Zahvaljujem, uvaženi predsedniče Orliću, dame i gospodo narodni poslanici, uvažena ministarko sa saradnikom, poslanička grupa JS neće podržati ovaj skup amandmana na Predlog zakona o sudijama, ali ćemo u danu za glasanje podržati Predlog zakona o sudijama zato što smatramo da je Ministarstvo zajedno sa svojom Radnom grupom radilo to odlično i da je ovim Predlogom zakona unapredilo i unapređuje položaj sudija. Ja bih tu u svrhu i rekao par rečenica da ovo opravdam.

Jedna od glavnih činjenica jeste da smo mi ovde u ovom parlamentu do skoro birali sudije. U parlamentu sudije su birali narodni poslanici. Da bi sudija bio izabran moralo je da bude većina narodnih poslanika koje će glasati za tog sudiju, a to podrazumeva da je vlast mogla da izabere sudije, što nije imalo veze nikakve sa opozicijom, što znači da je vlast mogla da ima određene uticaje političke na sudstvo.

Međutim, ovo je prva vlast u Srbiji koja se te privilegije i tog prava, tog benefita, odrekla, tako da samo po sebi govori da se unapređuje položaj sudija odnosno nezavisnost sudstva. Neko će reći, znači, ne postoji direktan uticaj na sudije, ali postoji neki indirektni zbog toga što imamo 11 članova, koji će sada birati sudije i tu mogu da kažem da i tu imamo unapređenje, jer 4 istaknutih pravnika se biraju ovde u Narodnoj Skupštini dvotrećinskom većinom, a složićete se sa mnom, dvotrećinsku većinu retko kada će imati samo u vladajućoj većini, već će tu biti jedna politička homogenost prema kojoj težimo.

Treća stvar, ono što je bitno, ovaj zakon, predlog zakona daje mogućnost svakom izabranom sudiji da ima mogućnost da bude nezavisnost u svom radu , pa tako ovaj zakon kaže u članu 2. sudija je nezavistan u vršenju sudijske funkcije. U članu 3. sudijska funkcija je stalna, u članu 5. govori o iznosu finansijskih sredstava da budu nezavisni, materijalno sigurni itd, da ne ulazim u detalje.

Da li je to dovoljno? Ja mislim i pre bih rekao da je to potreban uslov nezavisnosti sudija, a dovoljan uslov pre svega zavisi od samog čoveka. Da li će sudija da bude nezavistan u svom radu, da li će biti nepristrasan, odgovoran, da li će biti dostojan svoje funkcije, vršenja sudije, to sve zavisi od njega. Kada bismo imali isprogramirani robot da je sudija, onda ne bismo govorili o ovim etičkim principima, već bi znali o čemu se radi, ali oni su samo ljudi, a kao ljudi imaju određene pritiske.

I ovde i u javnosti se spominje i govorilo o tim pritiscima i ja bih rekao da pritisci nisu samo na sudije, pritiske imaju i narodni poslanici, pritiske imaju i učitelji i nastavnici, profesori u školama, lekari, u svim sferama društvenog života postoje pritisci, samo što je njihov intenzitet drugačiji i različit.

Kada govorimo o tim pritiscima, mi moramo da kažemo, nisu samo politički pritisci, ovde govorimo o političkim pritiscima, a imate i pritiske javnosti preko članova porodice iz vašeg okruženja, indirektne, direktne, putem društvenih mreža, itd, razne vrste pritisaka.

Ako hoće neko da se bavi javnom funkcijom, on mora i da bude otporan na te pritiske. Ako neko želi da bude sudija, on mora da ima malo više hrabrosti od običnog pojedinca. Mi sa ovog mesta, odavde, ne bismo trebali da još više dolivamo ulje na vatru, što se tiče pritisaka, jer smatram da ima dosta kvalitetnih ljudi i sudija, koji su potrebni ovoj državi i ovom narodu, da rade svoj posao onako kako treba, a ako mi radimo tako, mi takve ljude možemo da izgubimo, jer se ne nose svi podjednako sa pritiscima isto. To je jedan tip ljudi.

Ovim bih završio. Postoji i drugi tip ljudi, nekada se u srpskom selu znalo da su najcenjeniji učitelj, učitelj i pop.

To se negde u vremenu ovom izgubilo i na kraju i na početku, niz krivaca koji su to doprineli, u suštini jeste taj pojedinac, odnosno čovek koji smatra i mnogi danas smatraju da je dovoljna njihova lična pojava ili još gore, dovoljno je da kažu koju funkciju rade da bi dobili status cenjenog, a status, nezavisnost i sloboda nisu besplatni. Za njih se valja boriti. Hvala.

Uvaženi predsedniče Orliću, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre, poslanička grupa Jedinstvene Srbije neće podržati ovaj amandman jer smatramo da je potrebno usvojiti ove izmene i dopune Zakona o javnim medijskim servisima. O njemu je bilo već reči u plenumu poslednjih nekoliko dana i ja sam pokušao da izvučem nešto pozitivno za sve nas, što može da nas okupi, a to je da kažemo da se svi slažemo ovde u ovoj sali da je javni medijski servis RTS potreban Republici Srbiji, ali mi imamo i neka sporenja, a to su pre svega oko uređivačke politike, oko programske šeme, oko plaćanja takse, da li treba građani da plaćaju ili ne, o visini takse, oko personalnih rešenja ko treba da vodi RTS, itd. Ali, ja to danas neću govoriti, jer je o tome i stav Jedinstvene Srbije o ovom zakonu rekao zamenik šefa poslaničke grupe Jedinstvene Srbije Života Starčević.

Ja ću se ovde osvrnuti na deo Zakona o javnim medijskim servisima koji govori o fizičkim licima koja imaju pravo na oslobađanje od takse na plaćanje televizijske pretplate.

Ovaj zakon je to dobro definisao u šest kategorija. Postoje šest kategorija fizičkih lica koja mogu da imaju to oslobođenje, ali moram da kažem da kada pustite jedan zakon da funkcioniše, a taj zakon već funkcioniše šest godina, onda možete da vidite da li postoje neke manjkavosti, neki problemi.

Ja sam uočio neke probleme koje ovaj zakon proizvodi i to za običnog čoveka, onda ću se osvrnuti samo na jednu kategoriju tih fizičkih lica. To su fizička lica koja imaju više od jednog brojila na svoje ime, brojila, električnog brojila, pošto se uz električno brojilo plaća ta taksa.

Znači, to su lica i nije sporno kada imamo, čisto ću da dam primer da bismo se bolje razumeli. Kada imamo jedno lice, koje na svoje ime ima brojilo, koje živi u Leskovcu, a ima takođe na svoje ime i brojilo, na primer na Zlatiboru iznajmljuje apartmane, ovo sam opet rekao samo da bismo se razumeli i tu nije sporno da se plati taksa, ali je sporna taksa kod tzv. „naslednih brojila“. Mnogi ljudi u Srbiji, gotovo svi ljudi imaju neko nasledstvo od svojih, uglavnom, roditelja koji žive gro na selu i pored svoje nasledne imovine koju imaju, dobiju i nasledna brojila.

E sada, i tu je zakonopisac napravio dobru stvar pa je rekao da treba da se podnese određena dokumentacija, a to je nulta potrošnja električne energije koja se definiše do 300 kilovat časova. Ako mi znamo da jedan zamrzivač u toku godine potroši 300 kilovat časova, onda nam je jasno da kada ti naslednici sigurno obilaze ta domaćinstva bar jednom mesečno, potrošiće više od 300 kilovat časova.

Na taj način oni dolaze u razmišljanje da jednostavno nemaju više ni električno brojilo da ne bi plaćali ni struju, a i tv pretplatu jer to su višak troškovi.

Znači, na taj način mi demotivišemo našeg čoveka da se vrati na selo, a ova država ulaže ogromna sredstva u javnu putnu infrastrukturu, jer to je jedan od osnovnih stavova da se ljudi vrate na selo.

Takođe, nemojmo da dozvolimo da strada taj običan čovek zato što imamo mali broj ljudi koji imaju dva i više brojila i to su brojila na koja treba da se plati. Da li postoji rešenje toga? Pretpostavljam da postoji. Možda da se ova nulta tolerancija od 300 kilovata poveća na nekih, ne znam, nisam sad ja kompetentan o tome da pričam, ali sigurno postoji, da ne pogodimo samo običnog čoveka i na ovaj način bismo pomogli tom običnom čoveku, jer njemu i tih 300 dinara nešto znače. Hvala.

(Boško Obradović: Povreda Poslovnika.)

(Milica Đurđević Stamenkovski: Replika.)

Hvala, gospodine predsedniče.

Uvaženi ministri, dame i gospodo narodni poslanici, JS neće podržati ovaj amandman, kao ni druge amandmane koji su ovde predloženi i to iz više razloga. Jedan od razloga je taj što JS ima poverenje u Vladu Republike Srbije, jer ovo nije Vlada od pre pet meseci. Ovo je Vlada kontinuiteta i nije Vlada kontinuiteta u poslednja dva, nego minimum tri mandata. Ona je pokazala kako valja raditi u prethodnom periodu, naročito kada je bila teška ekonomska kriza izazvana pandemijom Kovid-19, kao i sada u ovoj ukrajinskoj krizi.

Poverenje koje imamo u ovu Vladu, ona svake godine dostavlja ovoj Skupštini budžet, kao što sada imamo Predlog budžeta za 2023. godinu, a i prethodni budžeti koji su bili, a u kojima sam i ja kao narodni poslanik učestvovao u njihovom izglasavanju. Oni su dobro izbalansirani, konzervativni, oni su razvojni i socijalni, a ujedno kada pogledamo prihodnu stranu možemo reći da je ona svake godine sve veća i veća, i to iz realnih izvora, a ne prodajom imovine. Upravo zbog toga će poslanička grupa JS podržati u danu za glasanje ovaj Predlog budžeta za 2023. godinu.

Međutim, da se vratim na ovaj amandman. Ovaj amandman kaže da nenamenska transferna sredstva koja su opredeljena za lokalne samouprave, u ovom slučaju se radi o lokalnoj samoupravi grada Leskovca, treba umanjiti za 300 miliona dinara. Kada sam čitao ovaj amandman, zaista nisam mogao da verujem šta ovde piše, bez ikoga da uvredim, zato što sam u poslednjih nekoliko dana i prethodne Skupštine i ove tamo dosta slušao o gradu Leskovcu. Najblaže rečeno da povežem sa ovim amandmanom da su takve priče bile da su gradu Leskovcu potrebna tolika finansijska sredstva od Vlade Republike Srbije, kako bi izašao iz krize u kojoj se nalazi, a ovde vidimo u ovom amandmanu da se gradu Leskovcu odbija 300 miliona.

To mogu da razumem, zato što su ovde predstavnici Vlade pokušali svim narodnim poslanicima i građanima Leskovca da pokažu koliko je Vlada Republike Srbije uložila u Leskovac i u jug Srbije, ali ja bih rekao šta je zaista tačno, jer dolazim upravo iz te lokalne samouprave.

Dakle, tačno je da je grad Leskovac jedna od retkih lokalnih samouprava koja ima fabriku za prečišćavanje otpadnih voda. Kanalizaciona mreža trenutno se proširuje u Leskovcu sa 16 novih sela iz okoline Leskovca.

Tačno je i to da je grad Leskovac dobio veliki broj putne infrastrukture, odnosno savremenih saobraćajnica koje povezuju i opštinu Vlasotince sa gradom Leskovcem i opštinu Lebane sa gradom Leskovcem.

Vidimo da se sada pravi saobraćajnica preko Radan planine, da ta saobraćajnica poveže Toplički i Jablanički okrug.

Nemojmo zaboraviti Koridor 10 koji je napravljen pre tri godine, koji takođe prolazi kroz Leskovac.

Takođe, moram da kažem sa ovog mesta da sam ja u prošlom mandatu kao narodni poslanik, iako je ovoliko bilo ulagano u jug Srbije i u Leskovac, tražio od Vlade Republike Srbije, kao što ću uvek tražiti, da ulaže u jug Srbije, tako sam tražio da se napravi put Leskovac – Vučje u dužini od 17 kilometara koji se upravo završava i jedno dvadesetak hiljada ljudi koji gravitiraju oko tog puta su veoma zadovoljni i zahvalni Vladi Republike Srbije.

Takođe je tačno i da u Leskovcu se završava novi stadion, fudbalski stadion.

Takođe je tačno i da u Leskovcu u poslednjih 10 godina imamo 10.000 manje nezaposlenih ljudi, što se vidi kroz budžet grada Leskovca, a taj budžet je trenutno oko šest milijardi dinara. Nikad toliko veliki nije bio.

I, tačno je da sam i ovde čuo da smo mi u Leskovcu motači kablova, a jedna fabrika samo zapošljava 5.200 radnika. Od toga 1.000 ljudi je bilo zaposleno na određeno vreme. Kada se kroz medije provukla informacija da se neće produžiti ugovor tim ljudima i da će ostati bez posla, onda su svi shvatili da mi ipak nismo motači kablova i da kad se izgubi i jedno radno mesto mi moramo žaliti zbog toga.

Zato sa ovog mesta poručujem da svako ko jedno radno mesto napravi je heroj Srbije. Njega moramo podržati i ako hoćemo nešto da se borimo, moramo da se borimo za poboljšanje uslova naših radnika koji rade u tim firmama i, naravno, da im se povećaju plate.

Ali, moram, takođe, još jednu stvar da kažem – da se slažem sa obrazloženjem ovog amandmana, jer ovaj amandman kaže da sredstva treba da budu utrošena u onim sredinama i u onim mestima gde je to potrebno za infrastrukturu i za zdravstvene ustanove. Mislim da se tu potpuno slažemo i smatram, i setio sam se, 2012. godine kada je predsednik JS, Dragan Marković Palma, upravo iz Leskovca govorio o toj decentralizaciji i o ravnomernom regionalnom razvoju…

Zamolio bih kolege poslanike iz SPS-a, jer ovde govorim o ozbiljnim stvarima.

(Dejan Radenković: Pa, govori, ko ti brani.)

Tako da, gospodo, pričam…

Izvinjavam se, gospodine, galamite, ne mogu.

(Dejan Radenković: Ko ti brani da govoriš?)

Pa, vi mi branite.

(Dejan Radenković: Ne branim ti.)

Vi mi branite. Vi mi branite, zato što galamite.

Dakle, hoću da kažem da decentralizacijom o kojoj je naš predsednik Dragan Marković Palma upravo iz Leskovca govorio, ona se sprovodi od 2012. godine. Drago mi je da ova Vlada koja u kontinuitetu od 2012. godine podržava taj ravnomerni regionalni razvoj, jer nama nisu potrebne samo priče, da pričamo o tom razvoju, nego su nam potrebna dela, a po delima se vidi da ne postoji region Srbije gde jedna fabrika nije napravljena i ne postoji region Srbije gde neki infrastrukturni projekti nisu napravljeni.

Zato i podržavam ovaj budžet. Ovaj budžet kaže – četiri milijarde evra je opredeljeno za novu infrastrukturu, putnu infrastrukturu, železničku, itd. i više od četiri milijarde evra je opredeljeno za zdravstvo.

Zato će i Poslanička grupa JS i podržati ovaj Predlog budžeta.

Na kraju bih želeo da kažem zašto ovaj amandman nećemo podržati. Pored ovoga što sam rekao za grad Leskovac, moram da kažem da je grad Leskovac jedan od najrazuđenijih opština u Srbiji i ima 144 naseljenih mesta. Iako samo brojimo sela, 144 koliko ima, umorićemo se, a kamoli da grad Leskovac napravi infrastrukturu svim tim selima. Zato sam uvek tražio, zato postoji država koja će pomoći takvim opština, takvim gradovima, sa tolikom infrastrukturom, da pomogne gradu Leskovcu kao što je to i do sada činila.

Na kraju, sve ovo što radi Vlada Republike Srbije jeste stvaranje uslova. Svake godine u svim sredinama imamo sve bolje i bolje uslove. Upravo zbog toga može svako da bira da li će da ostane u toj lokalnoj samoupravi ili ne, da li će ići iz grada ka selu ili iz sela ka gradu. Ja imam dosta prijatelja koji su se vratili iz grada na selo.

Tako da mogu da kažem i jedan primer, i time završavam, da pohvalim Vladu Republike Srbije koja je putem Leskovac – Vučje zaustavila odlazak investitora iz tog kraja, jer tim putem su investitori ostali u turističkom potencijalu grada Leskovca i Porečja.

Hvala lepo.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Uvaženi narodni poslanici, uvaženi ministre sa saradnicima, u svom izlaganju ću se osvrnuti na potvrđivanje Ugovora o zajmu između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj, a u vezi Projekta izgradnje širokopojasne komunikacione infrastrukture u ruralnim predelima, koji je u stvari deo jednog većeg projekta i predstavlja nastavak prve faze realizacije širokopojasnog interneta, koji je ciljao u toj prvoj fazi povezivanje 600 škola i javnih objekata. Tada je ovde u Narodnoj Skupštini izglasan taj ugovor od 18 miliona evra, a danas imamo potvrđivanje ugovora od 100 miliona evra, radi ubrzanja razvoja brzih širokopojasnih mreža širom ruralnih područja, fokusirajući se na škole kao pristupne tačke. Radi se o 1.200 pristupnih tačaka, dakle oko 900 škola i 300 javnih objekata. Znači, kada govorimo o školama, govorimo i o njihovim isturenim odeljenjima.

Realizacija ovakvih projekata u suštini nije moguća bez intervencije države, jer ovakvi projekti i nisu komercijalno isplativi i investitorima se ne isplati da ulažu sredstva u takva područja ako ne mogu da ih vrate. Postavlja se jedno realno pitanje, da li je suštinska potreba društva širokopojasni internet u ovakvim ruralnim sredinama i da li su potrebna ova zaduženja koja u suštini nisu mala, 100 miliona evra?

Mi u Jedinstvenoj Srbiji smatramo da je ovo dobar potez Vlade, iz više razloga, i mi ćemo kao poslanička grupa Jedinstvene Srbije ovaj projekat i podržati u danu za glasanje i glasaćemo za njega.

Koji su to razlozi koji opravdavaju ovakav projekat? Ne bih se osvrtao i ne bih da govorim o razlozima koji su očigledni, već bih želeo da govorim ono što se ne vidi na prvi pogled. Možda se ne vidi na prvi pogled, ali ovaj projekat otvara mnoga područja kojima ćemo se mi kao država u narednim godinama i decenijama baviti i može da pokrene lavinu dobrih stvari. Pre svega, natalitetna politika je ono čime će se ova država baviti u narednim godinama i narednim decenijama i gde će se ulagati velika sredstva, a ovo je jedan deo te celokupne slagalice koja će trebati da dovede do rešenja ovog problema, jer podsetio bih vas da samo ove godine imamo 70.000 manje novorođenih od umrlih.

Naime, s obzirom da se radi o ruralnim područjima, to su uglavnom seoska područja gde preovlađuje pretežno starije stanovništvo, sa tendencijom da se i ta sela ugase, a na ovaj način koji sada investiramo, povlačimo prvi potez ka smanjenju migracija stanovništva iz sela ka gradu. Uz pomoć interneta, dakle, u takvim sredinama povratak mladih, a i ostanak onih koji su u tim selima je veoma olakšan. Uvođenje brzog interneta u ruralnim sredinama i osećaj koji taj brzi internet izaziva kod mladih i uopšte kod tog stanovništva može da se poredi čak i sa osećajem koji je izazvala prva elektrifikacija tih istih sela, odnosno kada je zasvetlela prva sijalica.

Drugo, ono što je veoma bitno i što mislim da trebamo baciti akcenat, a to je ako znamo da su upravo te ruralne sredine bastioni ekološki zdrave sredine i vidimo tek onda koliki je potencijal da počne i obrnuti proces migracije, tj. da se ljudi vraćaju iz grada u selo, jer ako znamo da je sada era ekologije, mi imamo takve potencijale koje treba iskoristi. Ta ekološka zdrava sredina o kojoj govorim otvara vrata jakom turističkom potencijalu, tj. seoskom ili ruralnom turizmu, gde mogu da prosperiraju i starosedeoci, a i otvaraju se vrata povratka mnogima koji su napustili ta sela. Na taj način se ojačava i porodica i tradicionalne vrednosti.

Zato nam je potrebna infrastruktura, ali ne samo infrastruktura širokopojasnog interneta, već i putna infrastruktura. Zato i lokalne samouprave treba da iskoriste ove potencijale o kojima sam govorio za unapređenje svoje sredine, a ako nisu u mogućnosti, mora i sama država da uskoči sa određenom finansijskom podrškom. Ako znamo da sa dobrom putnom infrastrukturom iz ruralne sredine do centra grada možemo stići za petnaestak minuta, ako znamo da su ova područja zdrave životne sredine, ako znamo da imamo potencijal razvoja seoskog turizma i ako imamo brzi internet, ne postoji nijedan razlog da se takva mesta ne ožive i revitalizuju.

Na jugu Srbije Jablanički i Pčinjski okrug obiluju ovakvim sredinama i to je za nas lepa vest. Naravno da očekujemo pomoć države što se tiče putne infrastrukture do tih ruralnih područja, s obzirom da mi, na primer, u Leskovcu imamo 144 naseljena mesta i složićete se da su to velika sredstva za lokalnu samoupravu, ali zato je tu država koja može da reši ovakve probleme.

Na kraju bih rekao još jednu rečenicu, to je ono što sam govorio stalno, kada smo kod putne infrastrukture, put Leskovac-Vučje, ja sam pohvalio početak izvođenja radova, ali moram da kažem da su ljudi malo nezadovoljni jer su ti radovi zaustavljeni, pa očekujem da oni koji treba da čuju – čuju i da ti radovi nastave tako, da ove godine imamo i završetak tog puta.

U svakom slučaju, poslanička grupa Jedinstvene Srbije glasaće za ove ugovore i ove tačke dnevnog reda koje su danas na dnevnom redu. Hvala.

Hvala, uvaženi predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre sa saradnicom, s obzirom da su danas na dnevnom redu amandmani koji su podneti na Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom, a ja smatram da je ovo najbitniji zakon o kojem ova Skupština može da raspravlja, ne samo sada, nego verovatno i narednih desetak godina, a njegova važnost ako ne da dovoljno dobre i očekivane rezultate će eksponencijalno da raste u narednim godinama, jer bilo koje druge zakone koje ovde usvajamo i sve što radimo džaba nam je ako nas nestane, a to je svake godine, kao što reče ministar, ove godine 70.000 će nas biti manje.

Što se tiče samog Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, prvi put je taj zakon stupio na snagu juna 2002. godine. Sa određenim izmenama i dopunama došli smo i do 2017. godine, kada je izglasan novi zakon. Onda su bile dalje izmene i dopune tog zakona i videli smo da taj zakon nije dao očekivani rezultat.

Ako pogledamo stopu fertiliteta koja je u stvari koeficijent koji pokazuje broj rođene dece po jednoj ženi u plodnom razdoblju njenog života od 15 do 49 godine i ako znamo da je stopa fertiliteta od 2,1% u stvari prosto obnavljanje, a mi smo 2000. godine imali stopu od 1,46%, a u narednih dvadesetak godina od 1,4% do 1,5%, onda vidimo da ove izmene i dopune i sam zakon nisu dali određene očekivane rezultate.

Ovakvi statistički podaci, pored niza elemenata koji na njih utiču, jedan od njih je i kovid koji nas je trenutno zadesio, govore nam još jednu stvar, a to je da su porodice i tradicionalne vrednosti odavno na udaru. Mnogi pokušavaju da tradicionalnu porodicu oslabe i unište. Nemojmo i mi sami učestvovati u sopstvenom samouništenju, podržavajući određene grupe koje direktno ili indirektno udaraju na porodicu.

Naravno, kada nešto ne daje očekivane rezultate, mora doći do nekih promena. Zato ovim izmenama i dopunama samog zakona mi podižemo nivo podrške porodicama sa decom. Dobro je što 200% povećavamo iznos od 100.000, znači na 300.000, ili tri puta povećavamo taj iznos, kao i što danas raspravljamo o amandmanima gde će i drugo i treće dete dobiti jednokratnu pomoć po 100.000 dinara.

Poslanička grupa Jedinstvene Srbije će u danu za glasanje i sam zakon i ove amandmane podržati, jer i u samoj suštini i biti naše stranke jeste borba protiv bele kuge i borba za natalitetnu i populacionu politiku.

Da li su ovo te mere ili bolje reći koje su to mere koje daju najbolje i najbrže rezultate, koje će ujedno dati konstantnost i stabilnost? To niko ne zna i kad bih znao, verujem da bismo svi mi oberučke to prihvatili. Čak mislim da na natalitetnu politiku jednog naroda utiču upravo njegove karakteristike i njegov mentalitet, pa mere koje možda važe u Švedskoj ili Nemačkoj u Srbiji ne važe, ili obratno. Čak mogu i sam da zaključim da možda mere koje važe na severu Srbije ne važe na jugu itd, ili u gradu i selu. To je sve nešto sasvim, po meni, normalno. Zato sam više puta ovde u parlamentu i govorio da sa ovakvim merama mora da se eksperimentiše. Ti eksperimenti nisu eksperimenti od mesec, dva ili šest meseci ili godinu dana, već često idu i deceniju, pa i više.

Zato država, ali i lokalna samouprava od rođenja deteta mora da daje podršku i detetu i roditeljima, i to na taj način da svaki roditelj oseća jedan vid sigurnosti da će njihova deca, iako su oni možda slabije materijalne i finansijske situacije, imati dobre uslove i za život i za rad i za učenje. Lokalne samouprave moraju više da se uključe u rešavanje ovakvih problema. Ako lokalne samouprave nisu u mogućnosti da to same urade, mnoge stvari moraju da pređu na državni nivo u nekom obliku. Ja bih dao i neke primere. Na primer, ako imamo vrtiće, vrtići moraju da imaju dovoljno kapaciteta da prime svu decu. Mnoge lokalne samouprave, s obzirom da nemaju te potrebne kapacitete, izdvajaju subvencije, subvencionišu mnoge privatne vrtiće, ali i to je više puta nedovoljno. Mnoge lokalne samouprave daju i besplatan boravak deci, naročito za treće dete. Ali sve nam je to džaba ako ne postoje kapaciteti i vi ne možete vaše dete da upišete u sami vrtić.

Što se tiče besplatnog školovanja, tu podrazumevam mnoge stvari, ali mislim da su najbitnije, koje moraju da pređu možda i na državni nivo, ako lokalna samouprava nije u mogućnosti to da radi, to je besplatan prevoz svih učenika od kuće do škole, i obratno, besplatan internet i besplatni udžbenici. Neke lokalne samouprave dodaju i još neke elemente, kao što su besplatna letovanja za završne razrede osnovne i srednje škole, kao i dodatna finansijska pomoć roditeljima sa decom.

Ovo govorim upravo zbog ovih današnjih amandmana, jer ako ovakav vid pomoći porodica ne oseti kada ima prvo dete i kada zna da će imati problema da upiše svoje dete u vrtić, onda to destimulativno deluje na tu porodicu da ide na drugo i treće dete. Ovakvim amandmanom koji se sada predlaže i za drugo i za treće dete mislim da je to ogroman korak napred i mi ćemo zbog toga i podržati i ovaj amandman i ovaj zakon.

Na kraju, rekao bih takođe, pošto se govori o tom eksperimentima, i to je za svaku možda i lokalnu samoupravu za sebe, i mi moramo da iskoristimo iskustva tih lokalnih samouprava koje su ovakvim radom postigle određene rezultate, a to je da je natalitetna politika dala rezultate. Jedna od takvih, ja sam o tome i govorio, to je upravo Jagodina, koja se od 2004. godine bavi takvom politikom i daje rezultate, da svake godine imamo po jedno odeljenje bar više đaka prvaka.

Zato vas još jednom pozivam da, kao što će i Jedinstvena Srbija, svi mi podržimo ovaj zakon i ove amandmane. Hvala.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Uvaženi ministre Ružiću sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani, mi iz Jedinstvene Srbije smo veoma zadovoljni zato što se svake godine ulaže sve više sredstava u obrazovanje i mislimo da je to pravi put, naročito kada imamo različite infrastrukturne objekte koji su godinama bili zapušteni, a sada se rešavaju. Druga stvar, idemo u korak sa vremenom, a to je internet, da svaka škola, znači u onim rubnim područjima ima internet, svako dete da može da pristupi računarom ili telefonom tom internetu, da bi naročito u vreme kada smo videli da imamo i onlajn nastavu svi imaju iste uslove, i to je dobro što država i Vlada ove Republike Srbije to čini.

Međutim, rekao bih ovde i par stvari koje su evidentne i u kom smeru će i Vlada Republike Srbije, ova i u buduće raditi, a to je da imamo sve više tehnoloških viškova što se tiče prosvetnih radnika, a to podrazumeva da imamo sve manje odeljenja, odnosno sve manje dece.

Natalitetna i populaciona politika koja će dobijati, naravno, iz godine u godinu sve više na značaju nam govori da će svi učenici u tom sistemu, a to nisu, to nije samo jedan deo sistema, nego ceo sistem, morati da učestvuju i da daju svoj doprinos za napredak, jer to je u stvari pitanje opstanka i Srbije i srpstva. Deca ne smeju samo da budu broj, već moraju da budu glavni stub razvoja oko koga će se okupiti svi u sistemu, počev od roditelja, porodice, vaspitača, učitelja, nastavnika, profesora, lokalne zajednice i države.

Kao što smo čuli, od iduće godine će svako novorođeno dete dobiti 300 hiljada dinara kao pomoć, i to je dobro što se radi u zemlji, ali to je jedan deo te slagalice. Mi pođemo od sledeće stvari, a to su vrtići. Mi moramo da obezbedimo da se svako dete može upisati bilo u privatni, bilo u državni vrtić.

Druga stvar jeste besplatno školovanje. Tu podrazumevamo mnoge stvari, ali jedna od stvari jesu i besplatni udžbenici. To je drugi nivo na koji moramo da obratimo pažnju.

Zatim, idemo na kvalitetno obrazovanje. Kvalitetno obrazovanje podrazumeva da roditelj ne mora da plaća dopunske časove svom detetu kako bi zadovoljio one minimalne norme obrazovanja. Ako želi dodatne časove, to je već njegova stvar, a to opet podrazumeva da ako želimo i kvalitetno obrazovanje, ovde sam više puta govorio u ovom parlamentu, a i sad hoću pred vama da kažem, treba da povećamo i plate prosvetnim radnicima, jer prosvetni radnici imaju plate koje su manje od republičkog proseka trenutno, a s obzirom da će plate u ovoj godini koja predstoji povećati se 7%, kao i prosvetnim radnicima, ali s obzirom da planiramo da 610 evra bude prosečna plata, to znači da će mnogo veći disbalans biti između te plate prosvetnih radnika i uopšte prosečne plate u Srbiji.

Još jedan od segmenata za ovu natalitetnu politiku jeste i lokalna samouprava koja mora da se maksimalno uključi, jer naša deca ako idu po blatu i ako uveče se vraćaju kući, a nisu osvetljene ulice, mi moramo da razmišljamo i njihovoj bezbednosti. Takođe, u svakom selu, u svakom gradu mora da postoje i igrališta za decu, ne deca da se igraju po ulicama itd. To su sve neki elementi koji su bitni za ovu natalitetnu, odnosno populacionu politiku.

Takođe bih rekao da je jedna od karakteristika ove politike i to da se ne zna koji su to elementi koji daju najbolje rezultate i zato se mora eksperimentisati, a ti eksperimenti nisu, dame i gospodo, ne mere se danima, mesecima, već godinama i zato mi moramo da se oslonimo na ono što već funkcioniše. Znači, to se vidi da funkcioniše na taj način što ćemo pogledati lokalne samouprave koje imaju svake godine sve veći broj odeljenja u odnosu na prethodnu godinu i takve lokalne samouprave su napravile neki podvig i rezultat.

Jedna od takvih lokalnih samouprava je Jagodina gde imamo svake godine sve veći broj odeljenja gde se upisuju đaci prvaci. To znači da je natalitetna politika koju je vodio predsednik JS Dragan Marković Palma od 2004. godine, kao političar, a 90-ih godina kada je počeo kao privrednik, dala određene rezultate i te rezultate moramo svi ceniti i oko takvih rezultata se svi moramo ujediniti i poštovati. Hvala.

Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući, uvažena ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, danas raspravljamo iz više razloga o Zakonu o zaštiti prava korisnika usluga privremenog smeštaja u socijalnoj zaštiti, a o tim razlozima ću i govoriti kroz samu diskusiju, a sada bih želeo jedan da spomenem, a to je jer se Vlada Republike Srbije i obavezala da pripremi ovakav zakon, a mi ovde u Skupštini da raspravljamo o njemu, a u vezi sa pregovaračkim Poglavljem broj 23 u pregovaračkom procesu Srbije prema EU.

Kako se ovim zakonom unapređuje položaj korisnika usluga privremenog smeštaja, a njih je u Srbiji preko 20.000, kroz proces očuvanja kvaliteta života i potencijala samih korisnika, kao i pripreme korisnika za život u lokalnoj zajednici, poslanička grupa Jedinstvene Srbije u danu za glasanje će ovaj zakon i podržati.

Potpuna inkluzija u društvu ovih društvenih grupa ne može biti poptuno postignuta u domskim ili rezidencijalnim institucijama jer njegova prepreka je sam odnos društvene zajednice prema ovim korisnicima takvih institucija, koji je pun predrasuda i stereotipa, a naročito kada govorimo o osobama sa invaliditetom.

Još neodgovornije je kada znamo da postoje slučajeve kada takve predrasude i odnos postoje i od predstavnika javnih institucija. U mnogim zemljama sistem podrške i zaštite osoba sa invaliditetom sprovodi se upravo u institucionalnom okruženju, kao i kod nas. Usluge u samim institucijama se uglavnom ne pružaju na individualizovan način. Korisnici su uglavnom u socijalnoj izolaciji, gde je proces deinstitucionalizacije otežan ili onemogućen, a samim tim i pravo na život u zajednici.

Činjenica da je većina korisnika lišena poslovne sposobnosti u značajnoj meri otežava njihovu integraciju u lokalnoj zajednici i upravo zbog ovakvih problema u institucionalnom okruženju nastaje politika deinstitucionalizacije koja daje alternativna rešenja privremenog smeštaja.

Deinstitucionalizacija je u suštini proces koji treba da omogući, pre svega, osobama sa invaliditetom da svakodnevne potrebe zadovoljava u svojim lokalnim zajednicama, uz svu neophodnu pomoć i podršku. Dakle, u svom prirodnom okruženju.

Svi znamo da sve u društvu zavisi od pojedinca, dakle čoveka. Kakav zakon se piše i kakav zakon se predlaže zavisi od čoveka, to jest od ljudi i veoma je bitno da kažemo i to da je realizacija zakona pre svega zavisi od ljudi. Zakon može da bude izuzetno dobar, ali ako nema ko da ga sprovode, ne postoje znači ljudi ili ga sprovode u nedovoljnoj meri, taj zakon neće biti onakav kakvim smo ga predložili.

Obzirom da sam pomenuo, i tu bih spomenuo dve stvari, lišavanje poslovne sposobnosti kao jednog od glavnog kočničara integracije u lokalnoj zajednici, jedan od bitnih elemenata na koje utiče znanje čoveka i njegova posvećenost poslu upravo jeste procena poslovne sposobnosti.

Pored psihijatrijske ekspertize, sud koji inače i donosi odluku o lišavanju poslovne sposobnosti, ima mogućnost da izvede i druge dokaze o sposobnosti korisnika da donosi odluke, odnosno učestvuje u donošenju odluka. Dakle, ovde se koristi samo taj tzv. medicinski model sposobnosti, ali ne i socijalni model.

Dobro je što stručni radnici u centrima za socijalni rad pokazuju svest o potrebi procene korisnika i prema ovoj socijalnoj komponenti. Ali, jedno je dobra volja a drugo je realizacija i realnost, koja je minorna trenutno, jer izostaje inicijativa centra za socijalni rad kao organa starateljstva da pokreće postupke ponovne procene poslovne sposobnosti.

Da ne tražimo sada alternativu ovome u vidu preopterećenosti sistema tj. samih centara, nedovoljnog znanja ili pozivanje ponovo na mišljenje veštaka psihijatra, to samo govori da mora da postoji jedno kontinuirano stručno osposobljavanje tj. edukacija stručnih radnika u socijalnoj zaštiti, jer kada imate osobe sa intelektualnim i mentalnim poteškoćama koje su apriori već "obeležene", umesto da se vidi u čemu su oni dobri i koji su njihovi kvaliteti.

Drugo, mi smo ovde u parlamentu stalno imali izveštaje raznih ministarstava koji govore da imaju problema u kadrovskoj strukturi, pri čemu, kada govorimo o kadrovskoj strukturi, nije samo to u visokom obrazovanju, visokoj stručnoj spremi sa određenim iskustvima i znanjima, već kadrovska struktura sa usko specijalizovanim oblastima, gde su tu i vozači, vodoinstalateri itd. Vi ovde imate jedan takav problem.

Inače, u obrazloženju i analizi zakona, za koje smatram da su odlično urađene, mogu da se izvuku skoro svi potrebni podaci za današnju diskusiju.

Kada smo već kod teme ljudstva, nije loše pomenuti da je bilo u 2020. godini do 1. marta 1.289 upražnjenih mesta, od čega 343 stručna radnika u centrima za socijalni rad, 796 koji se finansiraju iz cene smeštaja, to su uglavnom negovateljice, spremačice, kuvari, itd, 105 zdravstvenih radnika, od toga 11 lekara, 92 medicinska tehničara i dva fizioterapeuta.

Dobro je da je u 2020. godini popunjeno čak 825 upražnjenih mesta i u prvoj polovini 2021. godine još 22. To možemo da vidimo, kao i u Ministarstvu zdravlja, koje je na početku 2020. godine u pandemiji kovida isto to učinilo, uposlilo veliki broj ljudi koji su bili na privremenim i povremenim poslovima, ljudi koji su bili na određeno vreme i ljudi koji su naročito bili volonteri, jer oni su iskazali volju da žele da rade taj posao.

Treba da se zna da ovaj posao ne može da radi svako. Ali, da me ljudi ne bi pogrešno razumeli, kao što u zdravstvu imamo da ne može svako da bude hirurg, neko može da bude izuzetan zdravstveni radnik, izuzetan lekar, ali ne može da bude hirurg, jer nije za to.

Da li imamo mi ljude koji mogu da obavljaju posao, jer vidimo da ovde nedostaje ljudstvo koje treba da iznese ovaj posao na svojim leđima? Naravno da imamo i te ljude treba i da uposlimo. Možda imamo problema kod defektologa, kojih je veoma malo, ali mislim da i tu možemo da radimo na tome.

Ja znam da je vaš cilj da ovakve probleme rešite, ali kao i u svakoj sferi života, znamo da sve zavisi od čoveka. Imate ljude koji na direktan ili indirektan način, svesno ili nesvesno, koče upravo ono što je dobro, jer, rekosmo, sve zavisi od čoveka.

Ne govorim ovo napamet, već iz određenog iskustva. Naročito bi trebalo da se obrati pažnja da ljudi, naročito oni koji su imali stručnu praksu, koji žele da rade ovaj posao, da se uposle na tim mestima.

Kada govorim o ovom zakonu, moram pomenuti i decu. Stopa dece na domskom smeštaju se drastično smanjila, naročito u poslednjih desetak godina, pre svega zbog usluge standardnog hraniteljstva. Imamo hraniteljske porodice koje imaju po dvoje, troje dece i treba reći da država izdvaja potrebna finansijska sredstva za svako dete koje prihvata hraniteljska porodica, ali i iza sredstva za hraniteljsku porodicu.

Ali, zato specijalno hraniteljstvo nije kod nas zaživelo. Deca i mladi sa smetnjama u razvoju su u ovom slučaju u većem riziku od institucionalizacije. Da li se taj problem može rešiti? Verovatno da može, pa, eto, imamo priliku da i o tome razmišljamo, da se i takvi problemi reše.

Kada smo već kod tih finansijskih sredstava, same lokalne samouprave kroz socijalno odgovorne politike i sredstva koja će izdvajati za ove društvene grupe će pokazati visok stepen odgovornosti. Jedna od takvih lokalnih samouprava jeste grad Jagodina, na čelu sa predsednikom Draganom Markovićem Palmom, koji vodi odgovornu socijalnu politiku, već od 2004. godine.

Obzirom da o ovom zakonu možemo mnogo govoriti i dotaći mnoge teme, kao što je, na primer, kontrola rada uposlenika u institucijama, kao i ograničavanje prava korisnika, na kraju bih rekao da je dobro što je održana javna rasprava od 28. aprila do 17. maja ove godine, da je pet subjekata dostavilo svoje predloge, komentare, mišljenja i sugestije i da su neka od njih i prihvaćena od strane ministarstva.

U svakom slučaju, poslanička grupa Jedinstvene Srbije će u danu za glasanje podržati ove zakone. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre sa saradnicima, amandmane koje je podnela Vlada i koji se odnose na Zakon o porezu na dohodak građana u suštini se produžava period svim onim poreskim obveznicima koji plaćaju poreze i doprinose samooporezivanjem i taj rok produžetka je od godinu dana.

To znači da će i 2022. godine svi oni koji na ovaj način treba da plaćaju poreze i doprinose imati jedan specifičan sistem plaćanja koji smo mi, da vas podsetim, ustanovili još aprila ove godine kada je Vlada Republike Srbije napravila dogovor sa tzv. „frilenserima“ koji na ovaj način plaćaju svoje poreze i doprinose i to na taj način što je rečeno do 2015. godine, do kraja 2021. godine treba da plate zaostale poreze u 120 jednakih mesečnih rata, a pored toga imamo i neke dodatke koje smo napravili.

Vi kao Vlada ste napravili ustupke frilenserima, a to je da svi oni koji imaju mesečne zarade do 32.000 dinara neće plaćati porez na dohodak, kao i normirani troškovi koji se obračunavaju na ukupnu zaradu u vrednosti od 50%, što znači da svi oni koji zarađuju oko 64.000 dinara mesečno ili 768.000 godišnje na ovaj način ne bi plaćali porez. Za njih je najviše.

Svi ostali, kojih je mnogo manje, oni bi porez koji je na ovaj način definisan plaćali u 120 jednakih mesečnih rata. Mislim da su tim zakonom iz aprila frilenseri bili zadovoljni. Sada ovom dopunom mogu biti još više zadovoljni zato što u 2022. godini će porez plaćati upravo po ovome što sam malopre izrekao.

Naravno, da bi došlo do ovakvog jednog plaćanja i da bi država mogla da podnese određena poreska zahvatanja na sebe, pre svega, zato što u ovom slušaju vidimo da određeni porez ne bi išao u budžet Republike Srbije. Moraju da postoje određena svojstva, odnosno uslovi da postoje, a to je pre svega jedan jak, kvalitetan budžet kakav smo mi usvojili na početku ove nedelje. Poslanička grupa JS je taj budžet i podržala svojim glasovima.

Inače, ovaj budžet prate ne samo ovaj zakon, već postoji sjaset pratećih zakona budžeta za 2022. godinu. Sama reč „prateći“ zakoni podrazumevaju da su oni usko vezani sa budžetom. Ja bih pored onih kvalifikacija koje sam rekao za budžet, rekao da je ovaj budžet i dosta komforan upravo za ove prateće zakone i naravno za ovakve vrste amandmana koje dajemo, pa će poslanička grupa JS u Danu za glasanje podržati i ove amandmane koje je Vlada predložila i naravno set zakona koji prate budžet za 2021. godinu.

Komfornost budžeta o kojoj sada govorim nastaje i u samom njegovom kreiranju koje smo već razmatrali ovde i rekli da je on dosta konzervativan i oprezan, a to podrazumeva sjaset stvari. Jedna od njih je, ako pogledamo, fiskalni deficit koji je Vlada računala da će biti na kraju 2022. godine u 3%. Verovatno će na kraju 2022. godine taj fiskalni deficit biti i manji i to možemo da zaključimo, pre svega, na osnovu samog kreiranja budžeta, jer on se oslanja na prethodnu godinu, na 2021. godinu, gde će fiskalni deficit, koji je bio planiran, da vas podsetim, aprila meseca na 6,7% a kraj ove godine planiran na 4,9% fiskalnog deficita, a smatramo da će biti i manji od 4,9%. Znači, to nam sve ukazuje da fiskalni deficit u 2022. godini može biti ispod 3%.

Ako sada znamo da će Srbija u ovoj energetskoj krizi koja je pogodila ceo svet uštedeti nekih 300 miliona dolara samo upravo na plaćanju gasa od 270 dolara, to nam takođe to potvrđuje. Takođe, ako pogledamo prošlu godinu možemo videti da u doba pandemije korone Vlada je uložila ogromna finansijska sredstva u visini od 3,5% BDP na subvencije privredi, zdravstvu, građanima itd. To ako odbijemo, onda ćemo videti da je, da kažem, jedna vrsta realnog deficita koji je bio prošle godine, ispod 1,4%. Tako da, sve to govori o komfornosti ovog budžeta.

Ako pogledamo rast BDP, koji je planiran ovde opet konzervativno na 4,5%, a verovatno će taj rast biti mnogo veći, jer opet moramo da se osvrnemo na 2021. godinu gde je rast BDP bio definisan sa 7%, a nadamo se da će biti i mislimo da će biti veći od 7%, a ne vidimo ni jednu prepreku u idućoj godini ili bar se nadamo da ne postoji koja ovo ne bi potvrdila.

Još jedna stvar, to je projekcija samih prihoda koji su uvećani u 2022. godini svega 1,9% u odnosu na prihode koji su projektovani iz 2021. godine, a ako znamo da je rast BDP projektovan na 4,5% to samim tim govori da će i rast, odnosno prihod biti mnogo veći nego što je 1,9% koji je projektovan.

Sve nam ovo govori da je ovaj budžet dosta komforan i Vlada može da preuzme na sebe mnoga poreska zahvatanja, kao što je to slučaj kod ovih amandmana. Komfornost budžeta upravo kog ovog zakona može da se vidi, takođe, ako znamo da ovaj zakon povećava neoporezivi deo od 18.300 na 19.300 dinara, kao i povećanje samog minimalca od 9,4%, to je 35.012, kao i povećanje plata od 7,27%, što nam sve govori da bi, kad pogledamo u sumi u kompletu, znači trebalo da što se tiče samog BDP, u sumi to bilo veće nego što je bilo 2021. godine kada je bilo zahvatanje 10,2%.

Ovo zahvatanje u ovoj godini biće 10,1% što nam opet govori da imamo jedan konfor gde možemo da određene nuns pojave koje na ovaj način nastaju, možemo da ih rešavamo. Ja bih rekao par nuns pojava koje nisu od danas, nisu ni od juče, ali čisto da vidimo da Vlada ima mogućnosti da to u narednom periodu rešava.

Naime, mnoga javna preduzeća, javna komunalna preduzeća u lokalnim samoupravama, dakle, prosveta, obrazovanje itd. imaju određena radna mesta koje imaju koeficijent, a naročito gledamo one koje koeficijente koji su najniži sa najnižom i stručnom spremom, pa onda da bi bilo malo jasnije to ću plastično objasniti da bismo se razumeli. Pre svega, imamo određene koeficijente koji ne prate samo minimalac. Znači, koeficijent sa cenom rada su ispod ovog minimalca koji će biti 35.012 dinara, biće negde kod onih najmanjih koeficijenata da zaokružimo nekih 25.000. Onda imamo sledeće koeficijente koji su malo veći i oni su na 30.000 dinara, pa još veći koeficijenti koji u stvari govore i boljim radnim mestima i odgovornijim radnim mestima idu na 35.000 dinara itd. Prema tome, svi oni će primati 35.000 dinara. To je jedan od problema zato što ljudi sa različitim koeficijentima imaju ista primanja, čak može da se desi da oni koji imaju najniži koeficijent imaju i veću platu od onih koji imaju mnogo veći koeficijent od njih zato što u samu isplatu zarade ide i minuli rad, a uglavnom su takvi sa većim minulim radom. Tako da je to jedan od problema koji bi trebao u narednom periodu da se rešava.

Međutim, tu imamo i jedan problem koji je vezan za sve to, a to je sama masa zarada, jer kad vidite ove ljude za koje sam rekao, koji imaju koeficijente, koji u obračunu imaju manju platu, odnosno zaradu od minimalca onda taj novac u masi treba da se nadomesti. To će da nadomesti, naravno, javno komunalno preduzeće, javna preduzeća, ministarstvo, država, lokalna samouprava itd. Tako da tu trebamo obratiti pažnju na to, naročito sada kada znamo da se minimalac povećava 9,4%, a plata se povećava 7%, znači, tu dolazi do veće razlike u ovome o čemu sam pričali.

Mislim da je sada vreme pravo za rešavanje ovakvih problema jer ti problemi, kao što sam rekao, nisu od juče, a i ovaj budžet koji sada imamo on jednostavno nije pao sa neba već je jedan kontinuirani višegodišnji rad doveo do ovakvog jednog pozitivnog budžeta i mislim da naročito sada u ovo vreme pandemije gde imamo pandemiju korona virusa već dve godine i ući ćemo i u treću godinu, gde je ona ostavila velike posledice i na svetsku ekonomiju i na našu ekonomiju, ali moram i tu da pohvalim još jednom da smo se mi tu veoma dobro snašli, da je javni dug Republike Srbije koji se planirana na kraju ove godine oko 58,2%, da će u 2022. godini biti oko 55,5%. Tako da je to još jedan dokaz jednog kvalitetnog budžeta koji smo imali i koji ima mogućnosti za ovakve stvari o kojima govorimo.

Takođe bih napomenuo još jednu stvar kojoj mi idemo veoma ubrzano i mislim da ćemo se tu svi složiti da će prosečna zarada na kraju 2022. godine biti oko 610 evra i kada je bio rebalans budžeta ja sam govorio o toj pojavi pa bih sada želeo da takođe kažem par rečenica, a to je da prosvetni radnici koji primaju platu koja je ispod republičkog proseka trenutno u 2022. godini s obzirom da dolazi do povećanja prosečne plate od 610 evra, oni će verovatno još veći disbalans imati, tako da mislim da bismo trebali tu da obratimo pažnju naročito ako znamo da Vlada Republike Srbije ulaže ogromna sredstva u obrazovanje. Ulaganje u obrazovanje, naročito sada u ovo vreme kada govorimo o natalitetnoj i demografskoj politici, koju je najavio i predsednik Republike Srbije, koja će trajati ne samo jedne godine već očekujemo desetak i više godina jer to je jedan veliki proces, ulaganje u obrazovanje je takođe jedan od delova te natalitetne politike, a ulaganje u obrazovanje je ulaganje u plate prosvetnih radnika. Ulaganje u to obrazovanje i u prosvetne radnike je ulaganje u sopstvenu budućnost, u sopstvenu decu itd. jer u jednom trenutku mi ćemo imati dovoljno nuns pojava o kojima sam rekao, da će postati kočnica našeg daljeg razvoja, a problemi se rešavaju onda kada imamo mogućnost, a mislim da sada postoje ogromne mogućnosti za rešavanje ovakvih problema.

Na kraju bih želeo takođe da kažem par rečenica s obzirom da sam ovde stalno govori o tome, a i kada govorimo o ovakvom budžetu trebali bismo da kažemo i naročito da pomenemo i kapitalni budžet, kapitalne investicije, koji ove godine jedan ove godine jedan od najvećih, u stvari najveći budžet koji je Republika Srbija imala što se tiče kapitalnih investicija koji je 7,3% BDP i u odnosu na prethodnu 2021. godinu je uvećan od onog inicijalnog budžeta za 129 milijardi dinara i odlično je što Vlada ulaže velike pare u te kapitalne investicije, naročito u tzv. produktivna ulaganja koja će to sve vratiti veoma brzo i ulaganje u saobraćajnu infrastrukturu, koja sada rešava ostale sfere života, a naročito to će podrazumevati u stvari poboljšanje života građana i upravo sam to zbog toga i rekao zato što sam ovde stalno spominjao jug Srbije i put za koji sam govorio da treba da se radi, jedan od najlošijih puteva u Srbiji, a to je Leskovac – Vučje i mogu da kažem sa zadovoljstvom u stvari da je juče početo sa izgradnjom tog puta i nadam se da će ovakvim nastupom kakav ima Vlada rešiti problem, višedecenijski problem svih građana i leskovačkog i porečkog kraja i time sam veoma zadovoljan.

U svakom slučaju na kraju da kažem da će Poslanička grupa JS u danu za glasanje podržati i ove amandmane koje je predložila Vlada i sve prateće zakone koji prate ovaj budžet. Hvala.

Hvala, uvažena predsedavajuća.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvažena ministarko sa saradnicom, danas imamo na dnevnom redu dva zakona koja nisu samo povezana u oblasti zaštite životne sredine, već imaju i neke zajedničke karakteristike, a to su karakteristike da oba zakona moraju da imaju veliki broj kadrova koji će biti sposobni da implementiraju ove zakone. Druga stvar jesu finansijska sredstva koja su potrebna za implementaciju ovoga, direktnu ili indirektnu implementaciju samog zakona. Treća stvar jeste dužina trajanja implementacija koja se meri mesecima, pa ponekad i godinama. To su Zakon o biocidnim proizvodima i Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine.

Kada je u pitanju ovaj drugi zakona, morao bih da kažem da ste izuzetno dobro dali objašnjenje i veoma realno objašnjenje i obrazloženje zakona koje bih želeo da prokomentarišem. Smatram da vi želite ovakvim jednim objašnjenjem koje ste dali da rešite probleme koji su nagomilani ovde u našem društvu, ali da ste i sami svesni da to nije nikako lako.

Sami kažete da izmene ovog zakona su samo terminološke, a ne i suštinske. Ovaj zakona u suštini, izmene ovog zakona govore samo o tome da se produžuje rok onim operaterima koji nisu uspeli da dobiju integrisane dozvole, a podsetio bih, a vi ste to sami napomenuli, od 2004. godine, kada je ovaj zakon prvi put implementiran, pa zatim 2015. godine i kada je rok bio do kraja 2020. godine, a sada produžavamo taj rok do 2024. godine.

Prvo, treba da vidimo ko treba da dobije integrisane dozvole. To su u stvari velike kompanije, veliki zagađivači, tj. najveći zagađivači životne sredine i koji su trebali apriori da budu sposobni da imaju i kadrovska rešenja, finansijska sredstva itd. da reše ove zadatke, s obzirom da su priprema i obrada zahteva za integrisanu dozvolu veoma zahtevan postupak gde je potrebna ozbiljna priprema i angažovanje stručnih kadrova. Integrisanom dozvolom ovi operateri bi pokazali da su primenili sve neophodne mere zaštite životne sredine i ove dozvole bi obezbeđivale sveobuhvatnu zaštitu i zemljišta i vazduha i vode.

Na kraju da vidimo ko su ti veliki operateri. Vi ste ovde dali 227 operateri razvrstanih u određene sektore. Jedan od tih sektora i prvi zagađivač jesu energentski sektori gde imate 30 postrojenja i to su uglavnom termoelektrane. Zatim imamo proizvodnju i preradu metala – 21 postrojenje. Tu nema potrebe komentarisati. Mineralna industrija – 29 postrojenja, i to su uglavnom postrojenja koja se bave proizvodnjom keramike, cementa itd. Upravljanje otpadom – devet postrojenja, farme živine i svinja.

Do sada je izdato 46 integrisanih dozvola, to je oko 20% od ukupno 227 postrojenja i vi kažete da ćemo u naredne tri godine dati još oko 180 tih integrisanih dozvola, to znači godišnje po 60 dozvola da bi se ispunio taj cilj. Ako mi znamo da od 2004. godine je počeo zakon da se primenjuje, do 2011. godine, od 2011. godine, da obračunamo, do sada 46, to znači nekih četiri do pet dozvola koje se izdaju godišnje. Tako da, ne znam, imamo, vidim, veliki problem. Znači, to je veliki problem.

Ako pogledamo samo vaše ministarstvo, vi ste lepo ovde obrazložili, ja bih to pomenuo, da ste i vi svesni da samo ministarstvo ima veliki problem, a prvi problem vašeg ministarstva jeste kadrovska struktura. I vi sami kažete da, ali ne samo vi, da imate problema sa kadrovima, ovde u Skupštini su dolazili i mnogi drugi iz ministarstva sa kojima smo razgovarali o tome da takođe poseduju velike kadrovske probleme, kao i Agencija za energetiku i druge agencije koje su imale probleme i tu treba spomenuti da mi određene kadrove iškolujemo, i učimo, koji treba da budu sa iskustvom i kad dođe „prelazni period“ onda odu tamo gde su bolje plaćeni.

Vaše ministarstvo, doduše, ima jedan zabrinjavajući problem, zato što vi u samom izveštaju kažete da imate četiri sistematizovana radna mesta u oblasti poslovanja i izdavanja integrisanih dozvola i to tri sa visokom stručnom spremom, jedan sa srednjom stručnom spremom, pri čemu takođe kažete da zaposleni još uvek nemaju razvijene dovoljne veštine u pisanju dozvola i ti kadrovi koji su tu treba normalno da imaju određeno iskustvo koje se stiče godinama.

Što se tiče same Evropske unije tu tri do četiri dozvole, jedan dobar pisac ovakvih, iskusan pisac ovakvih dozvola uradi godišnje tri do četiri takve dozvole, što znači, kada preračunamo kod nas, trebalo bi da imate najmanje 17 uposlenih, ali 17 iskusnih pisaca dozvola, tako da, ne znam samo na osnovu čega smo došli do ove brojke 2024. godine da ćemo to rešiti.

Drugi problem u ministarstvu jeste ono što ste vi videli i to mi je drago što ste napisali ovde, znači, da je to slaba saradnja među svim nadležnim organima. Pre svega, tu je saradnja između drugih ministarstava, znači Ministarstvo zaštite životne sredine, Ministarstvo poljoprivrede, Ministarstvo građevinarstva, Ministarstvo unutrašnjih poslova itd, ali takođe i saradnja sa jedinicama lokalne samouprave, koje mnoge lokalne samouprave nemaju ljude, ne postoje zaposleni koji izdaju integrisane dozvole, pa onda sve to prevale na vaša pleća, da kažem, odnosno prebace na vas, vi takođe nemate te kadrove koji bi to uradili, zato to ide ovako sporo. Znači, kapaciteti ne postoje dovoljni za ove stvari.

Da pođemo od činjenice da možemo sve to da rešimo, da nađemo kadrove kao što su fakulteti koji su vam i do sada pomagali u svemu tome, ali mi kad se osvrnemo imamo još druge mnogo veće probleme, a to su problemi kod samih operatera. Oni su evidentni, jer zahteve za izdavanje dozvola koji dolaze kod nas uglavnom su nepotpuni, što i sami kažete, i mnogi od tih operatera nemaju još ni definisane planove koje će sprovesti u svojim postrojenjima.

Velika materijalna, tj. finansijska ulaganja koja treba da se ulože u zaštitu životne sredine su takođe jedan od problema i verovatno im je mnogo lakše da to prolongiraju dalje i dalje. Vreme, kao što sam malopre rekao je jedan bitan faktor, gde za istu realizaciju je potrebno veoma dugo vreme.

Nepostojanje upotrebnih dozvola za same objekte, nepostojanje projektne dokumentacije je takođe veliki problem. Nepostojanje vodnih dozvola itd, itd. I sami ovi operateri, koji bi po, kao što sam malopre rekao, po analogiji trebali da imaju određene kadrove koji bi sprovodili te zadatke, oni jednostavno te kadrove nemaju ili te kadrove stalno šetaju od jednog do drugog radnog mesta i zbog toga dolazimo do ovakvih stvari, a sve je ovo, moram da kažem, zabrinjavajuće za sve nas, jer svi u ovom sistemu gubimo upravo zbog toga što je zaštita životne sredine ono nad čim teži i ova Vlada i svi mi zajedno sa njom.

Poslanička grupa Jedinstvene Srbije će u danu za glasanje, naravno, ovaj zakon podržati upravo zbog toga što smatramo da je produženje rokova ovim operaterima veoma bitno i smatramo da treba veoma ozbiljno da se pozabavimo ovim ovakvim situacijama, da bismo u narednom periodu od tih tri godine rešili određene probleme o kojima smo govorili a to je zaštita životne sredine.

Ulaganje u samu zaštitu životne sredine, da znate, to je ulaganje u sopstvenu decu.

Što se tiče Zakona o biocidnim proizvodima, najpre treba reći da se ovaj zakon donosi radi usklađivanja postojećih propisa u oblasti upravljanja biocidnim proizvodima sa odgovarajućom regulativom Evropske unije koja je u međuvremenu promenjena i sada mi to treba da usaglasimo i sam skrining izveštaj u Poglavlju 27 Evropske komisije eksplicitno navodi da Republika Srbija treba da nastavi proces usklađivanja propisa sa Uredbom o biocidnim proizvodima, međutim ova uredba reguliše unutrašnje tržište Evropske unije, tako da potpuna harmonizacija ne može doći sa ovim zakonom.

Mi ćemo sa ovim zakonom, znači, osigurati maksimalno moguće usaglašenje pa će poslanička grupa Jedinstvena Srbija ovaj zakon u danu za glasanje podržati.

Što se tiče samih biocidnih proizvoda, treba znati da su hemikalije koje su namenjene uništavanju i kontroli nepoželjnih organizama, koji utiču i na čoveka, životnu sredinu, životinje itd. predstavljaju određeni rizik za sve ovo što sam nabrojao. Zato se treba uspostaviti stroga pravila i procedure kako bi se umanjili ovi rizici, naročito zbog toga što u poslednje vreme ovim proizvodima svakodnevno raste upotreba široke primene u svakodnevnom životu. Podeljeni su u 23 tipa, u četiri sektora. To su razna dezinfekciona sredstva za ličnu higijenu, za dezinfekciju vode, vazduha i domaćinstva, razni konzervansi za hranu, deterdženti, omekšivači, biocidi koji su za suzbijanje štetočina pacova, miševa itd. Upravo zbog biocidni proizvodi moraju proći rigoroznu kontrolu pre odobrenja za upotrebu. Pošto nemam više vremena, hvala.

Hvala, predsedavajuća.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvažena ministarka sa saradnikom, s obzirom na to da su danas na dnevnom redu tri zakona i njihove izmene i dopune, ja ću se više usredsrediti na Zakon o potvrđivanju Ugovora o garanciji između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj. Tu bih se malo više zadržao, s obzirom da se radi o pametnim brojilima.

Prvo, trebamo reći da je Evropska banka za obnovu i razvoj odobrila kredit Elektrodistribuciji Srbije u vrednosti od 40 miliona evra za prvu fazu takozvanog projekta „Pametna brojila“. Ovim projektom, između ostalog, treba da se zameni negde oko 205 hiljada dosta zastarelih i brojila koja se menjaju ovim novim pametnim brojilima i da se instalira, pored toga, celokupni sistem sa pratećom softverskom opremom kako bi došlo do toga da imamo daljinsko merenje, daljinsko očitavanje i isključivanje sa mreža ako je to potrebno.

Ovde bih bacio akcenat na ono što smatram da je takođe veoma bitno, a to je da se izabere konsultant koji ima zadatak da analizira već postojeću mernu infrastrukturu, kao i da učestvuje u pripremi tenderske dokumentacije i sprovođenju same nabavke. Kasnije ću i objasniti zašto je to bitno.

Sam ovaj projekat, pre toga želim da kažem da ima niz dobrih efekata, odnosno aspekata i to je prvo takozvani ekonomski benefit koji ima celokupno društvo, i to u zavisnosti od toga koliko iskoristimo, koliko znamo, hoćemo ili možemo da iskoristimo ove benefite. Drugo, sam energetski sistem ima benefite koji se ogledaju u dodatnoj energiji koja se faktički stvara iz same uštede. Treći benefit koji ovaj projekat može da da jeste da distributeri imaju određene uštede koje se vide kroz samih tih operativnih uštede. Četvrto, sami građani imaju određene benefite o kojima ću, naravno, danas govoriti.

Dakle, što se tiče prvog aspekta, tj. takozvani ekonomski benefiti celog društva, moram da podsetim da imamo sada u ovoj prvoj fazi zamenu oko 205 hiljada brojila, a u drugoj fazi će to biti 260 hiljada brojila. Da podsetim da Republika Srbija ima više od tri miliona brojila koja će morati u narednom periodu da dođe do njihove zamene, a ceo ovaj projekat je težak nekih pola milijarde evra. Sama ova činjenica predstavlja jedan veliki izazov i za našu domaću pamet i za naše ljude, za naše firme, da one učestvuju u celom ovom projektu. Znači, firme da budu direktno uključene, da ne budu podizvođači, nego izvođači samih ovih radova.

Naravno da ovo ne govorim slučajno. Mi znamo da smo 2015. godine imali već jedan ovakav sličan projekat gde je trebalo, i on je najavljivan kao projekat decenije, da se zamene sva brojila u Republici Srbiji. Međutim, taj posao je naprasno prekinut i o tome sada ne bih da govorim, ali u tom poslu prvobitno nisu bile predviđene naše domaće firme. Zato hoću da kažem da, iako je tehnologija od 2015. do 2021. godine napredovala i naravno da ćemo sada imati verovatno i bolja brojila i verovatno bolji softver koji će sve to regulisati, mislim da ako postoji iole realna šansa da naše firme, domaće firme budu učesnice u celokupnom ovom poslu, mi to treba maksimalno da podržimo. Taj posao neće biti u narednih godinu, dve, nego će trajati deset i više godina, a procenjuje se da će biti potrebno oko 1500 novih radnika. Dakle, i sama tenderska dokumentacija treba biti tak opredeljena, da da realnu šansu našim preduzećima, a ne kao 2015. godine kada su ona automatski bila isključena iz toga.

Drugi aspekt jeste ušteda samog energetskog sistema. To je sada veoma bitno, zato što dobijamo dodatnu električnu energiju kroz samu uštedu. Ako se pitamo kolika je ta ušteda i gde to možemo videti, ja moram da vas podsetim da smo pre dve nedelje usvojili jedan zakon, odnosno Izveštaj Agencije za energetiku, koja pored svog izveštaja o radu daje i izveštaj o stanju u energetskom sektoru Republike Srbije. Mislim da je to jedan dobar dokument koji možemo i za ovo koristiti, tako da ga i ja danas koristim. Zbog toga i kažem da, pre svega, gubici električne energije u distributivnoj mreži, iz ovog dokumenta možemo videti, su u 2020. godini bili 11,95%, što je velika brojka, u prethodnoj 2019. godini bili su 11,75%, što vidimo da je to i povećanje samih gubitaka itd.

Znači, imamo ti gubici, kako se prevedu u evre, u dinare, možemo reći da su otprilike od 200 do 300 miliona evra godišnje i ako mi sada kažemo da te gubitke smanjimo svega 2%, znači da ne budu više oko 12%, nego oko 10% što je veoma realno, onda dobijamo uštedu od 30 do 40 miliona evra što, složićete se samim tim novcem možemo pokriti već ovaj kredit od 40 miliona o kojima danas govorimo.

Dakle, da li imao ovakav vid uštede, to treba da se pitamo i do samih smanjenja može doći, znači ovih tehničkih gubitaka koji postoje, to su tehnički, ne tehnički ili komercijalni gubici. Do tehničkih gubitaka, znači, smanjenja u prenosnom i distributivnom sistemu može doći kao posledica smanjenja gubitaka koji je nastao usled veće energetske efikasnosti, odnosno ravnomernog opterećenja elektroenergetskog sistema zbog boljeg upravljanja naponom i naravno, smanjenja gubitaka samog mernog uređaja. Procena je da trofazno indukciono brojilo ima snagu gubitka od pet vati, a ovo novo pametno brojilo ima gubitak od 1,5 vati. Međutim, mnogo veće smanjenje gubitaka jesu komercijalni gubici koji su kod nas mnogo veći i dolazi zbog smanjenja u krađi električne energije, jer sama brojila imaju takozvanu „antipauer sistem“, odnosno funkciju koja onemogućava da dolazi dalje do krađe u električnoj energiji.

Ovde treba takođe spomenuti da iskustvo u zapadnim zemljama koje su u završnoj fazi ovih pametnih brojila daju iskustvo da dolazi do smanjenja utroška električne energije kod domaćinstva koji imaju ovakva brojila od 1% do 1,5%. Dakle, to su sve benefiti koje mi imamo i sama zamena ovih sadašnjih brojila sa novim pametnim brojilima su evidentni i o tome mislim ne treba više ni govoriti.

Ali, ako znamo da ova pametna, ova trenutna brojila koji su trenutno sada njihovo baždarenje, odnosno promena išla veoma sporo iz ovog izveštaja o stanju energetskom sektoru Republike Srbije možemo videti da u 2020. godini, to je iznosilo svega 5%, a prethodne godine je bilo 4,58% brojila su bila baždarena. Tako da samim ovim projektom mislim dolazimo do onih opravdanih rezultata i zato mislim da je ovo sasvim na mestu.

Treći aspekt je benefit za distributere. To su evidentni benefiti, smanjenje troškova prilikom očitavanja, mi imao 12 puta godišnje da se očitava električna energija i takođe održavanje mernih uređaja, a ovi merni uređaji se mnogo jednostavnije održavaju, a malopre sam rekao koliko je to sporo išlo kod nas u prethodne dve godine.

Četvrti aspekt je benefit za građane i tu imamo samo da korisnici mogu da bolje upravljaju sopstvenom potrošnjom zato što im ovaj sistem omogućava, daje dodatne informacije o potrošnji električne energije. Znači, imaće smanjenje troškova upravo zbog smanjenje potrošnje električne energije, a greške u očitavanju koje su evidentne u kojim su kolege pričale ovde, greške u očitavanju električne energije idu sada u obimu statističke greške, znači, gotovo da ih nema ili ih uopšte neće biti, tako da će građani tu imati velike benefite itd.

Mislim da je dosta ovo što sam rekao sve, koji su benefiti i upravo zbog toga će i poslanička grupa u danu za glasanje i podržati ove zakone o kojima je moj kolega Vujislav Vujić govorio. Hvala.

Hvala predsedavajući. Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre, s obzirom da je 2020. i 2021. godina, to su bile godine pandemije, ujedno i godine neizvesnosti, u mnogim sferama našeg društva, a naročito u finansijskom smislu, mi nismo ni mogli da znamo kako će se epidemiološke mere i koja jačina tih epidemioloških mera, donesena i kakve će ona posledice imati na celokupno društvo i normalno je da u jednoj takvoj atmosferi imamo ispred Narodne skupštine, jedan ovakav dokument, koji ćemo usvajati, a to je rebalans budžeta.

Dakle, mi smo ovde imali aprila meseca prvi rebalans budžeta, koji je Narodna skupština usvojila, imala poverenje u Vladu, u ministarstvo i samog ministra, da će mere koje donose da daju dobre rezultate, što se iz ove perspektive sada mnogo jasnije vidi.

Nadamo se da će do kraja godine javni dug biti oko 58,2%. Zadržavanje javnog duga ispod 60% BDP, tj. ispod nivoa mastrihta, je ono što možemo reći da je važan rezultat u ovoj godini, u godini u kojoj je Vlada dala ogroman novac za suzbijanje ove zdravstvene krize, ako se setimo samo da i prošle godine, i ove godine, to bilo nekih 8 milijardi evra, onda vidimo da je to zaista izuzetan rezultat i da će poslanička grupa zbog toga i onoga što ću u narednom periodu reći i glasati za ovaj rebalans budžeta.

Ovakvi pozitivni rezultati nisu posledica trenutnog rada, već jednog sistematskog kontinuiranog rada, i Vlada i Ministarstva finansija, ako vidimo da u poslednjih 4 godine, imamo suficit u budžetu, onda možemo sa sigurnošću reći da izbalansirani, dobro izbalansirani budžeti koji su bili pre zdravstvene krize, su i doprineli da danas imamo ovakve pozitivne rezultate.

Ovaj rebalans budžeta je projektovan sa fiskalnim deficitom od 4,9% BDP, tj. nekih 304,5 milijardi dinara, u odnosu na aprilski deficit mi ovde imamo pad, smanjenje deficita sa 6,7% na 4,9% BDP.

Ako bolje malo pogledamo ovaj izveštaj onda ćemo videti da neka 3,5% deficita BDP, u stvari predstavljaju neke vanredne mere, koje su usmerene na suzbijanje ove zdravstvene krize, tako da je realni deficit oko 1,4% BDP, i upravo zbog toga mogu da kažem da je to jedna dobra osnova za budžet za 2022. godinu i mogu se složiti da će i javni dug u 2022. godini, biti ispod 60% BDP.

Uvek kada govorimo o rebalansu, bez obzira i pre nego da sagledate ono što će se njime predložiti uvek imamo dosta kritika, kritičara, ja bih rekao i kritizera onih koji traže dlaku u jajetu i koji će uvek reći koliki su to prihodi u ovom rebalansu manji, jer apriori rashodi su ili toliki ili uvećani i koliko to Vlada traži sada novca da se zaduži kako bi pod navodnicima, preživela kraj ove godine.

Međutim, ako pogledamo prihode mi možemo videti da su prihodi izuzetno visoki, to su prihodi povećani za 132 milijarde dinara. Naravno da usled velike neizvesnosti oko razvoja epidemiološke situacije i rizika da se ona može preliti na usporavanje privrednih aktivnosti, Vlada je bila u ovoj slučaju veoma oprezna.

Pored toga mnogi podaci koji su bili upotrebljeni za prvi rebalans budžeta oni su bili ili nevidljivi ili nisu bili pouzdani, tako da je došlo do ovakvih razlika. Naravno da oni koji traže dlaku u jajetu, oni će uvek reći da su ovo velike greške, ali ja postavljam pitanje šta bi bilo kada bi danas na dnevnom redu bio rebalans sa prihodima koji su negativni, tek tada bismo onda imali jedan veliki kritički osvrt svih njih.

Međutim, mislim da u ovom vremenu i sada i pred nama Vlada treba da bude i veoma oprezna, veoma hrabra i mislim da zahvaljujući hrabrosti koju pokazala u prethodnim godinama došli smo do ovakvo izuzetnih rezultata.

Najvažniji faktori koji su doveli do ove izmene prvo to je stopa realnog rasta BDP-a, od 6% na 7%. Ako se setite mnogi nisu verovali u ono vreme kada se govorio od 6% da će biti sada već niko ne postavlja pitanje da li će biti 7%, možda i više od 7% BDP-a.

Povoljnija kretanja na tržištu rada, dakle veće plate i veći broj uposlenih podsetio bih vas da su tada mnogi mislili da će ove godine biti velikih otpuštanja to se nije desilo i naravno pozitivan uticaj programa ekonomskih mera na ličnu potrošnju koja je zaista i povećana.

Što se tiče samih rashoda predloženi rebalans budžeta, kad pogledamo same cifre vidimo da je rashod povećan na 25 milijardi dinara, ali ako malo bolje sagledamo situaciju mi vidimo da baš nije tako. S obzirom da imamo uvećanje kapitalnih investicija ili kapitalnih rashoda od 27 milijardi dinara, znači od 362 na 389 milijardi, a to je 7,4% uvećanje koja se ulažu u putnu infrastrukturi u zdravstvo, onda vidimo samo da ta osnova jednostavno rashod smanjuje tako da rashod nije baš onako kako brojke kažu.

Ako pogledamo da imamo i povećanje rashoda od 25 milijardi dinara, a to su razne intervencije vezane za zdravstvenu krizu, prevenciju ublažavanja posledica nastalu usled ove pandemije. Znači od 76 na 100%, odnosno na 100 milijardi dinara to je 32% uvećanje, onda nam je potpuno jasno o kakvom rashodu ovog budžeta i govorimo.

Što se tiče samih subvencija one su ostale na istom nivou od 212 milijardi dinara, ali u samoj strukturi je došlo do nekih promena i ja bih o tome par rečenica da kažem.

Pre svega, dobro je da su subvencije u poljoprivredi povećane za 1,9 milijardu dinara. Mi u JS smatramo da je i poljoprivreda ona grana koja nam daje veliku stabilnost i to se moglo videti upravo u ovim godinama, u ovoj i prethodnoj godini kada je bila pandemija, kada su se svi odjednom setili i sela i poljoprivrede.

Mi smatramo da mnogo veće subvencije treba ići na poljoprivredu, a ulaganje u poljoprivredu i nije bacanje para, već se ne vraćaju i direktno i indirektno.

Direktno se već zna kako se vraćaju, a indirektno vraćanje možemo samo naslutiti, samo na primeru kroz migracije stanovništva koji će se sigurno smanjivati i kroz povećanje nataliteta koje siguran, smanjenje nezaposlenosti itd.

Zato mi očekujemo da u narednoj godini budžet, znači za 2021. godinu budžet poljoprivede bude oko 5%, a možda i veći, upravo zbog toga što imamo sad imamo velike turbulencije na svetskom tržištu i oko nafte, i oko gasa, a takođe i đubrivo koje je poskupelo 100%, pa i više. To znači da Vlada mnogo više treba da se posveti poljoprivrednom proizvođaču da ne bismo imali tu nekih.

Što se tiče tugovanja koje ministarstvo o ima prema poljoprivrednim proizvođačima u vidu mera direktnih podsticaja iz prethodnih godina očekujemo da će to takođe ući u budžetu za 2022. godinu, da ćemo to ove godine rešiti.

Dobro je da su subvencije za drumski saobraćaj povećane i to 36% u vrednosti od 11,1 milijardu dinara i to su tzv. produktivna ulaganja. Vlada je nastavila da ulaže u putnu infrastrukturu, u železničku infrastrukturu i mislimo da je to dobro ulagati u autoputeve, koridore, itd.

S obzorom da dolazim sa juga Srbije, predložio bih da se malo više ulaže na Jugu Srbije u putnu infrastrukturu. Više puta sam ovde govorio o određenim putevima, regionalnih puteva, i ovog puta ću pomenuti regionalni put Leskovac – Vučje, koji je proglašen za jedan od tri najoštećenija puteva i nadamo se da će u narednoj godini to biti završeno, naročito ako znamo da oko tog puta gravitira negde 30.000, pa i više ljudi, i njihov višedecenijski problem bi time bio rešen.

Što se tiče sektora zdravstva, povećanje u odnosu na rebalans budžeta u aprilu je evidentno i to u vidu rekonstrukcije opremanja Kliničkog centra Srbije, kao i izgradnja opremanja Kovid bolnice i rekonstrukcija zdravstvenih centara, kao i fabrika vakcine, kojoj se očekuje završetak iduće godine. Svi se moramo složiti da su to opravdani kapitalni izdaci.

Takođe, sve što je Vlada uradila u ovom kovid vremenu i za same zdravstvene radnike, od povećanja plate i blagog povećanja upošljenih je bilo pravovremeno i adekvatno, jer su zdravstveni radnici, u suštini, najviše podneli teret u ovoj pandemiji.

Ovom prilikom moram da spomenem sistem obrazovanja, tj. školstva, koji takođe podnosi veliki teret u ovoj pandemiji. Možda on nije direktno viđen, ali sigurno postoji. Mi u Jedinstvenoj Srbiji smatramo da ulaganje u prosvetu je ulaganje u sopstvenu budućnost.

Ovom prilikom pozvao bih predstavnike Vlade da razmisle oko toga da se što više ulaže u obrazovanje. Podsetio bih samo na jednu stvar, a to je da prosvetni radnici imaju platu koja je ispod republičkog proseka. Ponovio bih još jednom, ulaganje u obrazovanje je ulaganje u sopstvenu budućnost.

Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre sa saradnicima, danas raspravljamo o pet zakona o potvrđivanju sporazuma, i to tri sporazuma sa Bosnom i Hercegovinom o graničnim prelazima, zajedničkim lokacijama na graničnim prelazima i pograničnom saobraćaju, kao i Sporazum sa Arapskom Republikom Egipat o vojnom saradnji i sa Austrijom o saradnji u oblasti zaštite od katastrofa.

Član 99. stav 1. tačka 4) Ustava Republike Srbije u nadležnost Narodne skupštine Republike Srbije stavlja i ratifikovanje međunarodnih sporazuma. Nadležni skupštinski odbori su podržali potpisivanje ovih sporazuma i nema razloga da i mi kao Poslaničke grupa Jedinstvene Srbije u danu za glasanje ove sporazume ne izglasamo.

Ovi sporazumi jesu deo diplomatske aktivnosti Republike Srbije, koja traje u kontinuitetu već devet godina i deo je građenja međunarodne pozicije naše zemlje. Međunarodne pozicije koja je danas neuporedivo bolja nego što je bila u vreme kada je deo današnje opozicije bio vlast u Srbiji.

Zašto je danas međunarodna pozicija Srbije bolja? Tu postoji nekoliko elemenata i faktora. Jedna od tih stvari jeste i samopoštovanje. Možda je to i ključna reč danas u Srbiji. Ako želiš da budeš poštovan, moraš prvo poštovati sebe. Samo tako možeš učiniti da i drugi poštuju tebe. Poznato je da vas drugi poštuju onoliko koliko vi poštujete sebe. To je ono što danas Srbija radi, vodi računa o sebi i sopstvenim interesima, ali i uvažavajući sve druge i gradeći mostove prijateljstva i saradnje i gradeći imidž pouzdanog partnera.

Srbija danas nije ni prozapadna, ni proruska, ni prokineska, Srbija je danas prosrpska, za razliku od Srbije kojom su vladali neki drugi, od Dragana Đilasa do Vuka Jeremića. Tada se Srbiji i spolja ali i iz unutra nametao osećaj kolektivne krivice za sve što se dešavalo u regionu.

Upravo ovde u ovom visokom domu su hteli da nam nametnu usvajanje rezolucije o genocidu u Srebrenici, čime bi se stavio pečat genocidnog naroda na čelo i budućim pokoljenjima, genocidnog naroda 20. veka u kome je bilo dva svetska rata, a svi znamo kako smo prošli upravo mi Srbi u oba rata, kao i na čijoj strani smo bili. Naravno da sam ovde mislio na Mariniku Tepić i njenom pokušaju nametanja jednog ovakvog dokumenta.

To njihovo podilaženje nekim vrednostima koje su nam nametane spolja i koje nemaju baš nikakvo uporište u našoj tradiciji i kulturi, koje je bilo prisutno kod bivše vlasti, bio je pokušaj rušenja onog tradicionalnog, domaćinskog stava i sistema vrednosti, odnosno rušenja samopoštovanja kod građana Srbije.

Zatvaranje fabrika i otpuštanje nekoliko stotina hiljada radnika i ostavljanje građana bez elementarne egzistencije nije ništa drugo nego urušavanje samopoštovanja, a to se činilo upravo zato da bi se lakše manipulisalo građanima, jer kada nemate dovoljno samopoštovanja postajete nesigurni, slabi, taj osećaj nemoći i inferiornosti dovodio je i do toga da je tadašnja vlast mogla, bez bojazni od nekog građanskog revolta, da zloupotrebljava ovaj položaj vlasti i da, zahvaljujući privilegijama, dođe do enormnog bogatstva. Priča o uništavanju samopoštovanja građana jeste priča o gomilanju bogatstva Dragana Đilasa.

Drugi razlog znatno bolje međunarodne pozicije Srbije jeste odgovorna ekonomska, ozbiljna politika. Takva politika je Srbiju, koja je bila pred bankrotom 2012. godine, dovela do ekonomski monetarne fiskalne i stabilne Srbije. Ako pogledamo brojke, to znači da smo iz 2012. godine sa 79% zaduženosti u odnosu na BDP stigli do 55% BDP, čak i u vreme korone i nakon tri paketa pomoći privredi, koji su bili negde oko osam milijardi evra, a nivo javnog duga Srbije je i dan-danas ispod nivoa Mastrihta.

Podsetio bih vas da je nezaposlenost iz 2012. godine bila 29% došla danas na svega 10%, pa možda i manje. Devizne rezerve - 17 milijardi, na 18 milijardi evra. Rezerva zlata su višestruko uvećane. Direktne strane investicije 2020. godine iznosile su tri i po milijardi evra. Prosečna plata u Srbiji povećana je sa 320 na 550 evra. Penzije su povećane i usklađuju se redovno, po tzv. švajcarskoj formuli. BDP sa 33 milijardi, koji je bio 2012. godine, na 52 milijarde ove godine. Imamo snabdevanje gasom iz više pravaca. Izgradnjom Turskog toka postali smo energetski stabilna država.

To što sam sada rekao - nikada nije bilo. Sve to i te kako čini spoljnopolitičku poziciju Srbije boljom, a nova radna mesta, veće plate i više plata u porodici podiže samopouzdanje i samopoštovanje kod naših građana.

Zabrinjavajuće je kada deo opozicije negativno reaguje na svaki evidentan uspeh Srbije danas i pokušava da na svaki način, ne birajući sredstva, ospore dela i rezultate današnje Srbije. A ta sredstva su uglavnom pribegavanje taktici širenja lažnih vesti, i o Srbiji i o najodgovornijim ljudima u Srbiji. Kada nemate politiku, onda pribegavate lažnim aferama, obmanama i opsenama.

Kada je reč o Sporazumu o vojnoj saradnji sa Arapskom Republikom Egipat, ja bih se osvrnuo na neke druge a sigurno lepe stvari, a to je briga za naše heroje današnjice - zdravstvene radnike. U organizaciji Skupštine grada Jagodine i predsednika JS Dragana Markovića Palme put Egipta i Hurgade će krenuti 140 zdravstvenih radnika. Putovanje će biti održano od 23. do 30. oktobra. Sredstva za putovanje su obezbeđena od donatora. Biće to treće putovanje ove godine koje je Dragan Marković Palma organizovao za zdravstvene radnike.

Podsetio bih da je i u aprilu mesecu slična delegacija od 140 zdravstvenih radnika takođe putovala u Egipat, u Hurgadu. U junu je 600 zdravstvenih radnika putovalo u Grčku, u Paraliju, a i hiljadu poljoprivrednih proizvođača u septembru, takođe u Grčku, u Paraliju.

Još jednu lepu vest bih podelio sa građanima Srbije, a to je da će u Jagodini do kraja godine biti otvorene još dve fabrike, jedna kineska i jedna austrijska. Tako se bori za građane Srbije, realizovanim programima i vidljivim delima, a ne lažima, podmetanjima i ličnim bogaćenjem.

Ovako veliki broj stranih investitora posledica je i povoljnog investicionog ambijenta koji je stvorio predsednik Srbije Aleksandar Vučić i to je jedan od mnogih razloga zašto mu je Skupština grada Jagodine prekjuče uručila titulu počasnog građanina Jagodine.

Ovo je takođe prilika da građanima Srbije poručimo da će Srbija nastaviti da izgrađuje svoju spoljnopolitičku poziciju kroz jačanje bilateralne saradnje sa drugim državama, putem ovakvih i sličnih sporazuma i snažnom diplomatijom, ali i ekonomskim jačanjem Srbije i sve većom ekonomskom saradnjom sa svetom, jačanjem životnog standarda građana Srbije i podizanjem nivoa samopoštovanja Srbije.

Poslanička grupa JS će u danu za glasanje podržati predložene zakone. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, uvažena ministarko sa saradnicima, drago mi je da danas unapređujemo zakon iz 2009, tj. 2010. godine, Zakon o zaštiti od buke u životnoj sredini, koja je inače i posledica ljudskih aktivnosti i slobodno možemo buku nazvati zagađivačem životne sredine.

Drago mi je da smo shvatili da buka može da prouzrokuje određenu vrstu opasnosti. Kažem – određenu vrstu opasnosti, jer su štetni efekti buke na ljude, a i na životinje evidentni, naročito ako je buka kontinuirana, a uznemiravanje ili ometanje ljudi od buke je sve učestalije. Naravno da ova učestalost ima veze sa vremenom u kome živimo, jer kao što i sami možemo da vidimo, dešavaju se mnoge promene u društvu.

Jedna od takvih promena je migracija stanovništva iz sela u gradove i one izazivaju i druge promene, kao što je gustina naseljenosti u samim gradovima, tj. gradskim sredinama. To prouzrokuje dalje povećanje saobraćaja u tim istim sredinama, koje prouzrokuju veću buku. To prouzrokuje dalje povećanje broja ugostiteljskih objekata, koji takođe povećavaju buku itd. Sve to nije u saglasnosti sa prostornim planovima i dolazi do određenih problema.

Zbog povećanja same buke i EU, tj. Evropa, ima velikih problema, tako da četvrtina ljudi u Evropi pati od poremećaja fizičkog, mentalnog i emotivnog zdravlja, a svaki sedmi građanin Evrope ima poremećaj sna. Ako govorimo o stresu, o tome ne treba previše da govorimo, s obzirom da stres koji prouzrokuje buka, naročito ona ekstremna i trenutna, iznenadna buka, i sami smo mogli da se uverimo kakve ona ima posledice još 1999. godine kada je bilo bombardovanje, i mi smo mogli tada da vidimo da ta visina stresa nije zaobišla ni nas kao ljude, a ni životinje.

Naravno da Srbija mora da ide u korak sa vremenom. Ovaj zakon je logičan potez Vlade da uputi Narodnoj skupštini ovaj zakon, da predloži jedan ovakav zakon i on ovde da bude usvojen i poslanička grupa JS u danu za glasanje će ovaj zakon, koji vidno unapređuje prethodni, i podržati.

S obzirom da je zakon veoma obiman i govori o mnogim uzročnicima buke, ja bih se osvrnuo na komunalnu ili opštu buku, koja je najveći problem naročito u gradskim sredinama. Svaka lokalna samouprava koja predstavlja aglomeraciju ima obavezu da napravi strateške karte buke. Te strateške karte buke su dosta kompleksne i ja o njima ne bih mnogo pričao, njihova izrada traje godinu i više dana, ali je mnogo bitnije ono drugo, a to je da posle lokalne samouprave treba da naprave određene akcione planove sa merama zaštite od buke. To je ono na šta bi možda trebalo baciti akcenat i šta bi možda moglo da reši probleme sa kojima se svakodnevno susreću naši građani. Naravno, ako se ovaj zakon u potpunosti implementira.

Iako je saobraćaj jedan od glavnih, kako smo čuli, zagađivača životne sredine bukom, građani se uglavnom žale na buku od ugostiteljskih objekata. Pre svega bih se osvrnuo na taj segment. Dešava se neretko da kada se vrši monitoring buke na određenoj lokaciji, rezultati tog monitoringa nisu usaglašeni sa onim što sami građani čuju koji žive na toj lokaciji, tako da imamo mnogo građana koji žive u određenim stambenim zajednicama, odnosno stambenim zgradama koje se nalaze pored ugostiteljskih objekata i čuju određenu buku i ne mogu da koriste svoj prostor za ono za šta se koristi, za spavanje itd. Znači, imaju određenih problema, vrši se monitoring buke, a ništa se ne menja i to ne traje jedan dan, nego to traje iz nedelje u nedelju, odnosno iz godine u godinu. Tu treba da obratimo pažnju i mislim da će ovim zakonom i takve stvari da se rešavaju.

U svakom gradu se tačno zna i ko pravi buku i tačno se zna kada će se ta buka desiti i tačno se zna da li će ta buka prestati ili neće prestati i građani sa time žive već godinama, kao što sam rekao. Takođe, postoje i drugi slučajevi, i tu moramo biti korektni, da mnogi ugostiteljski objekti ne prave buku, ali imamo nesavesne građane koji pozivaju određene inspekcijske službe, koje dolaze na lice mesta i traže da se ta buka meri, to merenje košta i to mora vlasnik tog objekta da plati, a ispravan je, znači, imamo i takvih problema, tako da i vlasnici tih objekata imaju problema što se tiče samih građana.

Nadam se da će ovakvom primenom ovog zakona koji ćemo uskoro izglasati ovakve primedbe da budu što manje i ovom implementacijom zakona situacija ovakvih mislim da neće biti. Poslanička grupa Jedinstvene Srbije će u danu za glasanje i podržati ovaj zakon. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre, danas su na dnevnom redu dva zakona koja u suštini pune budžet Republike Srbije. To su Zakon o fiskalizaciji, Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji, a na današnjem dnevnom redu jesu izmene i dopune ovih zakona koji imaju za cilj unapređenje ovih zakona, tako da će poslanička grupa JS u danu za glasanje podržati ova unapređenja.

Prikupljanje javnih prihoda je jedan od izazova sa kojim se suočavaju sve zemlje u svetu, pa tako i naša zemlja, ali još veći izazov jeste da javne finansije budu održive i predvidive. Jedan od uslova održivosti i predvidivosti javnih finansija jeste da još više suzbijemo sivu ekonomiju, da imamo efikasniju kontrolu i bolju naplatu poreza, što ovim izmenama i dopunama zakona vi pokušavate da učinite.

Mi iz JS smatramo da je pored održivosti i predvidivosti javnih finansija mnogo bitnije da znamo gde se te javne finansije troše tj. gde se troše pare, odnosno novac poreskih obveznika. Kilometri i kilometri novih autoputeva, kilometri mnogih regionalnih puteva, nove brze pruge, nove bolnice, nove škole, to je sve ono što je vidljivo i dokaz gde se troše javne finansije, odnosno novac poreskih obveznika, a o tome da korisnici budžeta budu upravo oni koji taj budžet i pune više puta je u ovom parlamentu govorio i predsednik JS Dragan Marković Palma koji je na delu to pokazao i pokazuje.

Na primer, sada u Jagodini ima jedan projekat koji je trenutno u realizaciji, a to je izgradnja otprilike 200 kilometara atarskih puteva. To je nastavak projekta od prošle godine. Ovi atarski putevi su karakteristični u Jagodini po tome što su od kamenog materijala, sitni kamen, tucanik. Taj put je debljine oko 20-ak centimetara, tako da ima mnogo bolju upotrebnu vrednost, odnosno duži rok trajanja, pa tako ne mora da se menja svake godine, kao u mnogim drugim lokalnim samoupravama.

Što se tiče novog sistema fiskalizacije, možemo reći da je on trenutni tj. dešava se u realnom vremenu i da je upravo on motor pokretač ovih promena. Kada govorimo o promenama, kada kažemo promena, uvek ima niz problema. Ako ništa drugo, postoji problem prilagođavanja, a vi ovim izmenama i dopunama zakona pokušavate da obveznici fiskalizacije na najefektivniji način pređu sa sadašnjeg modela fiskalnih kasa na onlajn fiskalizaciju tj. preko elektronskog fiskalnog uređaja. Jedna od pogodnosti za obveznike fiskalizacije jeste da fazno ili etapno prelaze na novi model u zavisnosti od tehničkih mogućnosti, ali na taj način da se omogućava da nesmetano nastave svoje poslovanje.

Veoma je bitno da nastave svoje poslovanje i ovde to upravo ponavljam i potenciram jer je i o tome govorio više puta u parlamentu predsednik JS Dragan Marković Palma, a to je da kada se ustanovi da neki obveznik fiskalizacije prekrši zakon, da li to učini namerno ili ne, da li napravi grešku ili omašku, nije ni bitno, jer se sve to podvodi pod greškom, a svaka greška se plaća i da kažemo da je to sad sve OK, u redu.

Onda postavljamo pitanje, ako je to u redu i ako se ta greška plaća, te greške nisu jeftine, zato što se te radnje zatvaraju na dve nedelje? Da li neko misli da psihološki efekat koji se time postiže daje dobre rezultate? A koji je psihološki efekat tako postignut? To je da se vidi da je traka poreskih inspektora stavljena oko vrata te radnje, da izazove određenu dozu straha kod drugih ljudi koji to vide da takve greške ne čine i drugo, stavlja se na stub srama, ili da ne kažem još teži neki izraz, onaj čija radnja je u prekršaju.

Da li taj efekat daje dobre rezultate? Mi, znači, zatvaramo radnje, one ne nastavljaju svoje poslovanje, nema, niko ne zarađuje, svi uopšljenici odlaze na prinudne odmore itd, pa čak i oni koji propisuju zakon a to je država, ne uzimaju one poreze koje treba da uzmu. Ako imate, na primer, neku porodičnu firmu gde imamo dvoje uopšljenih, oni moraju da plate kaznu, idu na prinudni odmor od dve nedelje i jednostavno mogu da postanu čak i socijalni slučajevi. Ako su prodavnice, kafići i slično, sa 20 i više upošljenika, tu takođe imamo da 20 porodica ostaje bez primanja u narednih dve nedelje itd.

Postavlja se pitanje da li treba i tu koristiti savremenu tehnologiju? Da li treba i tu vršiti korekcije i primenjivati nove metode, naročito u današnje vreme Kovida, koji kao što znamo je sam po sebi zatvorio mnoge te radnje više meseci, neke za stalno, neke parcijalno itd, pa, mislim da tu treba obratiti pažnju na to.

Ako gledamo Kovid u današnje vreme, mi iz Jedinstvene Srbije možemo reći da se ponosimo time da smo mi prepoznali da je u ovom teškom vremenu potrebno pomoći, naročito onima koji su na braniku, a to su zdravstveni radnici, da smo ih mi vodili već u aprilu mesecu u Egipat, jednu zdravstveno-političku delegaciju od 130 ljudi, da smo juna meseca vodili 600 zdravstvenih radnika u Paraliju, da ćemo 23. oktobra do 30. oktobra opet voditi jednu delegaciju zdravstvenih radnika.

(Predsedavajući: Vreme, kolega.)

Završavam.

Na kraju bih želeo da kažem da je nesporno da treba suzbiti sivu ekonomiju i mi moramo da se borimo za čoveka i za svakog građanina, jer zbog malog procenta onih koji su neodgovorni ne treba da stradaju svi ostali.

U svakom slučaju, ove izmene i dopune unapređuju znatno postojeća rešenja i poslanička grupa Jedinstvena Srbija u danu za glasanje će podržati ove izmene. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministri, danas je na redu jedan od onih zakona koji na jedan sveobuhvatan i celovit način doprinose očuvanju svega onoga što je ostavilo i ostavlja istorijskog traga u vremenu o identitetu srpskog naroda.

Zakon o očuvanju kulturnog i istorijskog nasleđa Svetog manastira Hilandar je upravo jedan takav zakon, kojim mi sada dajemo svoj doprinos, ne samo na očuvanju istorijskih, verskih i kulturnih tradicija samog manastira, već i na podizanju svesti, znanja o srpskom kulturnom i istorijskom nasleđu na Svetoj gori koja je danas, iskreno govoreći, mnogo veća nego pre 20-ak godina.

Ovakvim pristupom kakav danas imamo u raspravi i usvajajući jedan ovakav zakon samo pokazujemo da je nivo društvene odgovornosti za zaštitu svetskog i srpskog kulturnog i istorijskog nasleđa dosegao takav nivo koji ovakvo istorijsko nasleđe i zaslužuje. Nisam slučajno rekao svetskog i srpskog nasleđa, jer iako manastir Hilandar predstavlja neprocenjivu vrednost za srpsko kulturno i istorijsko nasleđe, samoupravna monaška ustanova koja svojim neprekinutim postojanjem predstavlja jedinstveni centar srpske duhovnosti, kulture, obrazovanja i tradicije, on je upisan zajedno sa celokupnom baštinom Svete gore Atonske u listu Svetske kulturne i prirodne baštine UNESKO.

Ovaj zakon je jedan u nizu gradacijskih poteza koje je učinila država Srbija, a radi brige o svom kulturnom i istorijskom identitetu. Setimo se najpre spomenika velikom Stefanu Nemanji na Savskom trgu, pa zatim Zakona o upotrebi srpskog jezika u javnom životu i zaštiti i očuvanju ćiriličnog pisma i danas Zakona o očuvanju kulturno-istorijskog nasleđa Svetog manastira Hilandar. Ova gradacija treba da kaže svakome od nas ko je i od koga potiče i odakle dolazi i kuda treba da ide.

Poslanička grupa JS smatra da nam je jedan ovakav zakon bio više nego potreban, jer on obezbeđuje kontinuiranu pomoć uz stalnu, izvesnu i sigurnu finansijsku podršku radi očuvanja, kako kulturno-istorijskog nasleđa, tako i podršku radi obnove i rekonstrukcije samog manastira Hilandar.

Podsetio bih sve nas na požar koji se desio 4. marta 2004. godine u kome je zbrisano 57% manastirskog prostora, kao i to da do danas i pored velike pomoći i države Srbije i prijateljske Grčke i Rusije, kompleks nije potpuno obnovljen. Sada finansijska sredstva nisu problem, što je dobro, ali za autentično restauriranje je potrebno vreme. Ali, nije uvek bilo tako. Nekada su finansijska sredstva i te kako bila potrebna, pa je u jednom periodu sveti manastir Hilandar bio u bugarskim rukama, koji su se nedomaćinski ophodili prema imovini samog manastira koji poseduje čak 25% svetogorske površine. Sve do 1896. godine kada je kralj Aleksandar Obrenović platio dugove, te je sam manastir opet bio srpski.

Takođe, ako se vratimo još malo u istoriju od samog osnivanja manastira koga je iz temelja obnovio Stefan Nemanja sa sinom Raskom, to je Sveti Simeon i Sveti Sava, vidimo da su manastir pomagali i kralj Milutin, kao jedan od najvećih ktitora, Stefan Uroš I, car Dušan Silni, knjaz Miloš Obrenović, te kralj Petar I Karađorđević.

Naravno, kada imamo jedno ovakvo kulturno dobro gde se nalazi ikona presvete Bogorodice Trojeručice, kao najsvetija ikona u srpskom pravoslavlju uopšte, kao i druge ikone i mnogi drugi predmeti koji imaju izuzetnu vrednost za duhovnost srpskog naroda, ali i svih pravoslavnih naroda, pitanje komercijalizacije gde se ostvaruje finansijska dobit je veoma bitno i ono je ovim zakonom dobro definisano.

Dakle, kao prvo, komercijalnom upotrebom kulturnog i istorijskog nasleđa i dobra, kao proizvoda istorije, kulture, umetnosti i tradicija manastira Hilandar, ne sme biti narušena njegova kulturno-istorijska vrednost. I drugo, svaku vrstu komercijalizacije može koristiti samo manastir Hilandar, odnosno zadužbina svetog manastira Hilandara, a druga lica isključivo po odobrenju samog manastira Hilandara.

I na kraju, kako ovaj zakon obezbeđuje institucionalne osnove za detaljno uređenje očuvanja kulturnog i istorijskog nasleđa manastira Hilandar, te kako on treba da probudi u svakom od nas svest o našim korenima i precima kojih moramo biti dostojni, poslanička grupa JS u Danu za glasanje će podržati ovaj predlog.