Poslanik nije ni u jednom radnom telu.
Nema informacija o predloženim aktima.
Uvaženi predsedavajući, ministre, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani, budžet za 2026. godinu, bitan je za građane Srbije, jer direktno utiče na kvalitet života, na plate penzije, cene osnovnih usluga i sigurnost radnih mesta. Smatram da građani koji prate ovaj prenos, od nas očekuju da jasno čuju koje benefite ovaj budžet donosi upravo njima, naročito u ovim otežanim okolnostima, kako spoljnim tako i unutrašnjim.
Samim tim što su okolnosti takve kakve jesu i izazovi pred kojima stoji ovaj budžet su znatno veći i sasvim je razumljivo da postoji izvesna bojazan u pogledu njegove realizacije. Međutim, imajući u vidu da smo od najmanje 2020. godine na ovamo imali brojne izazove pred budžetima koje je ova Skupština usvajala, a koji su se u praksi pokazali kao stabilni i održivi, imamo puno pravo da kažemo da će i budžet za 2026. godinu biti stabilan i održiv.
Što se tiče amandmana, sve one amandmane koje je Vlada usvojila, mi smatramo da dodatno unapređuju ovaj budžet i poslanička grupa Dragan Marković Palma - Jedinstvena Srbija će podržati te amandmane.
Jedna od važnih tema oko koje se svake godine vodi polemika jeste transparentnost budžeta. S obzirom na to da je digitalizacija odavno uzela maha u Srbiji, sasvim je opravdano očekivati da se ona primenjuje i u samom procesu izrade, kao i kontrole trošenja budžetskih sredstava.
Upravo zato pozdravljam početak rada interaktivnog budžetskog portala koji predstavlja konkretan dokaz težnje ka što većoj transparentnosti. Danas svaki građanin ima direktan pristup informacijama o tome gde su sredstva raspoređena i u kom iznosu.
Kao što sam i ranije govorio, i u Jedinstvenom biračkom spisku koji je unapređen kako bi građani imali u najvećoj mogućoj meri uvid u podatke, tako i sada ističem da interaktivni budžetski portal treba da se i dalje dorađuje, unapređuje, jer transparentnosti u radu državnih institucija nikada nije dovoljno.
Postavlja se pitanje da li je ovo razvojni budžet ili ne. O terminima možemo raspravljati, ali činjenice su jasne. I ovaj, kao i prethodni budžeti, ima veoma veliki i visok udeo investicija, oko 6,7% budžeta, što je, iako nešto manje nego prošle godine, i dalje među najvećim u Evropi.
Kada pogledamo projektovan deficit od oko 3%, koji se nadoknađuje uglavnom zaduživanjem, dolazimo do zaključka da se najveći deo investicija finansira upravo iz sopstvenih izvora. Zato smatram da se sa pravom može reći da je ovo razvojni budžet.
Ipak, najvažnija karakteristika ovog budžeta jeste njegova usmerenost ka podizanju životnog standarda građana, što je ono što građane najviše zanima. Što se tiče radnika, posebno onih sa najnižim primanjima, budžet za 2026. godinu donosi dobre vesti. Minimalna zarada će ponovo biti povećana, a od 2020. godine do sada povećana je čak sedam puta. Ponekad jednom do dva puta godišnje. U 2026. godini minimalna zarada će iznositi 551 evro i to je činjenica.
Takođe, kako ističe i Fiskalni savet, vredno je pažnje i relativno snažno povećanje neoporezivog dela zarade za obračun poreza od čak 20,4%, odnosno na više od 34.000 dinara. Ovom merom izlazi se u susret i poslodavcima, a želim da podsetim da su se za ovu meru u svojim diskusijama zalagali pojedini narodni poslanici, pa evo dobrih vesti i za njih. Ovo je već sastavni deo ovog budžeta.
Što se tiče javnog sektora, predviđeno je novo povećanje zarada od 5,1% od 1. januara nakon brojnih povećanja tokom 2025. godine, posebno u prosveti i u zdravstvu. Ipak, moram da naglasim da, iako su ova povećanja značajna, ona još uvek ne rešavaju suštinske probleme javnog sektora, a to je nedostatak kadrova.
Visoko obrazovani radnici sve češće biraju privatni sektor, gde su zarade više. Kontinuiranim povećanjem minimalca zarade dolazimo u situaciju da se razlika u zaradama između visoko kvalifikovanih i manje kvalifikovanih radnih mesta drastično smanjuju, što će biti jedan od ozbiljnih izazova u narednom periodu.
Kada je reč o penzionerima, ova Vlada i ovaj budžet nastavljaju da vode računa i o njima, pa će penzije od 1. decembra ponovo biti povećane za 12,2%. Od 2020. godine penzije su povećane osam puta, a ovim devetim povećanjem postiže se dinamika koja, verujem, do sada nije zabeležena.
Posebno je važno i to što je redovnost isplata penzija gotovo garantovana, kao što je garantovana i redovnost isplata zarada u javnom sektoru.
Ipak, sa ovim čestim procentualnim i linearnim povećanjima problemi vremenom postaju vidljiviji. Razlika između najnižih i najviših penzija se geometrijski uvećava, jer svako povećanje je, u stvari, povećanje na veću osnovicu, koja je već napravila razliku. Ako se u narednim godinama ovaj trend nastavi, što ne sumnjam da će u narednom periodu biti povećanja penzije, u jednom trenutku će biti neophodno uvesti drugačiji model usklađivanja penzija, bilo kroz linearna povećanja u istom iznosu za sve penzionere, bilo kroz razrađene kategorije po visinama njihovih primanja.
Ako pogledamo učešće budžeta u finansiranju PIO fonda, ono je danas oko 20,4%, dok je nekada iznosilo i gotovo 50%. Znamo da po sistemu tzv. međugeneracijske solidarnosti današnji radnici putem svojih uplata kroz doprinosa PIO fondu finansiraju današnje penzionere, a razliku nadomeštava država iz budžeta.
Dakle, što je veći broj zaposlenih i što su zarade veće, to su i uplate u PIO fond veće, a budžet se rasterećuje, tj. učešće budžeta u finansiranju PIO fonda je manje.
Zašto ovo govorim? Danas imamo stopu nezaposlenosti od oko 8,5% i čak i ako postoje sporenja oko metodologije obračuna ove stope i kaže da je ta stopa mnogo veća, činjenica je da se PIO fond danas u najvećoj meri puni iz doprinosa zaposlenih kojih ima oko 2,4 miliona, što ovaj budžet jasno i pokazuje.
Naravno, budžetom su obuhvaćene i druge kategorije stanovništva, poljoprivrednici, na primer, gde poljoprivreda iz budžeta dobija sredstva koja su u poslednje vreme nikada veća i koja iznose više od 7% ukupnog budžeta.
Sećam se da smo nekada tražili povećanje budžeta na 5%, a danas, kada je više od 7%, tražićemo 10%, a kada bude 10% tražićemo 15% i nikada dovoljno sredstava.
Subvencije iz ovih sredstava su i dalje primarni faktor, tako da će i iduće godine biti u visini od milijardu evra, pa i više ako se obračuna i povraćaj akciza za gorivo. Zbog svih ovih razloga i elemenata koje sam naveo, poslanička grupa Dragan Marković Palma – Jedinstvena Srbija će u danu za glasanje podržati Predlog zakona o budžetu za 2026. godinu, kao i sve amandmane koje je Vlada prihvatila.
Hvala.
Zahvaljujem.
Dame i gospodo, uvaženi predsedavajući, pre nego što se osvrnem na amandman koji je podnela poslanička grupa Dragan Marković Palma – Jedinstvena Srbija, osvrnuo bih se i ja na Predlog izmena i dopuna Zakona o jedinstvenom biračkom spisku, za koji inače smatram da je izrazito demokratskog karaktera i koji u značajnoj meri unapređuje prethodno zakonsko rešenje, što ću sada i obrazložiti, a obrazloženje je valjano samo ako pokažete činjenice.
Kako se ovim zakonom, odnosno izmenama i dopunama Zakona, predviđa revizija biračkog spiska, što podrazumeva i analizu i ocenu kvaliteta, tačnosti, pouzdanosti i efikasnosti vođenja i ažuriranja biračkog spiska, izdvojiću četiri kategorije aktivnih učesnika koji direktno učestvuju u ovom procesu.
Po meni, glavni učesnik u ovom procesu je upravo građanin, tj. glasač. On je taj koji svojim angažovanjem umnogome doprineti poboljšanju i kvalitetu biračkog spiska. Sada u ovom trenutku, svaki građanin dok ovo sluša može veoma jednostavno uz pomoć interneta, ako u bilo kom pretraživaču ukuca reči „birački spisak“ i poveže se na veb-prezentaciju nadležnog ministarstva, uz pomoć svojih ličnih podataka, a to je JMBG i broj lične karte ili broj pasoša, doći do sledećih podata iz baze jedinstvenog biračkog spiska. Prvo, gde on lično glasa, na kom biračkom mestu, drugo, spisak svih glasača na bilo kom biračkom mestu, po imenu i prezimenu, na završenim izborima i treće, ukupan broj glasača po svakoj lokalnoj samoupravi, koji se ažurira na svaka tri meseca.
Po ovom predlogu novom koji sada treba da izglasamo, najpre, ažuriranje broja glasača po svakoj lokalnoj samoupravi se ažurira mesečno, a kada su raspisani izbori – jednom u sedam dana. Na taj način svako može da prati i proveri broj glasača, odnosno da li postoje migracije ili ne postoje migracije, o kojima smo malopre čuli.
Dalje, spisak svih glasača u bazi jedinstvenog biračkog spiska kojima može da se pristupi se dopunjuje, tako da sada on sadrži, pored imena i prezimena, i ime roditelja, adresu stanovanja i broj stana, tako da na ovaj način neće više biti nedoumica da li na određenoj adresi ima više glasača nego što njih zaista jeste.
Dakle, uz pomoć ovih dopunjenih podataka u bazi jedinstvenog biračkog spiska se omogućava svakom građaninu aktivno učešće u kontroli ovog procesa revizije, a svako ko se ozbiljno bavi politikom, svaka politička stranka ima mogućnost, preko aktivnih građana, tj. glasača, da umnogome doprinese kvalitetnijem izbornom procesu.
Drugi učesnik u ovom procesu su članovi i zamenici članova RIK-a, kako u stalnom, tako i u proširenom sastavu. Treći učesnik su podnosioci proglašenih izbornih listi, koji imaju dodatna prava, ovim zakonom, uvida u jedinstveni birački spisak, uz pomoć posebnog modula u veb-prezentaciji dvofaktorske autentifikacije. Imaju, dakle, uvid na svim biračkim mestima, za svakog glasača o svim podacima, osim jedinstvenog matičnog broja građana. Dakle, u kombinaciji sa aktivnim građanima, tj. glasačima, imaju ove mogućnosti o kojima sam malopre govorio.
Pre nego što pomenem i četvrtog učesnika u ovom procesu, osvrnuo bih se na raspravu u načelu, gde sam očekivao konkretne predloge i kritike koje bi doprinele daljem unapređenju zakona. Umesto toga, čuli smo samo opšte izraze, poput rupe u zakonu, bez jasnog objašnjenja na šta se to konkretno odnosi. Takođe, izražena je i određena sumnja u primenu ovog zakona, ali i sama ta sumnja, ako razmislimo, pokazuje da je zakon dobar, jer ako se plašimo njegove neprimene, to samo znači da bi njegova primena dovela do boljih rezultata.
Lično smatram da će se ovaj zakon o jedinstvenom biračkom spisku uspešno sprovoditi u praksi, a naročito zbog ova prethodna napomenuta tri učesnika o kojima sam govorio. Ali i pored toga uvodimo i četvrtog učesnika u procesu revizije jedinstvenog biračkog spiska, a to je Komisija za reviziju, verifikaciju i kontrolu tačnosti i ažuriranja biračkog spiska, koja će imati i dodatne nadležnosti i mogućnosti.
Sad rad i sastav Komisije, kao i način odlučivanja smatram da imaju takođe izražen veoma demokratski karakter. Naime, sastav Komisije će imati deset članova, pet iz reda parlamentarne većine, tri iz opozicije i dva iz civilnog sektora, a njen demokratski princip rada ogleda se u principu donošenja odluka koje će se donositi sa najmanje sedam glasova, i to uz obavezni minimum od dva glasa iz svake od tri grupe, vladajuće, opozicione i civilne. Rukovođenje Komisijom počinje tako da prvi predsednik Komisije će biti iz reda civilnog sektora, a zatim će se smenjivati naizmenično iz ostalih grupa, najpre na tri meseca, zatim godišnje. Ovaj mehanizam obezbeđuje balans, kontrolu i poverenje, što je po mom mišljenju najbolja potvrda demokratskog karaktera ovog zakona.
Što se tiče amandmana poslaničke grupe Dragan Marković Palma – Jedinstvena Srbija, mi predlažemo dalje unapređenje rasporeda i broja članova koje predlaže upravo parlamentarna većina, dakle, onih pet članova parlamentarne većine koji čine Komisiju. I sada, u ovom Predlogu zakona se kaže da ako parlamentarna većina ima pet ili više poslaničkih grupa, kao što je to sada slučaj, svako od prvih pet sa najvećim brojem poslaničkih grupa imaće po jednog člana u Komisiji. I ako znamo da jedna poslanička grupa trenutno u ovom sazivu ima 110 poslanika, a ima jednog člana, pa gde ćete većeg ustupka nego što je taj?
Rukovodeći se tom logikom smo i predložili amandman, jer smatramo da ovaj zakon treba da ima jedan trajniji karakter, koji kaže, daću primer, da bi bilo svima jasnije – ako u budućem nekom sazivu budemo imali samo dve grupe parlamentarne većine, sa recimo 80 i 70 poslanika, po ovom predlogu bi bilo da prva ima četiri člana, a druga samo jednog, što ćete se složiti, nije u demokratskom maniru. Naš predlog je da to bude tri člana prema dva člana, što smatramo da je celishodnije rešenje. Zahvaljujem.
Uvaženi predsedavajući, uvaženi predstavnici Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, svako skupštinsko zasedanje donosi dobre vesti za građane Srbije, ja bih rekao i za cele porodice u Srbiji, a danas je to slučaj sa više predloženih zakona i izmena i dopuna zakona koje bih nazvao i porodičnim zakonima.
Iako ovog puta ne govorimo o povećanjima plata prosvetnim radnicima, zdravstvenim radnicima, povećanju minimalca, povećanju prosečnih zarada i povećanju penzija našim najstarijim sugrađanima, imamo danas ipak zakone koji direktno pobošljavaju život građana, tj. porodica. Kada sam kod ovog finansijskog dela želeo bih da kažem da bismo trebali možda više uzeti u obzir socijalnu kategoriju naših penzionera, pa da povećanje penzija ne bude linearno, nego da procentualno najveće povećanje dobijaju oni koji imaju najmanje penzije, a procentualno najmanje oni koji imaju veće penzije. Na taj način bi se zaokružila ova finansijska celina. Nadam se na dobrobit svih.
Kada govorimo o današnjim zakonima, prvo bih pomenuo Predlog zakona o dopunama Zakona o izvršenju i obezbeđenju za koji slobodno mogu reći da je porodični zakon, jer njegovim usvajanjem više nećemo dopustiti da se iz porodičnih kuća ili stanova, dakle iz svojih domova na ulicu izbacuju cele porodice sa decom ili stari i iznemogli ljudi. Imali smo prilike da takve uznemirujuće scene gledamo na televiziji, a naravno da to kod većine nas izaziva određenu empatiju. Mislim da ovakve scene više ne treba da dozvolimo i da ova tužna i nepravedna praksa stane. Ovim zakonom ćemo to učiniti.
Zato ovaj zakon trebamo svi podržati kao što će to učiniti poslanička grupa Dragan Marković Palma – Jedinstvena Srbija, pa makar njime pomogli i jednoj porodici, ne smemo dozvoliti da se ovako nešto više dešava.
Naravno da svaki zakon ima svoje mane i nedostatke prilikom donošenja, a onda tokom primene u praksi se vide njegove mane i mesto gde treba popraviti, tako je ovaj predlog zakona o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava nad nepokretnostima koji se donosi po hitnom postupku. Iako će se tokom primene sigurno pojaviti neke nedoumice, ovaj predlog je sveobuhvatan, dobar i odnosi se na veliki broj građana. Zato ga sa pravom ponovo mogu nazvati jednim porodičnim zakonom, jer donosi ne samo pravnu sigurnost, nego mir i stabilnost brojnim porodicama u Srbiji.
Grad Leskovac je grad koji ima više od 150 sela i zaseoka, gde više od 95% objekata nije legalizovano. To su uglavnom stambene kuće, pomoćne zgrade, štale i tako dalje. Ovaj zakon upravo tim ljudima donosi sigurnost, jer će moći da reše imovinskopravne odnose bez straha i sigurnosti. Rešenje svih objekata koji imaju u dvorištu, od stambene kuće, od pomoćnih i ekonomskih objekata, objekata za životinje i tako dalje, sveukupno će koštati te ljude 100 evra.
Sećam se vremena kada su komšije prijavljivale jedni druge, to je bilo pre nekih 15-ak godina, za nelegalne objekte, pa bi inspekcije morale da postupe i izdaju rešenja o rušenju. Da se zakon tada doslovno primenjivao, mi bismo imali mnoga sela koja bi bila totalno porušena.
Naravno, ne treba pobeći od istine, da bi i mnogi službenici ostali bez posla zbog nečinjenja, jer mnogi objekti su mogli biti legalizovani, a nisu zbog raznih razloga. Ovim zakonom vam neće biti potrebni ni posrednici, ni veze, ni vezice, jer je sve digitalizovano, od podnošenja zakona do izdavanja rešenja, sve je vidljivo, transparentno i dostupno svakome.
Što se tiče hitnosti, sve ono što je do sada izgrađeno biće uzeto u razmatranje, ali u buduće će postojati nulta tolerancija na bespravnu gradnju. Dakle, uz elektronsku prijavu podnosiće se digitalne slike objekta sa podacima o spratnosti i stepenu izgrađenosti, što će dodatno povećati kontrolu i transparentnost. Ovaj zakon je, dakle, korak ka pravednijem sistemu i sigurnijem životu za sve porodice u Srbiji.
Na kraju bih sve nas podsetio na Uredbu o načinu i uslovima i postupanju za privremeno priključenje na elektroenergetsku mrežu, gasnu mrežu, vodovodnu, kanalizaciju itd. iz 2023. godine, gde ovde po članu 24. ovog zakona se kaže da ti privremeni priključci koji su bili, koje su određeni ljudi dobili, postaju trajni, naravno, ako se ovim zakonom upiše pravo svojine na tim objektima.
Međutim, ovde je još jedna bitnija situacija za naše građane, a to je da po izvršenju upisa prava svojine na objektu stiče se mogućnost da se taj objekat priključi na elektroenergetsku mrežu, na vodovod, kanalizaciju, gasnu mrežu ili mrežu daljinskog grejanja. Naravno, ako tehnički uslovi sve to dozvoljavaju.
Naravno, pretpostavljam da će i mnoga domaćinstva moći da konkurišu za različite vidove subvencija koje obezbeđuje država ili lokalna samouprava, a koje se odnose na energetsku efikasnost, zamenu stolarija itd.
U svakom slučaju, ovaj zakon i ovi zakoni koji su danas na dnevnom redu su po nama dobri i Poslanička grupa Dragan Marković Palma – Jedinstvena Srbija će glasati za njih u Danu za glasanje. Hvala.
Uvažena predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici i poslanice, mesec mart obiluje datumima koji su od važnosti kako za svetsku tako i za našu javnost počev od 8. marta, Međunarodnog dana žena, 10. marta kada je uspostavljen prvi telefonski poziv, 24. marta početak NATO agresije na Jugoslaviju, 27. mart poznate demonstracije u Beogradu, ali 11. mart kada je preminuo Slobodan Milošević, 12. mart kada je izvršen atentat na Zorana Đinđića i na današnji dan 13. marta, preminuo jedini naš nobelovac Ivo Andrić.
Danas se u Srbiji često pominju i 15. i 28. mart, a ja ću se osvrnuti na 21. mart, koji pored toga što je Međunarodni dan poezije, kao i Dan borbe protiv rasne diskriminacije ujedno i Međunarodni dan šuma, koga je ustanovila Generalna skupština UN 2012. godine, pa će moje pitanje biti upućeno Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Javnom preduzeću Srbije šume, jer šume uopšteno govoreći imaju različite aspekt značaja kako na životnu sredinu i klimu, tako i na zdravlje ljudi, a naša obaveza je i prema nama i prema budućim generacijama da podignemo svest ljudi o važnosti šuma, njihovom očuvanju i održivom upravljanju.
Da li je činjenica ili nije, da je pošumljeno Srbija oko 30% ili po nekim novim podacima čak 41,4%, što je čak i više nego u Evropi gde ona oko 40%, to nije ni bitno, jer u svakom slučaju moramo veoma ozbiljno shvatiti problem bespravne seče šuma.
Kada pogledamo uopšteno Vlada Republike Srbije, prepoznala je tu važnost činjenicom da postoje zakonska regulativa u obliku Zakona o šumama i Zakona o zaštiti prirode, kao i strateški planovi za održivo upravljanja šumama u smislu projekata obnove i pošumljavanja. Projekti poput šuma u školi, „Forest Invest“, kao i pojačan inspekcijski nadzor, tako da je u poslednjih dve godine podneto nekoliko hiljada prijava protiv lica koja su bespravno sekla šumu. Vlada, takođe obezbeđuje znatna sredstva za nabavku sadnog materijala i pošumljavanja.
Međutim, i pored toga veliki problem je u Srbiji i dalje bespravna seča, a ja ću se osvrnuti na jug Srbije, naročito planinu Kukavicu od Vučja prema Vranju, kao i na planini Kačar od Predajena prema Vlasinskog jezeru, gde meštani kažu da je stanje alarmantno i da podhitno treba reagovati. Bespravna seča postaje nekontrolisana, a to može da izazove mnoge probleme od već navedenih važnosti za ekologiju i život ljudi do toga da planinski izvori i vode nestaju, meštani sa i oko planine Kačar kod Predajena kažu da su mnogi izvori već presušili, jer je velika količina bukove šume tamo posečena, takođe se pojavljuju i klizišta koja oštećuju puteve.
Pod najvećim udarom su šume u privatnom vlasništvu kojih nema ko da čuva, kojih je inače čak 53% od ukupne površine šume. Dakle, bespravno se seku i privatne i državne šume, a svako stablo koje nije obeleženo za seču, a poseče se, podleže prekršaju na osnovu Zakona o šumama.
Međutim, i pored ovog zakona imamo sve veći broj bespravne seče, pa je moje konkretno pitanje - kada će se promeniti Zakon o šumama, možda naročito u delu kaznene politike kako bi davao bolje rezultate? Sadašnja kaznena politika možda čak i motiviše prekršioce, jer otprilike jedan kubik ogrevnog drveta vredi kao jedna prekršajna prijava te oni koji vrše ovakav prekršaj stalno se vraćaju na isti.
Da li ćete i kako i kada uspostaviti bolju povezanost sa MUP, Ministarstvom ekologije i Ministarstvom pravosuđa koja su i direktno povezana sa ovakvim slučajevima, naročito sada u ekspanziji e-Uprave gde bi se takvi prekršaji evidentirali, a počinioci takvih dela svaki sledeći put rigoroznije kaznili što bi ih dodatno obeshrabrilo? Hvala vam.
(Leskovac, 08.07.2015.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Član gradskog veća | Grad Leskovac | Opština | Mesečno | 81000.00 | RSD | 06.11.2012 - 12.06.2015. |