Poštovani građani Srbije, narodni poslanici, gospodine Orliću, čujem da ste noćas loše spavali, pa me interesuje da li vas je žuljala pomisao na one gvozdene krevete u zatvorima ili je možda sofa bila neudobna. Ja sam zato odlučio da vam dam jedan poklon, nešto što vi iz vaše SNS mnogo volite, da vam bude udobnije jednog dana i da mislite na mene u dugim zimskim noćima kada se budete preispitivali šta ste uradili ovoj zemlji.

Gospodine Orliću, na ovom rekvizitu ste došli na vlast i evo, ja vam ga ovim putem poklanjam kao oproštajni suvenir danas kada odlazite. Pozdravite gospodina Nikolića kada ga budete izvukli iz naftalina i pohvalite mu se da nije on jedini koji ima stiropor. Izvolite poklon, gospodine Orliću.

Pre nego što krenem na amandman, moram da obrazložim nešto, a to je rečenica koju je gospođa Raguš izgovorila i moram da vam kažem da je izgovorila istinu. Zarad istine, pred građanima Srbije ja ovo moram da izgovorim. Dakle, istina je da sam ja 2012. godine za potrebe SNS dizajnirao kampanju pod kodnim nazivom „Promene“ i tako sam, nažalost, pomogao Aleksandru Vučiću da dođe na vlast.

Istina je da sam to uradio isključivo na molbu generala Božidara Delića i da iz poštovanja prema njemu za to što sam radio nikada nisam uzeo ni dinar. A, vas molim, ako imate i jedan dokaz da ja sada ne govorim istinu, da ga iznesete pred građane Srbije i ja ću se povući sa mesta narodnog poslanika.

Moram da vam kažem da ja za 30 godina poznanstva sa generalom Delićem nikada nisam odbio ni jedno njegovo naređenje, niti neku njegovu molbu. To je zapravo razlog zbog čega sam se i prihvatio da se valjam ovde po blatu u ovoj politici, da bi grešku koju smo praktično zajednički napravili probao da ispravim.

I kao što sam vam pomogao da svojevremeno dođete na vlast, tako vam sada obećavam da ću vam pomoći da sa nje odete. A, pomoći ću vam i da vas…(Isključen mikrofon)

Hvala, gospodine predsedavajući.

Ovaj član zakona bi mogao da se okarakteriše na sledeći način. Neko kupi poljski toalet za 100 evra, taj toalet se nalazi na parceli koja vredi 100 miliona evra i vi mu poklonite to.

Postavlja se još jedno pitanje. Ovde postoji retroaktivna pljačka. Dakle, kada su ljudi licitirali pod tim Vesićevim i Siniše Malog privatizacijama, oni su licitirali, dakle, preduzeća bez građevinskog zemljišta. Čak i u tim pljačkaškim privatizacijama koje Aleksandar Vučić nije ispitao a koja je obećao i na temelju toga došao na vlast, čak i na tome, ti ljudi koji su privatizovali verovatno bi platili više i verovatno bi budžet Srbije bio puniji da ste im to tada rekli.

Dakle, ukoliko se tamo našao i neki pošten investitor, on je bio dezavuisan.

Ono što je takođe jako opasno a o čemu želim da govorim ovom prilikom, to je princip koji uvodite ovde, to je princip da na osnovu toga što je neko vlasnik objekta ili preduzeća, on automatski treba da postane i vlasnik zemljišta. Ja se bojim da ćete ovaj princip uskoro primeniti i na mini hidroelektrane, pa ćete nam onda reći da s obzirom da su, jel, ti investitori vlasnici mini hidroelektrana, oni trebaju da postanu i vlasnici vode, vodotokova. Jel tako? Pa će onda vaši kumovi, vaši prijatelji, vaši rođaci, prodavati tu vodu Republike Srbije njenim građanima. (Isključen mikrofon.)

Pošto gospodin Vesić ovde hoće da nas podučava…

E, ljudi, hajde malo tišine, molim vas, možda i naučite nešto.

Hajde da vidimo šta ste vi, gospodine Vesiću, nama hteli da kažete. Hajde da vidimo šta je to ovde, hajde da vidimo koliko ste vi to nas para uskratili.

Evo malo matematike iz trećeg razreda osnovne škole. Evo, da vas podsetim, za one koji niste kupili diplomu osnovne škole. Rekli ste, gospodine Vesiću, da je 4% konverzije izvršeno, da je za tih 4% dobijeno u budžet Republike Srbije 30 miliona evra. Onda se postavlja pitanje, na koje niko ovde nije dao odgovor, a bili ste dužni – koliko je 100% toga? Pa hajmo, spoljni sa spoljnim, unutrašnji sa unutrašnjim i dođemo do cifre od 750 miliona evra, po vašoj računici, gospodine Vesiću, da je 100%. Hajmo da vidimo, ja sam matematiku predavao, a ne znam šta ste vi predavali.

Drugim rečima, kada od ovih 750 miliona oduzmete 30, gospodine Vesiću, treći razred osnovne, sećate se verovatno, ako ste bili tad na času, ispadne da ste budžet Republike Srbije ovim vašim zakonom oštetili za 720 miliona evra. Dakle, 720 miliona evra. Ne, ne, ovo je po ovome što su nam oni govorili, dakle po onome što je on govorio. Naravno, ta cifra je nekoliko desetina puta veća.

I da vas pitam nešto. Vi kažete – otključavaju se lokacije.

Šta ste vi, bravar? Samo ću vam reći još jednu stvar – što je glava praznija, to je bezobraznija.

Poštovani građani Srbije, nemojte se smejati ljudima koji gledaju rijalitije, oni su vam izabrali i ovu Skupštinu i predsednika Srbije.

Ali, da se vratimo na ovaj amandman, dakle, gospodine Vesiću, ovaj zakona koji vi prekrajate, on je menjan već, po mojim informacijama 16 puta. Dakle, krajnje je logično bilo da se donese novi zakon, kako kaže naš narod – seci gađi, krpi zakon. El tako? Tako je. Dobro.

Druga stvar, urbanizam nešto što treba da obezbedi vladavinu opšteg interesa nad pojedinačnim, a vi ste ovo potpuno prevrnuli.

Treća stvar, 33% stanova u Beogradu ima više nego što ima domaćinstava, pa se postavlja logično pitanje, za koga se ti stanovi prave? Da bi neki Mali, neki Vesići prali pare, da bi parkirali ono što su opljačkali od ovog naroda. El tako, gospodine Vesiću?

Hoću da vas pitam još nešto, kažete, pokrenućete industriju, građevinsku industriju. Pa, pogledajte molim vas, ko radi na tim gradilištima, ko radi na tom vašem čuvenom pranju para Beograd na vodi? Turci, Marokanci, stranci rade, ne zapošljavate Srbiju, gospodine Vesiću, zapošljavate strance, Srbe ste, građane Srbije oterali iz ove zemlje da leče druge ljude i da grade tuđe zemlje. Hvala vam, nastaviću u sledećem amandmanu.

Malopre ste rekli da zemljište oko Sava Centra pripada državi. S druge strane nas ubeđujete da zemljište koje se nalazi oko objekata, čiji broj nećete da izgovorite, zapravo mora da pripadne tim objektima. Pa, kako sad u ovom slučaju, samo da objasnite, zemljište može da bude državno i u vlasništvu države, a u ovom slučaju ne može?

Takođe, nije jasno zbog čega to zemljište koje je u vlasništvu države, odnosno koje je bilo društveno vlasništvo, kako ga ocenjujete, komunističko, sada lepo ne konvertujete u državno zemljište i ne prodate ga nekoj licitaciji i time dodatno napunite budžet Republike Srbije, gospodine Vesiću? Bilo bi lepo da odgovorite na to.

Inače, što se tiče ovog nasilja koje radite u ovom parlamentu, gospodo iz SNS, pogledajte, kada čoveku onemogućite da govori, kada ljude zbog slobode misli zatvarate, kada hapsite i progonite zbog onoga što izgovaraju, vi na taj način onemogućavate narodu da se za promene bori dijalogom i terate ga na pobunu, terate ga na revoluciju, ali ja ne znam, gospodo, nijednu revoluciju u kojoj narod nije nastradao i koju je vladar preživeo.

Hvala.

(Narodni poslanici viču u glas.)

Ja ne znam koja je ovo drskost da na istoj sednici na kojoj delite milijarde evra među sobom naših para, istovremeno građane Srbije zadužujete za milijardu i 300, odnosno milijardu i 270 miliona evra.

Znate šta, vi ste ovu državu oteli narodu. Vi ste ušli u sve institucije, vi ste okupirali ovu državu i to narod treba da zna.

Što se tiče, gospodine Vesiću, evo, dugujem izvinjenje, tačno je, jedanaest puta ste menjali ovaj zakon, nije šesnaest puta, ali da li to menja smisao?

Dakle, vi ste jedanaest puta krpili ovaj zakon. Pa, zar nije bilo normalnije da se stavi na dnevni red, da se donese novi Zakon o planiranju i izgradnji?

Vi na ovaj način zapravo oduzimate ono poslednje što ovaj narod ima, zemlju. Znate šta, neki resursi mogu da se iskopaju, mogu da se naprave, ali ja još nisam čuo da se zemlja negde proizvodi. I kada budete rasprodali ovo malo Srbije što je ostalo, nema povratka i to građani Srbije moraju da znaju, pogotovo oni građani Srbije koji su zadovoljni sa onih deset hiljada dinara bespovratne pomoći. Samo da znate šta ste prodali za tih deset hiljada dinara.

Znate šta? Jedino što ste ispravno na ovoj sednici uradili to je ovaj kredit od 30…

(Draginja Vlk: To nije tema.)

Čekajte, pustite me, povezaću.

…od 30 miliona evra za rekonstrukciju ovih zatvora u Kruševcu i Sremskoj Mitrovici. Ja vam savetujem da ovaj kredit povećate na duplo, jer vi ćete vrpcu na otvaranju ovih objekata da presečete, ali sa unutrašnje strane, gospodo. Glavni odbor držaćete u Sremskoj Mitrovici, a predsedništvo u Kruševcu.

Što se tiče gospodina Vesića, imaće priliku da čita „Kapital“ i da ćeliju deli sa Draganom J. Vučićević, što se mene tiče.

Hvala, gospođo predsedavajuća.

Član 107.

Hoću da vas pitam – kako ste kaznili koleginicu Parlić, a da žena nije izgovorila nijednu reč?

Kakve to veze ima. Evo.

(Aleksandar Jerković reprodukuje zvuk sa snimka na telefonu u mikrofon.)

Kakve to veze ima, ja vas pitam?

Kakve to veze ima? (Isključen mikrofon.)

Poštovana predsedavajuća, poštovani ministri, predsednice Vlade, poštovane kolege narodni poslanici, gospođo Brnabić, na ovoj sednici vi nas zadužujete, zapravo našu decu dok našim živim realnim parama plaćate botove da klikću po internetu, da nas vređaju za naše pare i prave privid Vučićeve moći.

Predložio bih vam nešto. Kada roditelji mogu da SMS skupljaju pare za lečenje svoje dece, što onda vi od vaših simpatizera recimo ne tražite pomoć na isti način, pa ako stvarno imate živih tih 1.800.000 birača i ako oni stvarno nisu ucenjeni i ne mrze vas zbog ovakvih koji dobacuju, između ostalog, dakle zašto ne prepustite ljudima da koji podržavaju vašu politiku tu politiku i finansiraju. To bi bilo negde fer. Znači da na taj način dolazite do para umesto što naplaćujete za ovakve stvari svim građanima Srbije.

Moram da vas podsetim da ste na vlast kao SNS došli pričama o spornim privatizacijama. Dakle, sada 12 godina kasnije, ne samo da niste ispitali nijednu od tih privatizacija, vi ste gospodo, dakle, ovim zakonom poklonili, odnosno, poklanjate 15 miliona kvadratnih metara građevinskog zemljišta tim istim tajkunima.

Hoću da vas podsetim da ste takođe dobili podršku građana kada ste se kandidovali na izborima da ćete ukidati agencije. Koliko vidim, niste ukinuli nijednu agenciju, ali zato ovim zakonom dodajete jednu novu agenciju. Onda se postavlja pitanje čemu zapravo služi ministarstvo.

Što se tiče ovog zemljišta koje danas poklanjate, hoću da vas pitam da li je ono ikad bilo u vlasništvu ovih firmi koje su privatizovane? Pa, nije bilo nikada, to je bilo zemljište koje država ovog naroda dala tim preduzećima na korišćenje dok su radile nešto u opštem interesu ove države.

Sada, naravno, ovde se postavlja jedno pitanje proporcija, odnosno, nekih bruto domaćih proizvoda i sličnih stvari koje samo možda ekonomisti mogu da razumeju, ali evo, probaću građanima Srbije da pojasnim zapravo o čemu se ovde radi. Dakle, građani Srbije pre 12 godina kada je Aleksandar Vučić i SNS dolazila na vlast, četvoročlana porodica bila je zadužena za osam hiljada evra, danas, ste vi i vaše porodice zaduženi za po 20 hiljada evra. Morate da znate da kada nas zadužuju to nisu obični papirići to je neko radno vreme, mi njima zapravo predajemo neke radne sate naših život. Mi ćemo morati da radimo mnogo sati, mnogo dana i mnogo godina da taj novac vratimo. Podelite samo 20 hiljada evra sa vašim radnim satom i shvatićete o čemu se radi.

Sada, vi ćete naravno, reći izgradili smo auto-puteve. Tačno je, ali pogledajte čak i taj najskuplji kilometar auto-puta na svetu danas se više rekonstruiše nego što se koristi. Dakle, ja kad krenem Milošem velikim, više vidim da su neke deonice blokirane, jer se rekonstruišu, a uz to hoću da vas podsetim na još jednu stvar kada koristite taj auto-put, vi svaki put platite putarinu isto kao i onaj stranac koji je koristi. Dakle, radi se o istom iznosu.

S druge strane, vi kažete konverzija je beznačajna. Hajde da vidimo jednu stvar, to je jedna kolizija, s jedne strane pričate da je konverzija beznačajna i da država Srbija ne bi dobila nikakve značajne prihode, a onda već u sledećoj rečenici govorite da je to prepreka za razvoj privrede i da predstavlja prepreku investitorima. Dajte, dogovorite se ako su ta sredstva beznačajna, zašto su onda prepreka investitorima, ako su značajna, zašto značajna sredstva stavljate u privatne džepove nekim ljudima.

Znate šta, mene to podseća na onaj vic kada pita mama malog Pericu, kaže – sine jel lepo da se krade, a on kaže – mama pa znaš šta, ako ja ukradem lepo je, a ako ukradu meni, onda je to ružno. Hvala vam.

Gospodine predsedavajući, ukazujem na povredu Poslovnika, iz razloga što se ne držite redosleda govornika, član 103.

Pročitaću: „Narodni poslanik ima pravo da usmeno ukaže na povredu postupanja predsednika Narodne skupštine ako smatra da je u skladu sa odredbama ovog Poslovnika“.