Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, ja sam se javila povodom amandmana uvaženog kolege, Zorana Despotovića, pa ću o njemu pričati, ali niste mi odmah dali reč. Zahvaljujem.

Poštovani ministre sa saradnicom, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, podržavam politiku naše Vlade da se izmenama ovog zakona obuhvate i prošire prava na kategorije boraca, ratnih vojnih invalida i ratnih mirnodopskih invalida, kao i porodice palih boraca. Na taj način se potvrđuje briga za one koji su se borili ili svoje živote dali za slobodu svoje zemlje.

Javljam se povodom ovog amandmana uvaženog kolege koji traži da se dejstvo zakona proširi na izgradnju stanova za zdravstvene radnike. Ja sam u svojoj diskusiji, podržavajući ovaj zakon, takođe izrazila želju da Vlada donese poseban zakon u kome bi se pod povoljnim uslovima obezbeđivali stanovi i za zdravstvene radnike, za prosvetne radnike, ali i za druge socijalno ugrožene i osetljive kategorije stanovništva, kao i za mlade naučnike i ostale kategorije. Ali, ovaj problem se ipak mora rešavati drugim zakonom, posebnim zakonom, a ne ovim koji se odnosi na stanove za snage bezbednosti, kao što je i ministar Đorđević to rekao. Hvala.

Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, postavljam poslaničko pitanje za ministra zaštite životne sredine, gospodina Gorana Trivana.

Zaštita životne sredine je izuzetno značajna tema u svim razvijenim zemljama sveta, uključujući i zemlje EU, porodice kojoj stremi i naša zemlja.

Pre par meseci smo čuli vest da je Srbija izabrana za kopredsedavajućeg Skupštine UN o zaštiti životne sredine UNEA-5, što je dokaz da se konkretni rezultati koje je naša zemlja postigla u ovoj oblasti prepoznaju i spolja i zato koristim ovu priliku da čestitam ministru Trivanu na tom uspehu.

Nedavno je i predsednik Aleksandar Vučić izjavio da se u oblasti infrastrukture koja uključuje i oblast zaštite životne sredine očekuje investicije od nekoliko milijardi evra. A upravo juče predsednik Vučić uz prisustvo ministra Trivana, Antića i ministarke Mihajlović položio je kamen temeljac za novu aglomeraciju u Železari Smederevo, čime će se smanjiti količina otpada i zagađenja vazduha u Smederevu. Sve pohvale našim kineskim prijateljima, investitorima Hbis grupi, koji ne samo da misle na svoj profit već i na opstanak 5.000 radnika, 5.000 porodica, kao i na zdravlje građanki i građana Smedereva, i okoline, jer će na ovaj način smanjiti količinu otpada, kao i poboljšati kvalitet vazduha koji Smederevci udišu.

Takođe ministar zaštite životne sredine stalno govori da je najveći izazov za našu zemlju u ovoj oblasti nedostatak kvalitetnih projekata, odnosno projektno-tehničke dokumentacije za značajne projekte u lokalnim samoupravama. Bez projekta se ne mogu koristiti sredstva EU, niti drugih zainteresovanih investitora za sektor zaštite životne sredine. U tom pravcu je i stalni poziv ministra Trivana lokalnim zajednicama da ozbiljno i odgovorno pristupaju izradi projektne dokumentacije. U ovom trenutku jedan od prioriteta jeste upravljanje otpadom i potreba Srbije da se formira preko 20 regionalnih centara za deponovanje i preradu otpada.

Ministarstvo je u protekle dve godine za izradu projektno-tehničke dokumentacije lokalnim samoupravama za sisteme upravljanja otpadom i otpadnim vodama dodelo blizu pola milijarde dinara, od čega je protekle nedelje, takođe radi ostvarenja ovog strateškog cilja ministarstvo opredelilo skoro sto miliona dinara iz Zelenog fonda Republike Srbije i potpisalo ugovore o sufinansiranju regionalnih deponija u Novom Sadu, Novoj Varoši, Somboru i Pirotu. I ovde je u pitanju izrada projektno-tehničke dokumentacije koja je bila slaba tačka u lokalnim zajednicama.

U tom kontekstu želim da postavim pitanje – koje mere i aktivnosti Ministarstvo za zaštitu životne sredine dalje planira i preduzima kako bi se obezbedili kvalitetni projekti u sektoru zaštite životne sredine, što je osnov za privlačenje neophodnih investicija, i da li će Srbija uspeti da u skorijem periodu otvori pregovaračko poglavlje 27 i time nastavi svoj evropski put u ovoj oblasti? Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvažena ministarko sa saradnicima, poštovane kolege poslanici, Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o posebnim uslovima za realizaciju projekata izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti dopunjuje se postojeći zakon koji smo usvojili 2018. godine, a koji se odnosi na izgradnju stanova za pripadnike snaga bezbednosti, odnosno za pripadnike Ministarstva odbrane, Vojske Republike Srbije, MUP, BIA i Uprave za izvršenje krivičnih sankcija.

Ono što je veoma važno jeste da se ovim dopunama zakona proširuju prava na kupovinu stanova pod povoljnim uslovima i na borce, članove domaćinstva palog borca, vojne invalide i penzionere, koji su svoje penzije stekli u jednom od navedenih državnih organa. Time se jasno šalje poruka da ova vlada misli na ove kategorije pripadnika snaga bezbednosti i da ih država nije zaboravila i ne sme to da čini, jer su oni stub odbrane zemlje i podneli su velike žrtve.

Glavni cilj ovog predloga zakona je rešavanje najvećeg broja nerešenih stambenih potreba zaposlenih u službama bezbednosti, ali će njegova realizacija značajno doprineti i rastu BDP u građevinarstvu, zapošljavanje domaće građevinske industrije, samim tim povećanjem zaposlenosti, rast prihoda od PDV, porast prihoda od poreza na imovinu, što će povećati budžete lokalnih samouprava i drugo. Na pripadnike snaga bezbednosti uticaće tako što će svi zainteresovaniji, pod jednakim uslovima, moći da trajno reše svoje stambeno pitanje uz ispunjenje propisanih uslova.

Kratko rečeno, jednostavnije, brže i pod povoljnijim uslovima može se doći do stana. Stanovi će se zidati po najvišim standardima struke i profesije uz punu energetsku efikasnost, a lokalne samouprave su dužne na teritoriji na kojoj se grade ovi stanovi da obezbede da cene budu prihvatljive i daleko niže od tržišnih.

Nažalost, odmah posle 2000. godine krenulo je urušavanje i obezvređivanje značaja i uloge vojske i policije. Trebalo je dosta vremena da se obnovi uloga i ugled bezbednosnih snaga. Sada se i na ovaj način vraća značaj i poštovanje svim službama snaga bezbednosti. Tako se dodatno motivišu pripadnici ovih snaga i stvara još kvalitetniji i zadovoljniji kadar u ovom sektoru, jer čovek koji je zadovoljan i zbrinut, kako on i njegova porodica, da će sve od sebe da brani i sačuva svoju zemlju u kojoj on i njegova porodica mogu da žive jedan kvalitetan život.

Podsećanja radi, projekat izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti započet je, ako se ne varam, još 1998, 1999. godine za vreme Vlade SPS koja je i na taj način pokazala da je briga o pripadnicima snaga odbrane i bezbednosti, koji su se hrabro borili, a mnogi dali i svoje živote za odbranu otadžbine, jedan od prioriteta tog perioda. Pored toga, ideja socijalne pravde i brige o čoveku, kao glavnoj vrednosti, je bilo i ostalo opredeljenje i politika partije kojoj pripadam.

Prva faza izgradnje stanova za ove namene biće završena 2020. godine. U nekim gradovima već su postavljeni kameni temeljci. Prva faza obuhvata gradove Kragujevac, Kraljevo, Niš, Vranje, Sremsku Mitrovicu, Novi Sad i Beograd.

Što se tiče ovog predloga zakona, poslanička grupa SPS će u danu za glasanje podržati isti.

Moram da dodam i jedan komentar da i druge društvene kategorije, a naročito zdravstveni i prosvetni radnici žele da pod istim i sličnim uslovima reše svoja stambena pitanja, pa se iskreno nadam će u nekom budućem periodu i za njih biti donet zakon da pod povoljnim uslovima mogu rešavati svoje stambene probleme. Tako ćemo zadržati ovde mnoge mlade lekare i profesore koji nažalost sada često odlaze. Rešavanjem stambenih potreba, ali i povećanjem zarada i u zdravstvu i u obrazovanju mnogi mladi i obrazovani će budućnost graditi u svojoj zemlji, a ne van nje.

Što se tiče Predloga zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Republike Severne Makedonije radi se o sporazumu dve države o uspostavljanju zajedničkih kontrola na graničnom prelazu za međunarodni drumski saobraćaj Preševo-Tabanovce.

Sporazum je potpisan u Beogradu 12. jula 2019. godine, polazeći od prijateljskih i dobrosusedskih odnosa i potrebe da se još više unapredi dugoročna saradnja između dve države, kao i želja da se unapredi kretanje građana i promet robe između Srbije i Republike Severne Makedonije, jer je poznato da se radi o izuzetno tranzitnom graničnom prelazu.

Sporazum predviđa da se u roku od 90 dana od stupanja na snagu napišu i protokoli o njegovom sprovođenju. Kontrolu za praćenje sprovođenja odredaba ovog sporazuma, vršiće mešovita komisija u čijem će sastavu strane imenovati predsednika svog dela komisije i još četiri člana i njihove zamenike.

Ovaj sporazum je još jedan pokazatelj da Srbija vodi dobrosusedsku politiku i da zaista želi mir i stabilnost u regionu, kao i dobre prijateljske odnose sa svim susedima.

Poslanička grupa SPS će danu za glasanje podržati i ovaj bilateralni sporazum. Zahvaljujem.

Mišljenja sam da ovaj amandman ne treba prihvatiti, jer je predložena dopuna predmet utvrđivanja zakona kojim se uređuju obligacioni odnosi.

Naime, u članu 41. Predloga zakona propisana je zabrana nelojalne konkurencije, odnosno nepoštene i tržišne utakmice u užem smislu, kao i sprečavanje kršenja kodeksa poslovnog morala. Naime, propisana je privatno-pravna zaštita i taksativno navedeno u čemu se ista sastoji.

Sve ovo je posledica toga da trgovina predstavlja segment privrede u kome je sve veća konkurentnost, konkurentna borba na tržištu i iz tog razloga, ne samo za potrebe analize trgovinske mreže, već i za potrebe upravljanja trgovinom i njenim planiranjem na teritoriji cele zemlje, kao i fer i jednake uslove poslovanja. Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, osnovni cilj Zakona o trgovini je da obezbedi stabilno i snabdeveno tržište, kako bi se obezbedili uslovi za što efikasniju tržišnu privredu.

Razvoj trgovinskog, a posebno maloprodajnog sektora privrede ima direktan i indirektan efekat na ostale ekonomske sektore i njihove učesnike.

Važeći zakon svojom primenom u praksi pokazuje nedostatke i ukazala se i neophodnost donošenja novog zakona, jer bi dopunama i izmenama starog bilo potrebno menjati više od polovine zakonskih rešenja.

Trgovina je okosnica i motor koji treba da vuče našu privredu napred. Zato treba raditi na njenoj modernizaciji, postizanju konkurencije i dati podršku malim i srednjim preduzećima.

Trgovina je proces razmene robe i usluga. Pod trgovinom u užem smislu se podrazumeva komercijalna ponuda robe u zamenu za platežno sredstvo, odnosno novac ili za drugu robu, odnosno robna razmena.

Prava trgovina postoji u slučaju kada u njoj posreduje treća osoba, odnosno trgovac, koji je posrednik između proizvođača i kupca.

U članu 10. ovog Predloga zakona data je precizna definicija trgovine – ona je privredna delatnost koja predstavlja skup poslovnih aktivnosti u vezi sa nabavkom i prodajom robe, kao i pružanje usluga sa ciljem ostvarivanja dobiti. U članovima od 11. do 13. urađena je osnovna klasifikacija trgovine, kao trgovina na veliko, trgovina na malo i pružanje usluga potrošačima.

Informatičko doba nameće standarde koje će svi morati da primene u modernom poslovanju. Internet trgovina je sastavni deo elektronskog poslovanja. Imajući u vidu da internet prodaja ima sve veće učešće u ukupnom maloprodajnom prometu, javila se potreba za njenim detaljnim regulisanjem. Da bi se razvila trgovina putem interneta potrebno je ispuniti neke preduslove, a to su pre svega pravna regulativa, poslovna orijentacija, kulturni i tehnološki aspekti tržišta i drugo. Prednosti internet trgovine u odnosu na klasičnu je njena dostupnost 27 časa sedam dana u nedelji, ali postoje i mnoga pitanja koja zbunjuju u vezi ovog načina trgovine. Broj potrošača koji je ovim putem kupovao robu u 2018. godini bio je oko milion i 800 hiljada, međutim, ovi podaci nisu najprecizniji, jer jedan broj trgovaca koristi internet kao jedan ali ne i jedini kanal prodaje, pa se iz raspoloživih baza ne mogu videti precizni podaci.

U Agenciji za privredne registre registrovano je preko 400 privrednih društava za obavljanje kupovine putem pošte i interneta. U budućem periodu treba očekivati značajan rast učešća modernih maloprodajnih formata. Ovim Predlogom zakona napravljena je nova podela trgovine koja je usklađena sa pravima i obavezama u Zakonu o zaštiti potrošača. Bilo je neophodno regulisati gde se u sistemu nalazi prodaja putem tezge, štandova, kioska, specijalnih vozila i slično. Opravdanost donošenja zakona je u tome što su u međuvremenu usvojeni horizontalni propisi kojima se na opšti način reguliše postupak inspekcijskog nadzora i pravila opšteg upravnog postupka, pa je bilo neophodno usklađivanje sa ovim zakonima. Podaci o trgovinskoj mreži do nivoa objekata neophodni su ne samo za potrebe analize trgovinske mreže, već i za potrebe upravljanja trgovinom i njenim planiranjem na teritoriji cele zemlje.

Novim zakonom regulisani su osnovni oblici internet trgovine, kao najzastupljeniji model elektronskog poslovanja. Propisane su obaveze organizatora privredih izložbi i tradicionalnih manifestacija, propisani su uslovi i način nuđenja robe i usluga, detaljno regulisanje internet prodaje i prodaje preko drugih društvenih mreža, suzbijanje sive ekonomije, modernizacija trgovinskog sektora, usklađivanje sa Zakonom o inspekcijskom nadzoru, usklađivanje sa Zakonom o opštem upravnom postupku i druge pozitivne mere, što ukazuje na to da treba usvojiti ovaj Predlog zakona.

Trgovina je inače delatnost koja beleži najveći broj novoosnovanih firmi. U trgovini je zaposleno oko 20% radno aktivnog stanovništva Republike Srbije, a udeo u BDP-u se kreće oko 10%. Trgovina predstavlja segment privrede u kome je sve veća konkurencija. Naime, mnogo je teže prodati nego proizvesti robu. Propisi kojima se uređuje tržište treba da omoguće fer i jednake uslove poslovanja. Jasni i transparentni uslovi će olakšati poslovanje i otvaranje novih privrednih subjekata u ovoj oblasti, a samim tim i povećati broj zaposlenih i dovesti međunarodne trgovinske lance.

Na samom kraju, možemo zaključiti da je zakon dobar i da u danu za glasanje treba glasati za isti, što će poslanička grupa SPS i učiniti. Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovani gosti, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, za zaštitu prava na pristup informacijama od javnog značaja odgovoran je Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.

Kako mu i samo ime jasno ukazuje, to treba da bude neko od poverenja, neko kome je povereno da štiti ovo pravo i da se postara da se ono poštuje. On je neko ko posreduje između javnosti i pojedinca i organa vlasti. Drugim rečima, da bi građanima bilo jasno, ako potražite neku informaciju koja je u posedu ili pod kontrolom nekog organa javne vlasti i ne dobijete odgovor ili niste zadovoljni istim, onda ćete svoju žalbu uputiti upravo Povereniku. Ovaj naziv se odnosi i na ovaj nezavistan državni organ i na osobu na njenom čelu.

Poverenik je nepristrasan, objektivan, branilac prava i nezavistan od svih drugih državnih organa. Zato i kažemo da je Poverenik nezavistan i samostalan organ.

Funkcija Poverenika za informacije od javnog značaja kod nas je regulisan Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja koji, između ostalog, uređuje i kako se bira Poverenik na čelu istoimenog organa. Ovaj nezavistan organ je zadužen da štiti pravo na slobodan pristup informacijama, a istovremeno i organ koji štiti pravo, privatnost podataka o ličnosti, malo zbunjujuće, pravo na javnost i pravo na privatnost, pravo da se koriste podaci o ličnostima građana koriste se samo u svrhe predviđene zakonom, a u druge svrhe isključivo uz prethodnu pribavljenu saglasnost građana o čijim podacima je reč.

Prava na pristup informacijama od javnog značaja kojima raspolažu organi javne vlasti radi ostvarenja i zaštite javnosti da zna, i ostvarenja slobodnog demokratskog poretka i otvorenog društva, regulisano je Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.

Informacije od javnog značaja, u smislu ovog zakona, u članu 2. jeste informacija kojom raspolaže organ javne vlasti, nastao u radu ili u vezi sa radom organa javne vlasti, sadržana u određenom dokumentu, a odnosi se na sve ono o čemu javnost ima opravdan interes da zna.

Prava iz ovog zakona pripadaju svima pod jednakim uslovima bez diskriminacije, bez obzira na državljanstvo, prebivalište, pol, rasu, veroispovest, nacionalnu i etničku pripadnost. Istim zakonom je definisano i u kom slučaju tražiocu nije dozvoljen pristup informacijama od javnog značaja.

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti sprovodi dva zakona – Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i Zakon o zaštiti podataka o ličnosti.

U ovoj godini se navršava 15 godina od uspostavljanja institucije poverenika i kroz sve ranije izveštaje smo pratili rad i postignuća, kao i probleme sa kojima se ovaj nezavistan organ sreće.

Poverenika bira Narodna skupština, kojoj je on dužan da podnosi godišnji izveštaj o svom radu. Iz izveštaja koji je pred nama, vidi se da je 2018. godina bila rekordna po obimu rada, odnosno po broju predmeta. Rešeno je preko 14.000 predmeta iz oblasti slobodnog pristupa informacijama od javnog značaja, ali i sektora zaštite podataka o ličnosti, jer se veoma često te dve funkcije ukrštaju i budu suprotstavljene. S jedne strane ste dužni da omogućite pristup podacima, ali ste isto tako dužni da zaštitite podatke o ličnosti, kako ne bi neopravdano bili dostupni na način koji vređa ličnost i zalazi u privatni život pojedinca.

Činjenica je da se prema izveštaju koji je pred nama Poverenik sreće sa kadrovskim i materijalnim problemima koji usporavaju rad ove institucije i Poverenik stiče zabranu zapošljavanja kao jedan od ograničavajućih faktora, jer i za Poverenika, kao i za ostale budžetske korisnike važi maksimalan broj zaposlenih.

Suština institucije Poverenika jeste da se građanima i organizacijama koji na lični zahtev ne dobiju odgovor koji su svi korisnici javnih sredstava obavezni da daju, svojim aktivnostima i zakonskim merama pomogne da pred nadležnim organima građani ostvare svoja prava.

Poverenik se u suštini može posmatrati kao neka vrsta kontrolnog mehanizma javnosti rada, korisnika javnih sredstava bilo da su u pitanju lokalne samouprave, državni organi, javne službe ili drugi organi i organizacije.

Zakonom je predviđeno da i lokalne samouprave imaju ovlašćena lica za davanje informacija od javnog značaja, a koje se tiču rada lokalnih organa i lokalnih službi što treba da poboljša javnost rada, organa lokalne samouprave i državnih organa, odnosno čitave javne uprave koja mora biti servis građana.

Nažalost, dešava se da radi nekog ličnog interesa, građani, nevladine organizacije ili drugi tražioci informacija zloupotrebe to pravo, kao što se dešava da nadležni organi često izbegavaju da daju informacije od javnog značaja, koje se tiču njihovog rada. Očigledno je da ni 15 godina prakse nije još uvek stvorilo kulturu obavezu traženja i davanja informacija od javnog značaja. Tako da se tražilac i davalac informacija često posmatraju kao dve strane u sporu.

Naravno, za ovakvim odnosom nema potrebe, jer Poverenik u svakom demokratskom društvu treba da bude institucija koja je medijator između građana i institucija sistema koji treba svojim radom da ublažava i rešava konfliktne situacije koje se odnose na traženje i raspolaganje svim informacijama od javnog značaja kojima se unapređuje javnost rada državnih organa, a time i kvalitet usluga koje državni organi i javne službe pružaju građanima.

Pri tom, državni organi ne treba da na Poverenika gledaju kao na lovca njihovih grešaka, već kao na saradnika koji treba da doprinese stvaranju bolje saradnje sa građanima. Takođe, poverenik treba da u ostvarivanju svoje, zakonom utvrđene funkcije, da na primeran način ukazuje na probleme sa kojima se građani sreću u ostvarivanju svojih prava.

Građani, Poverenik i državni organi su tri strane koje ne treba da budu u sukobu, već niz učesnika koje treba da doprinese s jedne strane ostvarivanju zakonskih prava građana, a s druge strane zakonitom radu državnih organa.

Osvrnula bih se i na zaključak nadležnog odbora iz koga se takođe vidi da je za uspostavljanje pune uloge Poverenika neophodno izvršiti i određene izmene i dopune Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, što mi kao poslanička grupa SPS podržavamo. Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, poštovane kolege poslanici, u svetlu sveukupnog reformskog procesa ukazala se potreba reforme naučno-istraživačke delatnosti. Ovim zakonom se uređuje sistem nauke i istraživanja. Obrazovanje i nauka ne nude samo znanje iz različitih oblasti nego i priliku da steknemo iskustvo u onome što nas interesuje i da se na taj način izgradimo kao ličnosti.

Obrazovanjem stičemo potrebne veštine za različite poslove, a naukom istražujemo i na taj način činimo svet boljim mestom za život.

Sve pohvale Vladi Republike Srbije kao i vašem ministarstvu na trudu što su shvatili veliki značaj nauke i naučnih istraživanja i da pravnim uređenjem ove oblasti i većim ulaganjem u istu zadrži veliki potencijal Republike Srbije da ostane u zemlji i učini da i Republika Srbija bude bolje mesto za život.

Republika Srbija ima značajni naučni i istraživački potencijal koji bi trebalo dalje razvijati i adekvatnije koristiti. To dokazuje i činjenica da su naši ljudi i oblasti nauke cenjeni u svetu.

Ovaj potencijal može biti osnova daljeg ekonomskog i društvenog napretka zemlje. Zahvaljujući velikom angažovanju istraživačke zajednice nauka Republike Srbije se visoko pozicionirala na međunarodnim rang listama.

Ključni cilj ovog zakona je stvaranje naučno-istraživačkog sektora koji svojom izvesnošću može biti ravnopravan partner u okviru evropskog istraživačkog prostora, a koji će pozitivno uticati na privredni rast Srbije, kao i društvenom i kulturnom napretku.

Strategija naučnog i tehnološkog razvoja Republike Srbije za period od 2016. do 2020. godine jasno naglašava da je nauka ključni faktor konkurentnosti i održivog razvoja. Naučni radovi se ocenjuju u odnosu na njihove efekte, na stvaranju novih znanja, ekonomski razvoj i rešavanje društvenih izazova. Visoko razvijene zemlje prilagodile su sistem upravljanja naukom i naučno-istraživačkim organizacijama, jer su prepoznale značaj nauke i inovacija za održiv ekonomski rast i investiraju značajna sredstva u ovu oblast.

Ovim zakonom reguliše se i uređuje se sistem nauke i istraživanja u Republici Srbiji. Nauka i istraživanje zajedno sa visokim obrazovanjem je srž i osnov privrednog ukupnog društvenog razvoja. Cilj joj je sticanje novih znanja i primene istih u svim oblastima društvenog razvoja, stvaranje dodatne vrednosti za društvo, pri čemu se poštuju načela zaštite i prometa intelektualne svojine. Donošenjem ovog zakona reguliše se i menja model finansiranja naučno-istraživačke delatnosti sa ciljem da se sistem unapredi, obezbedi stabilno finansiranje i da se budžetska sredstva koriste na efikasan i optimalan način.

Ovim zakonom osnažiće se institucija od nacionalnog značaja, stvoriće se mehanizmi za osnivanje novih institucija, efikasnije praćenje i ocena rada instituta i definiše se efikasniji sistem izbora u naučna zvanja.

Primena zakona omogućiće bolju saradnju instituta i fakulteta, partnerstvo sa privredom i saradnja sa međunarodnim organizacijama na realizaciji zajedničkih programa. Unaprediće se kvalitet naučno-istraživačkog rada, kao i izgradnja i dalji razvoj inovativnog društva zasnovanog na znanju.

Zakon definiše organizacije koje obavljaju naučno-istraživačku delatnost, institute, organe instituta, vođenje evidencije istraživača, prava i obaveze zaposlenih u institutu, finansiranje naučno-istraživačke delatnosti, nadzor i prelazne i završne odredbe.

Potreba za reformama prepoznata je od strane kreatora javnih politika, kao i od strane naučno-istraživačke zajednice. Ovim zakonom šaljemo poruku mladima, naučnicima, istraživačima da zemlja misli na njih i stvara bolje uslove za život i rad.

U danu za glasanje poslanička grupa SPS glasaće za ovaj zakon.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, član 75. govori o tome šta dom zdravlja najmanje treba da obezbeđuje. Moja sugestija je bila za onaj stav 6. da treba da se doda „zdravstvena zaštita zaposlenih“ i u raspravi u načelu ja sam zaista dosta toga rekla koji je značaj medicine rada.

Ono što bih htela da pitam gospodina ministra. S obzirom, da piše isto u istom članu zakona, da može da se obavlja i medicina rada, da li to znači da lekari specijalisti medicine rada mogu biti ugovoreni sa RFZO, a da obavljaju samo posao specijaliste medicine rada, a ne i posao izabranog lekara? Jer, do sada je bila praksa da specijalisti medicine rada moraju da se izjasne da obavljaju posao izabranog lekara da bi bili ugovoreni sa fondom. Zahvaljujem.

Reč ima ministar Lončar. Izvolite.

Zahvaljujem.

Ministre, ja znam da naplaćuju i da je to ogroman novac, tzv. sopstveni prihod domova zdravlja, jasno mi je to. Ali, do sada je bilo, ne oduvek, mislim da je od 2005. godine, da Medicina rada nije mogla biti ugovorena sa Republičkim fondom. Ispravite me, ali ja mislim da je tu negde posle 2000. godine prestala da bude ugovorena. Ranije su mogli da rade posao samo specijaliste medicine rada verujte mi. Znači, samo su radili posao specijaliste medicine rada i bili su ugovoreni sa fondom, kasnije su prešli u izabrane lekare. Posao i izabranog lekara i specijaliste medicine rada nemoguće je u jednom radnom vremenu od osam sati uraditi. Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, poštovane koleginice, kada već pričamo o pravu na zdravstvenu zaštitu iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, imam želju da pohvalim definiciju povrede na radu u ovom novom zakonu, koja je sveobuhvatnija, šira, preciznija u odnosu na definiciju povrede na radu u starom zakonu, kao i isto tako što je obuhvaćeno povredom na radu i podatak da je osiguranih doživeo povredu pri dolasku i pri odlasku sa posla. Zbog toga sam se samo javila i što je sveobuhvatnija definicija. Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege poslanici, ovi krovni zakoni iz oblasti zdravstva imaju puno pozitivnih efekata i ja ću se truditi da ih što više spomenem.

Zakon o zdravstvenoj zaštiti kao krovni zakon u oblasti zdravstvene zaštite usvojen je 2005. godine i od tada se nije značajnije menjao. Ovim zakonom uređuje se sistem zdravstvene zaštite u Republici Srbiji, njegova organizacija i sprovođenje, kao i društvena briga za zdravlje stanovništva.

Osnovni razlog za donošenje novog zakona je i potreba i neophodnost da se ova oblast detaljnije pravno uredi i da se oblast zdravstva reformiše u skladu sa novinama u sistemu zdravstvene zaštite koje su se pojavile od donošenja prethodnog zakona.

Sam pojam zdravstvene zaštite regulisani članom 2, da ga ne čitam, ovim zakonom je utvrđeno da pravo na zdravstvenu zaštitu sem građana Republike Srbije imaju i strani državljani, lica bez državljanstava, koji su stalno naseljeni ili povremeno borave u Republici Srbiji ili koji prolaze preko teritorije Republike Srbije.

Razlog za proširivanje obima lica kojima se utvrđuje pravo na zdravstvenu zaštitu, osim potrebe da se ista sveobuhvatno pruži svim licima na teritoriji Republike Srbije je javno zdravstveni značaj za stanovništvo Republike Srbije, odnosno u sprečavanju mogućnosti nastanka i širenja epidemija i njihovih posledica na zdravlje.

Novina ovog zakona je i ta što se uvodi pojam zdravstvene nege, koja predstavlja neizostavni deo zdravstvene zaštite, naročito za pacijente na bolničkom lečenju, palijativnom zbrinjavanju, kao i u uslovima kućnog lečenja.

Propisano je i da Republika Srbija može da obezbedi zdravstvenim ustanovama čiji je osnivač i sredstva za izvršenje obaveza po izvršenim sudskim odlukama za obaveze koje se finansiraju iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja ili na drugi način.

Propisano je i da se obezbeđuju sredstva za ostvarivanje opšteg interesa, sprovođenje ciljanih preventivnih pregleda, odnosno skrininga prema odgovarajućim nacionalnim programima, upravljanje medicinskim otpadom u zdravstvenoj ustanovi u javnoj svojini, obezbeđivanje i specijalizacija i užih specijalizacija zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika zaposlenih u zdravstvenim ustanovama u javnoj svojini, osiguranje imovine i kolektivno osiguranje zaposlenih u zdravstvenoj ustanovi u javnoj svojini od posledica nesrećnog slučaja, osiguranja u slučaju težih bolesti i hirurške intervencije, kao i osiguranje odgovornosti prema trećim licima u zdravstvenoj ustanovi u javnoj svojini, tekuće održavanje objekata, prostorija, servisiranje medicinske i nemedicinske opreme i drugog, a sve to iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja u skladu sa zakonom kojim se uređuje zdravstveno osiguranje.

Ovim zakonom uređuje se i praćenje finansijskih tokova, formiranje nacionalnog zdravstvenog računa, kao i sprovođenje nadzora nad istim.

Zakonom su uvedene i tri nove kategorije stanovništva obuhvaćene društvenom brigom za zdravlje, koje smo već spominjali.

Datim zakonskim rešenjem razdvojena je briga za zdravlje na nivou autonomne pokrajine i lokalne samouprave, tako da društvena briga za zdravlje na ovim nivoima može da obuhvati mere za obezbeđivanje i sprovođenje zdravstvene zaštite, a koje su više od normativnih u pogledu prostora, opreme, kadrova, lekova, medicinskih i nemedicinskih sredstava, a sve sa ciljem od interesa za građane ovih teritorija. I, tu bih napomenula samo kratko, možda ne bi bilo loše da lokalne samouprave koje žele iznad normativa da zaposle kadrove i finansiraju njihove zarade, možda ne bi bilo loše da se potpišu ugovori sa Republičkim fondom za zdravstveno osiguranje samo radi dobijanja ID broja. Samo to, mala digresija.

Ono na šta bih ja dobronamerno, a to dugujem svojoj struci, skrenula pažnju je član 75. kojim je propisano šta obuhvata osnovnu delatnost domova zdravlja. Ovim članom dom zdravlja više ne mora da obezbeđuje specifičnu zdravstvenu zaštitu zaposlenih, odnosno medicine rada. Specijalisti medicine rada u službi za zdravstvenu zaštitu radnika moraće da se opredele za izabrane lekare. Zbog toga će dom zdravlja neminovno izgubiti pravo obavljanja delatnosti medicine rada. Tako će nestati službe medicine rada u javnoj svojini na primarnom nivou zdravstvene zaštite.

Državnu brigu za zdravlje radno aktivne populacije ne bi trebalo da prepustimo samo privatnicima, jer je to veliki deo stanovništva koji je bitan za razvitak zemlje, za društveni proizvod i za njihovo zdravlje treba da brine država.

Ne samo to, veliki broj poslodavaca angažuje za periodične preglede službe medicine rada izabrane na tenderu, te se može desiti da svake godine druga služba bude nosilac usluga, a tako se gubi kontinuitet u praćenju zdravlja, njegovom narušavanju i bez mogućnosti praćenja uzročnika narušavanja zdravlja radnika, da li je ono uslovljeno profesionalnim štetnostima, bolestima u vezi sa radom ili van njega.

Pored navedenog, moram da istaknem da služba medicine rada ima obaveze i zadatke i u sistemu bezbednosti i zdravlja na radu. Naime, u članu 41. Zakona o bezbednosti i zdravlja na radu kaže se da za obavljanje poslova zaštite zdravlja zaposlenih na radu poslodavac angažuje službu medicine rada i navodi se dalje šta je ova dužna da obavlja.

Ako ove navedene stvari ne uzmemo u obzir, dobićemo situaciju da će se sistem zdravstvene zaštite radnika morati ponovo da izgrađuje, što je već viđeno u Hrvatskoj.

Ovim zakonom, što bih izuzetno pohvalila, jer dosadašnje rešenje koje je dato još 2005. godine u odvajanju domova zdravlja od opštih bolnica, naročito bih pohvalila osnivanje zdravstvenih centara, jer na ovaj način se uvodi racionalizacija, organizacija zdravstvenih ustanova radi bolje iskorišćenosti i raspoloživosti kadrova, prostora i opreme. Ovim rešenjem omogućeno je spajanje nemedicinskih delatnosti, uključujući i specijalističko–konsultativne delatnosti. Ovo vraćanje će biti i efikasnije, brže i lakše nego što je bilo njihovo odvajanje, koje po mom skromnom mišljenju nije ni trebalo da se dogodi, što je rezultat još jednog hira demokratske vlasti u prošlosti.

Razdvajanjem domova zdravlja i opštih bolnica mi smo imali dva pravna subjekta koja su međusobno plaćala sve usluge bilo medicinske, konsultantske, laboratorijske, tako i nemedicinske usluge i mnogo drugih nedostataka koje će ovim zakonom biti rešena.

U skup delatnosti koje se mogu obavljati samo u zdravstvenim ustanovama u javnoj svojini uvrštena je i sudsko-medicinska delatnost. Uvedene su i novine koje se odnose na slučajeve obaveznog vršenja obdukcije. Zakonom je propisano i ko može i pod kojim uslovima osnivati privatnu praksu. Data je definicija novih zdravstvenih tehnologija, kao i da ministar rešenjem izdaje dozvolu za korišćenje iste.

Uvedena je zakonska mogućnost da dom zdravlja može da obezbedi sanitetski prevoz, kao i prevoz pacijenata na dijalizu samostalno ili preko druge zdravstvene ustanove u skladu sa zakonom i planom mreže.

Izvršena je izmena stručnih zvanja i to doktor dentalne medicine, kao što je do sada bio doktor stomatologije.

Pohvalne su i promene u smislu da je propisano ovim zakonom da se plan razvoja kadrova u zdravstvu donosi u skladu sa planom upisa na fakultete i škole zdravstvene struke. Samim tim, Ministarstvo zdravlja uključuje se u donošenje upisne politike uz mišljenje Ministarstva obrazovanja.

Novo zakonsko rešenje i da specijalizaciju iz deficitarnih grana medicine, dentalne medicine i farmacije, Ministarstvo odobrava i zdravstvenom radniku koji je obavio pripravnički staž i položio stručni ispit i onome ko je nezaposlen i zaposlen na određeno vreme, u skladu sa zakonom.

Naziv tradicionalna medicina zamenjen je nazivom komplementarna medicina, iz razloga što je navedeni termin adekvatniji, imajući u vidu da komplementarna medicina predstavlja upotpunjavanje metode i postupaka konvencionalne medicine, a ministar izdaje dozvolu za obavljanje određenih metoda i postupaka komplementarne medicine na osnovu mišljenja Republičke stručne komisije za komplementarnu medicinu.

Zakonom je detaljnije uređena apotekarska delatnost u Republici Srbiji koja se obavlja u primarnoj, sekundarnoj i tercijarnoj i privatnoj praksi.

Ovim zakonom usklađene su odredbe sa novim zakonima o zdravstvenim osiguranjima.

Cilj ovih zakona iz oblasti zdravstva je potreba da se obuhvati što veći broj građana sistemom obaveznog zdravstvenog osiguranja, čime se postiže veća socijalna sigurnost, veći kvalitet, veća efikasnost zdravstvene zaštite građana Republike Srbije. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministri sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, govoriću o Zakonu o turizmu i Zakonu o ugostiteljstvu i njihovim pozitivnim efektima.

Turizam je jedan od vodećih svetskih privrednih grana, koji svojim razvijanjem povlači razvijanje i ostalih privrednih grana. Vlada Republike Srbije je prepoznala veliki značaj ove privredne grane, što potvrđuju predlozi ovih zakona, kao i donošenje Nacionalne strategije razvoja turizma Republike Srbije od 2016. do 2025. godine, donete 17. novembra 2016. godine.

Ova strategija ima dosta precizan akcioni plan. Ovim planom definisane su ključne destinacije, od kojih su neke već uveliko na tržištu, a neke treba razvijati dodatnim ulaganjima i podsticajnim merama. Važno je da postoji svest o tome da turizam mora da bude jedan od prioriteta razvoja Srbije, jer Srbija ima ogromne mogućnosti za razvoj svih grana turizma. Srbija ima širok potencijal, kako geografski, tako i bogato kulturno-istorijsko nasleđe. Srbija ima mogućnosti za razvoj široke palete turističkih proizvoda, kako planinskog, tako vodenog, urbanog, kongresnog, zdravstvenog, banjskog, kulturno-istorijskog i drugih.

Zakonom o turizmu uređuje se jedna od najvažnijih privrednih grana – turizam, uređuje se i planira njegov razvoj za promociju istog, kao i prateće delatnosti. Obezbeđuju se jedinstveni standardi za pružanje usluga u ovoj oblasti, zaštita nacionalne ekonomije, obezbeđivanje javne jedinstvene elektronske evidencije. Obezbeđuje se poštovanje ljudskih prava i dostojanstva osoba sa invaliditetom. Ovim zakonom se planira i ostvaruje politika razvoja turizma u skladu sa Strategijom razvoja turizma Republike Srbije. Ovom strategijom se određuju dugoročni ciljevi planiranja i razvoja turizma, u skladu sa ekonomskim, socijalnim, ekološkim, kulturnim, istorijskim razvojem.

Razlog za donošenje ovog Zakona o turizmu, kao i Zakona o ugostiteljstvu je regulisanje oblasti turizma i ugostiteljstva, jer su se stvorili uslovi da se ove povezane oblasti regulišu sa dva zakona, a ne kao do sada jednim zakonom.

Imajući u vidu regulativu EU, regulativu razvijenih turističkih zemalja u okruženju, kao i stepen dostignutog razvoja turizma i ugostiteljstva u Republici Srbiji, to je opravdanost donošenja ovog zakona postigla svoj cilj. Predlog ovog zakona je rezultat analize turističkog tržišta i sagledavanje problema sa kojima se suočavaju akteri turističke privrede, kao i drugi činioci koji obavljaju privrednu delatnost koja je povezana sa turizmom.

Prioritetni cilj je da se uređenjem ove oblasti smanji siva ekonomija. Treba napomenuti da je zakon usaglašen sa Nacionalnom strategijom razvoja turizma Republike Srbije, kao i usaglašavanje sa evropskom direktivom.

Jedan od važnijih ciljeva je unapređenje i koordinacija svih aktera javnog, kako nacionalnog, tako regionalnog i lokalnog nivoa i privatnog sektora u turizmu radi postizanja maksimalnih rezultata definisanih strategijom. Definisana su prava, obaveze, odgovornost turističkih organizacija na svim nivoima. Data su šira ovlašćenja lokalnim samoupravama i kao osnovni cilj je da su istaknuta prava zaštite korisnika usluga.

Uređuje se ažuriranje i čuvanje jedinstvene centralizovane baze podataka u zaštiti podataka o ličnosti.

Zakon uređuje i definiše stepen inspekcijskog nadzora u ovoj oblasti. Kod turističkih profesija, prvi put se uvodi mogućnost polaganja ispita za turističke vodiče na znakovnom jeziku, koji će se smatrati stranim jezikom, čime se pospešuje inkluzivnost turizma u Republici Srbiji.

Jednom rečju, stvaranjem uslova za brzi razvoj turizma i kvalitetnije usluge imaće pozitivan uticaj na privredni rast i razvoj, kreiranje novih dodatnih vrednosti, novog zapošljavanja i poboljšanja i unapređenja imidža zemlje na turističkoj karti sveta i njene konkurentnosti kao poželjne turističke destinacije.

Zakonom o ugostiteljstvu uređeni su uslovi i način obavljanja ugostiteljske delatnosti, kako u oblasti nautičkog turizma, tako i u oblasti lovnog turizma.

Definisani su pojedini pojmovi koji su pomenuti u ovom zakonu, kao i tačna definicija ugostiteljske delatnosti i ko sve može da obavlja istu. Definisane su obaveze ugostitelja, boravišna taksa, kao i tačna evidencija ugostitelja i ugostiteljskih objekata.

Takođe, članom 14. predviđeno da je ministarstvo nadležno za poslove turizma dužno da sve podatke ažurira u centralni informacioni sistem u oblasti turizma i ugostiteljstva, kao i da isti učini dostupnim pružaocima ovih usluga. Ugostitelj koji pruža uslugu dužan je da preko centralnog informacionog sistema na propisan način unosi podatke o korisniku usluga smeštaja.

Imajući u vidu prioritet digitalizacije privrede Republike Srbije i dalji razvoj E-uprave, uvođenje centralnog informacionog sistema u oblasti turizma i ugostiteljstva, tzv. „E-turista“ sadržaće sve relevantne podatke o pružaocima usluga smeštaja i ostalim vidova turističke i ugostiteljske delatnosti.

Ovim zakonom definisane su vrste usluga, vrste objekata, kao i njihova kategorizacija od strane nadležnog ministarstva kao jedinice lokalne samouprave. Zakonom je regulisana potreba kadrovskog osposobljavanja ugostiteljskih objekata, kao i ugostiteljske usluge u objektima domaće radinosti i seoskom turističkom domaćinstvu.

Definisana je i nautičko-turistička delatnost, obaveza pružaoca ovih usluga, evidentiranje pružaoca i objekata ovog tipa usluga, kategorizacija marina. Zakon je uredio i definisao i ugostiteljsku delatnost u objektima lovnog turizma, obaveza pružaoca i evidencije objekata, kao i vrsti i kategorizaciji objekata. Definisano je ko plaća boravišnu taksu, način i datum, kao i ko je oslobođen plaćanja iste. Sredstva od naplate boravišne takse su prihod budžeta jedinice lokalnih samouprava na čijoj teritoriji su pružene usluge smeštaja.

Regulisan je i nadzor nad odredbama ovog zakona preko turističkim inspektora, kao i njihova prava i obaveze.

Uređenje oblasti turizma i ugostiteljstva ima značajan direktan i indirektan uticaj na druge privredne delatnosti, direktan kako na trgovinu, sport, infrastrukturu, saobraćaj, kvalitetne medicinske usluge, banjsko lečenje, razne vrste kulturnih manifestacija, vrhunske sportske događaje evropskog i svetskog značaja, a indirektni na poljoprivredu, industriju, građevinarstvo i energetiku i druge delatnosti.

Uređenjem ove oblasti povećaće se nivo zainteresovanosti građana za obavljanje ove delatnosti, povećati nivo investiranja, stvaranja novih privrednih subjekata i povećati tržišna konkurencija.

U danu za glasanje poslanička grupa SPS podržaće ove zakone koji su na dnevnom redu. Hvala.

Poštovana predsednice, poštovani ministre sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, predloženim amandmanom precizira se pojam osiguranika. Svojstvo osiguranika stiče se danom početka, prestaje danom prestanka zaposlenja, obavljanja samostalne ili poljoprivredne delatnosti, odnosno obavljanje ugovorenih poslova i ne može se steći prenavršenih 15 godina života osim za pojedine poslove koji zbog svoje specifičnosti ne mogu obavljati deca mlađa od 18 godina.

Svojstvo osiguranika utvrđuje se na osnovu prijave na osiguranje i odjave sa istog. Prijavom na osiguranje utvrđuje se početak svojstva osiguranika, a odjavom sa istog prestanak svojstva.

Dakle, neophodno je da se osiguranik u zakonu definiše kao zaposleno lice, jer je to preduslov za sticanje svojstva osiguranika.

Predlog zakona o centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja je pokazatelj da IT sektor u Republici Srbiji napreduje velikom brzinom, jer jedan od najvećih potencijala brzog razvoja ekonomije Republike Srbije leži u digitalizaciji koja u državnoj upravi ima za cilj pružanje usluge građanima koji će ih koristiti na jednostavan i brz način. Centralni registar će obavljati poslove iz obaveznog socijalnog osiguranja. On će biti elektronski vođena baza zasnovana na visokim IT standardima i performansama.

Centralni registar je dužan da obezbedi neprekidno funkcionisanje informacionog sistema formiranjem sekundarne baze podataka i sekundarnog računarskog sistema koji će biti udaljen od mesta na kome se nalazi primarni informacioni sistem. Zakonom se uređuje osnivanje, organi, delatnost centralnog registra kao i njegov odnos sa organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja, organima nadležnim za poslove javnih prihoda, organima i organizacijama koje su nadležne za registraciju pravnih i fizičkih lica, evidencije o ličnom statusu građana, odnos sa institucijama koje vode podatke o obveznicima uplate doprinosa i drugim pravnim subjektima.

Na kraju reč dve o budžetu za 2019. godinu, a to je da je on realan, razvojan i socijalni te ćemo mi kao socijalisti, kao socijalno odgovorna partija podržati ovakvu projekciju budžeta za 2019. godinu. Sve pohvale za povećana izdvajanja za zdravstvo, kao i za povećanje plata zdravstvenih radnika što će sve zajedno doprineti kvalitetu zdravstvene zaštite u Republici Srbiji.

Na kraju, sve pohvale za mudro vođenje spoljne politike, ministru spoljnih poslova Ivici Dačiću, Vladi Republike Srbije i predsedniku Republike Srbije za rezultate u srpskoj diplomatiji što govore činjenice da je 11 zemalja, a na putu je, kako imamo informacije i 12 zemlja koja je povukla priznanje tzv. Kosovo. Hvala vam.

Poštovana predsedavajuća, poštovani ministre sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, u članu 2. stav 1. nakon tačke 11. dodaje se nova tačka 11a, koja glasi: „Uzbunjivanje je obaveštavanje stanovništva o nastupajućoj ili nastaloj opasnosti“.

Ovim amandmanom vrši se dopuna člana 2. Predloga zakona, kojim su definisani izrazi i pojmovi upotrebljeni u ovom zakonu.

Naime, iako je članom 57. i članom 94. preciznije i šire definisan ovaj pojam, htela sam da se ovaj pojam nađe i u članu 2. gde je skup svih definisanih pojmova iz Predloga ovog zakona.

Sam pojam uzbunjivanje odnosi se na obaveštavanje stanovništva o nastupajućoj ili već nastaloj opasnosti radi hitnog postupanja u cilju zaštite života i zdravlja.

Uzbunjivanje se vrši putem sistema za javno uzbunjivanje koje se sastoji od odgovarajućih akustičnih izvora, odnosno sirena, uređaja za predaju i prijem signala, za daljinsko upravljanje sistema i specijalizovanih jedinica civilne zaštite za uzbunjivanje.

Građani imaju pravo da budu obavešteni o rizicima, katastrofama, merama i aktivnostima koje se preduzimaju, kao i o mogućim posledicama od katastrofa i druge informacije od značaja za zaštitu i spasavanje.

Informacije i obaveštavanja daju se u pristupačnom i lako razumljivom obliku i formatu, uključujući i znakovni jezik i Brajevo pismo, čime se vodilo računa o naročito ranjivim grupama.

Predlogom ovog zakona dokazujemo koliko je ovo društvo, odnosno Vlada Republike Srbije odgovorna, jer, polazeći od toga da je nužnost svakog odgovornog društva da kontinuirano radi na unapređenju stepena svoje otpornosti prema pretnjama i opasnostima od katastrofa, koje su, svedoci smo, ne samo kod nas već na globalnom nivou sve češće, neophodno je unaprediti postojeći sistem zaštite i spasavanja u Republici Srbiji.

Imajući u vidu da smo u prethodnom periodu imali neka loša iskustva sa katastrofama, a posebno poplave 2014. godine, ukazala se potreba za dogradnjom pravnog i institucionalnog okvira za upravljanje rizikom od katastrofa, naročito u pogledu preventivnih aktivnosti u ovoj oblasti. Predlog ovog zakona baš to i čini. Stavlja u prvi plan principe, planska dokumenta i mere i aktivnosti koje treba da što uspešnije doprinesu prvencije od katastrofa, kao i otpornosti pojedinca i zajednice na posledice katastrofe ako do nje dođe.

Ono o čemu se naročito vodilo računa je to što je akcenat stavljen na zaštitu ranjivih grupa, rodnoj ravnopravnosti, kao i uspostavljanje partnerstva između javnog i privatnog sektora.

Novinu predstavlja i međunarodna saradnja, kako u domenu prevencije, razmene informacije, tako i u pružanju i primanju humanitarne pomoći.

Novina je što se po prvi put uvodi registar rizika kao interaktivna elektronsko-informaciona baza podataka o svim rizicima i opasnostima od elementarnih i drugih nepogoda i katastrofa.

Ovim zakonom uspostavlja se nacionalna platforma koja će blagovremeno u komunikacijama na različitim nivoima i razmenom informacija doprineti boljoj prevenciji i zaštiti od nepogoda, katastrofa i drugih opasnosti i boljim upravljanjem rizikom i boljim monitoringom.

Ono što je na kraju najvažnije, a što je cilj ovog Predloga zakona je da zaštiti ono što je najdragocenije, a to je ljudski život i zdravlje, životna sredina i materijalna dobra. Cilj je da se smanji rizik od katastrofe i upravlja vanrednim situacijama kao delom jedinstvenog sistema nacionalne bezbednosti u Republici Srbiji.

Jednom rečju, donošenjem ovog zakona doprinosimo tome da se poveća stepen bezbednosti naših građana i zato u danu z a glasanje poslanička grupa SPS glasaće za ovaj zakon. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovana ministarka sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, ovim amandmanom se vrši pravno-tehnička ispravka, radi preciziranja pravno-tehničke odredbe.

Ovim članom 2. precizno se definišu pojmovi i njihovo značenje koji su upotrebljeni u ovom zakonu, kao što su – familije građevinskih proizvoda, bitne karakteristike i perfomanse, tip proizvoda, tehnička specifičnost, harmonizovana tehnička specifičnost, standardi i drugo.

Drugi pojmovi koji se upotrebljavaju u ovom zakonu, a nisu definisani ovim zakonom, imaju značenje utvrđeno tehničkim propisima.

Ovim zakonom definisane su obaveze privrednih subjekata, tehnički propisi za građevinske proizvode i srpske tehničke specifikacije. Radi nesmetanog funkcionisanja tržišta, potrebno je obezbediti dostupnost tehničkih propisa, kako bi se privredni subjekti, a posebno mala i srednja preduzeća, informisala o odredbama propisa koji su na snazi u Republici Srbiji.

Kako sam razumela, a vi me ispravite ako nisam u pravu, za sve kojima će biti potrebne informacije i stručna mišljenja u vezi sa građevinskim proizvodima, ministarstvo će formirati elektronsku kontakt tačku za građevinske proizvode.

Primena harmonizovanih standarda odraziće se pozitivno i na podsticaj inovativnosti i brži tehnološki razvoj privrede i Republike Srbije, kao i poboljšanje u smislu bezbednosti i zaštite životne sredine.

Ovom prilikom, ja znam da nije na redu Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o ozakonjenju, ali ja bih htela da samo jednom rečenicom spomenemo ova dva amandmana koja sam podnela. Naime, radi se u jednom amandmanu o objektima koji imaju privremenu građevinsku dozvolu, a koji su dobili istu i ne mogu da izvrše ozakonjenje iz razloga što u momentu izdavanja te privremene dozvole nisu postojala pravna odgovarajuća planska akta. To je jedan amandman.

Drugi amandman se odnosi na one objekte koji su izgrađeni na zemljištu koje je državne svojine.

Meni je žao što ta dva amandmana nisu usvojena, jer bi time rešili problem koji je na dnevnom redu. Hvala vam najlepše.