ne, uživamo.

Jesmo ovde da podelimo tu odgovornost i da sebi nametnemo odgovornost da se nađe mogućnost i sredstva za adekvatnu, kontinuiranu i kvalitetnu zdravstvenu zaštitu i lečenje tih ljudi, kao i da se preko državnih fondova i budžetskih sredstava omoguće dodatna davanja za porodice i za preživele ratnike, kako bi mogli da obezbede adekvatnu egzistenciju za jedan pristojan i normalan život.

Nisu oni ratovali i nije se ratovalo, i ja među njima da budem neskroman kažem, za nikakve privilegije, ali danas na nama leži odgovornost da ispoštujemo i da adekvatno njihovim zaslugama damo ono što možemo, a ovo što predložih može i da znam da nije reč sada o narednom budžetu, ali da to imamo u vidu, gospodo ministri, u planiranju da se ta budžetska sredstva na neki način povećaju, a da modeliranjem zakona koji je donesen u prethodnom periodu doradimo kako bi kontinuirano i u zakonskim okvirima to istima omogućili. Hvala.