Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući, ministre, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani, poslanička grupa JS ovaj set zakona će, kao što reče naš predsednik Dragan Marković Palma, podržati zato što zakoni moraju da idu u korak sa vremenom i sa realnošću, naročito ovi zakoni koji govor o porezima i taksama ali i svi ostali zakoni moraju da idu u korak sa vremenom jer ne smemo da dopustimo da građani zbog toga ispaštaju.

Kada kažemo, pošto ovaj set zakona govori upravo o porezima i taksama i kada kažemo našem građaninu, oni prvo pomisle da dolazi do novog zaduživanja. Međutim, ovaj set zakona vrši se dopuna i preciziranje postojećih zakona koji nastaju kroz višegodišnju primenu i uočavanje određenih propusta, a koji rezultiraju sa nekoliko ključnih efekata. Ti efekti su prvo brže sprovođenje zakona, to je skraćenje vremena i efikasniji rad. Druga stvar je smanjenje troškova, a treća jačanje pravne sigurnosti i četvrta poboljšanje naplate poreza.

Što se tiče zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji treba reći da odlaganje poreza, plaćanja poreza vrši se dopuna ovog zakona kojim je omogućeno odlaganje plaćanja dugovnog poreza na način i pod uslovima koji utvrdi Vlada u cilju ublažavanja ekonomskih posledica, znači, Kovid-19, a to je u vezi sa ovim paketom mera koje je dala Vlada.

Druga stvar koja je vrlo bitna je elektronska komunikacija. Ovde se vrši preciziranje određenih stvari, da poreski obveznik prilikom elektronske komunikacije preko jedinstvenog elektronskog sandučića, a on dobija to na taj način što se registruje, znači više nije potrebno da se prethodno poreski obveznik saglasi sa time, ali fizičko lice koje dobija poreske prijave u skladu sa odredbama ovog zakona i u papirnom obliku kod njih se traži saglasnost, tako da građani ne razmišljaju o tome da li će morati svi da idu na elektronski oblik, ali mislim da je ova elektronska komunikacija ono što je veoma bitno i ide u korak sa vremenom.

Dakle, očekivana korist od svega ovog su tri koristi – dovodi do skraćivanja vremena, do drastičnog smanjenja troškova, troškova poreske uprave. To su troškovi administriranja od strane zaposlenih, troškovi materijala, troškovi štampe, poštarine i drugi troškovi i treće - povećanje nivoa efikasnosti poslovanja procesa.

Takođe, uvodi se i novo krivično delo o kome su kolege pričale, a to je poreska prevara u vezi sa PDV-om i mislimo da je sve to dobro.

Što se tiče zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na imovinu, tu bih rekao neke stvari koje su, po meni, bitne da građani čuju. Dugogodišnja primena ovog Zakona o porezima na imovinu ukazala je postojanje određenih pravnih praznina i nedovoljno jasnih odredaba i stoga se vrši dopuna i preciziranje i ujedno se definišu određeni pojmovi. Znači, pojedine grupe se razvrstavaju u nepokretnosti, a sve to u cilju utvrđivanja osnovice poreza za imovinu i polazeći od onog načela da se poreske činjenice utvrđuju prema njihovoj ekonomskoj suštini. Na primer, mi smo imali da nepokretnosti koje smo svrstavali u stanove, a koje se koriste kao poslovni prostor, sada toga više neće biti.

Druga stvar jeste da pomoćni objekti se razvrstavaju u istu grupu sa garažama. Zbog čega je to bitno? Zato što su ranije pomoćni objekti bili prodavani zajedno sa kućama, tj. kuća kad se prodaje, prodaje se kuća, zemljište, pomoćni objekat, tako da nismo mogli da utvrdimo u zonama za te objekte prosečnu cenu kvadrata. Ovim će da se reguliše.

Želeo bih da kažem građanima da se zbog pravilnog utvrđivanja poreza na ove pomoćne objekte predlaže uvođenje obaveze obveznicima poreza na imovinu da do 31. januara 2021. godine podnesu poreske prijave za utvrđivanje poreza na imovinu za nepokretnosti koje su u skladu sa ovim zakonom, a razvrstavaju se u drugačiju grupu. To je bitno da građani znaju, da mogu do 31. januara da to urade.

Što se tiče stope amortizacije, kao što vidite, ona je ista za sve teritorije jedinice lokalne samouprave na toj teritoriji.

Još jednu stvar bih samo rekao, a to je proširenje perioda za utvrđivanje prosečnih cena sa devetomesečnog na dvanaestomesečni period zbog realnosti koja jeste, jer mi imamo, na primer, u nekim delovima, tj. u zonama da je cena kvadrata kuće skuplja od cene kvadrata stana što nije realno i nadamo se da će ovim zakonom takve stvari da se regulišu i da neće nijedan građanin da plaća više poreza nego ono što je zaista potrebno. Hvala.

Hvala.

Uvaženi predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani, razlozi za donošenje ovog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti proizilazi iz potrebe da se prevaziđu problemi u praksi primene propisa, kao i sankcije kada se te mere u praksi ne poštuju.

Ovim zakonom se definišu neki pojmovi, o kojima su moje kolege već govorile, tako da ja o njima ne bih da govorim, kao što su i govorili o mnogim merama koje su predviđene i sankcijama, ali bih se osvrnuo na jedan pojam koji se zove – pojam lične zaštite od infekcije. Mislim da je to jedan od bitnih pojmova, jer kad našem čoveku kažete da je nešto lično, kao što je lična zaštita, on smatra da sve što radi, tj. ne radi, čini ili ne čini, utiče samo na njega i da je to samo njegova lična stvar. Ja mislim da ovaj pojam lične zaštite od infekcije mnogo je više od ličnog, što bih želeo sada i da pokažem.

Da bih to pokazao napraviću jednu paralelu između ovog zakona i Zakona o bezbednosti saobraćaja. Naime, kada tražimo ličnu zaštitu pojedinca u saobraćaju, mi kažemo da pojedinac koji upravlja motornim vozilom mora da veže pojas radi njegove lične bezbednosti ili bolje bezbednosti, kao i kada vozi motor kažemo moraš da staviš kacigu kako bi bio bezbedniji. Ovaj zakon nije usmeren samo na zaštitu zdravlja i života pojedinca, jer svi znamo ko može da zaštiti čoveka od samoga sebe, jer znamo ako neko ne želi nešto da učini on to i neće da učini, već je ovaj zakon usmeren i na nešto drugo, a to je zaštita našeg društvenog, zajedničkog zdravstvenog sistema, jer bez obzira da li neko želi da primenjuje pravila ili ne, ako dođe do bilo kakve povrede, i jedni i drugi će biti zbrinuti od tog istog zdravstvenog sistema.

Tako da kada govorimo sada o ličnoj zaštiti od infekcije spisak stvari na koje se odnosi zakon se povećava. Malopre sam rekao dve, ponovio bih ih. Znači, kod lične zaštite od infekcije imamo da je vrlo bitno zdravlje i život pojedinaca koji primenjuju mere lične zaštite.

Druga stvar, koja je takođe vrlo bitna, jeste zaštita našeg zdravstvenog sistema, jer zdravstveni sistem postaje preopterećen što vidimo u poslednjih nekoliko meseci jer imamo iskustva sa tim.

Treća stvar, koja je takođe bitna, mi ovim zakonom, odnosno ličnom zaštitom od infekcije štitimo i zdravlje i živote drugih ljudi koji mogu da budu indirektno ugroženi od onih koji ne žele da primenjuju mere lične zaštite. To su uglavnom naši prijatelji, rođaci, komšije, ljudi sa kojima radimo.

Takođe, i četvrta stvar, koja mislim da je isto vrlo bitna, mi štitimo i nonkovid pacijente, odnosno čije je lečenje zbog preopterećenja zdravstvenog sistema otežano. To su pacijenti koji su i pre pandemije korona virusa imale neke probleme i morali da se leče. Ovako kad je zdravstveni sistem opterećen onda i njih na taj način ugrožavamo.

Cilj ovog zakona, kada govorimo o ličnoj zaštiti od infekcije, upravo su ove četiri stvari koje sam rekao, a ne kažnjavanje, i to je naša obaveza, kao što je naša obaveza da svim ljudima koji očekuju od države da ih posavetuje i da smernice kako da zdravi izađemo iz ove situacije, i namerno kažem zdravi, jer psihičko stanje nacije se pogoršava stalnim višečasovnim, dnevnim bombardovanjem preko medija o broju obolelih, o čemu je više puta govorio predsednik JS Dragan Marković Palma.

Pored ovog tipa ljudi koji to očekuju od države i društva i koji mere lične zaštite primenjuju savesno postoji drugi tip ljudi koji misli da su ove mere nepotrebne. Svoja negodovanja baziraju verovatno na određenim teorijama, ali ako dođe i do njihovog zadržavanja zdravstveni sistem i njima će pomoći. Zato na njih apelujem da ako ne žele zbog sebe, a oni bar zbog zaštite zdravstvenog sistema, zaštite zdravlja i života ljudi do kojih im je stalo, kao i zaštite nonkovid pacijenata, i oni primenjuju ove mere. Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, kada pogledamo ovaj rebalans budžeta u fokus pažnje nam je ukupan deficit koji iznosi oko 483 milijarde dinara ili nekih malo više od četiri milijarde evra.

Podsetio bih vas da pogledamo izvorni budžet 2020. godine, kojim je deficit bio planiran na 20 milijardi dinara i ako znamo da je Vlada Republike Srbije dala 5,8 milijardi evra kao mere podrške privredi i građanstvu, onda lako možemo da dođemo do zaključka da bi na kraju, da nema ove pandemije, ovaj budžet iz 2020. godine možda bio u suficitu, kao i prethodnih nekoliko budžeta.

Ovoliki deficit je odgovor Vlade na taj ekonomski uticaj pandemije korona virusa, i to produženim sprovođenjem mera ekonomske pomoći. Te pomoći i mere smo čuli, a neke bih napomenuo i gde su te pare. Znači, mere poreske politike, koje iznose oko 110 milijardi dinara, direktna podrška preduzetnicima, to su ona tri meseca isplate neto minimalne zarade i još dve dodatne po 60% minimalne zarade, što iznosi oko 130 milijardi dinara, direktna podrška hotelijerstvu, sektoru hotelijerstva 350 evra po krevetu i 150 evra po sobi i više od 300 hiljada turističkih vaučera, da ne zaboravimo, kao i druge mere, da sad ne nabrajam sve mere.

Ukupan paket mera je bio oko 491 milijardu dinara. Ako tu dodamo medicinsku opremu i lekove, to je oko 550 milijardi dinara. Ove mere, da ne zaboravimo, ne bi mogle biti donete da u prethodnom periodu nije bilo makroekonomske i fiskalne stabilnosti i suficita budžeta u prethodnih nekoliko godina koji je to sve definisao.

Da li su ove mere dale rezultate? Ako poslušamo šta je rekao MMF, Evropska komisija i Svetska banka, vrlo lako dolazimo do zaključka da su dale rezultate. Hajde da vidimo šta piše u ovim izveštajima.

Znači, ako uporedimo prvi rebalans iz aprila 2020. godine i ovaj današnji, vidimo da dolazi do postepenog oporavka ekonomske aktivnosti. Ako pogledamo, aprila meseca imali smo snažan pad privredne aktivnosti od 13,4% zbog vanrednog stanja iz 15. marta 2020. godine, ali postepenim otključavanjem ekonomije pad privrede u maju je zaustavljen, a u junu se ekonomija vratila na putanju pozitivnog rasta.

Da ne bi ovo bila prazna priča, opet pogledajmo kroz brojke koje govore da na prihodovnoj strani, kaže se, ukupan budžetski prihod je uvećan za 46,5 milijardi dinara od prethodnog rebalansa budžeta, poreski prihodi uvećani su skoro 26 milijardi itd. Znači, sve ove cifre govore da se ekonomija vratila na putanju pozitivnog rasta što je vrlo bitno.

Takođe, drago mi je da javna ulaganja tj. kapitalne investicije, koje podrazumevaju ekonomski razvoj zemlje, od 85 milijardi dinara idu na 102 milijarde, znači 27 milijardi.

(Predsedavajući: Vreme.)

Još jednu rečenicu.

Pomenuo bih tu Ministarstvo životne sredine koje je nastavilo izgradnju glavnog kolektora za pročišćavanje otpadnih voda u Leskovcu, a koje je počelo još 2008. godine i zato mi je drago što je Vlada dala ovaj novac i da napokon 2020, 2021. godine ovo završimo.

Iz svega rečenog se vidi da će poslanička grupa JS podržati ovaj zakon. Hvala.

Poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani, ovaj Predlog zakona o ministarstvima vrši delimičnu reorganizaciju postojeće strukture ministarstava i predlagač je uočio realnost o kojoj je moja koleginica govorila i delegirao neke oblasti koje treba u narednom periodu da unapredimo. Te oblasti o kojima ovde govorimo jesu pretočene u nova ministarstva. To su ministarstvo za brigu o selu, ministarstvo za brigu o porodici i demografiji, kao i ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog.

Upravo ove oblasti, o kojima govore ova ministarstva, bio je reper, jedan od repera, kojim smo se mi rukovodili da podržimo ovaj predlog zakona o ministarstvima, tako da će poslanička grupa JS ovaj predlog zakona podržati.

Kada kažem reper kojim smo se rukovodili, jeste oblasti o kojima govore ova ministarstva, jer su to oblasti koje govore o suštini politike JS, a to je jaka porodica, jako selo, društveni dijalog, nova radna mesta, tj. zapošljavanje i tako dalje, a to ćemo videti da u ovim ministarstvima sve postoji.

Jedan od ozbiljnih poslova ministarstva za brigu o selu jeste strateško sagledavanje položaja sela, što mislim da je veoma bitna stvar, zato što smo od vremena još bivše SFRJ na ovamo imali tendenciju lošeg razvoja sela, a u poslednjih 20 godina imamo, po podacima koje smo dobili, koje smo ovde isto čuli, imamo oko 1.200 sela koja su nestala.

Migracija stanovništva, o kojoj svi znamo kako funkcioniše, od sela ka gradu, pa dalje iz grada i tako dalje, govori o tome da moramo da se pozabavimo ovim ozbiljnije.

Ja dolazim iz jednog grada, to je grad Leskovac, koji ima 144 naseljena mesta i najrazuđenija je opština u Srbiji. Složićete se, to je veliki broj seoskih sredina i lokalna samouprava sama, bez podrške ovakvog jednog ministarstva, neće moći da reši ove probleme, naročito probleme infrastrukture i nadam se da će ovo ministarstvo pomoći i našem gradu Leskovcu da ono reši mnoge probleme, naročito što se nalazimo na jugu Srbije.

Međutim, kada se građanima spomenemo povratak na selo, koji je naš cilj, obično se misli da će se baviti samo poljoprivredom. Međutim, mislim da u selu ima mnogo više od poljoprivrede, a to je da mnogi mogu da se bave vodoprivredom, šumarstvom, ali jedna stvar koja može da bude za Srbiju šansa, a to je seoski turizam.

Seoski turizam je nešto što u narednom periodu može da donese veoma veliki broj radnih mesta. A, ja bih ovde sada pomenuo našeg predsednika Dragana Markovića Palmu, predsednika JS, koji sebe nije mogao da pohvali da je juče otvorio jednu turističku destinaciju, destinaciju u Kočinom selu, pored Kočinog hrasta i to nije samo turistička destinacija sada, nego novih šest radna mesta. A, kada počnu deca sa ekskurzijama da dolaze u tu novu turističku destinaciju, mnogi meštani će moći možda da otvore svoj privatni biznis, pa je to ono što je bitno za sve nas.

Što se tiče samih sela, mi moramo da shvatimo da imamo sve više seoskih domaćinstava koja su starosne strukture ogromne, da imamo u selima momke koji imaju preko 40 godina i ni jedna devojka ne želi da dođe u selo i mi moramo protiv toga da se borimo, jer sela više nemaju ni dece da se rađaju, nemamo osnovne škole i tako dalje. Tako da je ovo ministarstvo koje ćemo naročito podržati.

Kad smo već kod toga, kod dece, ministarstvo koje se nadovezuje na sve ovo jeste ministarstvo o brizi o porodici i demografiji. Svaki, bar jedan udžbenik u osnovnoj školi, srednjoj školi možete da pročitate da kaže – porodica je stub društva. I porodica i treba da bude stub društva i mi moramo porodici da pomognemo maksimalno i ekonomski, što je veoma bitno, da pomognemo roditeljima da očuvaju svoju decu i to moramo mnogo ozbiljnije da radimo nego sada, zato što je i natalitet negativni, kao što smo čuli od naših prethodnih kolega.

Jedna srpska poslovica kaže – u složnu porodicu sreća sama dolazi. Pa, hajde da učinimo da srpska porodica postane složna i tamo će sreća sama da dođe, a da joj pomognemo da bude složna, moramo mnogo više da se za to zalažemo.

Da bih ostavio malo vremena mojoj koleginici, reći ću samo još jedno, Ministarstvo za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu, imam obavezu i to da kažem, iz jednog dela, naročito da je prethodna Vlada uočila probleme, a to su problemi nekontrolisane seče šuma. Opet imamo na jugu Srbije, naročito na administrativnoj liniji, velike te probleme. Vlada je to uočila i dala sebi zadatak da do 2021. godine sanira štetu koja je nastala takvom bespravnom sečom. Ako znamo da se ilegalna seča šume smatra krivičnim delom, to je još jedan znak da to može da se reši, tako da pretpostavljam da će Vlada koja dalje nastavlja ovaj rad u kontinuitetu i da to reši, naročito u južnoj Srbiji, gde kažem da je veliki taj problem, naročito u Leskovcu i okolini. Toliko. Hvala.