Hvala lepo.

Poštovani predsedniče, predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što postavim poslaničko pitanje Ministarstvu poljoprivrede, želeo bih da naglasim da poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara od početka ideje podržava digitalizaciju poljoprivrede, jer smatramo da je E-agrar jedna savremena aplikacija koja modernizuje i ubrzava procese upisa podataka i omogućava uštedu vremena kod obrade zahteva, kao i elektronske obrade zahteva, brže odobravanje podsticaja, bržu isplatu, kao i ubrzanje obrade zahteva usled uvezivanja relevantnih registara. Kao što je poznato, na E-agrar se prijavilo oko 350 hiljada gazdinstava, što potvrđuje njegovu opravdanost.

Poslednjih nedelja u javnosti je odjeknula informacija da su prvom proverom šta je prijavljeno na E-agraru, koje je stanje na terenu, utvrđene nepravilnosti. Problema ne bi bilo da se za neobrađene parcele ne podnesu zahtevi za subvencije, međutim, to nije slučaj. Reč je o 245 neobrađenih hektara. Kao što je poznato, subvencije u ovoj godini iznose 18 hiljada dinara po hektaru i dolazimo do računice od 4,4 miliona dinara. Dakle, ovaj novac građana i države otišao je onima koji nisu poljoprivrednici.

Proverama treba da se napravi razlika između poljoprivrednika i onih koji se tako izjašnjavaju i žive na grbači ratara, stočara, zloupotrebljavajući novac koji je njima namenjen. Oni što su ovo napravili nisu pravi poljoprivrednici i njima je to neka usputna delatnost i tu najviše strada opet mali poljoprivrednik.

Prelazni period na E-agrar je bio dosta ambiciozan i puno poljoprivrednika je napravilo grešku prilikom prijave kulture. Da li će oni koji su greškom prijavili drugu kulturu trpeti bilo kakve sankcije ili će moći da sami isprave grešku i do kog datuma će moći da isprave grešku?

Pošto je cena žitarica u odnosu na prošlu godinu mnogo niža, poljoprivrednicima se moraju isplatiti subvencije što pre. Stoga nas zanima kada će se isplatiti neisplaćeni deo davanja po hektaru i da li će se isplatiti subvencija za primarnu biljnu proizvodnju još u ovoj godini?

Moje drugo pitanje se odnosi na E-agrar, ali pošto je vezano za katastar nepokretnosti, pitanje želim postaviti direktoru republičkog Geodetskog zavoda.

Naime, E-agrar vidi samo one katastarske parcele kod kojih je u listi nepokretnosti upisan i JMBG vlasnika, međutim, zbog toga što katastar u ranijem periodu nije bio u obavezi da upiše u JMBG građana, brojeve vlasnika, veliki broj poljoprivrednika ima problem prilikom upisa parcele u E-agrar, jer prvo moraju otići u katastar nepokretnosti i podneti zahtev i plaćati naknadu za promenu podataka, umesto da katastar bez naknade, po službenoj dužnosti, unese JMBG koji ranije nije uneo.

Pojedini katastri čak traže da vlasnici sa svedocima dokažu da su oni stvarni vlasnici zemljišta, što poljoprivrednicima stvara dodatne troškove.

Pored toga, ukoliko se na primer promeni naziv ulice u kojoj poljoprivrednik živi on ponovo treba da ode u Katastar i da plati hiljadu dinara na ime naknade za promenu podataka umesto da Katastar po službenoj dužnosti automatski bez prisustva poljoprivrednika i bez naknade sprovede promene na osnovu gradske ili opštinske odluke.

Moje pitanje je - da li Katastar može po službenoj dužnosti, bez naknade, da odradi promene i upis navedenih podataka? Hvala na pažnji.

Hvala lepo.

Poštovani predsedniče, predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, naša poslanička grupa od samog početka podržava Program „Čista Srbija“ jer se u potpunosti slažemo sa poslovicom – ponašajte se dobro prema zemlji, ona vam nije data od vaših roditelja, nego je pozajmljena od vaše dece. Ne nasleđujemo zemlju od naših predaka, pozajmljujemo je od naše dece.

Projekat izgradnje komunalne infrastrukture i infrastrukture za odlaganje komunalnog čvrstog otpada u Republici Srbiji sa radnim nazivom „Čista Srbija“, za čije sprovođenje je nadležno Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, koncipiran je na osnovu potrebe za povećanom ekološkom zaštitom voda i zemlje. Cilj programa – izgradnja kanalizacione mreže i postrojenja za preradu otpadnih voda je da se problemi gradova i opština koji do sada nisu bili u fokusu iz razloga nedovoljne aktivnosti samih lokalnih samouprava, ali i zbog nedostatka finansijskih sredstava potpuno reše što se tiče ovog segmenta.

Program u fokusu ima tri dela – održavanje sistema pijaćih voda u gradovima i opštinama koji su ugroženi usled nekontrolisanog izlivanja kanalizacije, zatim na zaštitu reka od prekomernog zagađenja i očuvanje životne sredine i samim tim obezbeđivanje jednog od najbitnijih uslova za dalji opstanak ljudi na ovom prostoru.

U koalicionom sporazumu SVM i SNS posebno smo se osvrnuli na važnost izgradnje kanalizacione mreže i prečistača u Malom Iđošu, Srbobranu, Bajmoku, Čantaviru i Sivcu, Kovačici, Debaljači, kao i njen završetak u Kanjiži, sanaciju zagađenog toka Krivalje, završetak izgradnje postrojenja za prečišćavanje vode za piće u Kikindi i Zrenjaninu, kao i na rekonstrukciju mreže i izgradnju postrojenja za prečišćavanje vode za piće u Novom Kneževcu, Senti, Adi, Bečeju i Čoki.

Efekat programa „Čista Srbija“ je nemerljiv. Očuvanje vode za piće koja će biti glavni resurs u godinama pred nama i sprečavanje zagađenja reka koja je sada dostigao kritičan nivo. Ujedno ćemo ispuniti jednu od najbitnijih obaveza prema EU u postupku pristupanja. Broj stanovnika koji je obuhvaćen ovim programom je 2,5 miliona u 69 jedinica lokalne samouprave. Izgradiće se preko pet miliona metara kanalizacione mreže, a broj postrojenja je skoro polovina od potrebnih za celu Srbiju. Projekat je uključen u program Srbija od 2020. do 2025. godine koji sadrži plan investicionih projekata za dalji razvoj Srbije u narednih pet godina što potvrđuje njegov izuzetan značaj, naglašava potrebu za hitnom realizacijom. Zahvaljujući koalicionom sporazumu između Saveza Vojvođanskih Mađara i SNS i programu „Čista Srbija“ u gradu Subotica uskoro će krenuti izgradnja kanalizacije ukupne dužine od oko 50 kilometara sa crpnom stanicom kojim se omogućava da se dodatnih 2.735 domaćinstava priključe na mrežu. U naselju Palić izgradiće se oko 11,2 kilometara kanalizacione mreže i tri crpne stanice kojim se omogućava priključenje oko 500 domaćinstava. Vrednost ove investicije iznosi 25,4 miliona evra.

Moje pitanje želim da postavim Ministarstvu građevine u vezi izgradnje kanalizacione mreže u naselju Bajmok i Čantavir na osnovu podataka koje sam dobio od subotičkog vodovoda u oba naselja bi se izgradilo po 25 kilometara kanalizacione mreže sa prečistačima. U Bajmoku će nakon izgradnje moći da se priključe 1.556 domaćinstava u Čantaviru oko 1.300 domaćinstava. Kada se očekuje potpisivanje aneksa ugovora u vezi izgradnje prečistača i kanalizacione mreže u ova dva naselja i kada se očekuje početak radove ne samo u Bajmoku i Čantaviru nego u Subotici. Hvala na pažnji.

Hvala.

Poštovani predsedniče predsedništva, dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što postavim poslaničko pitanje Ministarstvu poljoprivrede i Ministarstvu građevine, želeo bih da pozdravim postignuti dogovor o subvencijama između Udruženja poljoprivrednika i Vlade Republike Srbije.

Poštovani narodni poslanici, naša poslanička grupa od samog početka podržava digitalizaciju poljoprivrede, jer smatramo da je E-agrar jedna savremena aplikacija koja modernizuje i ubrzava proces upisa podataka i omogućava uštedu vremena kod obrade zahteva, kao i elektronske obrade zahteva, brže odobravanje podsticaja, bržu isplatu, smanjenje mogućnosti greške pri podnošenju i obradi zahteva, kao i ubrzanje obrade zahteva usled uvezivanja relevantnih registara. Takođe, omogućava ukidanje potrebe za štampanjem i arhiviranjem papirne dokumentacije, efikasnije izveštavanje, praćenje statistike podsticaja i veći stepen kontrole.

Registar i procedure vezane za poljoprivredna gazdinstva i odobravanje podsticaja formulisane je 2004. godine, te su mnoga tehnološka, softverska ali i proceduralna rešenja zastarela. Procedura je bila komplikovana, zbog čega su odobravanje i isplata podsticaja kasnili. Tako je, na primer, za upis u registar poljoprivrednih gazdinstava bilo potrebno otići na minimum četiri šaltera i popuniti 89 zahteva podataka na osam različitih obrazaca, od čega su se brojni podaci unosili više puta. Procenjeno je da je bilo potrebno odvojiti četiri i po sati za pripremu i podnošenje zahteva i 1.320 dinara na ime taksi, provizija i za štampanje dokumentacije.

Ono na šta želim da ukažem je to da organski proizvođači voća, sem grožđa, i oni iz konvencionalne poljoprivrede čija su gazdinstva ispod pola hektara ne mogu obnoviti registraciju svojih gazdinstava preko aplikacije E-agrar, pa im je tako onemogućena i prijava za dobijanje podsticaja od strane države. Sa ovom problematikom me upoznalo udruženje „Teras“ iz Subotice prošle nedelje, kada su me kontaktirali i zamolili su me da pred Skupštinom iznesem navedeni problem.

Naime, u novom Pravilniku u upisu u registar poljoprivrednih gazdinstava, promeni podataka i obnovi registracije, elektronskom postupanju, kao i o uslovima za pasivan status poljoprivrednog gazdinstva, u članu 3. piše da se u registar može upisati i proizvodnja biljnih kultura na manje od pola hektara poljoprivrednog zemljišta ako se proizvode pečurke, povrće u zatvorenom prostoru, stono i grožđe vinskih sorti. U odnosu na stari pravilnik izostavljeno je – ostalo voće, kao što su borovnice, godži bobice ili aronija.

Zbog gore navedenog, ovi poljoprivrednici, bilo konvencionalni ili organski, ne mogu dobiti uverenje o obnovljenoj registraciji poljoprivrednog gazdinstva, pa tako ni ostvariti podsticaje u poljoprivredi od strane države. Očito je napravljena greška pri izradi Pravilnika, bez namere da se onemogući rad malim proizvođačima. Zbog toga želim da pitam Ministarstvo poljoprivrede na koji način će rešiti navedeni problem?

Moje drugo pitanje se odnosi na E-agrar, ali pošto je vezano za katastar nepokretnosti, pitanje želim postaviti nadležnom Ministarstvu za građevinu. Naime, E-agrar vidi samo one katastarske parcele kod čijih vlasnika je u listu nepokretnosti upisan jedinstveni matični broj građana. Međutim, zbog toga što katastar u ranijem periodu nije bio u obavezi da upiše JMBG brojeve vlasnika, veliki broj poljoprivrednika imaju problem prilikom upisa parcela u E-agrar, jer prvo moraju otići u katastar nepokretnosti, predati zahtev i platiti naknadu za promenu podataka, umesto da katastar bez naknade, po službenoj dužnosti unese jedinstvene matične brojeve građana koji ranije nisu uneti. Pojedini katastri čak traže da vlasnici sa svedocima dokažu da su oni stvarni vlasnici zemljišta, što poljoprivrednicima stvara dodatne troškove.

Pored toga, ukoliko se promeni naziv ulice u kojoj poljoprivrednik živi, on ponovo treba da ode u katastar i da plati 1.000 dinara na ime naknade za promenu podataka, umesto da katastar po službenoj dužnosti, automatski, bez prisustva poljoprivrednika i bez naknade, sprovede promene na osnovu gradske ili opštinske odluke.

Moje pitanje je – da li se može rešiti da katastar po službenoj dužnosti, bez naknade, odradi promene i upis navedenih podataka? Hvala na pažnji.

Hvala lepo.

Poštovani potpredsedniče, predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, kao što znate Srbija se danas nalazi u velikom investicionom ciklusu vrednom više milijarde evra, čiji je cilj da se infrastruktura podigne na značajno viši nivo i postane motor razvoja naše privrede. Grade se auto-putevi, brze saobraćajnice, železnice velike brzine, komunalna infrastruktura u mnogim opštinama u Srbiji.

Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara je podržala drugi rebalans budžeta za 2021. godinu, jer pored toga što predviđa dodatna sredstva za kapitalne projekte, ukupno 234 miliona dinara, omogućava i realizaciju kapitalnih projekata koji su za nas od posebnog značaja, a to su rekonstrukcija i modernizacija železničke pruge između Subotice i Segedina, čijom realizacijom se skraćuje zadržavanje na graničnim prelazima i razvija prekogranična saradnja.

Dalje, rekonstrukcija delova auto-puta između Horgoša i Novog Sada, izgradnja auto-puta između Beograda i Zrenjanina, izgradnja saobraćajnica između Novog Sada i Rume, izgradnja druge faze postrojenja za prečišćavanje pijaće vode u Kikindi, unapređenje uslova za prevođenje brodova u okviru brane na Tisi kod Novog Bečeja, izgradnja nadvožnjaka kod Pačira preko ipsilon kraka.

Poštovani narodni poslanici, SVM je u koalicionom sporazumu sa SNS pored gore pomenutih projekata definisao i najznačajnije projekte, putne, železničke i vodne infrastrukture koji Srbiju ubrzano infrastrukturno povezuju sa regionom, time stvaraju bazu za ubrzani ekonomski razvoj i jačanje.

Pošto naša poslanička grupa smatra da se sa realizacijom projekata koji su definisani koalicionom sporazumom poboljšavaju uslovi života stanovnika u naseljenim mestima na području lokalnih samouprava AP Vojvodine želim da postavim poslaničko pitanje Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture – u kojoj fazi se nalazi priprema sledećih projekta: izgradnja puta između Oroma i Čantavira čija dužina je šest kilometara? Put je značajan jer će olakšati komunikaciju na širem području koje predstavlja granično područje grada Subotice i opštine Kanjiža.

Takođe, izgradnjom puta će se obezbediti efikasniji i bezbedniji dovoz komunalnog otpada iz opština Čoka, Bačka Topola, Mali Iđoš i Senta na regionalnoj deponiju koja je u neposrednoj blizini ovog putnog pravca.

Rekonstrukcija poveznog puta između državnog puta 1B13 i mesta Martonoš u opštini Kanjiža, dužina puta je 3.150 metara. Deo puta je rekonstruisan 2016. godine u dužini od 550 metara.

Dalje, izgradnja semafora na raskrsnici kod Palića, odnosno kod Velikog Radanovca na državnom putu 2A100 i semafora na državnom putu 1V11 kod ulice Zorkina u Subotici.

Dalje, izgradnja neizgrađene deonice između Subotice i Sente od petlje Subotica Istok do Sentre. Ukupna dužina deonice je 24 kilometara, od čega je 11 kilometara izgrađeno i potrebna je rehabilitacija, dok je 13 kilometara potrebno izgraditi. Ova deonica je praktično nastavak ipsilon kraka prema Senti i Banatu. Deo je Banatske magistrale.

Dalje, izgradnja obilaznice oko Kanjiže, planskom dokumentacijom predviđena u ukupnoj dužini od 4,64 kilometara. Projektna dokumentacija postoji.

Dalje, izgradnja kružne raskrsnice na ukrštanju puta 2B303 i lokalnog puta Subotica - Čantavir u naseljenom mestu Čantavir. Ova kružna raskrsnica je potrebna zbog bezbednije odvijanja saobraćaja i regulisanja saobraćaja teretnih vozila koja se kreću ovim putnim pravce do najvećeg proizvođača stočne hrane u Srbiji, „ Gebi Čantavir“.

Dalje, rehabilitacija putnog pravca 1B12 Sombor – Subotica. Ukupna dužina je 45,8 kilometra. Ovaj putni pravac je izuzetno opterećen, a stanje kolovozne konstrukcije je u lošem stanju zbog neravnina, čak je i neobezbeđen za vozila.

Na kraju, da podvučem, naša poslanička grupa pozdravlja sve napore Vlade Republike Srbije i Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture koje ulaže u realizaciju gore navedenih projekata koji infrastrukturno povezuju našu zemlju sa regionom, a time stvaraju dobar osnov za ubrzani ekonomski razvoj.

Hvala na pažnji.

Hvala lepo.

Poštovani predsedniče, predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa Saveza vojvođanskih Mađara je podržala rebalans budžeta za 2020. godinu i budžet za 2021. godinu, pošto su bili sastavljeni tako da su stvorili dobar osnov za suzbijanje pandemije izazvane korona virusom i pomoć privredi.

Globalna pandemija, nažalost, još uvek nije završena. Jako je važno da se fiskalna politika i dalje fokusira na privatni sektor i da nastavi da se smanji ukupno poresko opterećenje rada, čime se dodatno rasterećuje privreda, odnosno povećava konkurentnost privatnog sektora i zadržavaju postojeća radna mesta.

Zahvaljujući makroekonomskoj i fiskalnoj stabilnosti postignutoj u prethodnoj godini, Republika Srbija imala je dovoljno prostora da monetarnim i fiskalnim merama pomogne privrede u ublažavanju negativnih efekata pandemije. Bio je predviđen sveobuhvatni paket mera kojim je pružena pomoć privredi i čiji su se pozitivni efekti odrazili na makroekonomske pokazatelje. Ukupna vrednost paketa mera pomoći privredi i stanovništvu iznosila je oko 12,5% BDP.

Svi mi znamo da je uticaj pandemije na turistički sektor ogroman. Zbog epidemije su mnoge zemlje uvele ograničenja u putovanjima, što je organizatore putovanja dovelo u jako težak položaj. Već rezervisana putovanja su morali odložiti ili, u najgorem slučaju, otkazati. Turističke organizacije kažu da troše svoje poslednje rezerve. Ako ograničenja putovanja na globalnom nivou ostanu još na snazi, više hiljada ljudi će izgubiti svoj posao.

Upravo zbog toga smo u debati o rebalansu za 2020. godinu posebno pozdravili predlog Vlade prema kojem su svakom pojedinačnom hotelu isplatili 350 evra po krevetu i 150 evra po sobi.

Mislim da nije preterano reći, da su turističke agencije i turistički radnici, jedni od najvećih gubitnika, zbog pandemije, zajedno sa zaposlenima iz saobraćaja, vodičima i rentakar kompanijama.

Pomoć kroz plate za zaposlene, kao i za sve ostale delatnosti, sa dodatom jedne minimalne zarade, je svima puno značila. Međutim, ako uzmemo u obzir da je na globalnom nivou, pa i na lokalnom, smanjenje obima poslovanja bilo oko 85% do 90%, onda smatram da je potrebno da se dodatno pomogne sektoru turizma.

Na sve ove probleme, prouzrokovane pandemijom, pojavili su se i problemi sa obnovom licence za poslovanje turoperatera, ograničavanjem broja izdatih polisa, kao i mnogostrukim povećanjem cena polisa osiguranja, od strane osiguravajućih kompanija.

Situacija je trenutno takva, da od 400 turoperatera, sa početka pandemije, koji su imali licencu za rad, u ovom trenutku ih je samo oko 110, koji su obezbedili ove uslove.

Siguran sam da velika većina agencija i dalje želi da nastavi rad, ali za to je potrebno da se steknu uslovi, pre svega promenom pravilnika o garancijama, a zatim da se pod pokroviteljstvom Vlade, odnosno nadležnog ministarstva, pregovarajući sa osiguravajućim kompanijama obezbede i pravični uslovi za nesmetan rad. Ako se ne reši ovaj problem i državna kasa će izgubiti značajan prihod od poreza.

Pitanje glasi, da li Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija, planira da izmeni pravilnik o garancijama, kako bi se rešili problemi oko osiguranja, odnosno kakve mere planira Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija, Ministarstvo finansija, za pomoć sektoru turizma, koje bi pomogle da se ublaže negativni ekonomski efekti pandemije?

Hvala.

Hvala lepo.

Poštovani predsedniče, predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SVM smatra da je Srbija napravila dobar izbor kada je članstvo u EU odredila kao svoj najvažniji spoljno-politički prioritet.

Predsednica Vlade je prošle nedelje, u četvrtak u ovom visokom domu rekla da ostajemo na ovom putu. Naša poslanička grupa smatra da je pristupanje EU proces u kome ne učestvuje samo država već celokupno društvo i da je važno da pored državne administracije proces razumeju i u njega se uključe sami građani Srbije. Razumevanje procesa povećava podršku i aktivno učešće građana. Kao što je poznato potrebno je da se harmonizuje zakonodavstvo sa pravom EU ali i standardi i sistem vrednosti.

Pravne tekovine EU u oblasti zaštite potrošača regulišu bezbednost robe i zaštitu ekonomskih interesa potrošača u brojnim sektorima. One podrazumevaju opšti okvir finansira i pravila koje regulišu zaštitu potrošača na nivo EU i nivo država članica uključujući mere zabrane i pristup pravdi uz mere za poboljšanje saradnje između vlasti država članica.

Harmonizacija prava, u zaštiti potrošača, ima za cilj da odstrani prepreke na tržištu i da omogući integrisani ekonomski prostor, kako bi usluge i robe mogle da cirkulišu sa istim standardima bezbednosti i kvaliteta, a potrošači uživali visok nivo zaštite svojih prava.

Dati okvir se, takođe odnosi na aspekte u vezi sa opštom bezbednošću potrošača, kao što su opasne imitacije odgovornost za proizvode sa nedostacima i EU sistem brzog uzbuđivanja, takozvani RAPEKS.

Pored toga, regulisana su i pitanja, kao što su prodaja robe i garancije u vezi sa tim, nepovoljni uslovi ugovora, navođenje cena prodaja od vrata do vrata, prodaja na daljinu, marketing finansijskih usluga na daljinu, potrošački kredit, lažno i uporedno oglašavanje, nepoštena trgovina, putovanja i prava putnika koji lete.

Poslanička grupa SVM, smatra da će kroz zajedničku politiku, zaštita potrošača, a preko regulisanja i nadzora na tom području, u Republici Srbiji, biti omogućen veći stepen bezbednosti proizvoda, a time i bolja zaštita potrošača, kao i opšte poboljšanje kvaliteta života.

Tako se smanjuju izdaci u zdravstvu, odnosno troškovi lečenja povrede i bolesti, uzrokovanih korišćenjem nebezbednih proizvoda. Razvoj sistema van sudskog rešavanja sporova na ovom području, rasterećuje sudove, a rad udruženja za zaštitu potrošača doprinosi jačanju njihovog uticaja.

Uključivanje u sistem RAPEKS, za brzu razmenu upozorenja i informacija, o opasnim i nebezbednim proizvodima, podiže se opšti nivo bezbednosti proizvoda, između ostalog sprečavanjem prodaje i povlačenje sa tržišta proizvoda koji predstavljaju rizik za zdravlje i bezbednost potrošača.

Pitanje glasi, u kojoj fazi se nalazi harmonizacija domaćeg zakona, sa pravom EU, u oblasti zaštite potrošača? Koje mere su preuzete do sada i koje planira da donese Vlada Republike Srbije, radi što efikasnije zaštite interesa, ali i zdravlja potrošača?

Hvala lepo.