Uvaženi predsedavajući, uvaženi predstavnici Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, svako skupštinsko zasedanje donosi dobre vesti za građane Srbije, ja bih rekao i za cele porodice u Srbiji, a danas je to slučaj sa više predloženih zakona i izmena i dopuna zakona koje bih nazvao i porodičnim zakonima.

Iako ovog puta ne govorimo o povećanjima plata prosvetnim radnicima, zdravstvenim radnicima, povećanju minimalca, povećanju prosečnih zarada i povećanju penzija našim najstarijim sugrađanima, imamo danas ipak zakone koji direktno pobošljavaju život građana, tj. porodica. Kada sam kod ovog finansijskog dela želeo bih da kažem da bismo trebali možda više uzeti u obzir socijalnu kategoriju naših penzionera, pa da povećanje penzija ne bude linearno, nego da procentualno najveće povećanje dobijaju oni koji imaju najmanje penzije, a procentualno najmanje oni koji imaju veće penzije. Na taj način bi se zaokružila ova finansijska celina. Nadam se na dobrobit svih.

Kada govorimo o današnjim zakonima, prvo bih pomenuo Predlog zakona o dopunama Zakona o izvršenju i obezbeđenju za koji slobodno mogu reći da je porodični zakon, jer njegovim usvajanjem više nećemo dopustiti da se iz porodičnih kuća ili stanova, dakle iz svojih domova na ulicu izbacuju cele porodice sa decom ili stari i iznemogli ljudi. Imali smo prilike da takve uznemirujuće scene gledamo na televiziji, a naravno da to kod većine nas izaziva određenu empatiju. Mislim da ovakve scene više ne treba da dozvolimo i da ova tužna i nepravedna praksa stane. Ovim zakonom ćemo to učiniti.

Zato ovaj zakon trebamo svi podržati kao što će to učiniti poslanička grupa Dragan Marković Palma – Jedinstvena Srbija, pa makar njime pomogli i jednoj porodici, ne smemo dozvoliti da se ovako nešto više dešava.

Naravno da svaki zakon ima svoje mane i nedostatke prilikom donošenja, a onda tokom primene u praksi se vide njegove mane i mesto gde treba popraviti, tako je ovaj predlog zakona o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava nad nepokretnostima koji se donosi po hitnom postupku. Iako će se tokom primene sigurno pojaviti neke nedoumice, ovaj predlog je sveobuhvatan, dobar i odnosi se na veliki broj građana. Zato ga sa pravom ponovo mogu nazvati jednim porodičnim zakonom, jer donosi ne samo pravnu sigurnost, nego mir i stabilnost brojnim porodicama u Srbiji.

Grad Leskovac je grad koji ima više od 150 sela i zaseoka, gde više od 95% objekata nije legalizovano. To su uglavnom stambene kuće, pomoćne zgrade, štale i tako dalje. Ovaj zakon upravo tim ljudima donosi sigurnost, jer će moći da reše imovinskopravne odnose bez straha i sigurnosti. Rešenje svih objekata koji imaju u dvorištu, od stambene kuće, od pomoćnih i ekonomskih objekata, objekata za životinje i tako dalje, sveukupno će koštati te ljude 100 evra.

Sećam se vremena kada su komšije prijavljivale jedni druge, to je bilo pre nekih 15-ak godina, za nelegalne objekte, pa bi inspekcije morale da postupe i izdaju rešenja o rušenju. Da se zakon tada doslovno primenjivao, mi bismo imali mnoga sela koja bi bila totalno porušena.

Naravno, ne treba pobeći od istine, da bi i mnogi službenici ostali bez posla zbog nečinjenja, jer mnogi objekti su mogli biti legalizovani, a nisu zbog raznih razloga. Ovim zakonom vam neće biti potrebni ni posrednici, ni veze, ni vezice, jer je sve digitalizovano, od podnošenja zakona do izdavanja rešenja, sve je vidljivo, transparentno i dostupno svakome.

Što se tiče hitnosti, sve ono što je do sada izgrađeno biće uzeto u razmatranje, ali u buduće će postojati nulta tolerancija na bespravnu gradnju. Dakle, uz elektronsku prijavu podnosiće se digitalne slike objekta sa podacima o spratnosti i stepenu izgrađenosti, što će dodatno povećati kontrolu i transparentnost. Ovaj zakon je, dakle, korak ka pravednijem sistemu i sigurnijem životu za sve porodice u Srbiji.

Na kraju bih sve nas podsetio na Uredbu o načinu i uslovima i postupanju za privremeno priključenje na elektroenergetsku mrežu, gasnu mrežu, vodovodnu, kanalizaciju itd. iz 2023. godine, gde ovde po članu 24. ovog zakona se kaže da ti privremeni priključci koji su bili, koje su određeni ljudi dobili, postaju trajni, naravno, ako se ovim zakonom upiše pravo svojine na tim objektima.

Međutim, ovde je još jedna bitnija situacija za naše građane, a to je da po izvršenju upisa prava svojine na objektu stiče se mogućnost da se taj objekat priključi na elektroenergetsku mrežu, na vodovod, kanalizaciju, gasnu mrežu ili mrežu daljinskog grejanja. Naravno, ako tehnički uslovi sve to dozvoljavaju.

Naravno, pretpostavljam da će i mnoga domaćinstva moći da konkurišu za različite vidove subvencija koje obezbeđuje država ili lokalna samouprava, a koje se odnose na energetsku efikasnost, zamenu stolarija itd.

U svakom slučaju, ovaj zakon i ovi zakoni koji su danas na dnevnom redu su po nama dobri i Poslanička grupa Dragan Marković Palma – Jedinstvena Srbija će glasati za njih u Danu za glasanje. Hvala.

Koristiću vreme ovlašćenog predstavnika.

Uvažena predsedavajuća, dame i gospodo iz ministarstva, uvaženi narodni poslanici, Predlog zakona o zaštiti vazduha predstavlja jedan od najvažnijih akata koje će ova Skupština verovatno već danas usvojiti. Čist vazduh je temelj zdravog života, a ne postoji više obaveza države od očuvanja života i zdravlja svojih građana.

Kada govorimo o zaštiti vazduha, pre svega mislimo na sprečavanje zagađenja u urbanim sredinama, a razlozi za ovakvo stanje brojni su i proizilaze iz savremenog načina života.

Najpre, tu je intenzivna urbanizacija koja dovodi do sve veće gustine gradnje. Kao što znamo, postoje migracije stanovništva iz sela u gradove i građevinski objekti koji se izgrađuju doprinose toj gustini, zatvaraju tzv. koridore vetrova koji bi inače pročišćavali vazduh u gradovima.

Druga stvar, takođe jedna gustina, mnogo bitnija gustina, to je gustina saobraćaja. Dok je u prethodnom periodu, pre tridesetak godina a možda i manje, svako domaćinstvo imalo po jedan automobil, danas svako domaćinstvo ima bar dva ili više automobila i to povećanje broja vozila ne samo što povećava emisiju izduvnih gasova, već i dovodi do usporavanja saobraćaja, tako da ako duplo usporite saobraćaj, to će biti puta dva vozila a to sve dodatno pojačava zagađenje.

U pojedinim delovima gradova, posebno u socijalno ugroženim kategorijama stanovništva, u zimskom periodu se za grejanje koriste neprikladne sirovine, plastika, gume i drugi otpadi, što dramatično utiče na kvalitet vazduha.

Što se tiče klimatskih promena, one su još jedan faktor i one više nisu stvar spora i ne treba mnogo komentarisati, jer svi se sećamo da je pre dvadesetak i više godina bila jedna klima a danas sasvim drugačija i pojava globalnog zagrevanja i rast temperature dodatno utiču na dinamiku i kvalitet vazduha.

Na kraju, mora se naglasiti da je za najveći deo zagađenja odgovoran upravo pojedinac, tj. čovek, koji svojim ponašanjem, nemirom ili navikama doprinosi narušavanju kvaliteta vazduha. Upravo zbog toga su potrebni ovakvi zakoni i oni predviđaju sistemske mere na nivou države, na nivou lokalnih samouprava, ali tu su potrebne i mere koje podrazumevaju odgovornost samog pojedinca. Dakle, i pojedinac da se ograniči, da ne bi dolazilo do prevelikog zagađenja.

Neke od najvažnijih mera uključuju pošumljavanje i razvoj zelene infrastrukture, uvođenje gasa kao energenta umesto mazuta i lož ulja, pre svega u gradskim toplanama ali i do individualnih ložišta, energetsku sanaciju objekata, podizanje svesti građana o značaju čistog vazduha, itd, itd.

Posebno bih istakao pozitivan primer grada Beograda koji je najavio da će početkom septembra planirati da u svakom odeljenju predškolske ustanove kao i u odeljenjima osnovnih i srednjih škola uvesti prečišćivače vazduha, čak njih 11.500 i mislim da je to dobar primer i za ostale lokalne samouprave.

Postoje i mere koje nemaju odmah vidljiv efekat za prečišćavanje vazduha ili za zdraviji vazduh, ali dugoročno doprinose boljem kvalitetu vazduha. Jedna od njih je i besplatni javni prevoz, koji je među prvima ako ne i prva uvela lokalna samouprava grada Jagodine, na čelu sa tada predsednikom Jedinstvene Srbije Draganom Markovićem Palmom, a sada se primenjuje i u drugim gradovima, Beogradu, Nišu, itd. Ovde su viđeni ti ekonomski efekti na građane, a manje su viđeni da ova mera vodi ka smanjenju broja automobila, a smanjenje broja automobila dovodi do ubrzanja saobraćaja i mnogo manjeg zagađenja.

Ovde bih posebno istakao što se tiče ovog zakona deo zakona koji se odnosi na informisanje građana o trenutnom stanju kvaliteta vazduha. Građani se danas informišu putem raznoraznih mobilnih aplikacija, takvih aplikacija postoji sve više, koje pružaju podatke, ali pouzdanost tih podataka varira. Zato je važno da država razvije, odnosno ministarstvo, jednu zvaničnu aplikaciju sa proverenim i tačnim podacima, kako bi građani bili adekvatno i blagovremeno obavešteni, jer kad su obavešteni, to vam je kao kad imate sad obaveštenja o indeksu UV zračenja, a mi pre dvadesetak godina nismo ni morali o tome da mislimo, ali danas se o tome misli. Znači, kada građani imaju adekvatne informacije, onda svoju decu ili starije neće slati napolje, jer to su najugroženije kategorije.

Nadam se da se u bliskoj budućnosti očekuje čak i vizuelno informisanje građana, jer svaki dinar koji se uloži u zdrav vazduh jeste dinar uložen u zdravlje i život, a vazduh, kao što je više puta rečeno i za šta se svi slažemo, jeste tihi ubica. Hvala.

Uvažena predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici i poslanice, mesec mart obiluje datumima koji su od važnosti kako za svetsku tako i za našu javnost počev od 8. marta, Međunarodnog dana žena, 10. marta kada je uspostavljen prvi telefonski poziv, 24. marta početak NATO agresije na Jugoslaviju, 27. mart poznate demonstracije u Beogradu, ali 11. mart kada je preminuo Slobodan Milošević, 12. mart kada je izvršen atentat na Zorana Đinđića i na današnji dan 13. marta, preminuo jedini naš nobelovac Ivo Andrić.

Danas se u Srbiji često pominju i 15. i 28. mart, a ja ću se osvrnuti na 21. mart, koji pored toga što je Međunarodni dan poezije, kao i Dan borbe protiv rasne diskriminacije ujedno i Međunarodni dan šuma, koga je ustanovila Generalna skupština UN 2012. godine, pa će moje pitanje biti upućeno Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Javnom preduzeću Srbije šume, jer šume uopšteno govoreći imaju različite aspekt značaja kako na životnu sredinu i klimu, tako i na zdravlje ljudi, a naša obaveza je i prema nama i prema budućim generacijama da podignemo svest ljudi o važnosti šuma, njihovom očuvanju i održivom upravljanju.

Da li je činjenica ili nije, da je pošumljeno Srbija oko 30% ili po nekim novim podacima čak 41,4%, što je čak i više nego u Evropi gde ona oko 40%, to nije ni bitno, jer u svakom slučaju moramo veoma ozbiljno shvatiti problem bespravne seče šuma.

Kada pogledamo uopšteno Vlada Republike Srbije, prepoznala je tu važnost činjenicom da postoje zakonska regulativa u obliku Zakona o šumama i Zakona o zaštiti prirode, kao i strateški planovi za održivo upravljanja šumama u smislu projekata obnove i pošumljavanja. Projekti poput šuma u školi, „Forest Invest“, kao i pojačan inspekcijski nadzor, tako da je u poslednjih dve godine podneto nekoliko hiljada prijava protiv lica koja su bespravno sekla šumu. Vlada, takođe obezbeđuje znatna sredstva za nabavku sadnog materijala i pošumljavanja.

Međutim, i pored toga veliki problem je u Srbiji i dalje bespravna seča, a ja ću se osvrnuti na jug Srbije, naročito planinu Kukavicu od Vučja prema Vranju, kao i na planini Kačar od Predajena prema Vlasinskog jezeru, gde meštani kažu da je stanje alarmantno i da podhitno treba reagovati. Bespravna seča postaje nekontrolisana, a to može da izazove mnoge probleme od već navedenih važnosti za ekologiju i život ljudi do toga da planinski izvori i vode nestaju, meštani sa i oko planine Kačar kod Predajena kažu da su mnogi izvori već presušili, jer je velika količina bukove šume tamo posečena, takođe se pojavljuju i klizišta koja oštećuju puteve.

Pod najvećim udarom su šume u privatnom vlasništvu kojih nema ko da čuva, kojih je inače čak 53% od ukupne površine šume. Dakle, bespravno se seku i privatne i državne šume, a svako stablo koje nije obeleženo za seču, a poseče se, podleže prekršaju na osnovu Zakona o šumama.

Međutim, i pored ovog zakona imamo sve veći broj bespravne seče, pa je moje konkretno pitanje - kada će se promeniti Zakon o šumama, možda naročito u delu kaznene politike kako bi davao bolje rezultate? Sadašnja kaznena politika možda čak i motiviše prekršioce, jer otprilike jedan kubik ogrevnog drveta vredi kao jedna prekršajna prijava te oni koji vrše ovakav prekršaj stalno se vraćaju na isti.

Da li ćete i kako i kada uspostaviti bolju povezanost sa MUP, Ministarstvom ekologije i Ministarstvom pravosuđa koja su i direktno povezana sa ovakvim slučajevima, naročito sada u ekspanziji e-Uprave gde bi se takvi prekršaji evidentirali, a počinioci takvih dela svaki sledeći put rigoroznije kaznili što bi ih dodatno obeshrabrilo? Hvala vam.

Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani, kada u skupštinsku proceduru dođe predlog izmene i dopune bilo kog zakona, kao što je danas na dnevnom redu Predlog izmene i dopune Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima, mi očekujemo da to bude pozitivna nadogradnja već postojećeg zakona i onaj ko obrazlaže te izmene i dopune treba da nas činjenicama i argumentima ubedi, nas poslanike, da glasamo za te izmene i dopune zakona, to jest da podržimo taj predlog zakona.

Ja ću svoju diskusiju usmeriti u dva pravca. Prvi je osvrt na sam predlog i njegovo obrazloženje, a drugi – posledice ovakvog predloga.

Kad je u pitanju obrazloženje razloga za donošenje ovakvog zakona, vi kažete, a evo ga, to je taj zakon i citiraću vas – ruda koja bi se vadila nakon usitnjavanja, tretirala bi se koncentrovanom sumpornom kiselinom na teritoriji od 250 stepeni celzijusovih, što ujedno čini i najrizičniji deo u postupku eksploatacije litijuma iz jadarita.

Međutim, ove vaše navode ministarka kao branilac trenutnog zakona je osporila, uz obrazloženje da će se taj proces odvijati na 90 stepeni celzijusovih, da neće biti nikakvih isparenja, samim tim ni zagađenja vazduha ili bar ne u onom obimu u kom ste vi ovde govorili. Vi na ovo niste reagovali, niti demantovali.

Ovde takođe kažete iz ovog obrazloženja zakona, citiram – ne postoje nikakve informacije o tome kako će se postupati sa otpadnim rudničkim vodama pre nego što se upuste u reku Jadar. Bez obzira na to što kažete da ne postoje nikakve informacije, vi donosite zaključak o zagađenju reke, i opet ću iz ovog obrazloženja citirati, koja će se izlivati u plodna polja doline ove reke i rasejavati otrove na poljoprivredno zemljište zagađujući ga trajno.

Meni se lično čini da kada ne postoje nikakve informacije o bilo čemu da se radi, traže se dodatne informacije kako bi se izveo ispravan zaključak. Ovde je te informacije, čini mi se, opet dala ministarka, i to u sledećem obliku: pod jedan, da nema otpadnih rudničkih voda, već će otpad biti u čvrstom obliku, a da sve otpadne vode idu kroz nekoliko faza prečišćavanja i u reku ulaze kao voda koja je čista najmanje kao ona u reci.

Takođe, osporila je i količinu vode koja se koristi u procesu ekstrakcije, rekavši da je to 75 puta manja količina nego što ste naveli vi u ovom obrazloženju, gde piše 500.000 litara po toni litijuma.

Takođe je rečeno da će rudnik biti na dubini od 380 metara i više, a ne površinski kop, kao što ovde kaže. Osporila je, takođe, i visinu rudne rente, koja nije 3% već 5% i to da je u prostorni plan ucrtano 10 rudnika od Loznice do Vranja, što ste vi ovde rekli.

Ovde nisu problemi ova osporavanja, već to što vi kao ovlašćeni izvestilac niste reagovali upravo na ovo što sam rekao i niste demantovali i ovaj predlog zakona i ovo obrazloženje koje ste dali niste branili, a očekujete da ga mi branimo glasajući za njega.

Naravno, ja sam ovde više puta čuo i ne samo danas u ovoj raspravi, da neće doći do nikakve eksploatacije rude jadarita dok ne budu ispunjeni svi ekološki i socijalni uslovi, kao i to da ovaj projekat traje već dve decenije i da u naredne dve godine sigurno neće početi, ako uopšte i počne dok se ne ispune sve analize.

Sada bih krenuo na onu drugu stvar. Posledice ovakvog predloga zakona, ovakvom kampanjom koja traje, su dalekosežne, jer ide dalja polarizacija društva i to ne bi bio problem da je to politička polarizacija, što bi bilo i normalno u političkoj borbi pozicije i opozicije. Ovde je reč o masovnoj polarizaciji tj. polarizaciji mase, koja je znatno opasnija i utiče na međusobne odnose običnih građana.

Ovaj proces od političke ka masovnoj polarizaciji dovodi do smanjenja dijaloga i uopšte mogućnosti postizanja bilo kakvog političkog kompromisa. Još ako tu dodamo i društvene mreže i internet, na kojima se prezentuje informacija na takav način da potvrđuju verovanja i stavove građana koji već imaju definisan stav o tome, bez obzira da li je on ispravan ili ne, onda se komunikacioni prostor evidentno smanjuje.

Ovakav vid polarizacije takođe jača i anti-naučni sud, pa se tako dovodi u pitanje i glas nauke, koja je sad nepouzdan autoritet, a koja mora da bude srž za donošenje ovakvih političkih odluka.

Na kraju, naravno da svi hoćemo da svojoj deci ostavimo i zdravu životnu sredinu i ekonomski jaku zemlju, jer sve što se radi ovde, radi se za buduće generacije. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi predstavnici Vlade, danas je na dnevnom redu nekoliko tačaka dnevnog reda, osvrnuću se samo na dve za koje smatram da su vrlo bitne. To je rebalans budžeta i podrška porodicama sa decom.

Kada se kaže rebalans budžeta, obično se misli da su rashodi Vlade mnogo veći od onih planiranih, tako da je Vlada ovde došla u Skupštinu da traži novac za svoje dalje funkcionisanje. Ovog puta je Vlada došla sa prihoda u budžetu od 1,2 milijarde evra, više nego što je planirano. Ne znam samo u kom pravcu bi bila diskusija da je to obrnuto, odnosno da su rashodi milijardu evra veći. Zato će poslanička grupa JS Dragan Marković Palma u danu za glasanje podržati ove zakone. Smatramo da imamo poverenja u ovu Vladu koja ide stazama prethodne Vlade i one prethodne Vlade koje imaju izuzetne rezultate i to stalno treba potencirati.

Pre svega, treba reći da u našoj zemlji ima sve veći broj radnih mesta koja dovode do toga da imamo stopu nezaposlenosti koja je gotovo minimalna od 8,8%, kakvu god metodologiju koristili. Imamo javni dug ispod 50% BDP, imamo minimalnu zaradu koja će uskoro biti preko 50.000 dinara itd. Dakle, ovo treba stalno potencirati i reći da ovi rezultati nisu došli kao neki blesak i nestali, nego je to proces koji traje stalno i u usponu je. Očekujem da do 2027. godine dođemo u situaciju da prosečna zarada bude 1.400 evra.

Dakle, godinama se stvaraju uslovi da bi naš običan čovek mogao da živi mnogo bolje, da se sa svojom porodicom oseća sigurnije, jer samo sa sigurnom porodicom možemo da opstanemo. Nama nisu potrebni ni unutrašnji, ni spoljašnji neprijatelji. Bela kuga je ono što nas je u poslednjih desetak godina smanjila za gotovo pola miliona. Samo ove godine imamo do šestog meseca oko 20.000 nas manje.

Tradicionalna porodica je žestoko napadnuta i mi smo u obavezida iskoristimo sve naše kapacitete, da zaštitimo porodicu i ova tema danas o podršci porodicama mislim da je tema svih tema i da će to biti i u budućnosti, jer to treba da definiše kako da zaustavimo sopstveni nestanak. Naravno da ova tačka prevazilazi i same kapacitete i obim samog ministarstva, možda i cele Vlade zato što je i prethodna Vlada dosta radila na ovome i to veoma uspešno, ali ako pogledamo ove rezultate koji su bili očekivani, moraju da budu takvi da svake godine imamo sve bolje i bolje uslove za porodice. Mere koje se donose ne daju rezultate danas ili sutra, već su to mere koje daju rezultate za godinu, dve i zato mora stalno da se vrši monitoring.

Vreme je isteklo, žao mi je što nisam mogao mnogo toga da kažem. Hvala lepo.

Zahvaljujem, uvažena predsedavajuća.

Uvaženi članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici i poslanička grupa Dragan Marković Palma – JS neće podržati ove amandmane iz ove tačke dnevnog reda, kao ni amandmane iz drugih tačaka dnevnog rada iz prostog razloga što 90% tih amandmana glase samo sa dve reči, a to je „briše se“, skoro svi ostali amandmani tiču se neki tehničkih problema, tako da smatram da je neprimetno da raspravljamo o takvim amandmanima.

Što se tiče ove tačke dnevnog reda koja govori o Projektu Ruma-Šabac-Loznica, poslanička grupa će glasati za tu tačku, kao i za sve ostale tačke dnevnog reda samo iz tog razloga što smatramo da doprinosu unapređenju i daljem razvoju Republike Srbije.

Imao bih da kažem za ovu sadašnju Vladu koja je trenutno tu da mi je drago što sad sa sigurnošću mogu da kažem da nastavljate tradiciju prethodnih nekoliko Vlada, a ta tradicija se ogleda u tome što se ulažu dosta sredstva u projekte putne infrastrukture, da li su to brzi putevi, autoputevi, brze pruge, brze saobraćajnice itd, i to mi je drago zato što ono što daje rezultate treba nastaviti, a rezultati koji su zbog takvog ponašanja naše Vlade su evidentni.

Koji su to rezultati? Prvo, kada imate saobraćajnice i razvijen saobraćaj, to vam je korak bliže ka novim investicijama, direktnim stranim investicijama, kada dođe neki investitor u Srbiju, od prvih stvari koje pitaju jeste kakve su nam saobraćajnice. Vidimo da Srbija u poslednjih nekoliko godina evo poslednje godine su direktne strane investicije premašile 4 milijarde evra, a mi smo među prvima u ovom regionu pod direktnim stranim investicijama. Kada imamo takve investicije, naravno da imamo i nova radna mesta, što je veoma bitno za naše građane, i to podrazumeva takođe da budžet Republike Srbije, svaki godine je sve veći i veći, BDP, o kome smo dosta govorili i o kome smo dosta čuli je sve veći i na kraju možemo da kažemo da i plate naših radnika svake godine su sve veće, a evo sada je prosečna plata preko 100 hiljada dinara, i ne sumnjam da će u 2027. godini, ta plata biti prosečna oko hiljadu i 400 evra, oko čega se stalno govori.

Dakle, ulaganje u infrastrukturu zemlje se višestruko isplati i mi iz poslaničkog kluba ne samo da ćemo zbog toga glasati, već postoje drugi elementi.

Jedan od elemenata je da ti projekti direktno utiču na sve građane koji gravitiraju oko tih saobraćajnica, direktna pomoć običnom čoveku iz prostog razloga što mnogi od tih ljudi su čak po nekoliko decenija čekali da se revitalizuju, te saobraćajnice ili da budu izgrađene. I ako sada svako od nas ovde iz sale postavi pitanje, napravi anketu među tim našim ljudima koji gravitiraju oko tih saobraćajnica, da li imaju nešto protiv, da li su nezadovoljni, ja mislim da su naprotiv zadovoljstvo, sreća, nekad čak i suza radosnica, naročito onih najstarijih naših sugrađana, koji su na kraju dočekali da u svojim mestima imaju takve saobraćajnice, mislim da je dovoljan razlog da to podržimo.

Međutim kada sam pogledao kapitalne infrastrukturne projekte Vlade koji su uglavnom vezani za EKSPO 2027. godine, video sam da je jug zemlje, naročito Jablanačko Pčinjski okrug, možda malo i zastupljen. Međutim, istine radi, moram da kažem pošto je ovde dosta bilo reči o tome, prošla Vlada i pretprošla Vlada su dosta ulagale u jug Srbije, naročito u Leskovac i ako pođemo od auto puta koji je napravljen u Grdeličkoj klisuri i koji je dosta u to vreme, pričano je loše o tom putu, kako će taj put da se sruši, evo to i dan danas funkcioniše i hvala Vladi Srbije što je to uradila, kao i putevi koje povezuju Vlasotince, opštinu Vlasotince, Lebane, sa Leskovcem, kao i put Vučje Leskovac.

Takođe bih mogao da kažem i da arheološko nalazište koje se nalazi u Lebanu, a koje je predsednica Skupštine skoro otvarala ove godine, to je Caričin grad ili Justiniana prima, gde je napravljen vizitorski centar za posetioce i ja sam pre toga bio, video sam kako sada izgleda i pozivam sve ljude da dođu i da vide kako to izgleda u suštini u Lebanu i zahvaljujem se iskreno Vladi Srbije što su tako nešto napravili, a kada dođu ljudi mogu da vide i da se upoznaju sa istorijom našeg naroda i sa raznim turističkim potencijalima.

Takođe bih napomenuo da Toplički, Jablanički okrug je povezan putem koji ide preko Radan planine, koji se uskoro završava, ali bih dao i predlog Vladi Republike Srbije, da poveže Jablanički i Pčinjski okrug, time što će nastaviti projekat koji je prošla Vlada završila prošle godine Leskovac Vučje, i to je projekat koji povezuje Vučje preko planine Kukavice, do Vladičinog Hana i pošto je taj put od strateške važnosti, taj put je nekada gradila JNA, a znamo kada oni grade kako grade, zbog čega grade i mislim da će to biti pravi potez i za turističke potencijale samog Jablaničkog okruga i Pčinjskog okruga, jer putevi koji se grade u suštini ujedinjuju ljude.

Na kraju bih želeo da kažem, pošto govorim o nekom ujedinjenju, i time ću završiti moje zapažanje, da posle, evo, pet, šest dana mi govorimo o jednoj tački dnevnog reda koja uopšte nije na dnevnom redu i to pretpostavljam iz razloga, a to je, naravno, o rudi jadarita i litijumu iz razloga da bi opozicija ponovo mogla da se ujedini.

Zašto to kažem? Zato što već šesti dan čujemo neke priče o tome, koje možemo nazvati informacijama, možemo nazvati dezinformacijama, možemo reći da se radi o nekim nagađanjima, neke ponavljane priče, ono što smo čuli, itd. itd. ali kada to sluša naš običan čovek, kako on može da dođe do zaključka šta je tu ispravno?

Ono što ja vidim, a želim da budem potpuno precizan, jer ovakve teme zahtevaju zaista veliku preciznost, a ja imam potrebu to da kažem što se tiče rude jadarita, ja hoću da kažem jednu, po meni, 100% istinu, po meni 100% neistinu. Završavam time…

Znači, što se tiče same istine, mogu da kažem da niko ovde nije pričao o tome da će se eksploatisati litijum. Nigde ne postoji nikakav dokument. Da li će to biti, možda nikada neće biti, možda će biti za dve, tri, četiri godine, ali ako se ispune svi ekološki standardi EU itd.

Drugu neistinu, time završavam, hvala vam na razumevanju, želim da kažem da ako neko misli da ovom, ja mislim, agresivnom retorikom pokuša da kaže kako više voli svoju decu nego što ja volim svoje dete zbog eventualne neke ekološke ugroženosti, mislim da to nije u najmanju ruku korektno, jer svi mi ono što radimo sa Srbiju u budućnosti, radimo u suštini za našu decu.

Ja volim svoje dete kao što i svi ostali vole i mislim da je ispravno da tako se i ponašamo i u buduće.

Hvala.

Uvaženi predsedavajući, gospodine Vučeviću, obzirom da imam svega tri minuta, pokušaću da budem što koncizniji. Ekspoze koji ste juče predstavili je sadržajan, obiman i kao što reče predsednik JS Dragan Marković Palma, dotiče do gotovo svakog čoveka u našoj zemlji i ako se ostvari veći deo ovog ekspozea u naredne četiri godine, mnogi ljudi u našoj zemlji biće zadovoljni. Mi iz JS smatramo da će to tako i biti pa će poslanička grupa u danu za glasanje podržati vas i vaš kabinet.

Kako je ova Vlada, Vlada kontinuiteta, njoj nije potrebno da ima prvih 100 dana kako bi se videli rezultati rada, kao što ste i u samom ekspozeu rekli, već u roku od dva ili tri meseca očekujete rezultate iz prethodne Vlade.

Ono što je vrlo bitno da je u realizaciji prethodne Vlade bilo sve što je bilo dobro i treba nastaviti, a ono što nije bilo dobro imate mogućnosti u narednih četiri godine da ispravite i da poboljšate. Lično mislim da ste vi gospodine Vučeviću najbolji, najbolje rešenje za mandatara, jer pored osobina koje treba da ima svaki kandidat za predsednika Vlade, a vi to nesumnjivo imate, trebate da imate i jednu stvar koju nazivam ne svadljivim narativom koji bi bio prihvatljiv za sve da bismo se čuli. Od toga kako se nešto kaže zaista i zavisi da li će se čuti ili neće. Drago mi je da poslednja dva dana ovaj parlament izgleda mnogo pristojnije.

Poslanička grupa JS do sada je pokazala da je jedna od najvećih kritičara Vlade, naročito naš predsednik Dragan Marković Palma i verujte da će tako biti i u buduće, jer ona kritika koju mi zastupamo jeste da kažemo da sve ono što je bilo dobro pohvalimo, a sve ono za šta mislimo da treba da se unapredi takođe kažemo, jer znamo da niko nije ovde svevideći i da sve zna, već je svakome od vas potrebna određena informacija koju ovde u ovom parlamentu dobijate kako biste unapredili određene zakone ili kako biste napravili neke projekte.

Mi u Jedinstvenoj Srbiji uvek pokušavamo da damo informacije koje će unaprediti dati sistem. I pored kritičara, imate danas i dosta kritizera, a ta reč u srpskom jeziku ima veliki broj, čak desetina sinonima koji su uglavnom pogrdni i koji su takvi verovatno da bi oslikali karakter svih onih koji se na taj način i ponašaju.

Na kraju bih konstatovao da je prethodna Vlada dosta uložila u jug Srbije, naročito u putnu infrastrukturu, i nadam se da će i ubuduće ova Vlada takođe činiti, vidimo u ekspozeu da ste rekli da će se završiti put preko Radan planine, ali Jablanički i Pčinjski okrug, to su dva najnerazvijenija okruga i pretpostavljam da ćete u narednom periodu i tu ulagati dosta sredstava.

Ja bih vam dao predlog, i sa ovog mesta ću uvek to koristiti da vam dam predlog, da nastavimo izgradnju puteva, naročito stari put Leskovac-Vranje. Završavam time, to je put koji ide preko Vučja i planine Kukavice. Očekujem, kao što je prethodna Vlada završila put od Leskovca do Vučja, da nastavite to. To je put koji je radila bivša JNA, a oni gde su radili znamo kako rade i zbog čega i kako. Tako da bi to poboljšalo mnogo turistički potencijal ova dva kraja, ali s obzirom da nemam više vremena, zahvaljujem se unapred da to realizujemo. Hvala vam.

Zahvaljujem, uvaženi predsedniče Orliću, dame i gospodo narodni poslanici, uvažena ministarko sa saradnikom, poslanička grupa JS neće podržati ovaj skup amandmana na Predlog zakona o sudijama, ali ćemo u danu za glasanje podržati Predlog zakona o sudijama zato što smatramo da je Ministarstvo zajedno sa svojom Radnom grupom radilo to odlično i da je ovim Predlogom zakona unapredilo i unapređuje položaj sudija. Ja bih tu u svrhu i rekao par rečenica da ovo opravdam.

Jedna od glavnih činjenica jeste da smo mi ovde u ovom parlamentu do skoro birali sudije. U parlamentu sudije su birali narodni poslanici. Da bi sudija bio izabran moralo je da bude većina narodnih poslanika koje će glasati za tog sudiju, a to podrazumeva da je vlast mogla da izabere sudije, što nije imalo veze nikakve sa opozicijom, što znači da je vlast mogla da ima određene uticaje političke na sudstvo.

Međutim, ovo je prva vlast u Srbiji koja se te privilegije i tog prava, tog benefita, odrekla, tako da samo po sebi govori da se unapređuje položaj sudija odnosno nezavisnost sudstva. Neko će reći, znači, ne postoji direktan uticaj na sudije, ali postoji neki indirektni zbog toga što imamo 11 članova, koji će sada birati sudije i tu mogu da kažem da i tu imamo unapređenje, jer 4 istaknutih pravnika se biraju ovde u Narodnoj Skupštini dvotrećinskom većinom, a složićete se sa mnom, dvotrećinsku većinu retko kada će imati samo u vladajućoj većini, već će tu biti jedna politička homogenost prema kojoj težimo.

Treća stvar, ono što je bitno, ovaj zakon, predlog zakona daje mogućnost svakom izabranom sudiji da ima mogućnost da bude nezavisnost u svom radu , pa tako ovaj zakon kaže u članu 2. sudija je nezavistan u vršenju sudijske funkcije. U članu 3. sudijska funkcija je stalna, u članu 5. govori o iznosu finansijskih sredstava da budu nezavisni, materijalno sigurni itd, da ne ulazim u detalje.

Da li je to dovoljno? Ja mislim i pre bih rekao da je to potreban uslov nezavisnosti sudija, a dovoljan uslov pre svega zavisi od samog čoveka. Da li će sudija da bude nezavistan u svom radu, da li će biti nepristrasan, odgovoran, da li će biti dostojan svoje funkcije, vršenja sudije, to sve zavisi od njega. Kada bismo imali isprogramirani robot da je sudija, onda ne bismo govorili o ovim etičkim principima, već bi znali o čemu se radi, ali oni su samo ljudi, a kao ljudi imaju određene pritiske.

I ovde i u javnosti se spominje i govorilo o tim pritiscima i ja bih rekao da pritisci nisu samo na sudije, pritiske imaju i narodni poslanici, pritiske imaju i učitelji i nastavnici, profesori u školama, lekari, u svim sferama društvenog života postoje pritisci, samo što je njihov intenzitet drugačiji i različit.

Kada govorimo o tim pritiscima, mi moramo da kažemo, nisu samo politički pritisci, ovde govorimo o političkim pritiscima, a imate i pritiske javnosti preko članova porodice iz vašeg okruženja, indirektne, direktne, putem društvenih mreža, itd, razne vrste pritisaka.

Ako hoće neko da se bavi javnom funkcijom, on mora i da bude otporan na te pritiske. Ako neko želi da bude sudija, on mora da ima malo više hrabrosti od običnog pojedinca. Mi sa ovog mesta, odavde, ne bismo trebali da još više dolivamo ulje na vatru, što se tiče pritisaka, jer smatram da ima dosta kvalitetnih ljudi i sudija, koji su potrebni ovoj državi i ovom narodu, da rade svoj posao onako kako treba, a ako mi radimo tako, mi takve ljude možemo da izgubimo, jer se ne nose svi podjednako sa pritiscima isto. To je jedan tip ljudi.

Ovim bih završio. Postoji i drugi tip ljudi, nekada se u srpskom selu znalo da su najcenjeniji učitelj, učitelj i pop.

To se negde u vremenu ovom izgubilo i na kraju i na početku, niz krivaca koji su to doprineli, u suštini jeste taj pojedinac, odnosno čovek koji smatra i mnogi danas smatraju da je dovoljna njihova lična pojava ili još gore, dovoljno je da kažu koju funkciju rade da bi dobili status cenjenog, a status, nezavisnost i sloboda nisu besplatni. Za njih se valja boriti. Hvala.

Uvaženi predsedniče Orliću, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre, poslanička grupa Jedinstvene Srbije neće podržati ovaj amandman jer smatramo da je potrebno usvojiti ove izmene i dopune Zakona o javnim medijskim servisima. O njemu je bilo već reči u plenumu poslednjih nekoliko dana i ja sam pokušao da izvučem nešto pozitivno za sve nas, što može da nas okupi, a to je da kažemo da se svi slažemo ovde u ovoj sali da je javni medijski servis RTS potreban Republici Srbiji, ali mi imamo i neka sporenja, a to su pre svega oko uređivačke politike, oko programske šeme, oko plaćanja takse, da li treba građani da plaćaju ili ne, o visini takse, oko personalnih rešenja ko treba da vodi RTS, itd. Ali, ja to danas neću govoriti, jer je o tome i stav Jedinstvene Srbije o ovom zakonu rekao zamenik šefa poslaničke grupe Jedinstvene Srbije Života Starčević.

Ja ću se ovde osvrnuti na deo Zakona o javnim medijskim servisima koji govori o fizičkim licima koja imaju pravo na oslobađanje od takse na plaćanje televizijske pretplate.

Ovaj zakon je to dobro definisao u šest kategorija. Postoje šest kategorija fizičkih lica koja mogu da imaju to oslobođenje, ali moram da kažem da kada pustite jedan zakon da funkcioniše, a taj zakon već funkcioniše šest godina, onda možete da vidite da li postoje neke manjkavosti, neki problemi.

Ja sam uočio neke probleme koje ovaj zakon proizvodi i to za običnog čoveka, onda ću se osvrnuti samo na jednu kategoriju tih fizičkih lica. To su fizička lica koja imaju više od jednog brojila na svoje ime, brojila, električnog brojila, pošto se uz električno brojilo plaća ta taksa.

Znači, to su lica i nije sporno kada imamo, čisto ću da dam primer da bismo se bolje razumeli. Kada imamo jedno lice, koje na svoje ime ima brojilo, koje živi u Leskovcu, a ima takođe na svoje ime i brojilo, na primer na Zlatiboru iznajmljuje apartmane, ovo sam opet rekao samo da bismo se razumeli i tu nije sporno da se plati taksa, ali je sporna taksa kod tzv. „naslednih brojila“. Mnogi ljudi u Srbiji, gotovo svi ljudi imaju neko nasledstvo od svojih, uglavnom, roditelja koji žive gro na selu i pored svoje nasledne imovine koju imaju, dobiju i nasledna brojila.

E sada, i tu je zakonopisac napravio dobru stvar pa je rekao da treba da se podnese određena dokumentacija, a to je nulta potrošnja električne energije koja se definiše do 300 kilovat časova. Ako mi znamo da jedan zamrzivač u toku godine potroši 300 kilovat časova, onda nam je jasno da kada ti naslednici sigurno obilaze ta domaćinstva bar jednom mesečno, potrošiće više od 300 kilovat časova.

Na taj način oni dolaze u razmišljanje da jednostavno nemaju više ni električno brojilo da ne bi plaćali ni struju, a i tv pretplatu jer to su višak troškovi.

Znači, na taj način mi demotivišemo našeg čoveka da se vrati na selo, a ova država ulaže ogromna sredstva u javnu putnu infrastrukturu, jer to je jedan od osnovnih stavova da se ljudi vrate na selo.

Takođe, nemojmo da dozvolimo da strada taj običan čovek zato što imamo mali broj ljudi koji imaju dva i više brojila i to su brojila na koja treba da se plati. Da li postoji rešenje toga? Pretpostavljam da postoji. Možda da se ova nulta tolerancija od 300 kilovata poveća na nekih, ne znam, nisam sad ja kompetentan o tome da pričam, ali sigurno postoji, da ne pogodimo samo običnog čoveka i na ovaj način bismo pomogli tom običnom čoveku, jer njemu i tih 300 dinara nešto znače. Hvala.

(Boško Obradović: Povreda Poslovnika.)

(Milica Đurđević Stamenkovski: Replika.)

Hvala, gospodine predsedniče.

Uvaženi ministri, dame i gospodo narodni poslanici, JS neće podržati ovaj amandman, kao ni druge amandmane koji su ovde predloženi i to iz više razloga. Jedan od razloga je taj što JS ima poverenje u Vladu Republike Srbije, jer ovo nije Vlada od pre pet meseci. Ovo je Vlada kontinuiteta i nije Vlada kontinuiteta u poslednja dva, nego minimum tri mandata. Ona je pokazala kako valja raditi u prethodnom periodu, naročito kada je bila teška ekonomska kriza izazvana pandemijom Kovid-19, kao i sada u ovoj ukrajinskoj krizi.

Poverenje koje imamo u ovu Vladu, ona svake godine dostavlja ovoj Skupštini budžet, kao što sada imamo Predlog budžeta za 2023. godinu, a i prethodni budžeti koji su bili, a u kojima sam i ja kao narodni poslanik učestvovao u njihovom izglasavanju. Oni su dobro izbalansirani, konzervativni, oni su razvojni i socijalni, a ujedno kada pogledamo prihodnu stranu možemo reći da je ona svake godine sve veća i veća, i to iz realnih izvora, a ne prodajom imovine. Upravo zbog toga će poslanička grupa JS podržati u danu za glasanje ovaj Predlog budžeta za 2023. godinu.

Međutim, da se vratim na ovaj amandman. Ovaj amandman kaže da nenamenska transferna sredstva koja su opredeljena za lokalne samouprave, u ovom slučaju se radi o lokalnoj samoupravi grada Leskovca, treba umanjiti za 300 miliona dinara. Kada sam čitao ovaj amandman, zaista nisam mogao da verujem šta ovde piše, bez ikoga da uvredim, zato što sam u poslednjih nekoliko dana i prethodne Skupštine i ove tamo dosta slušao o gradu Leskovcu. Najblaže rečeno da povežem sa ovim amandmanom da su takve priče bile da su gradu Leskovcu potrebna tolika finansijska sredstva od Vlade Republike Srbije, kako bi izašao iz krize u kojoj se nalazi, a ovde vidimo u ovom amandmanu da se gradu Leskovcu odbija 300 miliona.

To mogu da razumem, zato što su ovde predstavnici Vlade pokušali svim narodnim poslanicima i građanima Leskovca da pokažu koliko je Vlada Republike Srbije uložila u Leskovac i u jug Srbije, ali ja bih rekao šta je zaista tačno, jer dolazim upravo iz te lokalne samouprave.

Dakle, tačno je da je grad Leskovac jedna od retkih lokalnih samouprava koja ima fabriku za prečišćavanje otpadnih voda. Kanalizaciona mreža trenutno se proširuje u Leskovcu sa 16 novih sela iz okoline Leskovca.

Tačno je i to da je grad Leskovac dobio veliki broj putne infrastrukture, odnosno savremenih saobraćajnica koje povezuju i opštinu Vlasotince sa gradom Leskovcem i opštinu Lebane sa gradom Leskovcem.

Vidimo da se sada pravi saobraćajnica preko Radan planine, da ta saobraćajnica poveže Toplički i Jablanički okrug.

Nemojmo zaboraviti Koridor 10 koji je napravljen pre tri godine, koji takođe prolazi kroz Leskovac.

Takođe, moram da kažem sa ovog mesta da sam ja u prošlom mandatu kao narodni poslanik, iako je ovoliko bilo ulagano u jug Srbije i u Leskovac, tražio od Vlade Republike Srbije, kao što ću uvek tražiti, da ulaže u jug Srbije, tako sam tražio da se napravi put Leskovac – Vučje u dužini od 17 kilometara koji se upravo završava i jedno dvadesetak hiljada ljudi koji gravitiraju oko tog puta su veoma zadovoljni i zahvalni Vladi Republike Srbije.

Takođe je tačno i da u Leskovcu se završava novi stadion, fudbalski stadion.

Takođe je tačno i da u Leskovcu u poslednjih 10 godina imamo 10.000 manje nezaposlenih ljudi, što se vidi kroz budžet grada Leskovca, a taj budžet je trenutno oko šest milijardi dinara. Nikad toliko veliki nije bio.

I, tačno je da sam i ovde čuo da smo mi u Leskovcu motači kablova, a jedna fabrika samo zapošljava 5.200 radnika. Od toga 1.000 ljudi je bilo zaposleno na određeno vreme. Kada se kroz medije provukla informacija da se neće produžiti ugovor tim ljudima i da će ostati bez posla, onda su svi shvatili da mi ipak nismo motači kablova i da kad se izgubi i jedno radno mesto mi moramo žaliti zbog toga.

Zato sa ovog mesta poručujem da svako ko jedno radno mesto napravi je heroj Srbije. Njega moramo podržati i ako hoćemo nešto da se borimo, moramo da se borimo za poboljšanje uslova naših radnika koji rade u tim firmama i, naravno, da im se povećaju plate.

Ali, moram, takođe, još jednu stvar da kažem – da se slažem sa obrazloženjem ovog amandmana, jer ovaj amandman kaže da sredstva treba da budu utrošena u onim sredinama i u onim mestima gde je to potrebno za infrastrukturu i za zdravstvene ustanove. Mislim da se tu potpuno slažemo i smatram, i setio sam se, 2012. godine kada je predsednik JS, Dragan Marković Palma, upravo iz Leskovca govorio o toj decentralizaciji i o ravnomernom regionalnom razvoju…

Zamolio bih kolege poslanike iz SPS-a, jer ovde govorim o ozbiljnim stvarima.

(Dejan Radenković: Pa, govori, ko ti brani.)

Tako da, gospodo, pričam…

Izvinjavam se, gospodine, galamite, ne mogu.

(Dejan Radenković: Ko ti brani da govoriš?)

Pa, vi mi branite.

(Dejan Radenković: Ne branim ti.)

Vi mi branite. Vi mi branite, zato što galamite.

Dakle, hoću da kažem da decentralizacijom o kojoj je naš predsednik Dragan Marković Palma upravo iz Leskovca govorio, ona se sprovodi od 2012. godine. Drago mi je da ova Vlada koja u kontinuitetu od 2012. godine podržava taj ravnomerni regionalni razvoj, jer nama nisu potrebne samo priče, da pričamo o tom razvoju, nego su nam potrebna dela, a po delima se vidi da ne postoji region Srbije gde jedna fabrika nije napravljena i ne postoji region Srbije gde neki infrastrukturni projekti nisu napravljeni.

Zato i podržavam ovaj budžet. Ovaj budžet kaže – četiri milijarde evra je opredeljeno za novu infrastrukturu, putnu infrastrukturu, železničku, itd. i više od četiri milijarde evra je opredeljeno za zdravstvo.

Zato će i Poslanička grupa JS i podržati ovaj Predlog budžeta.

Na kraju bih želeo da kažem zašto ovaj amandman nećemo podržati. Pored ovoga što sam rekao za grad Leskovac, moram da kažem da je grad Leskovac jedan od najrazuđenijih opština u Srbiji i ima 144 naseljenih mesta. Iako samo brojimo sela, 144 koliko ima, umorićemo se, a kamoli da grad Leskovac napravi infrastrukturu svim tim selima. Zato sam uvek tražio, zato postoji država koja će pomoći takvim opština, takvim gradovima, sa tolikom infrastrukturom, da pomogne gradu Leskovcu kao što je to i do sada činila.

Na kraju, sve ovo što radi Vlada Republike Srbije jeste stvaranje uslova. Svake godine u svim sredinama imamo sve bolje i bolje uslove. Upravo zbog toga može svako da bira da li će da ostane u toj lokalnoj samoupravi ili ne, da li će ići iz grada ka selu ili iz sela ka gradu. Ja imam dosta prijatelja koji su se vratili iz grada na selo.

Tako da mogu da kažem i jedan primer, i time završavam, da pohvalim Vladu Republike Srbije koja je putem Leskovac – Vučje zaustavila odlazak investitora iz tog kraja, jer tim putem su investitori ostali u turističkom potencijalu grada Leskovca i Porečja.

Hvala lepo.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Uvaženi narodni poslanici, uvaženi ministre sa saradnicima, u svom izlaganju ću se osvrnuti na potvrđivanje Ugovora o zajmu između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj, a u vezi Projekta izgradnje širokopojasne komunikacione infrastrukture u ruralnim predelima, koji je u stvari deo jednog većeg projekta i predstavlja nastavak prve faze realizacije širokopojasnog interneta, koji je ciljao u toj prvoj fazi povezivanje 600 škola i javnih objekata. Tada je ovde u Narodnoj Skupštini izglasan taj ugovor od 18 miliona evra, a danas imamo potvrđivanje ugovora od 100 miliona evra, radi ubrzanja razvoja brzih širokopojasnih mreža širom ruralnih područja, fokusirajući se na škole kao pristupne tačke. Radi se o 1.200 pristupnih tačaka, dakle oko 900 škola i 300 javnih objekata. Znači, kada govorimo o školama, govorimo i o njihovim isturenim odeljenjima.

Realizacija ovakvih projekata u suštini nije moguća bez intervencije države, jer ovakvi projekti i nisu komercijalno isplativi i investitorima se ne isplati da ulažu sredstva u takva područja ako ne mogu da ih vrate. Postavlja se jedno realno pitanje, da li je suštinska potreba društva širokopojasni internet u ovakvim ruralnim sredinama i da li su potrebna ova zaduženja koja u suštini nisu mala, 100 miliona evra?

Mi u Jedinstvenoj Srbiji smatramo da je ovo dobar potez Vlade, iz više razloga, i mi ćemo kao poslanička grupa Jedinstvene Srbije ovaj projekat i podržati u danu za glasanje i glasaćemo za njega.

Koji su to razlozi koji opravdavaju ovakav projekat? Ne bih se osvrtao i ne bih da govorim o razlozima koji su očigledni, već bih želeo da govorim ono što se ne vidi na prvi pogled. Možda se ne vidi na prvi pogled, ali ovaj projekat otvara mnoga područja kojima ćemo se mi kao država u narednim godinama i decenijama baviti i može da pokrene lavinu dobrih stvari. Pre svega, natalitetna politika je ono čime će se ova država baviti u narednim godinama i narednim decenijama i gde će se ulagati velika sredstva, a ovo je jedan deo te celokupne slagalice koja će trebati da dovede do rešenja ovog problema, jer podsetio bih vas da samo ove godine imamo 70.000 manje novorođenih od umrlih.

Naime, s obzirom da se radi o ruralnim područjima, to su uglavnom seoska područja gde preovlađuje pretežno starije stanovništvo, sa tendencijom da se i ta sela ugase, a na ovaj način koji sada investiramo, povlačimo prvi potez ka smanjenju migracija stanovništva iz sela ka gradu. Uz pomoć interneta, dakle, u takvim sredinama povratak mladih, a i ostanak onih koji su u tim selima je veoma olakšan. Uvođenje brzog interneta u ruralnim sredinama i osećaj koji taj brzi internet izaziva kod mladih i uopšte kod tog stanovništva može da se poredi čak i sa osećajem koji je izazvala prva elektrifikacija tih istih sela, odnosno kada je zasvetlela prva sijalica.

Drugo, ono što je veoma bitno i što mislim da trebamo baciti akcenat, a to je ako znamo da su upravo te ruralne sredine bastioni ekološki zdrave sredine i vidimo tek onda koliki je potencijal da počne i obrnuti proces migracije, tj. da se ljudi vraćaju iz grada u selo, jer ako znamo da je sada era ekologije, mi imamo takve potencijale koje treba iskoristi. Ta ekološka zdrava sredina o kojoj govorim otvara vrata jakom turističkom potencijalu, tj. seoskom ili ruralnom turizmu, gde mogu da prosperiraju i starosedeoci, a i otvaraju se vrata povratka mnogima koji su napustili ta sela. Na taj način se ojačava i porodica i tradicionalne vrednosti.

Zato nam je potrebna infrastruktura, ali ne samo infrastruktura širokopojasnog interneta, već i putna infrastruktura. Zato i lokalne samouprave treba da iskoriste ove potencijale o kojima sam govorio za unapređenje svoje sredine, a ako nisu u mogućnosti, mora i sama država da uskoči sa određenom finansijskom podrškom. Ako znamo da sa dobrom putnom infrastrukturom iz ruralne sredine do centra grada možemo stići za petnaestak minuta, ako znamo da su ova područja zdrave životne sredine, ako znamo da imamo potencijal razvoja seoskog turizma i ako imamo brzi internet, ne postoji nijedan razlog da se takva mesta ne ožive i revitalizuju.

Na jugu Srbije Jablanički i Pčinjski okrug obiluju ovakvim sredinama i to je za nas lepa vest. Naravno da očekujemo pomoć države što se tiče putne infrastrukture do tih ruralnih područja, s obzirom da mi, na primer, u Leskovcu imamo 144 naseljena mesta i složićete se da su to velika sredstva za lokalnu samoupravu, ali zato je tu država koja može da reši ovakve probleme.

Na kraju bih rekao još jednu rečenicu, to je ono što sam govorio stalno, kada smo kod putne infrastrukture, put Leskovac-Vučje, ja sam pohvalio početak izvođenja radova, ali moram da kažem da su ljudi malo nezadovoljni jer su ti radovi zaustavljeni, pa očekujem da oni koji treba da čuju – čuju i da ti radovi nastave tako, da ove godine imamo i završetak tog puta.

U svakom slučaju, poslanička grupa Jedinstvene Srbije glasaće za ove ugovore i ove tačke dnevnog reda koje su danas na dnevnom redu. Hvala.

Hvala, uvaženi predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre sa saradnicom, s obzirom da su danas na dnevnom redu amandmani koji su podneti na Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom, a ja smatram da je ovo najbitniji zakon o kojem ova Skupština može da raspravlja, ne samo sada, nego verovatno i narednih desetak godina, a njegova važnost ako ne da dovoljno dobre i očekivane rezultate će eksponencijalno da raste u narednim godinama, jer bilo koje druge zakone koje ovde usvajamo i sve što radimo džaba nam je ako nas nestane, a to je svake godine, kao što reče ministar, ove godine 70.000 će nas biti manje.

Što se tiče samog Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, prvi put je taj zakon stupio na snagu juna 2002. godine. Sa određenim izmenama i dopunama došli smo i do 2017. godine, kada je izglasan novi zakon. Onda su bile dalje izmene i dopune tog zakona i videli smo da taj zakon nije dao očekivani rezultat.

Ako pogledamo stopu fertiliteta koja je u stvari koeficijent koji pokazuje broj rođene dece po jednoj ženi u plodnom razdoblju njenog života od 15 do 49 godine i ako znamo da je stopa fertiliteta od 2,1% u stvari prosto obnavljanje, a mi smo 2000. godine imali stopu od 1,46%, a u narednih dvadesetak godina od 1,4% do 1,5%, onda vidimo da ove izmene i dopune i sam zakon nisu dali određene očekivane rezultate.

Ovakvi statistički podaci, pored niza elemenata koji na njih utiču, jedan od njih je i kovid koji nas je trenutno zadesio, govore nam još jednu stvar, a to je da su porodice i tradicionalne vrednosti odavno na udaru. Mnogi pokušavaju da tradicionalnu porodicu oslabe i unište. Nemojmo i mi sami učestvovati u sopstvenom samouništenju, podržavajući određene grupe koje direktno ili indirektno udaraju na porodicu.

Naravno, kada nešto ne daje očekivane rezultate, mora doći do nekih promena. Zato ovim izmenama i dopunama samog zakona mi podižemo nivo podrške porodicama sa decom. Dobro je što 200% povećavamo iznos od 100.000, znači na 300.000, ili tri puta povećavamo taj iznos, kao i što danas raspravljamo o amandmanima gde će i drugo i treće dete dobiti jednokratnu pomoć po 100.000 dinara.

Poslanička grupa Jedinstvene Srbije će u danu za glasanje i sam zakon i ove amandmane podržati, jer i u samoj suštini i biti naše stranke jeste borba protiv bele kuge i borba za natalitetnu i populacionu politiku.

Da li su ovo te mere ili bolje reći koje su to mere koje daju najbolje i najbrže rezultate, koje će ujedno dati konstantnost i stabilnost? To niko ne zna i kad bih znao, verujem da bismo svi mi oberučke to prihvatili. Čak mislim da na natalitetnu politiku jednog naroda utiču upravo njegove karakteristike i njegov mentalitet, pa mere koje možda važe u Švedskoj ili Nemačkoj u Srbiji ne važe, ili obratno. Čak mogu i sam da zaključim da možda mere koje važe na severu Srbije ne važe na jugu itd, ili u gradu i selu. To je sve nešto sasvim, po meni, normalno. Zato sam više puta ovde u parlamentu i govorio da sa ovakvim merama mora da se eksperimentiše. Ti eksperimenti nisu eksperimenti od mesec, dva ili šest meseci ili godinu dana, već često idu i deceniju, pa i više.

Zato država, ali i lokalna samouprava od rođenja deteta mora da daje podršku i detetu i roditeljima, i to na taj način da svaki roditelj oseća jedan vid sigurnosti da će njihova deca, iako su oni možda slabije materijalne i finansijske situacije, imati dobre uslove i za život i za rad i za učenje. Lokalne samouprave moraju više da se uključe u rešavanje ovakvih problema. Ako lokalne samouprave nisu u mogućnosti da to same urade, mnoge stvari moraju da pređu na državni nivo u nekom obliku. Ja bih dao i neke primere. Na primer, ako imamo vrtiće, vrtići moraju da imaju dovoljno kapaciteta da prime svu decu. Mnoge lokalne samouprave, s obzirom da nemaju te potrebne kapacitete, izdvajaju subvencije, subvencionišu mnoge privatne vrtiće, ali i to je više puta nedovoljno. Mnoge lokalne samouprave daju i besplatan boravak deci, naročito za treće dete. Ali sve nam je to džaba ako ne postoje kapaciteti i vi ne možete vaše dete da upišete u sami vrtić.

Što se tiče besplatnog školovanja, tu podrazumevam mnoge stvari, ali mislim da su najbitnije, koje moraju da pređu možda i na državni nivo, ako lokalna samouprava nije u mogućnosti to da radi, to je besplatan prevoz svih učenika od kuće do škole, i obratno, besplatan internet i besplatni udžbenici. Neke lokalne samouprave dodaju i još neke elemente, kao što su besplatna letovanja za završne razrede osnovne i srednje škole, kao i dodatna finansijska pomoć roditeljima sa decom.

Ovo govorim upravo zbog ovih današnjih amandmana, jer ako ovakav vid pomoći porodica ne oseti kada ima prvo dete i kada zna da će imati problema da upiše svoje dete u vrtić, onda to destimulativno deluje na tu porodicu da ide na drugo i treće dete. Ovakvim amandmanom koji se sada predlaže i za drugo i za treće dete mislim da je to ogroman korak napred i mi ćemo zbog toga i podržati i ovaj amandman i ovaj zakon.

Na kraju, rekao bih takođe, pošto se govori o tom eksperimentima, i to je za svaku možda i lokalnu samoupravu za sebe, i mi moramo da iskoristimo iskustva tih lokalnih samouprava koje su ovakvim radom postigle određene rezultate, a to je da je natalitetna politika dala rezultate. Jedna od takvih, ja sam o tome i govorio, to je upravo Jagodina, koja se od 2004. godine bavi takvom politikom i daje rezultate, da svake godine imamo po jedno odeljenje bar više đaka prvaka.

Zato vas još jednom pozivam da, kao što će i Jedinstvena Srbija, svi mi podržimo ovaj zakon i ove amandmane. Hvala.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Uvaženi ministre Ružiću sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani, mi iz Jedinstvene Srbije smo veoma zadovoljni zato što se svake godine ulaže sve više sredstava u obrazovanje i mislimo da je to pravi put, naročito kada imamo različite infrastrukturne objekte koji su godinama bili zapušteni, a sada se rešavaju. Druga stvar, idemo u korak sa vremenom, a to je internet, da svaka škola, znači u onim rubnim područjima ima internet, svako dete da može da pristupi računarom ili telefonom tom internetu, da bi naročito u vreme kada smo videli da imamo i onlajn nastavu svi imaju iste uslove, i to je dobro što država i Vlada ove Republike Srbije to čini.

Međutim, rekao bih ovde i par stvari koje su evidentne i u kom smeru će i Vlada Republike Srbije, ova i u buduće raditi, a to je da imamo sve više tehnoloških viškova što se tiče prosvetnih radnika, a to podrazumeva da imamo sve manje odeljenja, odnosno sve manje dece.

Natalitetna i populaciona politika koja će dobijati, naravno, iz godine u godinu sve više na značaju nam govori da će svi učenici u tom sistemu, a to nisu, to nije samo jedan deo sistema, nego ceo sistem, morati da učestvuju i da daju svoj doprinos za napredak, jer to je u stvari pitanje opstanka i Srbije i srpstva. Deca ne smeju samo da budu broj, već moraju da budu glavni stub razvoja oko koga će se okupiti svi u sistemu, počev od roditelja, porodice, vaspitača, učitelja, nastavnika, profesora, lokalne zajednice i države.

Kao što smo čuli, od iduće godine će svako novorođeno dete dobiti 300 hiljada dinara kao pomoć, i to je dobro što se radi u zemlji, ali to je jedan deo te slagalice. Mi pođemo od sledeće stvari, a to su vrtići. Mi moramo da obezbedimo da se svako dete može upisati bilo u privatni, bilo u državni vrtić.

Druga stvar jeste besplatno školovanje. Tu podrazumevamo mnoge stvari, ali jedna od stvari jesu i besplatni udžbenici. To je drugi nivo na koji moramo da obratimo pažnju.

Zatim, idemo na kvalitetno obrazovanje. Kvalitetno obrazovanje podrazumeva da roditelj ne mora da plaća dopunske časove svom detetu kako bi zadovoljio one minimalne norme obrazovanja. Ako želi dodatne časove, to je već njegova stvar, a to opet podrazumeva da ako želimo i kvalitetno obrazovanje, ovde sam više puta govorio u ovom parlamentu, a i sad hoću pred vama da kažem, treba da povećamo i plate prosvetnim radnicima, jer prosvetni radnici imaju plate koje su manje od republičkog proseka trenutno, a s obzirom da će plate u ovoj godini koja predstoji povećati se 7%, kao i prosvetnim radnicima, ali s obzirom da planiramo da 610 evra bude prosečna plata, to znači da će mnogo veći disbalans biti između te plate prosvetnih radnika i uopšte prosečne plate u Srbiji.

Još jedan od segmenata za ovu natalitetnu politiku jeste i lokalna samouprava koja mora da se maksimalno uključi, jer naša deca ako idu po blatu i ako uveče se vraćaju kući, a nisu osvetljene ulice, mi moramo da razmišljamo i njihovoj bezbednosti. Takođe, u svakom selu, u svakom gradu mora da postoje i igrališta za decu, ne deca da se igraju po ulicama itd. To su sve neki elementi koji su bitni za ovu natalitetnu, odnosno populacionu politiku.

Takođe bih rekao da je jedna od karakteristika ove politike i to da se ne zna koji su to elementi koji daju najbolje rezultate i zato se mora eksperimentisati, a ti eksperimenti nisu, dame i gospodo, ne mere se danima, mesecima, već godinama i zato mi moramo da se oslonimo na ono što već funkcioniše. Znači, to se vidi da funkcioniše na taj način što ćemo pogledati lokalne samouprave koje imaju svake godine sve veći broj odeljenja u odnosu na prethodnu godinu i takve lokalne samouprave su napravile neki podvig i rezultat.

Jedna od takvih lokalnih samouprava je Jagodina gde imamo svake godine sve veći broj odeljenja gde se upisuju đaci prvaci. To znači da je natalitetna politika koju je vodio predsednik JS Dragan Marković Palma od 2004. godine, kao političar, a 90-ih godina kada je počeo kao privrednik, dala određene rezultate i te rezultate moramo svi ceniti i oko takvih rezultata se svi moramo ujediniti i poštovati. Hvala.

Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući, uvažena ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, danas raspravljamo iz više razloga o Zakonu o zaštiti prava korisnika usluga privremenog smeštaja u socijalnoj zaštiti, a o tim razlozima ću i govoriti kroz samu diskusiju, a sada bih želeo jedan da spomenem, a to je jer se Vlada Republike Srbije i obavezala da pripremi ovakav zakon, a mi ovde u Skupštini da raspravljamo o njemu, a u vezi sa pregovaračkim Poglavljem broj 23 u pregovaračkom procesu Srbije prema EU.

Kako se ovim zakonom unapređuje položaj korisnika usluga privremenog smeštaja, a njih je u Srbiji preko 20.000, kroz proces očuvanja kvaliteta života i potencijala samih korisnika, kao i pripreme korisnika za život u lokalnoj zajednici, poslanička grupa Jedinstvene Srbije u danu za glasanje će ovaj zakon i podržati.

Potpuna inkluzija u društvu ovih društvenih grupa ne može biti poptuno postignuta u domskim ili rezidencijalnim institucijama jer njegova prepreka je sam odnos društvene zajednice prema ovim korisnicima takvih institucija, koji je pun predrasuda i stereotipa, a naročito kada govorimo o osobama sa invaliditetom.

Još neodgovornije je kada znamo da postoje slučajeve kada takve predrasude i odnos postoje i od predstavnika javnih institucija. U mnogim zemljama sistem podrške i zaštite osoba sa invaliditetom sprovodi se upravo u institucionalnom okruženju, kao i kod nas. Usluge u samim institucijama se uglavnom ne pružaju na individualizovan način. Korisnici su uglavnom u socijalnoj izolaciji, gde je proces deinstitucionalizacije otežan ili onemogućen, a samim tim i pravo na život u zajednici.

Činjenica da je većina korisnika lišena poslovne sposobnosti u značajnoj meri otežava njihovu integraciju u lokalnoj zajednici i upravo zbog ovakvih problema u institucionalnom okruženju nastaje politika deinstitucionalizacije koja daje alternativna rešenja privremenog smeštaja.

Deinstitucionalizacija je u suštini proces koji treba da omogući, pre svega, osobama sa invaliditetom da svakodnevne potrebe zadovoljava u svojim lokalnim zajednicama, uz svu neophodnu pomoć i podršku. Dakle, u svom prirodnom okruženju.

Svi znamo da sve u društvu zavisi od pojedinca, dakle čoveka. Kakav zakon se piše i kakav zakon se predlaže zavisi od čoveka, to jest od ljudi i veoma je bitno da kažemo i to da je realizacija zakona pre svega zavisi od ljudi. Zakon može da bude izuzetno dobar, ali ako nema ko da ga sprovode, ne postoje znači ljudi ili ga sprovode u nedovoljnoj meri, taj zakon neće biti onakav kakvim smo ga predložili.

Obzirom da sam pomenuo, i tu bih spomenuo dve stvari, lišavanje poslovne sposobnosti kao jednog od glavnog kočničara integracije u lokalnoj zajednici, jedan od bitnih elemenata na koje utiče znanje čoveka i njegova posvećenost poslu upravo jeste procena poslovne sposobnosti.

Pored psihijatrijske ekspertize, sud koji inače i donosi odluku o lišavanju poslovne sposobnosti, ima mogućnost da izvede i druge dokaze o sposobnosti korisnika da donosi odluke, odnosno učestvuje u donošenju odluka. Dakle, ovde se koristi samo taj tzv. medicinski model sposobnosti, ali ne i socijalni model.

Dobro je što stručni radnici u centrima za socijalni rad pokazuju svest o potrebi procene korisnika i prema ovoj socijalnoj komponenti. Ali, jedno je dobra volja a drugo je realizacija i realnost, koja je minorna trenutno, jer izostaje inicijativa centra za socijalni rad kao organa starateljstva da pokreće postupke ponovne procene poslovne sposobnosti.

Da ne tražimo sada alternativu ovome u vidu preopterećenosti sistema tj. samih centara, nedovoljnog znanja ili pozivanje ponovo na mišljenje veštaka psihijatra, to samo govori da mora da postoji jedno kontinuirano stručno osposobljavanje tj. edukacija stručnih radnika u socijalnoj zaštiti, jer kada imate osobe sa intelektualnim i mentalnim poteškoćama koje su apriori već "obeležene", umesto da se vidi u čemu su oni dobri i koji su njihovi kvaliteti.

Drugo, mi smo ovde u parlamentu stalno imali izveštaje raznih ministarstava koji govore da imaju problema u kadrovskoj strukturi, pri čemu, kada govorimo o kadrovskoj strukturi, nije samo to u visokom obrazovanju, visokoj stručnoj spremi sa određenim iskustvima i znanjima, već kadrovska struktura sa usko specijalizovanim oblastima, gde su tu i vozači, vodoinstalateri itd. Vi ovde imate jedan takav problem.

Inače, u obrazloženju i analizi zakona, za koje smatram da su odlično urađene, mogu da se izvuku skoro svi potrebni podaci za današnju diskusiju.

Kada smo već kod teme ljudstva, nije loše pomenuti da je bilo u 2020. godini do 1. marta 1.289 upražnjenih mesta, od čega 343 stručna radnika u centrima za socijalni rad, 796 koji se finansiraju iz cene smeštaja, to su uglavnom negovateljice, spremačice, kuvari, itd, 105 zdravstvenih radnika, od toga 11 lekara, 92 medicinska tehničara i dva fizioterapeuta.

Dobro je da je u 2020. godini popunjeno čak 825 upražnjenih mesta i u prvoj polovini 2021. godine još 22. To možemo da vidimo, kao i u Ministarstvu zdravlja, koje je na početku 2020. godine u pandemiji kovida isto to učinilo, uposlilo veliki broj ljudi koji su bili na privremenim i povremenim poslovima, ljudi koji su bili na određeno vreme i ljudi koji su naročito bili volonteri, jer oni su iskazali volju da žele da rade taj posao.

Treba da se zna da ovaj posao ne može da radi svako. Ali, da me ljudi ne bi pogrešno razumeli, kao što u zdravstvu imamo da ne može svako da bude hirurg, neko može da bude izuzetan zdravstveni radnik, izuzetan lekar, ali ne može da bude hirurg, jer nije za to.

Da li imamo mi ljude koji mogu da obavljaju posao, jer vidimo da ovde nedostaje ljudstvo koje treba da iznese ovaj posao na svojim leđima? Naravno da imamo i te ljude treba i da uposlimo. Možda imamo problema kod defektologa, kojih je veoma malo, ali mislim da i tu možemo da radimo na tome.

Ja znam da je vaš cilj da ovakve probleme rešite, ali kao i u svakoj sferi života, znamo da sve zavisi od čoveka. Imate ljude koji na direktan ili indirektan način, svesno ili nesvesno, koče upravo ono što je dobro, jer, rekosmo, sve zavisi od čoveka.

Ne govorim ovo napamet, već iz određenog iskustva. Naročito bi trebalo da se obrati pažnja da ljudi, naročito oni koji su imali stručnu praksu, koji žele da rade ovaj posao, da se uposle na tim mestima.

Kada govorim o ovom zakonu, moram pomenuti i decu. Stopa dece na domskom smeštaju se drastično smanjila, naročito u poslednjih desetak godina, pre svega zbog usluge standardnog hraniteljstva. Imamo hraniteljske porodice koje imaju po dvoje, troje dece i treba reći da država izdvaja potrebna finansijska sredstva za svako dete koje prihvata hraniteljska porodica, ali i iza sredstva za hraniteljsku porodicu.

Ali, zato specijalno hraniteljstvo nije kod nas zaživelo. Deca i mladi sa smetnjama u razvoju su u ovom slučaju u većem riziku od institucionalizacije. Da li se taj problem može rešiti? Verovatno da može, pa, eto, imamo priliku da i o tome razmišljamo, da se i takvi problemi reše.

Kada smo već kod tih finansijskih sredstava, same lokalne samouprave kroz socijalno odgovorne politike i sredstva koja će izdvajati za ove društvene grupe će pokazati visok stepen odgovornosti. Jedna od takvih lokalnih samouprava jeste grad Jagodina, na čelu sa predsednikom Draganom Markovićem Palmom, koji vodi odgovornu socijalnu politiku, već od 2004. godine.

Obzirom da o ovom zakonu možemo mnogo govoriti i dotaći mnoge teme, kao što je, na primer, kontrola rada uposlenika u institucijama, kao i ograničavanje prava korisnika, na kraju bih rekao da je dobro što je održana javna rasprava od 28. aprila do 17. maja ove godine, da je pet subjekata dostavilo svoje predloge, komentare, mišljenja i sugestije i da su neka od njih i prihvaćena od strane ministarstva.

U svakom slučaju, poslanička grupa Jedinstvene Srbije će u danu za glasanje podržati ove zakone. Hvala.